Student

ТИТО НАША СЛАВНА ПРОШЛОСТ И САДАШЊОСТ НАША СРЕЋНА БУДУЋНОСТ

Прослављаући Титов рођвндан наши студвнти св заветују Титу , Партији и народу да ћв уложити свв ceofe напорв да изврше и првмашв задаткв који су лрвдвиђвниТитовим Петогодишњим планом.

Борба протнв фашизма и империјализма уопште, а нарочито у ДРУгом свјетском рату и касније. претставља најсветлије странице историје наших нароза. Извели смо народну револуцију. задали фашизму осјстне ударце у свјетским размјерама, створили нову социјалистичку државу са свим њении разноврсностима и организационим сложеностима, гдје смо социјалистичке формације као народну власт. фронт, социјалистичку Армију итд. стварали још од почетка рата и раније. Затим смо обновили до темеља порушену земљу и сигурно и брзо прешли осјетан цио пута у изградњи социјалзма. РазмЈере изградње социЈализма у нашој земљи претстављају десетоструке и стоструке мултипле квантитета производње старе капиталистичке Југославије, а за велики број продуката коЈи се сада стварају у огромним количинама у старој Југославији се или уопште није знало или се н* њих гледало као на инострани раритет за коЈи треба давати суво злато. Говорити о тоЈ борби и успЈссима значи говорити о нашоЈ славној КомунистичкоЈ партији ЈугославиЈе и о Титу, и обрнуто, говорити о Титу значи говорити о борби наших народа у наЈтежим и наЈсвЈетлиЈим годинама њихове историЈе, говорити о историЈи КПЈ. Наша радннчка класа у заЈедници са радним селлштвом и народном интелигевцијом побЈедила Је у тој борби и свакодневно односи нове побједе у изградњи соцтзЈализма захваљујући правилности лииије наше борбе и организованости, коЈа Је била и «иће главни услов за успЈех. Као организатор, инспиратор и руководилац борбе наших народа у свим краЈевима наше земље, друг Тито Је научио комунисте да дзЈу ппимЈер како се треба борити и на фронту рата и на фронту рада: комунисти уви Јек гдје Је нзЈтеже! Зато је наша Партија постала партија свих трудбеника, у правом смислу вародна, а разумиЈе се увнЈек у немилосрдноЈ борби против сваке врсте експлоататора и експлоатације до њиховог потпуног уништења. Не поносити се револупионарношћу наше борбе, величанственошћу наше народне револуције и изградње социЈализма значило би омаловажити и потциЈенити наше народе и нашу Партију. И раније су наши народи борећи се за своју слободу истодобно бранили и слободу неких других народа, дајући драгоцјене жртве. У Другом свЈстсхом рату у борби против империјализма, а за слободу и својих и других народа, дао Је живот сваки осми Југословен. Те свиЈетле жртве су темељ наше РеволуциЈе и социлалистичке државе, а такође и свЈетско-историсха потврда досљедних интернапионалистичких позиција друга Тита и КПЈ. Отуда поное наших народа што Је из наше ПартиЈе и из народа ЈтгославиЈе израстао тако горостасни лик револуционара, воЈсковоће, зР* жавника и научника као што Је друг Тито. Отуда безгранична љубав према Титу и ПартиЈи. Тито, вЈерни син ралничке класе, као професионални револупиоиар кали се дуги низ година у револуционарноЈ борби, маЈсторски овладава науком Маркса, Енгелса, Лењина, Стаљина и прима на себе неториски задатак да оспособи КПЈ за крупне задатке и иекушења коЈа су ЈоЈ претходила. Енеогично Је очистио КПЈ од опортуннстнчких и трдцнигтнчких елемената, од шпиЈува и штеточина, коЈе Је клагни непруЈатељ успно увући на високе руководеће функпиЈе. Укратко, друг Тнто бољшевизира н»шу ПартнЈу нзоштравајући и подижући лик комуниегс на степен са наЈпозитивниЈим особинама коЈе Је човЈек у историЈи добио. Вез тог чишћења, срвпивања и оспособљавања КПЈ, коЈе Је извршио друт Тито. не може се ззмислити ни народно-ослободилачка борба наших народа. То Је Једна од вајвећих заслтга друта Тита за нашу Парти Ју. У данима фашистичке наЈезде по Европи када Је падала држава за државом. пол Титовкм руководством ПартиЈа Је ствопилз моћав демократски покрет за борбу вретив фашизма, за независност земље, за савез са Совјетским Гавезом/за права ралиог нзрпца. То Је истодобно била и сталнз борба против ненародних монаохо/ћзнгчстичкнх режкма старе ЈугославиЈе. Развнјајућк код наших народа уви Јек љубав према радничкоЈ шс. других земаља, а нарочито граничну љубав npejj» “ Совјетском Савезу и Стаљину, а с . LIF . n стране неодољиву мржњу и в» меду « ДРУГом

Тнтом једина Је од свих осталих партија поробљевих народа Европе у потпуности извршила своју интсрнационалистичку дужност и обавезу у Другом свЈетском рату, како према Совјетском Савезу, тако и према осталим слободарским покретима, народима и комунистичким партијама. ГениЈе наших народа нашао је у личности друга Тита не само партиско-политичког руководиоца, него и великог војсковоћу коЈи је у неравној борби уништавао крупне Јединице фашистичких окупатора, опремљене најмодернијом техником, те створио моћну славну Југословенску армију у огњу љуте вишегодишње борбе. Друг Тито је као теоретичар марксизма-лењинизма и вјеран ученик класика марксизма-лењинизма обогатио марксистичко-лењкнистичко учење о рату. То је успио поред осталог и зато што Је у току рата као и уви Јек лењинистички повезивао праксу са теоријом и обрнуто и то као директан руководилац и организатор нашег ослободилачког рата, коЈм Је био врло компликован и специфичан. Сви покушаји информбироовских контрареволуционарних клеветника да омаловаже или да негирају нашу револуцију и интернационалистичке позиције наше Партије разбијају се о бедем наше дјелатности кроз дуги низ година, о револуционарну праксу наше Партије. Од мноштва чињеница које то потврђују навешћемо само неке из најтежих дана у историји наших народа па и из најтежих дана у историји човЈечанства. Ево, шта je говорио друг Тито и каква Је била линија наше Партије у тим најтсжим данима 1942 године. У дневној заповијести за 7 новембар 1942 године, послије 17 мјесеци рата, друг Тито говорећи о борби каже: „То је наш дуг пред нашим народима, то је наш дуг пред братским Совјетским Савезом коЈи носи сву тежину овог крвавог рата за спас човјечанства од фашистичких осваЈача... Ми се поносимо тиме што и ми доприносимо своје жртве за општу ствар напредног човјечанства (подвукао Д. И.) у борби против фашистичког мрака”. Затим на другом мјесту: „Народи Југославије, заједно са својом Народно-ослободилачком партизанском и добровољачком војском поносе се пгго могу у овој данашњој џиновској ослободилачкој борби допринијети свој дио з а спас човјечанства (подвукао Д. И.) што су савезници са великмм народима СовЈетског Савеза и херојском Црвеном армијом”. У тим моментима када је Тито говорио својим борцима и читавом човјечанству држали су положаЈ према нашој војсци и према ЦрвеноЈ армији они који нас данас наЈвише ол»Јава,lу и сметаЈу нам да изграђујемо социЈализам, а за коЈе нажалост, руководиоци из СССР кажу да има.Ју за РеволуциЈу исте заслуге као и ми, а неки чак и више. Тито ствара државу новог типа Још у току рата. На првој стопи ослобођење од окупатора него cawo ТитовоЈ директиви клица нове наролне власти, која се брзо развила у праву народну власт, Јер смо још од почетка борбу вохмли не само за ослобођење од окупатора, него смо истодобно изводили праву народну револуцију. Тито руководи обновом порушене земље. Тито ствара Петогодишњи план социјалистичке изградње. Тито развија организационе, политичке и државне форме социјалистичке земље према специфичности развитка, руководећи се марксизмомлењинизмом као једино правилном науком, примЈењујући га дијалектички као руководство за акцију. Нова Титова Југославија је за ових неколико година постигла такве успјехе у изградњи социјализма какве нмје постигла ниједна друга земља. Захваљујући постојању СССР као реалности наша земља је у постојећој међународној констелацији успјела да се врло брзоекономски и културно подигне, да остварује грандиознм Петогодишњн план социјалистичке мзградње. Захваљујући мудром Титовом руковођењу трудбеницм наше земљв већ су осјетно измнјенили индустриско- привредну физиономију наше земље. Нове фабрике разних производа, међу којнма велике количнне најмодернијкх и ниЈих машмна, нови рудници, железнице, путеви, грађевкне и читавн градови, електричне централе, високе пећн*нтд. мтд. претстављаЈу најјаснију потврду изградње социјализма у вашоЈ земљи, којом неуморво руководн наш Тмто. Многе стотине хнлдда описмењених, огроман броЈ вовнх дгкода. оочев од

осиовних, па преко техникума и гимназија све до нових универзитета, такође су доказ рапидне изградње социјализма. Захваљујући Титу и Партији подигла се свијест народних маса у Југославији. Правилно ријешено национално питање, лењинистичк*' политика наше ПартиЈе уфинила је дд раскомадане Југоставије срећну заједницу равноправних братских народа са високом социјалистичком свијешћу и челичним јединством у свим ситуацијама, Досљедна лењинистичка, антиимперијалистичка интернационалистичка борба наше Партије и наше социјалистичке домовине није ишла у рачун не само империЈалистима, него чак и неким руководиоцима неких комуиистичких партија. Срозавпга се на позиције ревизије маркснзма-лењинизма руководиоци комунистичких партија СССР и сумњиви руководиоци у партијама земаља народне дсмократије, ево, већ годину дана воде 6’есомучну кампању против нагае ПартиЈе, против наших народа, против нашег Тита. Загрезавши у национализам и шовинизам изгубили су лик комуниста, заборавили на комунистички морал, а као закон и руководство за пропаганду и ачцију изабрали c.v неистине, измишљотине и клевете. Формулације тих лажи и измишљотина су тако ниске псовке коЈе се могу наћи Још Једино у наЈодвратниЈим петпарачким империјалистичким антикомункстичким памфлетима и порнографскии публикацијама. СоциЈалистичка Југоставија на челу са Титом одговорила је комунистички: енергично Је одбила и презрела резолуцију Ииформбироа, свјесна да тиме брани науку марксизма-лењинизма од ревизионизма и издаје, да брани нашу славну народну рсволуцију, коју су информбироовски узурпатори покушали избрисати са најсветлијих страница историје човјечанства, свијесна да брани изградњу срцијализма у нашој земљи, коју контрареволуционарно покушавају спријечити творци и следбеници Информбироа заједно са империјалистима. На чслу са другом Титом народи Југцславије данас бране савјест напредног човјечанства! Друг Тито има свјетско-историске заслуге у марксизму-лењинизму. Заједно са своЈим сарадницима теориски Је обрадио стварност Југославије. Ставове коЈе је друг Тито давно, неке још у току рата, формулисао, сада усваЈа.Ју руководиоци у земљама народне демократмје и дрско их проглашавзју за „своЈе” доприносе марксизму-лењинизму. Оно што спроводе у заиашшењу за нама од неколико година дрско вападају код нас, наравно, увијек без аргумената вртећм сс стално око неколико веуко и лахво исковстру-

чанству као буктиља ракноправно- • ети међу ослобођеним народима. • Тнто Је Још у току рата постао символ наше борбе. Тито Је заклетва наших бораца на вЈериост својој социјалистичкој домовини, Тито Је борбени јурипши поклич Козаре, СутЈеске и свих наших борби, Тито Је свијест и сав Јест комуниста, Тито је учитељ, друт и брат! Тито-символ борбе и истодобно руководилац борбе у рату остаје и постаје Тнто-символ и руководилац борбе за изградњу соцнјалмзма. Са Титом наша Партија, све масовне организације у цјелини и трудбеници појединачно бију љути бој против заосталости коју смо наслиједили од старе Југославмје, са Титом се миЈењаЈу токови риЈека. исухују огромна Језера, ваде из земљине утробе неслућене количине руда, са Титом челик тече као ријека, са Титом се формирају хиллде радних задруга, уништавају експлоататори, са Титом се нагло подитла и подиже социЈалистичка свијест људи. Са Титом се води борба против свакојаке заосталости у школама, против несавремености, мистике н идеализма, са Титом се ствараЈу стручни кадрови са све вишим квалитетом стручног знан»а и са безграничном оданошћу нашој социЈалистичкој домовини. Тито Је наша славна прошлост и садашњост, Тито је наша сређва будућност. Тешкоће револупије су велике и разноврсне. Тито се уви Јек руководи истином, указуЈући на све тешкоhe. Титова гениЈалност у руковођењу се највише испољава у вајтежим ситуацијама. Уз лозинку; Са Титом и за Титои, вапријед, нема тешкоћа коЈе се не могу савладати на путу ка социЈализму и комунизму! Хиљаде примјера наше историје и данашње стварности показују истинитост ове тврдње. Није случаЈно што Је застава марксизма-лењинизма по питању односа међу коиунистичким партијама и социјалистичким земљама баш у рукама друга Тита и наше Парткје. То Је историски условљено и законито због карактера и размјера борбе коју смо водили и коЈу водимо. Народ је истакао дубоку истину, која се чује широм Југославије: Тито, Партија, варод, то Је једно! Прослављајући рођен-дан нашег великог Тита трудбеници социјалистичке ЈугославиЈе свЈесни су снага и могућности потпуне изградње социјализма у нашоЈ земљн, праведности наше ствари и сигурности наше побједе. Прослављајући Титов рођендан наши трудбеници се заветују Титу, Партији, народу, да ће уложнти све своје напоре да изврше и премаше задатке који су прсдвнђени Титовим петогодишњим планом. Те задатке часно испуњавамо на срећу, част и славу наше социјалистичке домовине, Титове ЈугоставиЈе, чувајући морално-политичко једивстпо наших народа као зеницу. Истина је ва нашој страни! Пламен истине спржнће све империјалистичке и информбироовске контрареволуционарне клеветеи лажне нмпериЈалистичке и информбироовске радио емисије, јер Је истина она највећа радио станнца коЈа продире у све, поред свега и коЈа ће продриЈети свугдЈе гдје Је потребно као истина о нашој земљи. Живио нам на много година. на нашу срећу и славу, а на страх империјалистима н свим непрмјатељима социјализма, наш вољени Тито!

исаних фраза. Оно што гоне кроз врата враћа им се кроз прозор. Главна снага наше Партије и ДРУга Тита Је чврсто стајање на позицијама марксизма-лењинизма. Зато нас друг Тито увијек учи да стално проучавамо марксизам-лењинизам, да се боримо како против сувог практицизма, тако и против догматизма и против папагајског усвајања. Зато је наша Партија на челу са великим Титом изашла кроз све буре и олује као побједник. Наша застава је решетана куршумима разних и разноврсних непријатеља, али се у свакој борби и послије сваке борбе високо лепршала и предводила нашу радничку класу и обтале трудбенике из побједе У побједу. Наша застава је побједничка зато што Је у рукама највећег сина наших народа у рукама дрУга Тита. Друг Тито не припада само радничкој класи Југославије и народима Југославије. Тито припада цјелокупном свјетскои пролетаријату. Тито високо држи заставу комунизма против контрареволуционарног ревизионизиа у мраку идеЈне збрке коЈа влада међу „критичарима”, па и у мраку директног роварења класног непријатеља у врховима неких комунистичких партиЈа, коЈе тачно по империјалистичком рецепту воде дивљу нечовјечну хаЈку и директну саботажу против изградње социјализма у нашој земљи. Спроводсћи досљедну антиимперијалистичку борбу Тито своЈим досљедким комунистичким ставом на челу социЈалистичке ЈугославиЈе сија цЈелокупном напредном човје-

Драгиша М. Ивановнћ доцент Универзитета

Титова штафета

НАШ ПОЗДРАВ ВОЉЕНОМ МАРШАЛУ

У среду, 25 маја, народи Југославије прославиће Још један велики празник. Са свих страна наше социјалистичке домовине приближаваЈу се главном граду штафете народних република, јединица Југословенске армије, градитеља аутопута Загреб —Београд и других места и радилигата широм земље. Носећи штафете од Триглава до Пелагонкје и од Кварнера до Ђердапа, преко новоизграђених пруга, из сељачких радних задруга, са миогобројних радилишта и других места широм земље, хиљаде младих људи превеће честитке и пламене поздраве напшх народа другу Титу. ЧеститаЈући му 57 рођендав у овоЈ великој свечаности манифестоваће се братство и Једивство наншх народа, иислн к иоздравк стотжне хж-

љада бораца, трудбеника, задругара и омладинаца из свих крајева земље, који под руководством Партије н Тнта смело иду иапред ка новим победама, за изградљу социјализма у нашој земљи. Још 24 априла кренула је са Раме на Дунаву штафета граничара Југословенске армије. Из Битоља, Подгоре и Истре кренуле су штафете сувоземних снага, Југословенске ратне морнарице и Југословенског ратног ваздухопловства. Штафета НР Црне Горе пошла је из Вир Пазара, са об&ле Скадарског Језера, где ће уекоро отпочети велики радови на нсушењу Језера, чиме ће се довитн 13.506 хехтара плодне оранице. Из историског Дрвара кренула Је штафета НР Босие I Хераеговкве, коЈа ђе ороћн кроз

славна места Народпоослободилачке борбе. Штафета НР МакедошЈе кренула је из Крушева, места У коме је први пут 1903 г. проглашена Република Македонија. I'з места Подгоре, где је 1943 г. оеаовлна Југословенска ратна ашрнзрида, преко Далмације, Истре. Еаније, Лике, Загорја и Славонк.: ■ Боограду сс приближава штафета Bl Хрватске. Са Триглава је препула штафета НР Словеније. Штафета тршћанског пролетарнјата кренула Је нз Трстз. Штафета НР Србнје креће нз Бсле Пркве у којој је 7 Јула 1941 r. српскж народ подитао нарорни уставак. У среду, у 17, часова, састаће се све штафете иа Тргу Републике, одахле ће се упутити да оредају поздраве н жеље читавог иашсг народа друту Титу.

НА НАШЕМ УНИВЕРЗИТЕТУ ФОРМИРАНО ЈЕ 13 БРИГАДА ЗА ЛЕТЊЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ

Народна омладина Београдског универзитета учествоваће и ове године на радним акцијама у току лета. Конкретни задатак студентске омладине постааљен пре неколико недеља да изврши упис у радну бригаду, да их формира и организационо учврсти испуњен je. Извршење овог задатка показало је снагу наших организација по факултетима. Има актива који су далеко премашили своју обавезу по упису у радне бригаде. На пример. Медицинска велика шксла требала је дати 550 бригадиста а досада је већ уписано 700 студената. На Техничкој великој школи примл>ена је обавеза на 750, а уписано је 967 студената у радне бригаде. На Економском факултету обавеза од 250 бригадиста која се односи на I и П годину, (а на радну акцију ићи he и Ш година) је такође премашена. Досада је уписано 340 студената итд. О цифрама уписаних студената у радне бригаде не можемо говорити као о сталним цифрама. Оне се мењају свакодневно, јер упис још траје. Узимање обавеза за учествовање у радним акцијама и премашење тих обавеза у току уписа, показали су да наши студенти схватају значај радних акција за истгуњење великих планских задатака и потребу да у њима што бројније учествују. На нашем Универзитету формирано је 13 радних бригада за овогодишње радне акције прехо лета. Медииинска и Техничка велика школа 1 формирале су по три бригаде. Економски факултет дзе, Пољопривредно-шумарски факултет, Ветеринарски, Филозофски и Природно-математички по једну а Правни факултет, Ношшарска и дипломатска висока школа и Виша педагошка школа заједно једну бригаду. Све ове до сада оформљене бригаде чине наши најмлађи другови са прве и друге године. Они су одлуку о приттремама за ученгће у радним акциЈама преко лета и формирању бригада прихватили са одушевљењем и када је почео упис они су се масовно пријављивали. Стручни одбори свих факултета треба и даље да пружају бригадистима помођ у учењу, јер је стручан рад чврсто повезан са одласком на радне акције. Тиме се помаже и организационо учвршћење бритада. Упис у радне бригаде се наставља. На досадашњем постигнутом успеху не треба са задржати. Поли,тички рад и агитацију треба појачати не само зато што упис у радне бригаде још траје, већ зато што су и они неопходни за оргакизационо учвршћење бригада. Студенти треће године Правног, Економског и Филозофскот факултета такође he учествовати у овогодишњим раднгиС акцијама. Упис је на тим факултетима недавно отпочео. Студентске радне бригаде учествоваће на изградњи Новог Београда и то у јулу месецу. Њиховеј згчешће на радним акцијама допри-ч нос је више за испуњење нашег Петогодишњег плана. После завршетка акција, бритадистима he бити обезбеђен одмор у одмаралиштима на територији НР Србије.

СМРТ ФЛШПЗМУ СЛOЕOЈ4 ВАРОДУ! ОРГАН НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ И ВЕЛИНИМ ШКОЛАМА ГОДИНА XI БРОЈ 15 БЕОГРАД, 23 МАЈ 1949 ГОДИНЕ ЦЕНА 3 ДИН