Student

ЗАВРШЕН ЈЕ ТРЕЋИ КОНГРЕС НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ Уложити још више напора за изградњу социјализма и на изучавању науке марксизма-лењинизма

Трећи конгрес Народне омладине Србије који је одржан између 15 и 17 о. м. има велики значај за даљи рад наше омладинске оргавизације. Он је био нови радни договор наше омладине, која је на основу историских одлука Петог конгреса КПЈ, Другог конгреса КПС, Другог пленума ЦК КПЈ, XII пленума ЦК Народне омладине Југославије конкретизовала и поставила задатке у раду Народне омладине Србије, њено даље укључивање у спровођењу линије наше Партије изградње социјализма. На Конгресу су били поднети ».Извештај о раду Народне омладине Србије у периоду између П и Ш конгреса” и реферат ”0 наредним задацима Народне омладине Србије”. На Конгресу су донете Резолуција о наредним задацима и Резолуција поводом клеветничке кампање против наше земље. Затим су упућена писма другу Титу и ЦК КП Србије и изабран је Народне омладине Срб Ије. Трећи конгрес поставио је пред омладину Србије крупне задатке. Ти исти задаци постављају се и пред Народну омладину нашег Универзитета. Снага наше организације, јединственост и монолитност њених редова и наша неизмерна љубав према Партији најбоља су гаранција да he омладина своје задатке извршити. У дискусији је учествовао, и друг Пера Стамболић, претседник Владе НР Србије, који је између осталог рекао: говор ДРУГА ПЕТРА СТАМВОЛИЂА Друг Петар Стамболић секретар ЦК КП Србије одржао је на Трећем конгресу Народне омладине Србије говср и између осталог рекао: „Једна од позитивних страна рада вашег Конгреса јесте у томе што сте ви и у рефератима и дискусијаиа узели у претрес заједно са питањем организације и васпитвог рада Народне омладине она питања, оне задатхе који данас не стоје само нред омладином већ и пред читавим вашим народом. Јасно је да су у тоие најважнији борба за испуњење државног плана за 1949 годину, а тако исто рад на развоју задругарства. Рад вашег Конгреса јасно показује да је Народна омладина Србије схватила те задатке и да смело наступа на свом делу фровта у изградњи социјализма, под заставом наше Партије ва челу са другом Титом. Задаци које сте ви примили на себе врло су замашни, али они одтоварају снази организације Народне омладине. У чему се огледа та свага? Шта карактерише данас opraнизацију Народве омладине? Једна од основних особина Народве омладине јесте њена масовност, њено јединство. Ви сте чули из реферата бројке о томе колико је омладине обухваћено организацијом. Ми можемо рећи, да је сва, готово сва оиладина учлањена у својој органивацији изузимајући делове омладиве из бивше експлоататорске класе. Свака година, не само од ослобођења, него од пре рата када се почело искивати јединство омладине, значила је нову победу и нов успех. То јединство није од јуче и није случајно, оно Је резултат борбе омладине. под руководством наше Партије и оно претставља велику Тековину. Друго што карактерише нашу оиладиву Јесте висока политичка свест и њен хероизам у раду и бор6и. Организацнја омладине није никада била друштво за забаву и доколицу, већ борбена организација, коЈа је у љутим бојевима са веприЈатељима народа и омладине крчил» цут у бољу будућност. Свест о•х; иладине развијала се у свакоднев9®Ј борби са тешкоћама, она није кешто што се стиче преконоћ, што се може створити неком резолуциЈом или одлуком. Даље, другови н другарнце, ако посматрамо распоред свих наших снага у борби за изградњу социјалмзма, омладина заузима важно мех ето * Овде не треба мислити само на онај удео омладнае у радним акцијама, на њено залагање на подизању производње у предузећима, у пољопривреди (иако Је тај удео такав да се без њега не бн могао замислити овакав темпо нашег развмтка). Ради се о томе да се у борби за изградњу социјализма ствара и нови човек. човек социјализма. Ти нови људи изграђују се данас у редовима Народне омладине. Изградња социјализма нису само фабрике, путевн итд., она претставлл не само материјално подизање већ и развијање нове социјалистичке свеетн. Даље, омладива Је узела учешћа

не само у обнови и изградњи земље већ је била снажна политичка подршка у борби новог са старим, у развијању наше народне револуције. Ја подвлачим ово зато што се данас, у овом брзом темпу развитка заборављају неке ствари које се нс би смеле заборавити баш због нашег даљег рада. Не треба заборавити какав је положај био оне генерације наше омладине, која је претходила вашој омладине у старој Југославији. Радничка омладина била је подвргнута капиталистичкој сксплоатацији. Развитак капитализма појачавао је експлоатацију. Радничка омладина имала је пред собом перспективу беспослице и гладне наднице. Сеоска омладина, изузев кулачких синова није била у бољем положају. Тамо где је у породици било двоје или више деце на селу нарочито у сиромашним породицама, перспектива њихова је била још љућа сиротиња, или да један од њих повећа број незапослених у граду. Код школске омладине авет хиперпродукције и то у нашој заосталој земљи постајала је стварност, и ондашњи режими подузимали су низ мера да ограниче број интелектуалнс омладине. А сва омладина у целини била је угрожена од фашизма, од новог рата. који је фашизам припремао. Комунистичка иартија и СКОЈ ујединили су омладину Југославије у борби против таквог положаја, у борби за другу срећнију будућност од оне коју јој је намењивао капкталистички поредак старе Југославије. Тачно је да је омладина и у другим капиталистичким земљама била у сличном положају, али је у нашој земљи, Комунистичка партиЈа Југославије успела да створи фронт младих. То намерно смећу са ума они који данас не бирају средства у нападима на нашу' земљу, на Партију, на нашу омладину. А ми не мохемо и нећемо да заборавимо што је све учипила наша омладина, што је учинила омладина Србије у борби за слободу и бољи живот. У рату наша омладина је постала херојска и ту ми нисмо учипили све да сачувамо за нас и за будућа покољења све оно херојско што је дала наша омладина. Ја знам на пр. да од једног одељења једног разреда гимназије само двојица нису погинула у НО борби, или један разред учитељске школе из кога су такође готово сви пошли у ослободилачку борбу и највећи део нзгинуо. То говори о утицају и снази наше Партије, о херојству наше омладине. а ја нисам нигде видео да о томе пишете. Нису још прикупљени подаци о погинулим студентима у ослободилачкој борби. После рата, у новој народној држави омладина има сасвим другу перспективу. Пред њом, уместо беспослице, пружа се перспектива социјализма. Отуда је разумљиво што се код наше омладине развила тако висока свест, што је она из дава у дан све организованија и јача, што се код ње развио снажан социјалистички патриотизам, љубав за нову домовину коЈу су они створили и стварају Је, за Партију и друга Тита који стоје на челу борбе за социјализам. Да ли би наша омладина, која је крв лила против старог, против капитализма за ново, стајала данас тако чврсто уз народ и Партију кад ми не бисмо ишли социјализму. Али кад се не полази од онога што јесте во што се неком прохтело онда је и то могуће да се тврдн да ми не градимо социјализам. На Конгресу Народне омладине друг Тито је јасно поставио задатке

Народне омладине. Уједињење СКОЈ-а и Народне омладине у једну организацију омогућује много бржи темпо у развитку читаве омладине. Има још много чега у организационом погледу и у раду омладине што треба савладати. Ми не можемо бити задовољаи са овогодишњим испитима на универзитету, ако не у целини и на свим факултетима, али у појединим годинама и факултетима свакако. На пр прва и друга година у овом року дале су слабе резултате. Чињеница је да ни партиске организациЈе ни организације Народне омладине нису учиниле све на прнхватању нових студената. Али је чињеница да се за неуспех изналазе понекад пеоправдани разлози (табаци итд.). Тачно је да се боримо са доста тешкоћа, али су оне такве да се могу савладати. У нашим школама Је важна борба за идејност у настави, имајући у виду заостатке схватања буржоаске науке. Али неправилно је да се иза борбе за идејност негира усвајање оних знања до којих је наука догала. Потребно је да се та знања усвоје баш зато да би се водила борба за идејност. Конкретно, треба научити добро физику, хемију, биологију, изучавати нашу историју. конкретне чињенице на бази марксистичко-лењинистичке науке а не понављати опште принципе. Учење се не односи само на школску омладину, већ и на радничку и сеоску. Ми не стварамо задруге ради задруга, већ зато да на задружној основи повећамо приносе, побољшамо положај радних маса на селу и створимо средства за остале радне људе. А у задругама треба радити на нов начин, примењивати те-

ковине науке, знати гајити стоку. То мора да учи наша омладина на селу. У дискусији је било врло лепих примера рада омладине на развијању задруге. Та искуства требало би да се пренесу у све организације омладине. Данас се на селу даномице стварају нове и нове задруге. Данас је на селу то једно од питања о коме највише дискутују радни људи. Они хоће. што је правилно, да се до појединости упознају са задругама, радом и односима у њима. Непријатсљи на разне начине покушавају да омету радне сељаке у стварању задруга. Активи омладине, као целина морају бити они који he до танчина упознати организацију задруга и бити први пионири у њиховом стварању. Неке организације омладине још нису конкретно пришле свакодневном раду на развоју задруга. Али стварање задруга само је један део посла, само почстак. Данас, кад у Србији имамо преко хиљаду задруга, кад у задруге улазе читава села крупан задатак јесте > чвршћење задруга, њихово економско јачање, изградња задружних објеката, борба за приносе. Ето, другови, ново, важно, веома важно поље рада на коме омладина треба да огледа своје снаге. Зато мислим да у даљој дискусији треба истаћи како позитивна искуства тако и слабости у тои погледу. Ја бих овде рекао још о неким слабостима у раду неких партиских организација и партиских руководстава на терену у погледу помоћи коју треба да пруже омладини. Запостављање омладине огледа се у разним облицима. Почев од тога да им не дају просторије, па до сектапгтва у погледу примања омладинаца у Партију. Такве партиске орга-

низације баве се питањем омладине кад траже њену помоћ за извршење овог илп оног задатка, а да се не постави питање о потребама омладине, културнии. спортским и дру|'им, о помоћи омладини да организује васпитни и други рад. Шта више неки млади чланови Партије који „нису задужени" за рад са омладином не одлазе у омладинске организације, што је врло штетно јер они својим знањем и искуетвом могу много да допринесу раду омладине. Другови и другарице, има девет месеци како је изашла Резолуција Информбироа. Њени доносиоци су очигледно промашили, јер је наша Партија и наш народ остао непоколебљив у борби за социјализам. Зато они губе нерве и лаћају се свакојаких средстава, да би омели развитак социјализма код нас. Пре девет месеци ми смо могли рећи да је правда и истина на нашој страни. Данас, другови и другарице, свак види да је и победа на нашој страни баш зато што смо мн у праву. Револт, који се рађа код наше омладине због свега што се против нас предузима треба да се каналише правилним путем: ва веће напоре за изгралњу социјализма и на изучавање науке марксизма-лењинизма. Ја, другови, могу да изразим уверење руководства наше Партије да ће Народна омладина у Србији онако као што је у предратном периоду и у току рата и досада оне задатке које је она поставила преда се, она питања за која се прихватила да их решава, да he их часно н достојанствено извршити. Да живи Народна омладина Србије! Револуција Трећег конгреса Народне омладине Србије поводом клеветничке кампање против наше земље

Трећи конгрес Народне омладине Србије. изражавајући потпуно јединство Народне омладине Србије у вези са ставом земаља народне демократије и СССР-а према нашој зсмљи, после резолуције Информбироа доноси једногласно следећу резолуцију: 1 Прошло је девет месеци од објављивања резолуције Информбироа са којом је почела бесомучна кампања лажи и клевета уперених против јединства наше Партије и народа, против изградње социјализма у нашој земљи. Настала у најтежем периоду борбе наших народа за изградњу социјализма и срачуната на онемогућавање те изградње, постала је штетна не само за нашу земљу и наш народ, већ за читав међународни раднички покрет. Методи којима се у овоЈ кампањи служе руководства неких комунистичких партија су супротни комунистичком моралу и недопустиви у односима међу комунистичким партијама и социјалистичким земљама. Наши народи и омладина, васпитани под руководством Партије и друга Тита у духу интернационализма, у духу љубави према истини, одговорили су на беспринципијелну и комуниста недостојну кампању још већим залагањем у борби за изградњу социјализма, на извршењу задатака Петогодишњег плана. Кршење економских уговора од стране земаља народне демократије, нокушај изолације наше земље из социјалистичког фронта и неповезивање Југославије у савет за економску сарадњу показали су нашим на-

родима методе наших „критичара”, као и то да ми морамо, а наша пракса то показује да можемо градити социјализам сопственим снагама. Нама Је јасно да је пут којим нас води Партија и друг Тито пут изградше социјализма истовремсно и пут победе наше Партије над свим клеветама, пут победе марксизма-лењинизма. Наши народи и наша омладина улажу велике напоре под руководством Партије у борби за победу истине и марксистичких принципа, у борби за победу социјалнзма, јер је то у интересу социјалистичког фронта и напредног међународног радничког покрета, свесни да he победоносна изградња социјализма у нашој земљи на делу показати беспринципијелност, неистинитост и неоправданост читаве ове кампање, а истовремено he пред читавим светом показати да Је наша Партија у ираву и да је истина и победа на пашој страни. П Кампања против наше Партије и наше земље довела је и до неправилног става и до клеветничких оптужби на рачун наше омладине од стране неких омладинских руководилаца у земљама народне демократије. Народна омладина Србије, у саставу Народве омладине Југославије, увек се руководила принципима братске помоћи и сарадње са напредним омладинским организацијама у свету а у првом реду са омладинским организацијама у земљама народне демократије и СССР-а. Тако васпитавана од ПартиЈе, Народна омладина Србије види у некомунистичком и непријатељском

ставу неких руководилаца омладинских организација у земљама народне демократије према нашој омладини и намеру да се омаловажи њена улога и учешће у изградњи социјализма како би тиме нашу омладину изоловали а пред омладином својих земаља прикрили њене напоре и уопехе на извршењу задатака Петогодишњег плана и даљем јачању јединства омладине наше земље. Тако њихов став и поступци наносе огромну штету међународној сарадњи демократске омладине света и слабе Светску федерацију демократске омладине. Насупрот њиховом очекивању. Народна омладина Србије у оквиру Народне омла« дине Југославије још чвршће је збила своје редове око Партије и друга Тита и појачала комунистичко васпитање омладине. Успеси на остварењу задатака Петогодишњег плана. учешће стотине хиљада омладинаца на добровољним радним акцијама, хиљаде ударника из редова Народне омладине, борба за извршење плана у предузећима, масовно учешће сеоске омладине у развијању задругарства и социјалистичком преображају села уопште говоре о томе да Народна омладина Србије схвата да ће се једино изградњом социјализма срушити све клевете и оптужбе и решити питање односа између земаља које граде социјализам. 111 Трећи конгрес Народне омл&дине Србије оштро осуђује ову непријатељску кампању уперену против наше Партије, народа и омладине и позива све чланове Народне омладине да још упорније раде на учвршћењу јединства омладнне, да појачају рад на свом васпитању у духу марксизма-лењинизма н новог југословенског социјалистичког патриотизма и нзградње своје социјалистичке домовине, срећније заједнице младе генерације и народа наше земље. Све наше организације треба непрестано да раде на објашњавању омладини суштине спора између ваше Партије и других комунистичкнх партија, упознајући омладину наше Партије на свнм пољнма изградње социјализма. Конгрес позива све чланове Народне омладине да са непоколебизом одлучношћу. под руководством Партије н друга Тнта, наставе са изградњом социјализма у нашој земљи, непрестано радећи на томе да се у социјалистичкој изградњи активнзира сваки омладинац н омладинка наше Републике. Самопрегорвим залагањем и напорима у борби за остварење Петогодишњег плана, за нзградњу социјализма, свесна да у јединству наше Партије. наших народа и омладине лежи гаранцнЈа свих наших победа, Народна омладина Србије нзвршиће све задатке које пред њу н убудуће поотави авша Партнја и друг Тито.

Са радне акције ва пошумл. авању Звездаре 1948 године

ВИШЕ БРИГЕ О KУЛТУРНОМ ИЗГЛЕДУ, РЕДУ И ЧИСТОЋИ НАШИХ ФАКУЛТЕТА

Свакога даиа сае »ehm број студеиа• та проводи готово с»е сиоје слободио »реме иа предавањима, иеиебама илм бибдиотеци, иа иурсе»џма, подитимким предаиањима иди иа било ком сектору рада иате омдадинске делатности. Фа • култети су постали дом студеиата, они ra сматрају сиојом куком чије струја• ње живота зависи, у огромној мери, од степена свести, васпитања, културе студената. Отуда настојање наших школских иласти и омладинске ортаннзације да тај ж ивот учине лепшим, да студецтима обедбеде што боље у слове $а рад. У том правцу се досад мвого У' чинило. Али jom у век има небрижљивот и иеодговориог одиоса према реду в чвстоки која треба да влада по нашим учионицама в аулама, jom у довољиој мери иаше омладипске ортаиизације, студеити уопште, и декаиати ве воде рачуна о културиом изтледу иашнх факултета. Та брита иије постала сва• кодиевиом, оиа је по „ранту” постала иекако иижом од брите за решавањем осталих задатака. Летимичиа шетња по факултетима, без завиривања у сваки кутак, показаке како у том правцу тре• ба још мвото да се уради. Сваку акцнју, сваки ваш задатак очитледиа атитација nponpaha у разли• читим видовима. Но ова се често иеукусиим плакатама, иескладпо сроче• иим, на одређеио место ве поставље• иим, извитоперује, не делује замишљеном сиатом. На пример, на Филозофском факултету поред плаката: „Саствак актива...”, „Коасултатције”, налазе се и плакате које објављују: „Замењујем девојачку собу...”, „п оправка 06yhe...” То ~тареиило боја и јот тарепији садржај”, како се изразио иат допасиик, то што ае може да се схвата шта је важао а шта споредао, што је сваки стуб, а ве одређеве табле аа одређеном месту, искоришкеи за плакатарање било че• га, ие васпитава естетска, ааноси штету утледу омладиаске ортанизације. На Филозофском факултету, ва улазним вратима у просторије Народне омлади• ае, може да се аађе а овај екстрем: „Биро Комитета НОЈ-е Филозофског факултета”. Некултурао и неправилао скракивање И поред тота што су обновљеии маоти факултети, што се сталио отварају иови ииститути, услед сталаот повећа• ња броја студеаата, просторије и учи• онице вису довољае д а подмире све потребе. Мноте ааше организације, оо* аекад и збот аеразумевања школскшх власти, прииуђене су да раде у једаој до две просторије. На пример, Народ• иа омладана Фармацеутскот факулте • га располаже са једаом просторијом; стручаи одбор Медицинскот факултета уопште иема просторију иако је њетова делатност врло разтрапата и аужпо скопчана за рад ва једном месту: на Техиичкој великој школи четирм оргапизације Народае омладиие смештеие су у једној соби атд. Миоте ааше учионице и амфитеатри (нарочито ва Тетиичкој великој школи и факул• тетима тде су студеита везави за рад у лабораторије) исауњеаи су студеп• тима од јутра до мркле aoha. И баш те тешкоке ва које треаутво ааилазимо, захтевају да посветимо особиту пажњу чистоки и култураом изтледу својих факултета. А како ту стварв стоје? Ретке су у• чиоаице, па и просторије Народае омладиае, које су украшене сликама иа• ших државних, партасквх и омладии • ских руководилаца, ма да је иаш Уннверзитет дао 36 иародаих хероја. Ма• ло је амфитеатра и аула у којима може да се aafje парола д ава, која ke моба• лизаторски да делује. Али зато, иије реткост да по два ш више месеца »ш-си парола која је изтубила своју акту• елиост, да су просторије непроветреае, загађене, постају кужна места! Тешко је схватљиво да у здравствено-економској секцијп Медицинског факултета стоје иеке бачве н хрпа аолупапота стакла, тако да више личи аа бившу перифериску тостиоиацу, нето па место одакле се руководн здравствеаам питањима v студевата. Не може да се разуме ви аеодтовораа и аекултураш однос веких студената према аародаој имовиви: мноти зидови по факултетима су оштекеви, клупе азломљеие а ишаране, стакла иа вратима разбијена. Али, исто тако, тешко је разумети а недовољну бриту иеких деканата о хитијеии, реду и чнстока њихових факултета. Техничка велика школа даје за то нарочито убедљиве примере. СтуДенти често сами (на пр. грађевинци пете тодине) проветравају просторије и са иабављеном пекарском четком у. клањају слојеве прашшае која се аалаложила по столовима. На првом спрату, на врло прометиом месту, налазе се *eh аеколико месецн ( а можда и дуже) томиле употребљивах столова. По њнма прашина „с прста”. Руку пбслужитеља одавно није осетила. Све то ружно делује у отромној аули Техиичке велнке школе. А иије тешко да ее олатле уклоне. Сутереа зтраде је и су• више простран, тамо моту да се сместе. ' Или, ако су иепотребин, д а се уступе аекој друтој школн која у њима оску• дева. f Но то jom ишје аајвеке зло. У левом • лслу зтраде, вспод стеаеаишта fjyГ брвште. Не од }уче. Ту је „арезимело\ Задах ее ширш, ародвре у ауле, учвоавце, ародшре у плука етудеаата. . А иапољу, у дворишту додуше у деI сном крвлу зтраде празне каите за ђубре. " д ШМе Р* бв се jom мотло навести. \ " ОВ( > i« довољао да би се укачему водш иебрата о тако ■ аим фроблемима као што је културии • "Зтлед, ред и чистока иашвх факултеI re. Ствар је декавата да, иако не расt ПОЈаж У ловољаам бројем службеаика, % учвие оио птто до њих стојш, а opra< вш лацш]а Народие омладшие, као вас% иштие ортаишзацшје, да бражљшвшј« аршлазе аитању борбе аротшв старш* е схватања а шавшка, развшјању еетег- скшх аогледа а културе еШојах члавоаа. С UPT ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! «*иЈ.ШЈ " Живела светска омладинска недеља 9 ж Ш М Ш Ш велики поозник солидарности младих 4 М B ШШ људи целог света који се боре за мир 9 за победу демокоатије , за бољи и срећнији живот млодог покољења ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШНОЛАМА 1 ГОДИНА XI БРОЈ 6 БЕОГРАД, 21 МАРТА 1949 Г ОДИНЕ ЦЕНА 2 ДИН.