Student

О ПОБОЉШАВАЊУ РАДА НАРОДНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ

(Наставак са 3 стране) констатовати једну поразну чињеницу да су скоро једино (искључитзо) ови листови третирали проблематику Народне омладине на универзитетима и високим школама, док је остала омладинска штампа или то сасвим незнатно чинила или доносила краће информације и репортаже. Једна од одлика ових листова, а нарочито „Народног студента“, јесте стално праћење рада организација, и оштра и стално будна критика грешака и нездравих појава. Убудуће наши студентски листови треба да посвете више пажње идеолошко политичким питањима, питањима културно-у-метничког рада, да потстичу дискусије међу студентима на различите теме, да преносе искуства са појединих универзитета, да пишу више о нашим ун)&трашњим проблемима, да остваре сарадњу професора и да много више него досада доносе чланке из историје студентског покрета. 1 Народна омладина треба и даље да се брине за материјалне и друге потребе студената. Ми смо видели да су у том правцу постигнути врло озбиљни резултати. Али, било би погрешно ако би ми н даље водили курс на то да Народна омладина руководи и то искључиво руководи, низом економских, социјално здравствених установа на Универзитету. То с једне стране, необично много одузима времена студентима од учења, преокупира велики број људи као напр. на Загребачком универзитету око 500 активиста ангажовани су на различите начине на овим пословима, а с друге стране то се политички незгодно одражава међу студентима и поставља Народну омладину у положај неке државне универзитетске организације. По<уlератне прилике нама су диктирале да Народиој омладини поставимо да обнови и руководи радом ових организација. Међутим, данас, треба водити курс на то да ове организације пређу у руке надлежних државних органа, а што то није до данас учињено, разлог су у сваком случају још увек слабости ових органа. Али ово не значи да Народна омладина треба да престане да се брине о раду ових организација, о помоћи коју они треба да додељују студентима, у том смислу она треба да даје предлоге и да их помаже. Када се већ говори о положају Народне омладине на универзитетима ја бих истакао још једну погрешку која се мање више појавила свуда. А то је тенденција ка диктирању неких ствари на универзитету које не спадају у компетенцију Народне омладине. Тако напр. одређивање н форсирање испитних рокова, утврђивање режима студија, форсирање неких својих наставних планова и тд. и ово исто тако до опасности скретања Народне омладине на пут подржављења организације. Организације Народне омладине треба да се саветују са универзитетским властима и о доношењу програма и око режима студија и других питања која искрсавају на универзитету. Али ни у ком случају не могу наметати универзитетским властима неке готове ствари и стављати их пред свршен чин. Против ове тенденције треба се у будуће оштро борити и Народној омладини дати право место на Универзитету онако какво јој припада, као масовној, друштвеној, политичкој организацији наше омладине. Народна омладина на универзитетима и високим школама има да решава врло озбиљне задатке. Због тога је потребно побољшати и усавршавати методе руковођења наших руководстава и дати конкретан садржај рада основним организацијама, јер све оно што се поставља пред Народну омладину на универзитетима треба углавном да остварују наше основне организације. Сздржина рада Народне омладине, сваког њеног руководства, њеног актива, мора бити због тога прилагођена специфичностима појединих факултета и њено целокупно деловање мора се са тим ускладити. Да би основне организације Народне омладине могле тако ра-

дити потребно је извршити неке о-р ганизационе измене. Активи Народне омладине су гломазна тела и због своје гломазности нису била способна да решавају свакодневна питања и задатке идеолошко-политичког, стручног и другог рада. Његов рад, дискусије на њиховим састанцима имали су општи карактер. Због тога је необично много трпео васпитни рад студената. Ми мислимо да већ сада треба извршити реорганизацију Народне омладине на неким факултетима где постоје овако велики активи и не стварати их на принципу један факултет један актив, већ по годинама или сродним групама на Филозофском факултету ,а по потреби те активе делити на групе, већ према подели која влада на факултету години или групи. На факултетима треба да постоје одбори Народне омладине који треба да руководе и одређују рад основних организација и у интересу бољег и успешнијег рада на оним факултетима на којима је организација јача и развијенија треба при факултетским одборима створити добар апарат инструктора. На високим техничким школама треба бирати руководства по факултетима н руководство Народне омладине високе школе. Овако организационо постављање Народне омладине омогућиће Народној омладини да добије много конкретнији садржај рада и да побољша свој авспитни рад. Али не треба заборавити да без помоћи комуниста, без њихове живе речи, без њиховог активног учешћа у раду не могу се остварити сви ови задаци. У вези са основним организацијама треба

даље водити курс на учвршћењу актива, на развијање њиховог унутрашњег живота, за његов редован живот, за правилан садржај рада. Унети више одговорности и дисциплине у раду и стално дизати углед и част члана Народне омладине. Треба и даље развијати критику и самокритику као метод васпитања и услов правилног рада и борити се против свих форми наређивања и командовања, борити се оштро и несмиљено против потцењивања Народне омладине. Народној омладини на универзитетима треба да пружају врло издашну помоћ земаљска већа и градски одбори Народне омладине. Досада нису може се рећи, пружиле никакве помоћи организацијама на универзитету, нарочито земаљска већа Народне омладине иако нека од њих директно руководе овим организацијама. Није довољно само причати о потребама стрч уних кадрова и о њиховој важности за нашу земљу, већ треба конкретно радити на васпитавању тих кадрова, треба, радити тамо где се они изграђују ,где се они васпитавају. Ако се ради другачије онда су наши говори о кадровима, о њиховој изградњи пусте фразе и празно причање. Треба исправити све те слабости и ру, ководећи се потребама наше социјалистичке изградње наше државе озбиљно се борити за васпитање наше нове социјалистичке интелигенције. Народна омладина на универзитетима може и мора испунити частан задатак васпитача те интелигенције у чему ће свакако имати као и досада озбиљну помоћ наше Партије."

Из дискзсија по реферату друга Дороњског

Народна студентска омладина мора да појача борбу за чистоћу науке и стварање интелигенције достојне наше социјалистичке Југославије

У дискусији по реферату Стевана Доронусккж учествовао је и доцеит Ве.тике техничке школе Драгиша Ивановић. Пошто је истакао да у раду Нарошие студентске омладине нема довкшо младалачке динамике и елана у извршењу задатака, друг Ивановић се осврнуо на пиггање спручног paua. Он је указао на један од важних недостатака по obiom сектору неснстематско учење студената и подвукао потребу редовног похађа. ња предавања и К| , онт’инуираног учења tokiom целе године. Затим је дру.г Ивадовић шворио о наставн.и!м плановима на уииверзитетима. Том прlиликом је као негативну IПlо(јаву истакао преоптерећеност тих планова бројем и обим.ом пlo'јединих предмета на неким факултетима. „У том погледу, рекао је Ивановић, наши универзитети су мање или више уочили те неиостатке и они ће их отклоиити.” У даљем ирлагању друг Ивановић је рекао: Једно ојд основних .питања које је овде гтотртнуто то је бор_ ба за чистоту науке, идеолloшка барба у науци, то је питање које је 01карактерисао и V контрес «аше Партшје. Нанме, тако рећи идеолошку борбу нисмо ни почели. Остављајући по страни оно штк> је дужност наставника,

више или мање дораслих комункста, или других добронамерних насташика ја ћу се самл осврнути на рад НСО-а по том гситању. Народна студентска омлацина би могла много помоћи у том гтитању, а досада те помоћи cKiotpo није ки било, Чест,о се допађа да НСО не реагује ии на очнгледан непријатељск«, чак и полlитички став неког наставника. Многи НСО-вци су добијали добре оцене истнчући као истику „тврдњу” профессира хистолотнје, коуи истиче у свом уџбенику, да „некултурни народи имају већи број некик жлезда кепо културни”, Та очигледна фашистичка смисалица протура се »р,оз уџбенике. Таквих лажних мисли има тушта и тма У том и другим уџбеницима. НСО ки(је се постарао да ту грешку избрише, како се не би налазила у уџбенику социјалистичке Југославије. У једноо физици стоји да је материјал само оно што је баз(ирано на осећа Ју. На Пољ оприв редно -шумар с к о м факултету у Београду један наставник је гов|орио да у социјализму не ностоји слобода личности. И на томе се у соцнјалистичкој Јулославији * добијају добре оцене. Често се дешавало да су виша руководства НСО-а и виша партиска рук.оводства месецима касније дозиавали за такве случајеве. С тнме је скопчано и питање чувања »ародне имо-вине- Ја сматрам да је то врло важно питање, нарочито сада када се у изгр-адњи социјализма води рачуна о најмањој ствари, а камо ли крупнигм стварнма са којима ра_ де студенти, као што су скупи и ретки инстр'умеити и скупи потрошни матери-јал. Општа је појава да се не чувају школске зшра-де и инвентар. Има случајев-а да се кваре инструменти кк>ји КЈО-штају 50.000, 100.000 па и пола милиона динара. Професор или асистент када то виде хватају се за главу али не могуништа када Народиа стуеднтска омладина не предузима потребне мере. Зато чување народне имовине као зеница у ому треба да буде саставии део васпитног рада међу нашим студентима, па и међу осталим службеиицима. Ко-д неких наставника постој,и те-нденција снижавања нивоа и квалитета наставе и испита, те се тако дају стручњаци слабих квалификација. Није редак случај да поједини наставници на у_ ниверзитету за дросечно гимнаsihokio питање дају врло високе оцене. С друге стране постоје и поједини наставници који свим силама необјективно настоје да дају слабу оцену руководиоцима НСО. Таквих реакционарних наставника је додуше мадо, али их ипак има. На крају још један недостатак наше стуДентске омлади-не, којем је још ираније требало да се посвети пажња НСО. То је врло мало опште знање и нискн ниво опште културе наших студената. Врло често се дешава да rpto наши хстудената врло мало зна историју СССР, да не rosiopHMO о нечему другом. Такође је npeшка и недостатак слабо Зlнање‘ страних језика. Сада, шосле рата, то је општа појава да наши студенти врло мало уче стране језике. Рускн језик се не учи »олико треба. Ма да је школа обавезна да уведе руски језик ипак НСО треба да учини впше д-а се руски језик што боље савлада и да тако наши студенти стекну што веће знање и општу културу. Има сл-учајева ла студенти дипломнрају а да са општим знањем врло слабо стоје. Када такви изађу у прак-су, међу народ, они толико слабо стоје са општим знањем да се не Mtory с правом назвати социјалистичким интелектуалцем којн треба да буде достојан наше социјалистичке Југославије.“

НАША OРГАНИЗАЦИIА СЕ МОРА ИНТЕРЕСОВАТИ ЗА СВАКОГ ЧОВЕКА И ПОМАТАТИ МУ У РАДУ

У дискусији по реферату Стевана Дороњског другарица Вјера Ковачввић, претседник Народне студентскв омладине Београдског универзитета, говрила је о неким пптањема политичког, идеолошког, културног и стру. чног рада на нашем Универзитету. Политички рад је у протеклој школској години био разноврснији и по квалитету бољи, али је имао и недостатака. Теме које су се третирале по факултетима нису се прилагођавалв спицифичности и карактеру свааог факултета, Факултети нису у довољној мери повезивали свој политички рад са практичним питањима одгова. рајућих сектора социјалистичке изградње. ~oве школске године, истакла је другарица Ковачевић мнслим да би била потребна што тешња сарадња одговарајућих факултета са дотичним установама и министарствима, како би се отклонио овај проблем, како бн студенти много више схватнли потребу стручног кадра и проблеме своје струке па разним секторима соцпјалистичке изградње у нашој земљи. У томе би нам требало помоћи.“ Недостатак у политичком раду је свођење политичког рада на предавања и некоришћење осталих форми рада, затим недовољно учешће студв. ната у животу ван универзитета. У наставку излагања другарица Ковчевнћ је рекла: ~Интензивни политички свакодневни рад на Универзитету досада није постојао. Није ретка појава да се не 'познају студенти исте године, па чак и групе, У том погледу се наша организација мора много више заложити, интересујући се за сваког човека; она треба да им помаже у раду и правилном оријентисању, јер то у многоме одређујв њвгов будући живот и рад, оспособљује и оформљује његово знање као новог стручљака у социјалистичкој домови. ни. Већина наших студената је ехватила правилио свој друпггвени позив и укључила се у живот и рад радних људи наше земљс за пзградњу социјалпзма. 0 томе говоре побољшани резултати на испитима, о томе говори учешће и резултати на пољу идеолошког подизаља, о томе говорн учегаће и радни учинак наших студената на акцијама, где је на сваких 100 студента било 18 ударника и 20 похвљених, али ce овпм не смемо задовољити, морамо погледатп и оне

друг)е и повести жилаву борбу за њихово преваспитавање и укључивање у конструктивни рад наппгх радних људи за изградњу социјализма." Идеолошки рад се одвијао преко курсева за изучавање марксизма-лењинизма, на којима је био обухваћено 8427 студената. Организовање курсева било је праћено тешкоћама и несналажењем, услед чега су организациона питања заузела скоро читав први семестр, тако да се није довољно пажње посвећивало идејној страни курсева. Говорећи о борби за чистоћу науке, другарица Ковачевнћ је између осталог рекла: „У овоме погледу треба много впгае развијати нашу делатност, борећи се за правилно постављање и маркси. стичко тумачење разипх проблема и питање из науке, стварајући и оспособљавајући вроз то нови кадар који ће бити у стању да замени стари који је често неспособан да учи ново и да га примени. На Ликовној академији од почетка се осећала активност студената у овом погледу. Партијска и омладпнска организација водила је и води сталну борбу за сузбијање формалистичких схватања у уметности, која су постојала и код наставног кадра и код сту. депата. У томе су они знатно успели и допринсли реорганизовању наставе па базн социјалистичког реалпзма и повезивању студената са н4шом

етварношћу против формализма и остатака буржоаских схватања у умет. ности. У ову сврху они су организовали доста добро и рад организације Народне студентске омладине користећи дебатни клуб и друге форме као места где су пречишћавали најосновније појмове о уметности. У томе су им много помогли и наши културни радници, који су их путем предавња упућивали на правидно схватање уметности. У томе им је помогао и курс дијалектичког матери. јализма кроз који су прошли скоро сви студенти ове академије. На Музичкој академијн стање je много теже. Ту ее скоро ништа нијв ни почело. Наш универзитетски одбор није им могао указати много помоћи у овом раду обзиром да они појединачно уче кад наставника, а ско. ро читав наставнички кадар je форм.тостнчки оријентисан у музици и углавном такав печат даје и студентима. Они су покушали кроз дебатни клуб да постављају сва питања и дискугују о њима али без неких великих резултата до сада. Мислим да би и раду ове академије било нарочито потребна помоћ у првом реду у новом наставном кадру. Наш универзитетски одбор ће ce морати постарати у томе да јој помогне у правилиом постављању основних питања из музике и њпховом пречишћавању, ко. ристећи при томе предаваче са стране.“ У протеклој школској години ми смо имали преко 6240 стипендиста

Друг Фазлија Пирић говорио Је о op.r а« из ацио« ом раду, о економском, злравственом стању студената и о учешћу на радним акцијама. Он је истакао зиачај формирања актива гао годинама и отоецима за бољ-и рад организације, потребу борбе против шаблона и практицизма у раду. Говорећи о eiKto«OMCKOM збриња. вању студената друг Пирић је, између осталог рекао: „У проте(клој школској години ми смо имали 6.240 стипендиста са просечном стипендијом 1.890

дгииара. Наиме поттторно у|д|ружење студената Београдcwor укиверзитета поделило Је студеитима нестипендистима углавном за храну око 2,504 000 динара. У шест мензи у тоху зимског семестра хранило се око 6.500 студената. У студентским домовима, коЈих има пет, у истом семестру било је смештено 2.300 студената. Органкзације Народ_ не сту|дентске омлалине сместиле су шз приватним становима око 2.500 студената.”

4

НАРОДИИ СТУДЕНТ

Bp'ot] 21