Student
НОВА ЈУГОСЛАВИЈА НАЛАЗИ СЕ У ПРВИМ РЕДОВИМА БОРБЕ ЗА МИР
Завршено је заседање Изврпшо! комитета Светске федерације деиократске омладине У Будимпешти је одржано заседање Извршног комитета Светске федерације демократске омладине. И на овом заседању делегати претставници 52 милиона чланова Светске федерације демократске омладине црразили су чврсту вол>у и решеноот омладине да се бориза мир, за слободу и независност свих варода, за бољи живот младе генерације и са свог заседања упутили проглас омладини света да појача своју борбу против рата. У последње време снаге демократске омладине знатно су нарасле. Делегати на заседању изнели су све веће успехе омладине света на јачању Федерације, нарочитосве одлучнију борбу шпанског народа и омладине против Франко-фашистичког режима, борбу омладине Латинске Америке, омладине у колонијалним земљама итд. На заседању су нарочито истакнуте величанствене победе Народно-ослободилачке армије Кине, које значе снажну подршку и служе као пример осталим колонијалним народима, доносе националну независност кинеског народа и ослобођење испод реакционарног Коуминтанга, које „имају светско-историски значај и претстављају победу читавог напредног човечанства, јер значе даље битно померање у односу снага између табора социјализма и демократије и империјалистичког табора.” У име југословенске омладине на заседању је говорио члан бироа Централног комитета Народне омладине Југославије Милорад Пешић. Пошто је указао на значај победе Народно-ослободилачке армије Кине, на све интензивнију и успешнију борбу грчког, шпанског и вијетнамског, индонежанског и других народа, друг Пешић је подвукао, да народи Југославије знају шта значи империјалистичка агресија, да се нова Југославија налази у првим редовима борбе за мир. Југословенски делегат је истакао активност Народне омладине Југославије у извршењу задатака Светске федерације демократске омладине. Народна омладина Југославије пружила је велику помоћ организовању Светског конгреса присталица мира, иако је због ускраћивања виза, Конгресу присуствовао само један претставник Народне омладине. Исто тако делегација Народне омладине због дискриминационог поступка чехословачке владе није могла присуствовати на паралелном Конгресу у Прагу. Народна омладина Југославије верна својим традицијама сарадње и солидарности са омладином других земаља, традицијама међународног зближавања и упознавања, у складу са програмом Светске федерације демократске омладине, упутила је ове године позив народној омладини других земаља да узме учешћа у нашим омладинским радним акцијама. Југословенски претставник истакао је на заседању да he Народна емладина Југославије и даље улагати све своје снаге за спровођење одлука Светске федерације демократске омладине и у будуће као и досада стајати у првим редовима Федерације у борби за мир. ОДРЖАН ЈЕ ТРЕЋИ КОНГРЕС САВЕЗА СЛОБОДНЕ НБМАЧКЕ ОМЛАДИНЕ У ЛАЈПЦИГУ Радио Лајпциг' јавља да је јуна свечано отворено заседање Трећег конгреса немачке омладине коме присуствују преко 2.000 делегата и страних и домаћих гостију. Заседање је отворио претседник слободне немачке омладине, Ерих Хонеке, који је у свом реферату о улози омладине у борби за јединство Немачке и праведан мир подвукао да немачка омладина неће напуетити заставу јединства док демократска Неначка република не постане стварност, По завршетку рада Трећег конгреса приређене су у Лајпцигу велике манифестације, на којима je учествовало преко 12.000 чланова Савеза слободне немачке омладине из целе Немачке. Манифестанти су носили транспаренте с паролама у којима се захтева успостављање јединствене Немачке, праведни мир овнм уговор и ослобођење Макса Рајмана. 1 ПОВЕЋАЊЕ БРОЈА УЧЕНИКА У МАНЏУРИЈИ Агенција Нова Кина јавља: бро) ( ученика у Манџурији повећао се t за последње три године на 3,800.000 г Број студената се повећао за 50 по- i сто према стању из времена коу- 3 минтаншке окупације, а број уче- | ника основних школ» за!5К) посто. ј На)већи број студената и ученика I п )тиче из радничких и сељачких породица; од t,692/*OO ученика, ко- ( ји уче у преко 36.000 основних umcv ] ла. 80 посто су цеца ралника и се- i љака који су се користили arpap- * • Р ном реформом; у средњим школа- з ма 57 посто учеиика су ралничка F и сељачка леца. I '
Одговор студената Загребачког свеучилишта на фалсификовано писмо Радио-Будимпеште
Недавно je радио Будимпешта објавио такозвано отворено писмо југословенских студената који су > студирали у СССР-у. У том писму се износе већ познате и ноторне лажи о стању у Југославији, о примању сваког ко жели да уђе у Партију, о цензури која влада у земљи, малтретирању и хапшењу студената који су се вратили из СССР-а, о методама мучења, о затворима итд.. Поводом тога су студенти Загребачког свеучилишта који су до Резолуције Информбироа студирали у СССР-у упутили радио Будимпешти писмо, из којег доносимо извадке: Код нас ie познат лењинистички принцип поимања v Партију „Многобројне глупости написане у овом писму у наше име најбоље говоре да је оно рођено у редакцији радио Будимпеште, као на пример да се приступило испуњавању директиве ЦК КПЈ, према којој „свако ко жели да уђе у Партију, па ма ко то био раније и сада, одмах се прима.“ „Сваком у нашој земљи је познат лењинистички принцип на којем се темељи примање у нашу Комунистичку партију. Али многим нашим друговима још није познато како се ти принципи одабирања људи и примања у Партију у земљама народне демократије не поштују и не спроводе. Чиме се може оправдати пријем у Партију мађарских трудбеника, толиког броја чиновништва осталог још од Хортијевог режима, или окорелих фашиста, бораца про тив СССР-а, а уједно и против свог народа? Да је ваша Партија постала таква говори нам и одлука ЦК ПМТ од септембра 1948. о даљем обустављању пријема у Партију и кандидате Партије до марта 1949. године“. Код нас у Југославији пише се само истина „У „нашем“ писму читамо да нам је онемогућено да пишемо нашим друговима у СССР-у и земљама народне демократије, јер нас у томе омета цензура која „не дозвољава да југословенски народи сазнају праву истину о међународним догађајима“. Радио Будимпешта изгледа мисли да југословенски грађани више не виде и и не чују, јер у Југославији само они који су лишени слуха и вида не могу чути преко нашег радија и чктати у нацшм новинама истину о међународним догађајима. Код на,с у Југославији, што уосталом добро знају наша господа критичари, ма како им то ради праксе која влада у њиховим земљама падало тешко, пише се само истина. Пише се истина о земљама народне демократије Koje граде социјализам, о СССР-у и њиховим успесима који радују наше народе, пише се истина и о стварним узроцима оваквих односа земаља народне демократије и СССР-а према социјалистичкој Југослави]'и. Да ли би се и они могли похвалити истим?“ „У писму се каже да смо овде у Југославији прогањани, затварани, да нам се праве свакојаке сметње, да нас пребацују са факултета на факултет итд. Ако се ради о односу наше народне власти и партијског руководства према нама, југословепским студентима који смо студирали у СССР-у и земљама народне демократије, онда је тај однос врло добро познат и будимпештанским ауторима овог писма. 7.000 динара месечно, колико је плаћено за сваког од нас за наше студирање у СССР-у, говори већ јасно о бризи наше Партије за нас и односу према нама. (Истина, те цифре говоре још о којечему у питању помоћи прве земље социјализма земљама које тек изграђују социЈ’ализам). Исто би тако ауторима тог писма требало бити познато да још ни данас они јутословенски студенти који су студирали у СССР-у и којима су ствари остале
тамо, јер су отпутовали прије или чим је изашла Резолуција, нису добили ни своју одећу ни своје књиге заслугом СССР-а, док се наша народна власт, по нашем повратку побринула да нас опскрби свим најнужнијим и да нам изађе у сусрет по свим питањима, како материјалне природе тако и нашег студирања. Исто тако стоји ствар и са вашим глупим тврдњама да нам се овде не признају испити, „јер се потцењуЈ’е тамошње знање“, као и то да нам се не дозвољава студирање на оним факултетима па којима смо започели студирање у земљама народне демократије и СССР-а. Сви студирамо на истим факултетима, са изузетком неколицине који нису имали положен већи број испита. Чињенице - то rv чоши докази „Пребацују нам у писму да се велича „непогрешивост Тита и оних око њега, да су они једини борци за очување марксизма-лењинизма од ревизионизма и да се захваљујући Титу изграђује социјализам само у Југославији и нигде више“. Ми на то можемо рећи само једно: Чињенице, то су наши докази! Чињенице доказују да ми изграђујемо социјализам и да га градимо брже и успешније од других земаља народне демократије, баш захваљујући правилној линији наше Партије на челу са другом Титом. Чињенице доказују да је наша Партија високо подигла заставу марксизма-лењинизма и да се она данас заиста бори против случајева опасног ревизионизма по читавом низу питања, са стране руководилаца СКП (б) и других. Она <се бори против метода диктирања другим партијама, против потцењивања и, објективно, спречавања револуционарне борбе других народа“. „Али у писму уз „принципијелну критику“ политика наше Партије, има и део који говори о стању у Југославији, о новим методама мучења, о затворима и томе слично. И овде као да су писци овог писма хтели да нам припишу своје методе, добро познате из праксе у Чехословачкој, Румунској, Мађарској и Бугарској, а да о Албанији и не говоримо.“ „Свој апел за учвршћивање ре‘дова упућују онима у иностранству. Изгледа да је позив „здравим снагама“ у Југославији, који је остао глас вапијућег у пустињи, замењен сада позивом онима у инсстранству групици моралних пропалица и расељеним лицима. Они се сада позивају да дигну свој глас против терора и насиља у Југославији." .. .„Очито је да је чак и ауторима овог писма постала јасна бесперспективност и бесмисленост позивања нас који живимо, радимо, боримо се и изграђујемо социјализам на побуну. Заиста је херојски позвати оне у иностранству да се отуда боре за победу истине у Југославији!“. Mu чувамо неокаљани KOMVHUcmu4Ku морап „Да ли ћете ви, код којих „нема цензуре“, ви који се толико бринете да се сазна истина о Југославији и међународним односима, ово наше писмо дати мађарској јавности преко ваших новина и пренети преко Вашег радија?“ „Али, завршава се писмо, ми се не заваравамо. Ви који сте и овим писмом показали какви сте љубитељи истине, дали сте нам само нов доказ Ј'едне нове појаве у међународном радничком покрету, која би се могла назвати информбироовски морал. Тај морал изједначава се са измишљотинама, клеветама и провокацијама. Само једно не заборавите да ми имамо и неокаљаним чувамо свој, комунистички морал.“ Југословенски студенти који су се вратили из СССР-а и земаља народне ” демократије, а сада на Загребачком свеучилишту. (Следе потписи 119 студената)
СТУДЕНТСКА НАУЧНА ДРУШТВА У СССР
Крајем априла у Москви је одржана Tpeha научна конференција студената созјетске престонице. На састанцима секције прочитано је 345 реферата из филозофије, медицине, геологије, књижевности и других наука. Речи; „Научна конференција студената” већ саме по себи могу да изгледају чудне читаоцу који не зна какви су услови живота у СССР-у, јер оне противурече опште признатом мишљењу у капиталистичким земљама да студент треба да мисли само о испитима, а да је бављење научним радом суђено само нарочито даровитим појединцима из њихове средине и то материјално добро обезбеђеним. Међутим, бављење студената научним радом добило је у СССР-у стварно масовни карактер. У 200 виших школа у земљи основана су велика студен+ска научна друштва а у свим осталим раде многобројни научни кружоци. На Московском универзитету се на пример научним радом бави сваки трећи студент. Из података изнетих на конференци)и само се у Москви бави научним радом 28.000 студената. Најзад, научни рад совјетских студената помаже бољем полагању испита Велики руски хирург Н П. Пирогов је гозорио: „Учење без научног рада ма како била примамљива његова спољашност само бљешти”. Научни рад продубљује знање студената. Међутим, било би неправилно гледати у повезивању учења и научног рада у совјетским
вишим школама само остварење одређеног педагошког принципа. У овој појави уствари налазе свој’ израз неке карактеристичне црте совјетског поретка. Совјетска интелигенција је неодвојиви део слободног народа који је изградио у својој земљи социјалистичко друштво. За совјетског човека је карактеристичан стваралачки однос према раду. У томе је баш смисао новаторства којим је прожет живот у СССР-у, радника и колхозника који предлажу како да се повиси производност, и како да се постигну разна усавршавања. Совјетска интелигенција се такође стваралачки односи према свом раду. Она указује велику помоћ народу у његовом стваралачком раДУ» У култури и техници. Она помаже радницима и сел>ацима да остваре своје стваралачке замисли и са своје стране, користећи се искуством практичног рада развија науку и технику. Разумљиво је да cobj’ctckc више школе морају да узму у обзир карактер рада којим ће се бавити њихови питомци и да их према њему навикну да самостално мисле, да уче стваралачки и да се свесно односе према науци. Бављење научним радом је једно од нзј'6ољих средстава за васпитање таквих навика. Тежња совјетских студената да се баве научним радом одражава не са-
мо жељу за испитивањем, интересовање и иницијативу који су својствени совјетској омладини, већ показује патриотску тежњу будућих специјалиста да већ сада у границама својих могућности буду корисни отаџбини. Ето зашто су научни радови студената по правилу усмерени на решавање важних и актуелних проблема. Многима од њих стварно полази за руком да поставе нова питања у науци или да пруже конкретну практичну корист социјалистичкој производњи. Ево неколико карактеристичних примера рада члапова студентског научног друштва у Азербејџанском индустриском институту „Азисбеков”. Студент Мирзаџанов обрадио је специјалну техничку тему тако темељно да се сада проблемима које је он поставио у свом реферату бави Академија наука Азербејџана. Студент Шахвазбеков је обрадио методе за брзо бушење дубоких рупа нафте. Студент Абов конструисао је оригинални прибор за мерење топлоте електричне централе који се већ у пракси примењује. Треба истаћи да се у области научног стварања јављају студенти најразличитијих специјалности. Тако су у научном друштву Московског универзитета у последње време заслужили високу оцену радови. „Улога Дунавске пловидбе уве-
зи са развитком земаља народне демократије”; „Испитивање интегралног спектра облака Млечни пут”, „А. С. ПуЛкин при стварању лика Јевгенија ОА>егина”. Рад студентских научних друштава природно даје толико позитивних резултата благодарећи сваv кодневном руководству и помоћи коју им пружају професори и предавачи. Совјетски научници не виде у омладини конкуренте, како је то у капиталистичким земљама, већ нове снаге које he заједно са њима радити и већ се старају за народно благо. Од Октобарске револуције до данас број људи који се у СССР-у баве научним радом порастао је од 3.500 на 150.000. Потребе совјетске земље за научним кадровима су огромне. Многи члапови научних друштава користећи се корисним навикама које су стекли у њима постају после завршене више школе инжињери, агрономи и лекари. Други се чланови друштва посвећују научном раду. У Совјетском Савезу има 2000 аспираната. Сваки човек који има озбшвне наклоности за научни рад може потпуно да му се посвети. Држава осигурава све услове који су за то потребни. Совјетска наука има богате резерве. Она служи народу и зато млада интелигенција која излази из народа сматра за част да се посвети нучном раду. (Превела с руског В. И.)
Осврти
Ко се меша у унутрашње послове других народа
Нота коју је Министарство иностраних послова ФНРЈ 23. маја упјтило ВлЗди СССР-а у вези са подршком коју Совјетска влада пружа неколицини југословенских емиграната и издајника, веома" је узбудила информ-духове. И као што то обично бива у новој порезолуциској ери, уместо да се поведе рачуна о самој ноти и предузму** мере целисходне захтеву дотичне владе (а то је пракса чак и међу државама које се налазе само у редовним дипломатским односима, а не и савезничким), подигла се читава ларма грлатих „интернационалиста“ и „доследних" марксиста, да би се свет (а и сами они) још једанпут „уверио“ како се Југославија неповратно суновратила у загрљај империјалиста. Довољно је било да се појави „достојанствен” (тако га је назвала „Романија либера”) одговор Совјетске владе, па да у хору загрме сви, и мали и велики, почев од „Правде“ па преко „Руде право”, „Работническо дело“, и „Универсула” до Енверовог „Башкимиа”. Шта је то толико узбунило „добронамерне критичаре“? Ситница! „Само“ то што се Југославенска влада „усудила“ констатовати да подржавање издајничке емигрантске групице у Совјетском Савезу и омогућавање њене противјугословенске и противсоцијалистичке делатности, значи мешање у унутрашње ствари народа Југославије. Дакле, „само“ то што је Југословенска влада себи дозволила ту слсбоду да понови следеће речи шефа Совјетске делегације на другом делу Трећег заседања ОУН у Њујорку: „Ни једна држава нема право да се меша у унутрашње ствари друге државе, користећи у том циљу разне продане групице (курзив редакције) ради подривања темеља друге државе”. Речи шефа Совјетске делегације довољно говоре саме за себе. Оне се односе на разноразне емигрантске групе из земаља народне демократије, а и из СССР-а, којима се у америчким и западно-европским омогућава да несметано делују против интереса својих земаља, као и на владе које ту делатност помажу и користе за своје циљеве. То значи да помагање емигрантских група није ништа друго до мешање у унутрашње ствари народа против којих ове групе раде. Тако смо ми, као и сав свет, разумели а зато и одобравали горе поменуте речи, а тако је ( очито мислио и шеф Совјетске делегације. Али кад у питање дола- \ зи по Јудиновој инквизицији ана- ; темисана Југославија, онда, наравно, престаје та неумољива логика. Она се тада замењује сасвим другом нормом, и те речи постају „ре- ; зултат политичке незрелости и правне збрке“. Ево што се о том каже у одговору на југословенску • ноту: „Тврђење Југословенске вла- ] де да Совјетска влада дозвољава, < тобож најгрубље мешање у унутрашње ствари Југославије пошто ; она даје склониште револуционар- i ним емигрантима и не омета љк- i хову делатност Совјетска влада i може сматрати само као резултат политичке незрелости и правне i збрике“. Но ни по чуда не би било да се „достојанствен“ одговор (где је оно *,достојансгвен“ једнак „историском“ у „историској резолуцији!“) на том и ограничио. Међутим, у од- 1 говору на Југословенску ноту, до- ' казујући „смешност" југословен- 1 ског захтева, направљен је заиста 1 смешан и акробатски скок а да \ буде још комичније то и јесте • оно зашто су се закачили и што i сад у такту напухују сви информ- 1 бироовски секунданти. ■ „Југословенска влада захтева у 1 својој ноти каже се у совјетском Ј одговору да Влада СССР забра- ■ ни даље штампање листа револуционарних југословенских емиграната. Друтим речима, Југословенска 1 влада „захтева“ да СССР успо- i стави код себе антикомунистички, i в нтидемократски и терористички с
режим, какав је сада успостављен у Југославији {!)“ А то значи наставља се у одговору „да је тај смешан захтев једнак најгрубљем мешању у унутрашње ствари СССР“, (курзив редакције). По чему захтев да се не помаже делатност групе избеглих издајника значи захтев да се „уСССР успостави антикомунистички, антидемократ- r ски и терористички режим“ то неће разумети никад и нико осим оних којима су информбироовске инекције одузеле способност здравог расуђивања. По чему тај захтев претставља „најгрубље мешање у унутрашње послове СССР" то неће објаснити ни нама, ни својим читаоцима ни „Аванти“, ни „Башкими”, па ни сам Јудин, јер иако је његова и њихова ипак је заиста веома компликована и чудна та логика, по којој се Југославија меша у унутрашње ствари СССР већ самим тим, и једино тим, што захтева да се Совјетска влада не меша у унутрашње послове ФНРЈ. Наравно, као и за сваку галаму и извртање, тако и овде треба на-
ћи макар какво оправдање. Све Je у томе што Совјетска влада групицу југословенских издајника не сматра издајницима, већ их квалификује као „праве социјали Сте и демокрћте, верне сииове Југославије, храбре борбе за независност Југославије и градитеље пријател.ства између Југославије и СССР-?«.‘*. А какви су оних неколико Голубовића и Ивановића „социјалисти, демократе'*... итд. то већ знају и врапци на крововима. Уосталом, као да штићеници разних Гемета, Миколајчика, Павелића и њима сличних, третирају ове као издајнике, а не као своје пријатеље и помагаче! Међутим такво третирање није спречило и не спречава демократски свет да протествује против помоћи која се пружа тим издајницима, јер то помагање значи за све и свакога мешање у унутрашњв ствари других народа. Али, мешање, равноправност, споразумевање, самосталност, као и многи друти вредни демократски принципи сада, захваљујући „историској РеЈолуцији**, постају лањски снегови.
ЗАЈЕДНО СА ФАШИСТИМА
Избори за Градско веће у Трсту изазвали су веома живу политичку активност, а код понеких странака још живље маневрисање, терорисање, потпукљивање и све оно што се убраја у „демократске” методе предизборне агитације, Тако је, међу осталима, и Словеначко-италијански Народни фронт у Трсту (организација која ужива подршку свих демократских грађана на тршћанској територији, и Словенаца и Италијана) крајем прошлог месеца пошто су Видалијеви фракционаши одбили да наступе заједнички, организовао свој политички збор. Међутим, захваљујући специјалним „демократским” акцијама збор је био ометен. На зборно место сакупиле су се и разноразне фашистичке и неофашистичке банде, реакционарни демо-хришћани и њима сличне групице и изазвале гужву, резултат чега је била интервенција полиције и, наравно, растеривање и правих и кривих, и оних који су нападнути и оних који су нападали. Но, о томе не би требало говорити, јер су још из доба парламентарних избора у Италији сваком познате методе италијанских власти и странака које ову подржавају, д! се међу ометачима, уз фашисте, нису нашли и Видалијеви „комунисти”, и да у вези с тим није направљена још једна нова клевета на рачун Словеначко-италијанског Народног фронта и народа Југославије. Претставник Словеначко-италијанског Народног фронта је поводом ометања збора од стране тршћанске реакције и Видалијевих фракционаша уложио оштар протест и поднео предлог Предизбор-j ном одбору (овај је састављен од претставника свих 12 странака које излазе на изборе) да се упути позив становништву да буде коректно и да не омета зборове разних политичких стоанака.
Али, без обзира на тај позив, претставници италијанских реакционарних странакз. чим су позив потписали издали су својим батинашким групама упутства супротна духу позива и оне су, сходно тим тајним упутствима свог руководства, омеле 2 јуна збор Видалијевих фракционаша на тршћанском тргу „Унита”. Још пре збора је сенатор Терачини (члан ЦХ КП Италије), заједно са Видалијем, отишао у градску префектуру и тражио да полиција растера банде, које су дошле да омету збор. Но захтеву није удовољено и фашисти су напали на збор и испљували самог Терачинија. Шта се после тога десило лако je закључити. Информбиро кухиња брзо је сервирала сзоју нову патку. Одмах се ту нашао париски „Иманите” и за напад фашиста (чиме су се неколико дана послужили у својој „агитацији” и Видалијевци!) оптужио „Титове људе који свим средствима покушавају да угуше глас Комунистичке партије и спрече народ да се слободно изрази”... Дакле, уместо да ce поведе борба против фашиста, с којима се ето Видалијевци и УДРУ" жују када им они користе у нападу аа Словеначко-италијански Народни фронт, оптужују се управо они који траже онемогућавањв разбијачке делатности разних банди и јединство свих демократских снага у борби против тих разбијачких и терористичких група. Заиста, прави интернационализам! За вољу информбироовског слова, боље је ортачење са италијанским фашистима него јединство демократских маса у борби против фашиста! ИНФОРМБИРО - ДОСЛЕДНОСТ
Петог јуна је у римском позоришту „Адријана” генерални секретар КП Италије Палмиро Тољати одржао конференцију о својим утисцима са Конгреса Комунистичке партије ЧСР. Приступ конференцији био је дозвољен само уз специјалне позивнице, које је организациони одбор при руководству италијанске Партије, према саопштењу органа КП Италије „Унита”, доставио свим претставницима италијанске и иностране штампе у Риму. На конференцији је, захваљујући добивеним позивницама, поред претставника италијанске штампе, присуствовао и велики број дописника из источних европских зе-
маља као и претставници западноевропских агенција и листова, међу којима и дописници америчких агенција ИНС, Јунајтед-прес и А-< сошијетед-прес, британске агенци)о Рајтер и француске агенциЈе Франс-прес. i Пошто дописништво Југословенске агенхцlје Танјут није добило позивницу за конференцију, дописник Танјуга у Риму се обратио 3 јуна, дакле два дана раније, организационом одбору, где му је одговорено да позивницу не може дрбити „пошто су све раздељене другим новинарима и више их нема”. На тај начин је једино претставник југословенске штампе био онемогућен да присуствује конференцији, са које су изјаве биле публициране у свим западно-европским листовима, наравно, онако и онолико колико су шихове редакције хтеле. Као да дописник Танјуга претставља више капиталистичку и више империјалистичку земљу него ли су то оне које претстављају дописници Асошиетед-преса, Рајтера или француске агенције. Или је ствар једино у доследности Информ-компаније, којој је резолуција помутила мозгове и замаглила јасне видике! I _____
6
<*nr оаоини у i>»* itmm Влада Митровмћ. ст. праа& Уредништво ш администрација Београд. Балкавока улнца 4, телефов 23-464; броЈ чвковног рачуна 103-90603G0 Штампарија „Бооба” Дг—чиска 31
UapocfHu тууеми
o&а&гшм4,еи>г i Моле се претплатници „Народног студента” да најдаље до 24 ов. м. ликвцдирају дугове на наш чековни рачун бр. 1-90R0360. Администрапија ★ Позипа.ју се сви руколодиоци и чланови музичких гехцчјл и оркестара култуг»по-У'Ј>мичких друштава факулгста и великих школа, као и сстали другвки стујепти који свирају на разиим инструмеитима, а нису чланови фачултгтсчих културних лруштапа ла лођу на радни договор ради формираша оркестра Београдског униперзнтета при друштву ~Брапко Крсманочић". Гагтанак у пстак 10 ов. м. у 20 чаоова у простопи!амз КУЛ „Вравдо Крсмановић“, Балкапска бр. 4/П.
Београд, 13 јун 1949 године