Student

110-ГОДИШЊИЦА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

Ових дана славимо 110-годишњицу постанка Београдског уни верзитета, који је у току своје историје одиграо крупну улогу у животу наших народа, на чијим су факултетима и високим школама васпитаване генерације научних радника. Прослава пада у дане када наши народи, под руководством КПЈ, улажу све напоре за извршење плана, када је наша народна држава створила и ствара све веће иогућности и услове за даљи свестрани развитак науке и културе у нашој земљи. Београдски универзитет престављао је жариште политичке борбе. Студенти су деценијама, заједно са радним народом, учествовали у борби за демократска права народа против фашистичких метода и ненародних режима, за аутономију Универзитета, слободу науке. 1867 године студенти Велике школе основали су „Побратииство“ преко којег су сарађивале у раду „У)едињене омладине српске“. Касније, после смрти Светозара Марковића, издавани су „Враголан“ и „Врзино коло“ преко чи)их су стубаца студенти, стичући све веће симпатије, наставили борбу протиз владине тираније. Појава Димитрија Туцовића допринела је да борба постане још активнија, 1902 године организован је штрајк против изгласавања Закона о зборовима и удружењима због кога је 170 студената (онда је то био значајан број) изгубило семестар а њих неколико је искључено. 1903 године студенти се придружују под руководством Димитрија Туцовића, демонстрацијама трговачких помоћника које су биле у крви угушене. Но до Првог светског рата, студентски покрет није добио пуни замах, до краја револуционарни карактер. Он то није ни могао, јер није било револуционарне партије под чијим би се руководством сјединио са општои народном борбом против угњетача и експлоататора. Зато и оснивање, после I светског рата, КПЈ претставља не само значајан догађај у борби наших народа против насртаја југословенске буржоазије на челу са краљем на основна права народа, већ и за даљи успешни развитак студентског покрета. Студентски покрет постаје још чвршће повезан за борбу наше радничке класе против ненародних режима старе Југославије. Њиме је руководи'ла наша Партија и учинила је, повезавши га са општом линијом борбе протнв реакционарно-угњетачког система, да Београдски у»иверзитет постане врело слободне мисли, школа која је васпитала многе руководиоце нашег омладинског и радничког покрета. Борба наших студената била је нарочито оштра у периоду од 1929 до 1935 године. Са нашег Универзитета у то време није се чуо само глас протеста протип притиска вршених на народни отпор фашистичким метолама као што су; Закон о заштити државе, хапшење и интернирање најбољих синова радничке класе Југославнје, већ је Универзитет претстављао иесто одлучне политичке борбе против разних владиних експеримената на

У ниверзитету. Зато је напредни студентски покрет „морао да издржи бесомучне нападе режима и полиције, али је он у свим окршајима достојно носио заставу наше Партије“. 1934 године створен је Дкциони одбор студентских удружења, највише политичко тело напредног студентског покрета. Тада су на универзитету руководили студентским покретом другови Петар Стамболић, Вељко Влаховић, Добривој Радосављевић, Ђоко Ковачевић, Мома Марковић, Павле Пап и други. Акциони одбор је уживао велики углед међу студентима и при извођењу сваке акције имао уза се огромну већину студената. Акциони одбор је развијао живи политички рад међу студентима. био бастиља у борби за слободу и чистоту науке, за аутономију Универзитета, никада не одвајајући ни једну акцнју од опште борбе наших народа. Период 1935 —1936 године протекао је у још жилавијој борби против универзитетских власти, које ~ су, преко 'Коровића хтеле да ликвидирају аутономију Универзитета. Такав став универзитетских власти довео је до отвореног сукоба. Студенти су ступили у штрајк који се завршио одлуком о драконском кажњавању студената и руководилаца штрајка. Ректор Ћоровић заводи полицију универзитетску стражу. Студенти ступају у 20-то дневни штрајк у коме је убијен Жарко Мариновић. Но, штрајк је донео победу студентима. Јединство студената Београдског универзитета још више се искалило, злогласни ректор Ћоровић је свргнут, универзитетска стража укинута, аутономија Универзитета одбрањена. Студентски покрет Београдског универзитета није остао унутар његових зидова. Он је претстаољао део опште омладинске борбе у свету. Наши студенти узимали су видног учешћа у њој. 1936 године наша напредна студентска омладина учествовала је на Међународној омладинској конфгренцији мира у Брислу. Наша делегација, на челу са Лолои Рибаром, који је тада био руководилац нашег студентског покрета, имала је водећу реч на Конгресу. Лолики говори били су израз антифашистичког и слободарског става нашег студентског покрета. У земљи је, после њиховог повратка формирак Мировни одбор. Он руководи борбои студената за мир, бољи живот оиладине, за што тешње пријатељство са СССР-ом, за одлучнију борбу против фашистичких агресора. По директиви КПЈ, с јесени 1936 голине, многи студенти нашег Универзитета јавили су се као добровољци да бране слободу шпанског народа од бестијалних фашиста. У тој борби узели су учешћа и истакнути студентски руководиоци: Вељко Влаховић, Ђпко Ковачевић, Пеко Дапчевић, Жикица Јовановић, Мијат Машковић, Мојсије Стефановић, Гојко Бједов, Гвидо Нонвејед и многи други. То учешће иаших студената заједно са осталим синовима на-

ше радничке класе, претстављалб је ковање јединства и солидарности наших народа са народима Шпаније и свим слободољубивим народима у борби против агресије фашизма и бесомучне реакције. Фонд за Шпанију, који је створен, у току две школске године прикупио је око 150.000 динара само за помоћ југословенскии добровољцима у Шпанији. Борба студената никада није била изолована од опште борбе наших народа. Напредни студентски покрет увек се сливао са напорима радног народа у борби за демократска права, против монархофашистичке диктатуре. Колико је та борба студената била повезана са борбом наших народа најречитије говоре, поред низа других догађаја, и они који су се десили непосредно пред рат. 14 децембра 1939 године у масовним демонстра(Наставак на 2-ој страни)

ШЕЗДЕСЕТДЕВЕТИ РОЂЕНДАН Ј. В. СТАЉИНА

„Велику и моћну домовину социјализма Стаљин је смјело повео путем среће и благостања. Учење Маркса, Енгелса и Лењина развио је и учинио дневним животом милиона, плански припремајући државни брод прве радничко-сел»ачке државе да одоли свакој бури. Брод великог Октобра, који је тако смјело повео Лељин у нова мора, ка новим зрачним обалама, Стаљин је оклопио најтврђим челиком који је досада проиађен социјалистичком изградњом, и надојио новом врстом енергије —■ еланом социјалистичког човјека ... Шта би био свијет данас, без Совјетског Савеза? Мрак фашистичког варварства! Сунце би без Стаљина тмурно сијало ...“

(Ђилас)

ЗАВРШИО РАД КОНГРЕСКОЈ-а И НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

У Београду је од 15 до 19 децембра одржан заједнички Конгрес СКОЈ-а и Народне омладине, на коме су спроведене у дело Петог конгреса КПЈ о стварању јединствене револуционарне омладинске орган изације- Одржавањем Конгреса СКОЈ-а и Народне омладине обележен је завршетак читавог једног периода у историји кашег омладинског покрета, у коме је СКОЈ, уз помоћ Партије и друга Тита, успео да оствари чврјединство наше младе генерације.

Пети ионгрес КПЈ и задаци Народне омладине ИЗ РЕФЕРАТА ДРУГА МИЛИЈ АНА НЕОРИЧИЋА

Милијан Неоричић подпео је реферат „V конгрес КПЈ и задаци Народне омладине“. Пошто је истакао значај V конгреса КПЈ за, нашу Партију и све трудбенике наше земље, друг Неоричић је говорио о Народној омладини као новом типу масовне револуционарне омладинске организације. Да би показао карактеристике Народне омладине као нове револуционарне организације он се осврнуо на услове који су омогућили стварање такве омладинске организације као што је Народна омладина. Ти услови су: руководећа улога Комунистичке партије Југославије, револуционарни преображај наше земље и путеви изградње социјализма код нас. Потом је дао анализу основних карактеристика Народне омладине које се састоје у томе да је она резерва и помоћник Партије, да је масовна револуционарна организација, која васпитава о“младину у духу социјализма на основу учења Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина. Референт се затим осврнуо на основне принципе устројства Народне омладине на принцип добровољног ступања у организацију, устројство организације на начелима демократског централизма и критику и самокритику као покретачку снагу живота и развитка наших омладинских организација.

„Прошло је већ 6 година рекао је друг Неоричић од како је у Бихаћу формирана наша омладинска оргапизација. Ма да овај период није дуг, он, по важности догађаја који су се у њему одиграли, претставља значајан период у развитку наше ом.ладинске организације. У том периоду наша организација се развила у снажну и јединствену организацију омладине Југославије. Народна омладииа је таква организација која најбоље одговара етапи нашега развитка, која одговара жељама и свести наше омладине. Изградња социјализма захтева од нас да и даље идемо смело у изграђивању Народне омладине, у јачању њене идеолошке чврстине, у усавршавању њене организационе структуре“. Потом је друг Неоричић говорио о васпитању омладине У духу социјализма, истакавши да су основне карактеристике тога васпитања: усвајање марксизма-лењинизма, подизање свести о потреби, и облицима изградње социјализма у нашој земљи, борба против свих утицаја буржоаске идеологије, развијање новог југословенског патриотизма и свестрано усвајање комунистичког морала. Говорећи о развијању социјалистичке свести код народне омладине на униворзитетима друг Неоричић је рекао;

„Посебну улогу у развијању социјалистичке свести код наше омладине, у стварању новог социјалистичког човека, има Народна о<« младина у школама и на универзитетима, у раду на подизању нове интелигенције. Говорећи о васпитању и задацима наше интелигенције у социјалистичком друштву, друг Тито је рекао: „Нека наша народна интелигенција, како на школама и универзитетима, тако и у разним другим установама уложи све своје снаге на узгајању наших нових кадроза. То је велика и часна задаћа и ми с правом очекујемо да ће је наша народна интелигенција извршити.“ Улога интелигенције у нашој земљи, у којој се победоносно изграђује социјализам, изванредно је вглика, и баш зато целокупни систем наших школа има задатак да од наше школске омладине створи баш т?кву нову, социјалистичку интелигенцију. Пети конгрес КПЈ посветио је велику пажњу питањима рада са школском омладином. У ји о наредним задацима КПЈ, у вези са радом међу школском омладином, „Треба појачати рад омладинских организација у школама и на факултетима у циљу побољшања учења и школске дисциплине и у циљу свестраног марксистичко-лењинистичког васпитања омладине.“ Организације Народне омладине у средљим и високим школама и на универзитетима постигле су досада крупне успехе у социјалистичком васпитању школске и студентске омладине и биле су носилац новог правилног односа према школи и учењу. Али у њиховом раду има још доста крупних слабости, чије је отклањање неопходно. Пре свега, питање учења и борбе за школску дисциплину организапије Народне оиладине у шко(Наставак на 2-ој страни)

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! Поштарнна плаћена у готоау I&Нцимши СШјЦ&Ш! ОРГАН НАРОДНЕ ПМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНКВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА Број 34 БЕОГРАД. 22 ДЕЦЕМБАР ЦЕНА 2. ДИНАРА Година XII