Student

КАКО НАС „КРИТИКУЈУ“?

Резолуција Информбироа покренула је против наше земље, Партије и руководства чудновату „критику“, која је већ изградила и стално усавршава један веома чудноват и у радничком покрету досада непознат метод. Тај метод проистекао је из саме „критике“ и постао је много гори од н>е тако да се читава ова кампања против нас срозала дубоко испод оног степена, гдје престаје свака морална цензура. Да набројимо неке од тих „принципа“, којима се руководи антијугословенска кампања неких комунистичких партија. О новој Југославији дозвољено је писати и говорити само негативно. Истину треба упорно и по сваку цијену сакривати од властитог народа, а ако та истина ипак пријети (а она све више пријети) да продре до свијести људи, онда је треба извртати, што више заблГЈтити, измишљати јој свакакву „позадину" и тако изнакажену до потпуне лажи сервирати је своме народу. Идући за тим циљем треба користити свакаква средства. Нарочито се препоручују и обилато користе слиједећа: не обазирати се на властита увјерења и људску логику, него пуштати на вољу машти и измишљати „факте“, којима се најлакше збуњује; софистички издвајати цитате из говора и чланака југославенских руководилаца и тумачити их свакако само не правилно; користити све изворе клевета, без обзира на ауторско право Херстове штампе и сличних компанија (јер ови сигурно неће протестовати); такав „садржај“ којекако подвести под цитат из којер класика марксизма-лењинизма и све то (опет којекако) претставити у форми интернационализма (читај: врло често шовинизма), ортодоксног марксизма-лењинизма (читај: често и пречесто опортунизма) и љубави према Совјетском Савезу (читај: мора да је то код вас новија ствар), Иако се садржај ове „критике” понешто мијењао (на пр. сада се говори о нашој хсројској борби али не револуцији и не клевеће се сав народ на први поглед) њезин метод је у суштини остао исти. Такве су некс ознаке овога метода или (извините за израз) теоретска страна практичног економ ског притиска на нашу земљу, малтретирања наших људи у Албанији, Бугарској, Румунији, Мађарској, Чехословачкој и другдје, разних провокација, давања уточишта бившим недићевцима, сумњивим типовима и дезертерима са фронта наше социјалистичке изградње итд. За наше грађане чудно је ово самопоуздање наших „критичара’ 4 , чудно је овакво наивно потцјењивање увиђавности народа којима се сервирају овакве лажи и врло је смијешан јалови посао њиховпх агенција и редакција да пронађу међу нашим поштеним свијетом некога ко им вјерује. (Како на пр. да се не смијемо пољској читаоници у Београду, која онако упорно држи свој излог са злобно изабраним цитатима). Та и таква клеветничка кампан>а против наше земље избацивала је своје стријеле у разним правцима, да их је неколико пута сручила и на Београдски универзитет и његове студенте. Против нас та кампања је отпочела одмах послије злокобне Резолуције када су се спикери из ново-демократских земаља надвикивали са англо америчким колегама о такозваним побунама на Београдском универзитету против ЦК КПЈ, баш у вријеме када су наши студенти објавили у штампи своје поздравно писмо Централном комитету наше Партије. Резолуција је сигнализирала прекидање свих веза студентских организација са нашом омладином и нашим студентима. 2 јула 1948 г. МИНСЗ нам шаље депешу; „Жа лимо да нам је немогуће да пошаљемо пионире, студенте, бригаде услед техничких тешкоћа". 9 јула 1948 г. из Бугарске је телефонски

јављеноЈ „С обзиром на привр«мено стање у Југославији ЦК СНМ Бугарске донео је одлуку да се не изврши заказана размена бригада и студената за летовање“ Сутрадан је то обавјештење потврђено депешои. Пошто се то »привремено стање“, о којем говоре бугарски другови, код нас показало као трајно, услиједиле су сличне депеше и обавјештења и из других земаља о размјени омладинских бригада и омладине. Тако се наша стварност сакрива од студената и остале омладине у тнм земљама и онемогућава се нашој омладини да развија другарске везе са омладином дотичних земаља. Ко се боји истине? Као доследни „интернационалисти" наши „критичари" су се потрудили да своју линију наметну и Међународном савезу студената и Свјетској федерацији демократске омладине. 16 децембра 1948 стигла је од ИУС-а депеша у којој Громан и Маден јављају да не могу послати делегата на Конгрес СКОЈ-а и Народне омладине „због припрема за игре, фестивал...". Сличне депеше послала су нам руководства и неких других омладинских организација. Тако су наши „критичари" доказујући свој интернационализам" често покушавали да нам испрекидају наше интернационалне везе и онемогуће нам сарадњу са напредним студентима и омладинским организацијама. Шта је по вашем мишљењу интернационализам, другови „критичари"? Међутим, док се у сличним депешама и обавјештењима сачувао барем уобичајени рјечник дотле су у штампи и радио-емисијама наших „критичара" вијести о Југославији ослобођене сваког поштења и моралних обавеза. Орган Савеза мађарских студената „Млада Мађарска" доносн У броју од 28. IX. 1948 чланак под иасловом: „Југословенски студенти против Титове банде". - Лист Информбироа „За чврсти мир и народну демократију" 1 септембра објављује некакво „писмо" групе студената са Београдског универзитета, а 5 септембра то „писмо" објављује орган румунских студената „Студентул Роман". Чехословачка „Млада фронта" у броју од 1 септембра 1948 године доноси кратак извод из тог писма под насловом; „Југословенски студенти одбацују политичке методе Титовог режима". У броју од 6 јануара 1949 г. бугарско „Работническо дело" објавило је чланак под насловом „А-пел студената Универзитета у Београду Свјетској демократској омладини". Тај „Апел" наводно је редакцији упутио некакав „Акциони комитет за помоћ Београдском i

универзитету". У чланку се пише о солидарности чланова КП на Уi ниверзитету са резолуцијом Информбироа, али се над њима врши „страшан тсрор" хапшења и сл. Нешто касније исти лист поново доноси: „О полициским методима Титове клике на Београдском универзитету". Тс вијести пренијели су радио Москва, Будимпешта и многи листови у земљама народне демократије, као и талијански „Унита". Неки од њих проширују је и другим клеветама („Сабад Неп"). И т. д. и т. д. Такав је садржај клевета, којима наше студенте клевећу у неким земљама и такав је критериј истине у пропаганди неких комунистичких партија. Сва та „критика исто је онолико истинита, колико је истинит устанак у Херцеговини, о којему су пнсали недавно „Ђорнале дс ла сера" и француски „Комба‘, исто је толико основана колико и осуда од стране „Мађар немзет“а нашега пописа стоке. (Зашто се пописује стока, кад је прошле године извршен попис? „Мађар нсмзет" не схвата, ако ништа друго, а оно барем чињеницу да се и у Југославији стока може размножавати). Да погледамо на кога устварн апелује „Работническо дело" и друге редакције, које су донијеле овај „Апел" и сличне клсвете. Какви су ти пацијенти ових редакција од којих они изграђују „здра ве снаге" на нашем Универзитету? Тачно је да смо ми такве као неизљечиве избацили из своје средине, јер је њихова зараза стариjer поријекла, а резолуција Информбироа је у ствари разголитила њихову прљавштину, тако да смо их лакшс открили. Пантић Владимир, студент arpoномије, као богаташки снн још раније је притајивао своју мржњу према нашој Партији, а по изласку Резолуције отпочео је отворено да клевеће и напада све што је народно и социјалистичко. Јовин Драган, студент шумарства огорчен због губитка зсмље, која му је одузета аграрном реформом, почео је шакама да пријети секретару на партиском састанкку. Калугин Теодора Филип, студент агрономије, син руског емигранта досљедан свом антисовјетском расположењу повезивао се са свакаквим непријатељима у раду про тив наше Резолуције, а послије Резолуције примио је совјетско држављанство ради '.имунитета" пред народним законима. Чобано« t

\ л : вић Петар, студент агрономије од> мах послије пријема у КП кажњен • је укором зато што је штитио не• ког усташког кољаша. 1944 искљуt чен је из КП због харангирања против среског руководства. Ко• ристсћи ратно доба, у другом мје■ сту поново се увукао у КП и 1948 i r кажњен је строгим укором ради покушаја да увуче у КП отвореног непријатсља. Резолуција Ин• формбироа и овоме елементу по, служила је као снгнал за отворени напад на нашу Партију. Сви ови искористили су разне околности да сакрију своју биографију и да се прокријумчаре у нашу Партију. Свима оваквим Резолуција је значила исти сигнал за отворени непријатељски рад против КПЈ. Од таквих и сличних ми heмо чистити нашу Партију без обзира ко је њихов патрон. Да набројимо још неколико шти ћеника наших „критичара“ које смо ми искључили из свог колектива. Тасић Живан, студент медицине, за вријеме окупације био је руководилац четннчког антикомунистичког курса, а 1946 г. писао је чланке у „Окружнцци" равногорске омладине. Свој непријатељски рад упорно је наставио све док није коначно откривен. Тртник Александар, студент медицине, за вријеме окупације као словеначки фашиста-белогардејац студирао је у Трсту. Саботирао је сваку акцију НСО-а и нспријатељски дјеловао како је могао. Петровић Лепосава звана „Кец" студент медицине, као фашиста покушала је љетом 1948 г. да се илегално пребаци из Дубровника за Итали* ју, саботирала је сваки рад на факултету, клеветала народне власти и ометала сваку акцију НСОа. Котур Бошко, студ. медицине, за ври јеме окупације био је један од истакнутих руководилаца фашистичке „Националне службе". Као син министра Аћимовићеве владе није се могао помирити са промјенама у нашој земљи и марљиво је наставио са радом против народних власти. Ето таква је листа изрода и контрареволуционара, које бране. наши „критичари", а које ми чистимо и које ћемо св« упорније проналазити и чистити из наших редова. Није чудно то што су се они, користећи бурна ратна и поратна времена, пребацујући се из једног мјеста у друго, задржали до резолуције Информбироа и што је понекоме од њих успјело да се прокријумчари у чланство КП, него је чудно, како комунистичка штампа може узимати под заштиту овакве антикомунистичке и контрареволуционарне изроде и агенте. Тако нас „критикују". А ми им одговарамо да у нашу Партију не може ући макар ко, а ако и уђе не може се задржати дуго и све ће мање да се одржи, не само у нашој парт. организацији, него и у нашем колективу. И даље одгсварамо: „Критика" је дошла у врло незгодно вријеме (јер за подметања међу поштеним људима нсма никада мјеста). Ми смо баш тада у нашој парт. организацији и у организацији Народне омладине ! проводили најдемократскије изборе руководства, на којима се очитавала најпунија једнодушност и монолитна чврстина наше студентске омладине и наше авангарде Комунистичке партије Југославије. Ми смо баш на тим конфе- ! ренцијама сумирали резултате сво га рада, самокритички анализирали недостатке и успјехе и давали својој Партији и Титу обавезе за наш рад на изградњи нових и бројних социјалистичких калрова. 'Наша пракса била је и остаће најбољи одговор свим нашим клеветницима. У посети нашој земљи

На многим радним акцијама прошлих година, широм наше земље, учествовала је и напредна омладина многих страних земаља. На њима се калило јединство, јачала демократска солидарност напредне омладине света.

Индуски студенти прнликом свог боравка (1947 године) на градилишту Посавског канала

Фискултура

Треба отпочети са унутарфакултетским такмичењима

С обзиром да првеново Универзитета отпочиње почстком месеца марта, гимнастичка друштва по факултетима и школама треба што пре да отпочну са организовањем и одржавањем разних такмичења унутар група, година и факултета. Користећи погодне временске могућности гакмичења већ сада треба одржаватн у футбалу, кошарци, одбојци, стоном тенису и атлетици, јер за то постоје сви потребни услови. Питање реквизита неће овог пута претстављати велики проблем, јер је фискултурно одељење скоро пре два месеца поделило нашим гимнастичким друштвима приличан број реквизита који су добијени као поклон од стране Комитета за фискултуру при Влади ФНРЈ. Заједно са старим реквизитима које поседују поједини факултети, моћиће се подмиритн потребе гимнастичких друштава. У вези одржавања утакмица у кошарци и одбојци треба користити игралишта Црвене звезде на Малом Калемегдану, а за футбалске утакмице терене београдских друштава („Милиционара“, „Железничара" и др.) као п терен у Јатаган Мали на коме су се још у првом семестру одиграле утакмице екипа Ветеринарског и Фармацеутског факултета. Овогодишње првенство Београдског универзитета је врло значајно за наше студенте-фискултурнике. Оно треба да избаци најбоље екипе и поједикце са Универзитета, јер ће они као такви моћи да репрезентују Београдски универзитет на „Студентским играма 1949“. Због свега овог и припреме за првенство Универзитета, преко унутарфакултетских такмичења, имају нарочиту важност те их зато треба спроводити озбиљно и са пуно одговорности.

У боксерској секцији Црвене звезде нема ниједног студента

У новоосновану боксерску секцију Црвене звезде, која је почела са радом 15 јануара о. г. уписало се 30 омладинаца, средњошколаца, који се дотада никада нису бавили боксом. Под стручним надзором искусних тренера ови млади боксери са великом л»убављу прилазе изучавању вештина овог спорта. Тренинзи се одржавају два пута недсљно у сали „Металца" на Теразијама. Досада јс одржано осам тренинга са просечно 20 учесника. О неким нарочитим резултатима или успесима ове младе секције нашег друштва рано је говорити. Новоформирана боксерска секција Црвене звезде досада је окупила врло мали број чланова. Интересантно је да међу овим члановима, сем тренера нема ниједног студента. Мало је вероватно да ни један студент Београдског универзитета не жели да се бави боксом. Међутим, јасно је да узроке томе треба тражити у слабој популаризацији овог спорта међу студентима. Место да је руководство секције приредило неколико пропагандних мечева за наше студенте, оно се изгледа задовољило само тиме што су дневна штампа и наш лист објавили на својим страницама да је основана боксерска секција Црвене звезде.

КОНКУРС

Организациони комитет Других летњих студвнтских игара расписује конкурс за израду плаката и спомен значке Других летњих студентских иrapa. Шјбоље изриђени шцрти биће награђени: I награде 2000. — динара, li награде 1000 динара, 111 награде 500 динара. Радове треба доставити најкаскије до 25 марта. Сва подробнија обавештења могу се добити у фискултурном оде-

Бро} 3

НАРОДНИ СТУДЕНТ

7