Student

ВЕЗАНЕ ЦЕНЕ - МАТЕРИЈАЛНИ ИЗРАЗ ЈЕДИНСТВА РАДНОГ НАРОДА ГРАДА И СЕЛА

Пораст производње у индустржи омогућује прелаз на нов, виши степен размене трговине по везамим цеча ма. Овај систем има првенствено зт циљ да обезбеди снабдевање земљорадника одређеним индустриским производима по нижим једикственим ценама, као и да обезбеди снабдевање радног становништва предметима исхране, нарочито оннм производимл који се гарантују потрошачима. Ова размена се врши на бази правилнвг односа цена индустриских ч пољопривредних произзода а нижз јединствене цене које се уовојтргови ни реализују, „одговарају реалним могућностима наше привреде и изра жавају свестрану бригу наше државе кано за корист радног народа села тако и за корист радног народа града, у смиспу најчвршћег једин ства радних маса града и сепа“. (Кидрич). У систему везаних цена размена пољопривредних производа за индустриске, врши се на основу правипне сразмере вредности између пољопривредних и индустриских производа. Тај правилан однос затвара маказе између високих цена индустриских производа и невероватно ниске цене пољопривредних производа, маказз у којима се раније налазио наш сељак. Цене пољопривредних производа су просечно за 2,82 веће од прсдратних, међутим, цеке индустриске робе у поређењу са предратним веће су за 2,42 пута. Према томе, цене индустри ских производа порасле су знатно мање од цена пољопривредних артикала. Просечно за преко 16% сељгк ће моћи данас да купи више индустриске робе него што је то могао пре рата. Тако на пример, ако земљо радник прода држави 44 кипограма масти по везаној цени, од 31,25 динара, он ће моћи за добијени износ од 1.375 динзра да купи ппуг, копико из носи нижа јединствена ценз за ппу г . Међутим, да би земљорадник могао да купи 1939 године ппуг који је у то време коштао 550 динара, морао је продати 50 килограма масти, обзиром на цену масти у 1939 години која се кретала од 10 до 11 динара. А то зна чи да земљорадник данас, који прода је по везаним ценама, сразмерно скупље продаје своје производе а јев тиније купује индустриске производе него што је то чинио пре рата- 0 во се може закључити из следећих не копико примера: 1939 годино земљорадник је за косу требало да да 23.5 килограма пшенице, док данас по ве заним ценама свега 12. За један нзвани кожни опанак земљорадник је 1939 године требало да да 78 килогра ма пшенице или 10 килограма масти док данас по везаним ценама за исти треба да да 51 килограм пшенице ипи 7 килограма масти. Или, 1939 године земљорадник је за 100 кипогра ма пшенице могао да купи 21,7 литира петролеја, док данас за исту копичину може добити 74,9 литара петролеја. Овакав однос цена показује јасно текденцију народне државе да са цене између индустриских л пољј привредних производа потпуко ускладе и да добију праведан однос. Оне подижу куповну моћ произвођтча, а самим тим омогућавају подизање животног стандарда радних маса сепа, претстављзју базу за Зољу тех ничку опрему пољопривредних газдинстава као и подизање продуктив ности рада у пољопривреди. ,

Са друге страке систем везаних це на омогућује све обипније, оеће и уредније снабдеоање радног становни штва града; на тај начин подизање њсгозог животног стандарда а исто тано овај систсм имаће одраза и на повећање капацитетз наше индустрије. На тај начин систем возаних цена практично има велнки значај за јзчање савеза радника и сељана. за даље и чвршће стварање радног јсдикствз града и села које њиме добија чврсту екокомску подлогу. мпи систем везаних цсна нема сз мо значаја за подизање жизотног стандарда људи. Он претстазља и наш специфични пут за укључивање села у социјалистичну изградњу. „То значи да трговина по везаним ценама прстстааља јодку фазу и фор му у развитку наше социјалистичке привреде, којом се на оригинзлан на чин, кроз привредну заиитересовзност и обострану корист радног ":с љаштва и радног становништва града проширује социјалистичка база на ше привреде на сепу".. (Борба) Систем везаних цена омогућује прг лаз на социјалистичку трговину ис кључујући посредништво приватних пица у трговини између града и села. Наше тржиште се ослобађа шпекуланата паразита који су изази* вали стихију на тржишту и отимаа ки присвајали плодове туђег рада. У размени индустриских и пољопри вредних производа између •рада и села главну улогу игра државна трговачка мрежа, набавно продајнв зздруге и срески послоли савези где се врши та размена на бази праведног односа цена индустриских и п.ј љопривредних производа- Но то ке значи да шпекуланти и разни непри јатељи као и буржоазија на селу не ће настојати у покушајима да омету ову меру народних впасти. Стога упоредо са развијањем система везаних цена треба водити још жешћу борбу са таквим епементима до њихове коначне пиквидације. Све нам то говори о значају систзма всзаних цена као једној фази у нашој социјалистичкој изградњи у ко јој на бази ускпађених и правилних цена између пољопривредних и инду стриских производа, јединство радног народа града и сепа добија еко номску садржину, Та економска садржина напази израза у њиховој чвр стој материјалној повезаности у борби за извршење Плана и наше соција листичке изградње као јединог пута подизања општег народног бпагостања. Ј. П.

НАЈБОЉА БРИГАДА НА РАДИЛИШТУ НОВОГ БЕОГРАДА ЈЕ ЗРЕЊАНСКОБЕГЕЈСКА У прсмену од 20—30 апрнла најбољс рсзултатс имала је Зреманско-бегејска бригада. Градитсљи ове бригаде су ископали и лревевли 7.740 кубних метара земље и тиме пребацилн норму за 48 по сто. На истовару и препоау цигала бригада је пребацнла норму за 54 по сто. Зрсњанско-бегејска бригада постигла Је заатне успехе и на фнскултурном пољу. У пролећвои кросу заузела је прво место. Џ За изградњу објеката савезног звачаја омладинскс органнзапије Београда даће у овој годинн укупно 6730 градитеља. Од овог броја 4230 оиладинаца даће рејонн, а 2300 студентска омладина. Бригаде Бсограда одлазе ва акцнЈу у лругој смени н то на изградњу аутопута Братство-Јединство 3000, на изградњу Новог Београда 2250 н на нзградњу пута Кучево —Бродице 1300.

МОЈ ДРУГ ЛУЛЕ

Приметио сам га још на путу. Сједио је на платферми вагона и замишљено је гледао у даљину као да сањари о нечем што оставља иза себе.., Не волим људе који много беспотребно сањаре. Они често веома лоше раде. Окренуо сам се на другу страну према друговима који су пјевали. Кад се воз зауставио на станици у Бијелој, он је изишао из воза и храмајући штапом лупао по шини и шлиперима. Штап је стално носио, јер је хром. Лице му је опет било замишљено, али сада као да је кроз њега прострујала нека изненадна радост. То је Луле. Он је радио и прошле године на ГТрузи примјећује један друг, пратећи га погледом у којем је било и топлине и поштоваЊЛ. * * * На 178 километру трасе испречила се на путу ка циљу велика стијена. Стручњаци су је процијенили на око 10.000 кубика. Шеф диоиице, Капиџић, рекао је: ~Давај” и 20 другова из наше Загребачке градске бацили су се иа тај „камичак”. Шеф је диван човјек: носи Орден )ада са Пруге, често каже: „Давај”,

а све што говори, говори просто и јасно. Тако и сада: Другови вас чека велики посао. Наша дионица има неколико стијена, али је ваша највећа. Морате је ликвидирати што је могуће прије. Пазите добро на бургије и остали алат. * * * Ноћ је. Мјесечина обасјава стијену а вјетар је тако слаб да једва носи ситну камену прашину, која прави вјенчиће око сврдла компресора. Луле већ пола сата чепрка око пукотине великог комада стијене: пажљиво наијешта крај од пајсера у пукотину и љуља блок камена у коме је сигурно око 20 кубика. Прискочисмо му у помоћ. Мишићи се напеше, а вратне жиле истегоше. Шкриппуше врховн пајсера. Пукотина се једва примјетнб прошири. Одржи размак! командује Луле и убацује ново камење у пукотину. Поново потхватисмо . .. Пајсери су спуштени за центиметар-два ниже и ооо ... рук!

Луле убацује у пукотину нове прсгршти камења. Пукотина је широка већ око 35 центиметара, а у дубику иде читавих 6 метара, колико је висока стијена. Одвојена од масива, она има облик каменог стуба чији је горњи крај учвршћен у лежишту, док му врх шета 5 —6 центиметара. Већ је три сата. У даљини на прозорима наших барака пали се свијетлост. Мораио до доласка бригаде да оборимо стијену, да наше јутарње „здраво” буде грмљавина стијене која се руши. „Чича” је цијелом тежином тијела налегао на пајсер. Ернест сједи на једном крају стијене и упире у њу пајсером и ногама. Тишина. Неко, коне би примјетио како руке и ноге од папора подрхтавају, како грашке зноја избијају и свјетлуцају на мјесечини, помислио би да су ти ликови дјелови ове стијене. Само крцкање, које 1 потсјећа на крцкање ораха, нарушава тишину. Пајсери се помјерише. Поново, још боље подухватише стијену. Ситни комадићи почеше да се крше и да па-

дају на подножје стијене. Застаде дах. Из груди већ навре одушевљено: „Ура”, али се преломи и застаде у грлу: стијена се нагло зањише, одмакне 15 до 20 центиметара од масива, застане, врати се натраг и поново се укочи непомичка. Камен, убачен у пукотину пада на дно и не види се више. Луле пређе на стијену која се љуљала под његовим ногама и одупре се о масив. Поново закрца. Почеше да се руше комадићи у дубину. Стијена се пзлако одрони и пође ... Луле прескочи на масив. Грохот камена испуни тишину и дигну се велики облак камене прашине. У 4 часа и 45 минута, високо горе, на стијени, држао је Луле прелазну заставу. Подножјем стијене пролазила је бригада, а обострано „ура” мијешало се и личило је на грмљавину стијене која се руши. Луле је стајао укочен и миран и само су му очи биле преображене необичним сјајем, оннм истим сјајем који сам и ја тога часа осјећао у свом срцу. Дошао је стручњак. „Камичак” јебио велик око 30 кубика норма је пребачена за 200 посто.

Александар Павковић,

(Друга пожаревачка бригада)

ЧИТАЛАЧКИ ЧАС

Ђорђе АндреЈ'евић- Кун:

ДЕБАТНИ КЛУБ АКАДЕМИЈЕ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ ПОМАЖЕ СТУДЕНТИМА ДА ПРАВИЛНО ПРИЂУ РЕШАВАЊУ СТРУЧНИХ ПРОБЛЕМА

Дебатни клуб Академије ликовних уметности у многоме помзже студентима да правилно приђу решавању пробле ма, који данас стоје пред свим ликовним уметкицима нове Југославије стварања социјалистичке уметности блиске народу. У току ове године наши познати културни радници Јован Поповић и Ото Бихаљи-Мерин одржали су предавања која су указала студентима на иачин прилажења те' -тици соццјалистичке изградње. На предавању „О изложби совјетског сликарства” присуствовао је књижевник Грга Гамули.м и учествовао у дискусији. Професор Челеббноакћ одржао је предавање: „О начииу прилажења сликара и вајара раду на акцијама”. Сва ова пргдавања усмерсна су на решавање техничких и идејних проблема савремене тематике. клуб је посећеи добро (око 80% студеиата), али дискусија је прнлично слаба, ма да се кроз днскусију најбоље разјашњавају нејасни појмови. У току маја месеиа другарица Кока ААихаћ, студент Академије, одржаће предавање „О рекесансг: а гр>па архитеката одржаће 3 предавања о зидиом сликарству у вези са изградњом новог Боограда, о заједничким задацима архитектуре и ликовних уметности. Ова предавања кбристнће студентима'Академије ликовних уметности да на радним а.чцијама постигну још веће успехе него прошле године.

ПОВОДОМ ЧЕТВРТОГ БРОЈА ЧАСОПИСА "МЛАДОСТ"

Посдеди>и број „Младости” карактеришу три момента: веома сиромашан и слаб литерарни прилог, успели есеј Михаила Ражиатовика оМ рву Миљанову и разиоврстаи и ннтерасаитав (рељтон. Овај број је једа:: од ретких за које се уоже реКи генерално да је у н>ему поезија слаба, да има само једну и то лошу приповетку. Од тринаест објављених песама ни једна се ке одликује орнгиналношКу иотнва, добро пронађеном мцом или интензивном енотивношКу. Једнво г.ссма Драгослава ГрбиКа чма у себи више лиридс и набаченог, топло решсног иотнва. Припоиетка Јакова Данона је нанвно и површински пзстlЕЛ>сна и разрађсна. Ессј Михаила РажнатовиКа је најоз^иљчхјЛ прглог у овоие броју, јсдна од веома успелнх критичкнх анализа у омладинској часописној лгтературч уопште. Мнхаило РажнатовнК је успео да правнлио, ванредио јасно и рељефко по каже лик „једиог од најсаетлнјих. најжепших и иајпотпунг.јих ликова у историји Јужних Слмвена" .. . чије ~дело . . припада оним нашии класнчним епскнм твореаинама које још ни'ес>* у нашеј кљижевиости досегкуте", (Ђ::лас) лик и дело кљижевника о коне јс крнтика углавн ч ило пнсала н, са изузетком М. лована Ђиласа, произвољно и иеправилно га тумачила. М.РахиатовиК је јасно поставпо и логичкз извукао књижевника и човека Мзрка Миљанова из 1; штвсне средине у којој је живео и оиснио љсгову хшижевиу дслатиост баш кроз одражава гс те срсдине и тога врсмена. Разноврстан фељтон, као н обнчно у ..Младостн", захвата веома мало проблсма. пвчевши од политичких и организационих, па све д» литерариих, фнлнскнх, крмтнчкнх нтд. Истнчу се оштри и духовити литсрарно-полнтички чл цак ~Игра кедведа" (Јсдан од маннра ирсдизборнс кампаже Ватикана у штампи „Омладии к; католичка акц ја"); мање или више успелн, али разноврсни прикази књнга: „Ратниково прол I,*" од Бранка Ћопг.Ка, „Велики конвсјер" од Иљина. „Повсст о правом човеку" Б. Пољсвоја Јенкн на двору краља Артура” од Мс.рка Тве на; фклмске критгке; разргђени али ипак не пос ргни са свију страна приказ филма „Убнце су међу наиа", прнказ филмова „Дело Артамонов >и „Велики дхжтатор". Један иузички преглед, о концсрту културиог друштва „Иво-Лола Рнбар”, претераио одлше екстазом одушсвљења. Треба напомснути да је преводна литерапра у овом броју добро иззбрава, да користи читаоцу н у многоме употпуњује орнгинадие радоаје. Нгјзначајнпји су у томе смислу првводи пссама чсшкнх напредних лиричара: Јиржи Волкг|в, Петра Безруча и Квстка Нојиана, лнрскк прнповетка А. Гончара „Молрн камен", чланцн; .гврки у борби протнв иатуралнзМв" и „Распад савремене енглеске књижевностн”. М. Н.

ВЕЧЕ НАРОДНИХ ИГАРА НА КОЛАРЧЕВОМ УНИВЕРЗИТЕТУ

На Коларчевом народном универзитету одржано је вече народних игара уз заједничко учешће фолклорних гру па универзитетског културно-уметничког друштва и омладинског културног друштва „Иво Лола Рибар”. После смотре фискултурних фолклорних гру па и хорова, наступ фолклорне групе универзитетског културно-уметничког друштва претставља, несумњиво значајан догађај у културном животу на Универзитету. Чињеница да је универ зитетски фолклор иступио заједно са

фолклорном групом друштва „Иво-Лола Рибар” речит је доказ његове уметничке зрелости.. Богат и разноврстан призграм игара, иако по квалитету извођења још неуравнотежен, истакао је уметничку вредност универзитетског фолклора и његов успех у савлађивању проблематике фолклорног играња. Међутим, наступ универзитетског фолклора пружио је могућност да се открију и неки недостаци који су се на приредби видно испољили. Иако располажу са добрим играчима, поједине

гр г пе фолклора нису свуда као целиНИ са корака и промсие фигура. Неснве кбаност н несигурност целине наро жто је приметна код ерпске групе, гл ) још није успешно савладана техНИ са корака и промена фигура. Несигу жост, иако у мањој мери, осетила се такође и код македонске групе, ко а је сада у мешовитом саста-ву прист гпила сложенијој обрадн македонск 1х и народних игара. Супротно овим лв;ма групама, група за стилизоване иг >е је у извођењу стилизованог хрв;l :ског кола и „сватовца” истакла сво је уметннчке квалитете, увежбаност н си -урност у наступу. Успешно стили )оване народне игре нису изгубиле св оригинални карактер и оставиле су врло пријатан утисак на гледаоце. |>олклорна група омладинског култу >ног друштва „Иво Лола Рнбар” по кв >ала је на приредби своје одличне у нетничке квалитете. Уиграност н скЛадност у покретима целине, важне сујодлике овог фолклора. Добро прослудирана кореографска поставка оста ЈУ|н увек верна изворном пореклу нар (гних игара, успела је у потпуности да| уметнички уобличи фолклорно нгрјње. То се нарочито осетило у слав Нским играма у које су унесени и еЈементи оригиналног народног пев ња. Начин кореографске обраде наних игара ове фолклорне групе, мокорисно послужити и универзитетс ом фолклору, код кога се у великој V ри осећа недостатак оригиналније н ш|ре обраде фолклорних игара. /Нузичка пратња у свим тачкама чн јсГбила добра. У првој тачки (сплет срнских кола) раштнмована хармоннка није допустила да се усклади лепота н родне музике са играњем. док је оркестар у многим играма ритмички грЈШИО. Оскудност костима упадљиво се истицала код универзнтетског фолклора. На крају потребно је нагласитк дз организација приредбе није била н* виђини. Велике паузе између тачака, к>Мешање и радознало провиривање иза|кулиса непријатно су деловали на глрдаоце. Недостатак штампаног програш нн ЈД успешно замењен обавештавањнма "1(1 је у великој мери сметало да се сфкне потпуна прегледност над прогрбмом. А. Шт.

СТУДЕНТИ ПОЉОЛРИВРЕДНОШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА ОДРЖАВАЈУ СТАЛНУ ВЕЗУ СА ОМЛАДИНЦИМА ЛУЖИЧКИМ СРБИМА

- туденти По.Ђопривредно-шумарског факултета р!Ј овно одржааају везе са групом омладинаца Лу, кичких Срба са којима су раднлн ваједио иа Р 4 * 141 « пруге Шамац —Сарајево. Порсд сталке писке.културно-просветни одбор По гопрнвредно шумарског факултста, у знаку учвршћеп>а веза с!« арених на заједничком раду, послао је овим оиј адинцнма албум слика са заједничког рада на пр! ви, већн број сннмака из живота и рада стусту сената на факултету, као и 30 књига. (М. О.)

КУЛТУРНА ВЕСТ

јљСлавнстичка група шлкултета одржаће у четвртак (;т ов)г месеца у 20 часова ~Вече руско иоезпје н музике“, у сали Совјетског дсма културе.

БРОЈ 14,

НАРОДНИ СТУДЕНТ

3