Student

ПОВОДОМ I КОНГРЕСА ЈЕДИНСТВЕНИХ СИНДИКАТА

Снага радничке класе, њена приврженост Партији најбоља гаранција изградње социјализма у нашој земљи

„Под руководством славне Комунистичке партије Југославије, на челу са вођом и учитељем наших народа другом Титом, упорном борбом против властитих недостатака, против колебљиваца, опортуниста и саботера наше социјалистичке изградње, претворићемо своју рођену земљу у цватућу социјалистичку домовину свих радних људи. То је уједно и наш завет међународном пролетаријату“. (Ђуро Салај) Први пут у својој историји у социјалистичкој Југославији наш синдикални покрет уЈединио је у својим редовима све интелектуалне и мануелне раднике, решио вековну расцепканост радничке класе, коју су годинама спроводили непријатељи њеног јединства. Јединствени синдикати су данас она организациона чврста и жива нарастајућа снага, основна полуга преко које Партија мобнлише радне људе наше земље у извршењу задатака Петогодишњег плана. Зато је Партија пред синдикате поставила часан л велики задатак. Они треба „дз постану школа политичког, етручног и културног уздизања радничке класе, како бн могла још масрвније и активније учествоватн у управљању државом. руковођењу привредом, у културном животу земље једном речи да синдикати буду школа управљања државом и привредом школа комунизма“. (Из програма партије). Први конгрес и резултати са којима су синдикати изашли на њега су то и оправдали. Значајне одлуке Четвртог пленарног Извршног одбора еиндиката у вези доношења Петогодишњег плана „борба за индустријализацију и електрификацију наше земље, поднзање продуктивности рада, побољшање квалитета наших производа, смањење производних трошкова, уштеда снровина, погонског материјала“, по речима друга Салаја биле су бојни поклич радннчке клаее и свих трудбеника наше земље, њихов завет КомуниетичкоЈ партнјн да ће сви задаци бити са чдшћу иснуњени. И резултати тог завета сваког су се дана повећавали. У првој планскоЈ годнни план индустрнЈзлнзације испуњен је са 106%, план у пољопривреци 97%, у шумској привреди 95%, v саобраћају 104%, у капитдлној нзградњи 98,3%. У соиијалистичком такмичељу учестдондло Је у току 1947 годиие 720,000 радника, а звање ударника осројило Је 67.029 радника. Друга планска година донела je нове усцехе рздничкоЈ класн. У првом полугодишту друге планске године план пронзводње у индустриЈи извршен је сз 108%, у саобраћаЈу са 108,7%, у грађевинарству 95,7% у шумској привреди и дрвној Индустрији 84.40%, На тај начин план индустриске производње у 1948 годнни упоређен са планом у 1947 roдини већи |е за 61%. У току дорадашњег рада силно се развило соцнјалистичко тзкмнчење. Као резултат тог такмичења проглашено Je укупно доеада 105.016 ударника, 927 новатора и 2.655 рациошлизатора. ИдвЈно-ваепитни, културни и политички рад је саставнн и нераздвоЈни део жнвота еиндикалне организациЈе. Ваепитавање радника у духу марксизма-лењинизма j'e задатак који еу снндикалне организациЈе уепешно спроводиле. Само у првом полугодишту ове планске годнне радило Је 17.000 марксистич ких кружока. Захвтљујући велнким напори. ма н Јединствених синдиката и

радничке класе, овако великом овестраном успону, поред свих потешкоћа и унутарње привредне заосталости и тешкоћа које се у последње време чине нашој земљи са стране, по речима друга Кидрича на Конгресу синдиката „можемо данас да подвучемо да ће упркос свих околности план пресудне 1948 године бити у целини узев и у решавајућим гранама победоносно извршен, у животу организације Јединствених синдиката и њеним напорнма за изградњу социјализма, велику улогу и видно место заузнма радничка омладиш. Из њених редова досада је проглашено 13.764 ударника. Радничка омладина је пример чнтавој нашој омладини пожртвованог рада у изградњи социјализма. Омладинци радници и ученици у привреди су пример и брзог и темељног усавршавања и стицања стручног знаша. Захваљујући сталној бризи синдиката и наше Партије радничка омладина данас овестрано учи. Њој су отворена не само врата предузећа, фабрика и радионица, него и стручних и средњих школа, њој су отворена врата Уииверзитета и високих шкоУ току читавог свог постојања наш синдикални покрет а нарочито од стварања Јединствених синдиката Југослав-ије, _ остао је доследан сво Јој демократокој политици, остао је доследан и веран начелима солидарности међународног радничког покрета веран ствари међународног пролетариЈата. У сваком потребном моменту он Је пружао и моралну и материјалну помоћ и подршку радннчкоЈ класи других земаља, солидарисао се са њиховом борбом за права радслове радннка, за победу социног човека, за бол>е животне ујализма. У току 1946 године око 100.000 радних људи наше' земље учествовало Је у протееним зборовнма организованим поводом фашнстичког терора у ШпаниЈи; затнм у помоћи грчком народу, радничком штрајкачком покрету Француске, Народиој Републици АлбаниЈи итд. Први конгрес је све ово и даље изразио „одлучну спремност Јединствених синдиката ЈугославиЈе да и у будуће као досада свим снагама ради на учвршћењу Светске еиндикалне федерације, на Јамеђународне сти пролетаријата као најважнијег услова победоносне борбе радних маса целог света.“ (Из резолуциЈе). На великим тековинама наше борбе, на друштвено економским променама Јединетвени синцнкати васпитавају милионске маее радника соцнјалнзму социјалистичком односу према раду, ударништву социјалистичком такмичењу. Логичне по следице таквог рада су велика досадашња поетигнућа на усавршавдњу технике, проналасцима.на пољу продуктнвности рада, смањења производних трошкова, правилном и раиионалном коришћењу сировина итд. Јединствени синдикати припремилн су радничку класу а Први конгрес донео је низ мера за докончаше задатака друге године Петогодншњег плана, за за наступаЈућу трећу годину коЈа ће проћн „под заставом органнзманог повећања продуктивности рада, борбе за реалне норме, борбе за крајње рацноцалну организацију, процеса рада, борбе против појава радне недисциплнне, борбе за нову рационализацију, од најситннЈе до наЈзначаЈниЈе, борбе за домаћу продукцнју нарочито оних машина које значе механизациЈу грађевинских, шумарских, рударских 1 - радова, пре свега оних радова који гутаЈу много радне снаге“. (Кидрич)

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НА ПОЈЕДИНИМ ФАКУЛТЕТИМА

ГРУПЕ И АКТИВИ ТРЕБА ДА ПОСТАНУ ОСНОВНЕ РАДНЕ ЈЕДИНИЦЕ

За ове четири године откако живи и ради Народна студентска омладина на нашем Универзитету, она је из семестра у семестар постајала све бројнија, Tajco да данас уистини претставља масовну организацију београдских студената многохиљадиту организацију. Али напоредо са бројним растом чланства развија се и потреба за све

новијим и што бољим формама рада. Ово је подвучено и на X пленуму Централног већа Народне омладине Југославије. Примера ради, ево како се повећавао број чланства и развијао рад на данашшој Медицинској и Техничкој великој школи. Некадашњи активи и групе на овим школама {на Медицинској: активи на годинама, групе

подељене према стручном раду; на Техничкој: активи на ранијим отсецима, групе по годинама) данас су тако бројно нарасли да групе према бројном стању треба претворити у активе. Међутим, ово није случај само на Техничкој и Медицинској великој школи. Слична ситуација настала је и на другим факултетима. Зато данас организација Народне студентске омладине готово на свим факултетима стоји пред реорганизацијом група и актива. Основно што треба да руководи факултетске одборе приликом ове реорганизације је; оформити групе и активе тако, да групе, уистини, постану основне радне јединице, односно, да активи буду онај трансмисиони каиш преко кога ће се инцијатива група, специфичности у ра. ду и потребама, преносити до руководства одбора, и обрнуто, преко кога he се задаци и директиве преносити на групе. То значи да групе мопају имати мањи број чланова негр што су лос п т имале, како би у будућем свом животу могле да покрећу и коптролишу рад сваког појединог члана. Даље, то зиачи, од прошлогодишњих наших „успаваних“ актива који су, чесго, имали улогу административног помагача руководства, сгвориги чврсте, живе колективе ко.ји ће самостално решавати све искрсле тешкоће, разрађнвати задатке, својим радом обједињавати рат група. Пошто је ова реорганизација неопходна за рад наше организацнјбј то рукозодства <ћак\’лтета треба што скорије ла јој приступе на првим конференцијама. На њима, поред peopraнизације, треба уједно полупити секретаријате и одборе јер су многи чланови руководства отишли на нове дужности. Ова допуна треба ла буде привремена мера за срећивање и покретање наших организација на живљи рад, Привремена зато штз ће се коајем новембра. приликом бираша делегата за зајетнички нонгрес СКОЛ-а и Народне смладине, извршити и избори за руководства. Бригада Електротехничког факултета на првој радној акцији пребацила норму са 244®/*

ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА

ТРЕБА НА ВРЕМЕ ПРУЖИТИ ПОМОЋ ПРВОЈ ГОДИНИ

Са доласком нових студената на факултете Велике техничке школе стручни одбори су користећи искуство из прошле године организовали на свим факултетима пробне писмене из средњешколске математике да би утврдили просечни ниво знања. Ови су дали веома слабе резултате. На Електромашинском факултету на који су се уписали само одлични ђаци или они који су на колоквијуму пред испит показали задовољавајући резултат, на пробни писмени је дошло 60% а положило је од тог броја отприлике свега 40%, и то је факултет на коме студенти прве годнне према оаштем признању стоје најбоље. Но на другим факултетима где је ниво знања нижи где су пробни писмени показали понегде и далеко лошије резултате него на Електротехничком факултету

тако су стручни одбори недовољно одлучни у помагању друговима који немају довољно знања из средњошколске математике решавају се да ли ла им омогуће да пре него што прећу на изучавање јед.чог од најтежих предмета факул гета ВТШ, допуне празнине у знању, обнове или рашчисте са оним што им није било доаољно јасно. Стручни одбор Грађевннског факултета је један од таквих који се устручава да поморне другрвима који првн пут долазе на Универзитет, усгручава се да им помогне у право време, Касно he бити допуњавати те празнине-после јунског рока. Зато стручни одбори и руковсдства Народне омладине на ПОЈединим факултети.ма треба да приђу одмах организовању курсд из средњошколске математике. ’ (

КУРС ИЗ СПЕЦИЈАЛНОГ КЊИГОВОДСТВА И ТЕОРИЈЕ ТРОШКОВА

Новим наставним планом Економског факултета укинути су финансиска математика и специјално књиговодство. Међутим ; важност ових стручних предмета, по мом мишљешу, је велика. Специјално књиговодство је необично важно и оно игра значајну улогу у банкарском пословању наших установа и предузећа. По мом мишљењу потребно би било да се на нашој годцни образује један општи курс за специјалцо књиговодство и теорију трошкова, тако да би се допунило наше теоретско знање у вези са променама које СУ настале у нашој привреди као на пр. измена и допуна у контним плановима, исто тако у вези са снижењем • < пуне цене кошташа итд. Како на годинн треба да слушамо 'цнализу биланса, а у другој не слушамо уопште књиговодство, мислим да би то био велики размак и да би оно што научимо у првој rqдини заборавили у току друге школске године. А сем тога. знатне измене .ће се деситн У самој организацији наших предузећа и уетацова.

Богдан Тодоровић

студецт еконимнје И године

Редакција је по овом пита№У добила следећи одговбр: Нови наставни план Економског факултета бана тежиште на његов економски а не на комерг цијални карактер. У вези са тим настале су измене. Тако Је специјално књиговодство са П године пребачено. у IV и то као факултативни предмет. Индустријско књиговодство које се досада слушало v прво| години слушаће се, премч наставном плану, у другој. Према томе,

анализа бнланса и организација и иословање привредних предузећа слушају се непосредно после индустриског књиговодства у трећој годиии. Страх да ће се заборавити градиво потребно за разумевање анализе биланса ниЈе оправдан ако студенти, као што и треба, прилазе учењу нао свом основном задатку. Шта више, поетоји могућност да се самоусавршава ееминарима и тако овлада предметом да се лако не заборави. Предложени курсеви не могу се одржавати пошто ће се ти Предмети слушати у оквиру редовне наставе. М. Ј.

ИЗ УДРУЖЕЊА ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ СТУДЕНАТА

Позивзју се сви студенти који су остдли дужни за бораван у студентсним опоравилиштима или ба. н>ама да измире евојв дугове у Удружењу за здравствену зашгиту студената најдаље до IО-Х/-1048 год. Уплате ce могу извршити и путем ченовне уплатннце у корист текућег рачуна број 1 9260 31 Здраветвено удружење студената.

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 27