Student

БРИГАДА „ДВАРД КАРДЕЉ" добила заставицу Главног штаба у трајно власништво

Бригада студеиата Новинарске и дипломатске високе школв „Едвард Кардељ”, састављена од стотину студената, углавном комуниста једна je од најмлађих студентских бригада. Она је 1 деВембра 1949 године оспанула на Новом Београду а веК по подне је радила иа градилишту број 9... Према дневном радном налогу наша бригада је требало да радп на грубом малтеру. Да се не би губило у времену одмах је извршен распоред, одређене су групе, примљен алат и почело се. Али, убрзо се видело да то иије једноставан посао. Неки су набацивали малтер мистријом а други ванглом али је свнма отпадало. Једни су томе тражили узроке у малтеру, тврдеКи да је превише густ и да због тога не хвата, f други су опет сматрали да би у малтер требало додати мало више креча. Углавном и једни и дуги су се сложили да се норма никако не може испунити. Али како је испуп.авају и премашују „валтеровци”? И валтеровци раде на грубом малтеру. Малтвр им се доноси са истог меСта одакле и нама па нити им је превише густ нити му треба додаватп креча. Јесте, али они имају за собом меceg дана рада. Они су веК „одавно” квалификовани радници. Они су нам објаснпли у чему лежи тајна успеха, показали нам то у низу иримера и кад смо се вратили ишло је брље. Па ипак тог дана је норма испуњеиа са евега 80%. Сличан је случај био и са прикивањем трске и бригадисти су иа првом кораку очигледно били ’ незадовољни. > Увече се у барацн водила дуга дискусија. Тражио ce узрок неуспеху. Падали су разни предлози... А сутрадан су се печеле издвајати групе малтераша које су савладале вештину бацања малтера фанглом. Некима је то још увек ишло тешко, али је веК тог дана норма премашена. После је игало све лакше и постотак пребачене норме сваког дана је растао. Но расле су и потребе за што веКим бројем малтераша, па су и другарице почеле да раде на набацивању малтера. Једна од њих била је Косара КовачевиК која је невероватно брзо савладала вештину ове врсте стручног посла. ПРИЗНАЊЕ ЗА САМОПРЕГОРАН РАД До краја прве декаде остало је свега три дана. Баш кад се одржавала бригадна конференција са градилншта је дошао командант и рекао да су потребе такве да би бригада неколико дана требало да ради прековремено. Предлог је примљен бурнпм клицањем: „За Партију! За Тита! За народ! Ура!”... Такође је једногласно донета одлука да се ради и недељом. На крају конференције командант је упитао да ли би се јавило неколико добровољаца којн би сутра пре подне у слободном времену од Претседништва владе до студснтског насеља превезли неколико вагона прозора и врата и омогуКили рад без застоја онпма који намештају врата и прозоре. Јавила се цела бригада. На крају прве декаде бригада је проглашена ударном. Са градилишта су отишле студентске бригаде које су радиле у новембру и у првој декади децембра. Број људи који су обављали стручне послове знатно се смањио и бригаднсти су сами дали предлог да се до краја акције ради осам часова дневно. Предлог је усвојен на бригадној конференцији. Но сада су дошле нове тешко Ке. Време се изменило, температура је знатно опала, а једно јутро је освануо снег. Али, упркос свему томе, норма је редовно пребацивана и то просечно за 160%. Бригадистнма је било јасно да су то последњи дани грађевинске сезоне и да треба уграбити што више. Они су знали да граде куКе за себе и да од тога како се буду залагали зависп хоКе ли се у нове зграде још ове зиме моКи уселити 4.000 студената. ...Једне вечери је наглв пала температура. Требало је заштити неке бетонске плоче, израђене у току лана, да не смрзиу преко ноКи. Руководство са градилишта је дошло у нашу бригаду и затражило 20 бригадиста. Јавпла се и отишла је цела бригада. Посао је обављен за свега 20 минута, а сутрадан је од Управе градилишта упуКен предлог Главном штабу да се студентској бригади „Едвард Кардељ”, за самопрегоран рад ода ванредно признање. НЕКА И ОСТАЛЕ БРИГАДЕ ПОЂУ ПРИМЕРОМ БРИГАДЕ „ЕДВАРД КАРДЕЉ” Завршила се и друга декада. Бригада није имала среКе да до кра а ради у пуиом саставу. Још на почетку друге леладе, ради боље оргавизације иосла

и правилног кориш Кења помо Кне радве снаге, преко 30 бригадиста је узето за руководпоце помо Кне радне сиаге и помоћнике шефова на појединим дилетацијама. Па впак је бригада и даље пребацивала норму. На митиигу одржаном поводом проглашавања бригада ударним, претставник Главиог штаба омладинских радких бригада говорно је о напорима које улажу студснтске бригаде да би довршиле студентско насеље. Он је истакао пример пожртзованог залагања бригаде „Бдвард Кардељ”. На крају свог говора позпао је све бригаде да пођу примером бригаде „Едвард Кардељ”, а затим је прочитао одлуку Главног штаба којом се бригада проглашује по други пут ударном и додељује као најбољој прелазна заставица Главног штаба. То је било највише што се могло очекивати. БРИГАДА ЈЕ ИСПУНИЛА ЗАДАТАК Дани су пролазили. Радило се пуном паром. Норма је редовно пребацивана, *ако се у тре Кој декади у бригади на-

лазпла само једна тре Кина бригаднста. Остали су били на разним дужностимв по градилишту. Па ипак и са тако малим бројем бригада је урадила доста. Само у грубим цртама једномесечни реЗултати бригаде изгледали би овако; групаг малтера набачено 7.994 м ! , финог малтера 3.681 м 2 , чок малтера 998 м*,при ковано трске 1.022, а летве 998 м*, приковано трске 1.022, а летве 998 градног зида 246 м*, пренето 1.456 м* разне грађе и ударено 1.404 м* патоса. Тиме је бригада испунила задатак који јој је поставила Партија. На завршетку треће декаде бригада је проглашена ударном по трећи пут. Она je 31 децембра напустила градилиште и у Београд се вратила са 30 ударнвка, 28 похваљених и заставицом Главног штаба омладннских радних бригада која јој је додељева у трајно власииштво. Бригада је показала да je достојна имена које носи.

М. MamoßHh

Са Новог Београда: Студенти Новинарске и дипломатске високе школе на раду

Ово је славан почетак наше бригаде"

Недавно је један пољски новннар написао у листу „ЖиКе Варшави” „у Новом Београду... отпочете су велике зграде... и веК две годиие није ништа учињено...” Овај новинар је видео Нови Београд а „податке” је ипак узео из неког информбироовског органа и написво лзж. А ево какви су подаци са извора: велика зграда Претседииштва владе стављена је под кров. На станбеном касељу израђен је велики број зграда. Радови се одвијају и на репрезентативном хотелу. На студентском насељу уселиКе се ускоро 4.000 студената. На довршењу четири огромне станбене зграде радило је пожртвовано поред омладинских и фронтовеких бригада шест наших студентских бригада. Последње су се вратилс бригаде „Едвард Кардсљ” и „Вељко Дугошевић” као три пута ударне... ★ Пуне су сада студената слушаонице Више падагошке школе. До скора су то били бригадисти три пута ударие бригаде „Вељко ДугошевиК”. Много се није изменило, само средина и врста рада, а борба је остала иста. До јуче на радилишту, они су се борили за испуњење оперативних планова на изградњи станбених зграда на Новом Београду, а сада се боре за испуњење својих обавеза у стручном раду. Hehe заборавнти студенти Више педагошке школе 30 дана проведених на радилишту студентског насеља. За то време они су много дали и много научнли. Радећи углавном на другом и трећем блоку насеља бригада „Вељко ДугошевнК” је: ставила грубог малтера 7.123 м 2 , финог 8.564 м г , чок малтера 1.076 м 2 . Затим, поставила трске 1.411, летава 3.085 м 2 , слепот пода 5.250 м 2 ; затим пренела песка 526 м 3 , малтера и шљаке 1.385 м*, поставила скеле 7.576 м* и пренела 73 м 5 паркета на даљину од 250 м. Пред овим резултатима истакнутим у аули Више педагошке школе застају студснти. Они их потсећају на 30 з*једмички проведеиих дана у пожргвованом раду, у такмнчењу за испуњењс и премашење норме. Поглед се нехотице са резултата спушта на крупно исписана вмена 23 најбоља бригадистаударника. Ту је прво име команданта њиховог доброг друга и руководноца , Војо ОкиљевиК; затим Сава СтанковиК, Милован СекулиК, Пачаризи Сергеј, имена најбоље групе ТурковиК и КривокапиК, чувених малтерџија који су високо пребацивали норму, Григорије ШиндиК и других. На графикону раднпх учинака црвена лпнија се окомито диже. Десетог децембра она је показала да је ворма испуњена са 440*/., 26. XII. са 400% итд. И сваки овај проценат евоцвра у сећању градитеља све детаље, оно што је проживљено, дубоко проосећано и ликове људи који су то постигли. Биле су три ударне декаде. У свакој је бригада „Вељко ДугошевпК” проглашеиа ударном. Бригадисти с поносом истичу: „Ово је славан почетак нагае бригаде”. Бригада „Вељко Дугошевић’

је скоро формирана и ово је њена прва радна акцнја. Са ње бригада носи три признања Главног штаба за свој пожртвовани рад. В. И.

Крстић Чедомир: Бригадир Криво. капић

оснивачка скупштина универзитетског одборла гсс

У l5 ГИМНАСТИЧКИХ ДРУШТАВА ОБУХВАЋЕНО 2980 СТУДЕНАТА

Јуче Је на ХТравном факултету одржана оснивачка скупштина >.»иверзитетског одбора Гимнастичког савеза Србије, који he отсада руководити радом гимнзстичких друштава на Универзитету. На скупштини, Koioj су прнсуствовали претставници Гимнастичког савеза Југославије, ГС Србије, Градског одбора ГСС за Београд и вслики број студената, реферат о досадашњем раду и будућим задацима поднела Је МариЈа Ракићевић, секретар Универзитетског одбора ГСС. Током школске 1948/1949 године гимнастичка друштва и остале фискултурне срганизације на Универзитету постигли су значајне резултате. На „Јесењем кросу 1948” и „Пролећљем кросу 1949” учествовало је 9213 такмичара; у част 29 новембра 1948 г. у бакл.ади је учествовало 786 студената, на ПрвомгЈској паради 1949 r. 220 фискултурника, У „Титовој штафети 1949” 127, а на Градском слету фискултурника Београда 256 студената фискултурника. Но, и поред многобоојних успеха, слабости у раду из ранијих година и даље су се осећале. Скоро читав карактер прошлогодишњег рада sио Је кампашски. Фискултурне организације су само повремено активизирале студенте и то ггред крос, неколико даиа уочи почетка разних такмичен.а. Тим слабостима Је допринела и слаба координација рада са Градским одбором ГСС, као и то што Је прошле године на Универзитету постоЈало само 6 гимиастичких друштава (Техничка велика школа, Медицинска велика школа, Виша педатошка школа, Природно-математички, Филозофски и Ветеринарски факултет), ма да и она кису имала све услове за успешан рад (недостатак сала, реквизита и др.). Рад на осталим факултетима одвијао се преко фискултурних одељења. У 1S гимнастичких друштава овухваћено 2980 студената Да би се у потпуности спровеле одлуке које су пре два месеца донете иа саветован.у са претставницима свих универзитета у вези побољшања фискултурног рада међу студентима, формиран je на Београдском универзитету Универзитетски одбор ГСС као руководеће гело гимнастичких друштава и основана су гимнастичка друштва и на осталим факултетима, преко којих he се током године одвијати читава фискултурна делатност на Универзитету. Сем на Пољопривредно-шумарском факултету и АкадемиЈи ликовних уметности, где друштва Још нису формирана, на осталим факултетима су током месеца децембрз н Јануара одржане годишн.е скупштине друштава, које су аиализирале досадашњи рад и донеле план рада за 1950 годину. Према досадашн.км подацима на Универзитету постоЈи 15 гимнастичких друштава коЈа су обухватила 2980 стуцената и то: Медицииски факултет 300, Природио-матеиатички 360. Рударски 250, Машински 248. Встеринарски 220, 4>армацеутски 212, Грађевински 209, Електрогехнцчки 203, Архитектонски 190, Правни 150, Филозофски 130, Економски 130, Технолошки 129, Виша педагошка школа UO. Новинаргка и дипломатска висока школа 165, и актив на АкадемиЈи за позоришну уметност 34. Када се на Пољопривредно-шумарском факултету фориира гимнастичко друштво и актив на Дкадемији ликовних уметности, броЈ студената обухваћеких у друштвнма биhe знатно већи. Гимнастичка друштва као самосталне добровољне фискултурне организације, имаће своЈе секш«Је тамо где за то постоје услови. То значи, на оним факултетима где пострЈи довољан број љубитеља Једне спортске гране (кошарка, одбоЈка, атлетика, футбал и др.) тамо ће се и формирати такве секцкЈе. Чланови оних секциЈа, поред тога што су обавезШ1 посећивати час свеопштег физшгког образовања, дужни су редовно ггратити и трекинге дотичних секциЈа. Основна форма рада унутар гимиастичких друштава и даље ће остати чаеови опгатет физичког образовања. на којима ће се наши студектн свеетрано ра.звиЈати. На оним часовима ће се. на организовак и одређен иачин употребљавати све тои методе телесиог васпигања: метвд гимнастике. спортскк метод и метод игара. тако ппч) ће у то.l органскоЈ пелини метод гимнастике претстављати основу читавот рада. План рада Планом рада за <1950 г. пружиће се пуна помоћ гимнастичким друштвима по факултетима, спровести he се редовно праћење и контрола њиховог рада; увођењем система планирања у раду, водиће се борба противу кампањског рада у организацијама, борба за обезбеђење и уредно чување реквизита, обезбеђење стручног и руководећег кадра, коЈи Је цосада претстављао Један од најважниЈих проблема у раду. У том диљу за руководиоце he се углавном бирати акгивни фискултурници, људи коЈи се баве фискултуром или је довољно иознаЈу. Са предњачких течаја, које сада посећуЈе око 250 студената, добиће се стручни кадар. Оспособиће се 45 другова и 15 другарица за воднике који ће руководити часовима општег физичког образовања на факултетима кроз ове течајеве оспособиће се Још 80 другова и 20 другарица за воднике одељења. За већи развоЈ смучарства међу студентима, Универзитетски одбор ГСС, оспособиће 100 студената и студенткиња као руководиоце смучарских станица и руководиоце смучарских секција у друштвима. У вези тог, веђ сада се у Словенији налази 5 студената, коЈи he се оспособити као инструктори смучаретва. У вези развоја пливачког спорта план предвиђа оспособљавање 15 другова и 5 другарица као инструкторе пливања за часове општег физичког образовања. Припреме за пролеђње првенство Универзитета спровести ђе гимнастичка лруштва током фебруара месеца. За правилниЈе одвијање такмичења формирађе се судиЈски зборови за такмичења у сђутбалу, рукомету, кошарци и одбоЈци. Хакмичењу за значку фискултурника, које ће се ове године одвијати по новом начику (такмичар Је дужан положити све иорме у Једном року: од Јануара до децембра исте године), посветиће се веђа пажња, а нарочито питању евиденциЈе, која Је цосада неуредно вођена. Такмичењем за значку фискултурника отсада he руководити заменици начелника гимнастичких друштава. .МногоброЈна такмичења токои године Током ове године на Универзитету he се одржати многоброЈна такмичења, почев од Јануара па све до краЈа депембра. Поред такмичења у стрељаштву (првенство огранака у гађању из војничке пушке у фебруару првенство Универзитета у свим дисциплинама у мају, такмичење са студентима Љубљане и Загреба и др.), која he организовати Стрељачка дружина Универзитета, календар Универзитетског одбора ГСС обухвата велики броЈ разноразних такмичења, фискултурних приредби и др. Током месепа Јануара, уколико буде снега, одржаће се „Смучарски дан*’ београдских студената или у фебруару ако се такмичење не спроведе у Јануару. Од 1 до 15 марта гимнастичка друштва he организовати првенства у мачевању и стоном тенису; половином марта наставља се футбалско првенство Универзитета и почиње одржавање „Протећњег кроса 1950”. Спортски и фискултурни програм током априла и маја месеца нарочито Је богат. ГГрвог априла почињу такмичсња у кошарци, одбојци, рукомету и пливању, наставља се одржавање кроса, одржаће се крос победника; почев од 20—30 априпа факултетска такмичења и поЈединачно и екипно првенство у атлетици; 25 априла прва такмичења у тенису. Од 1 до 13 маја разна такмичења у гимнастици и шестобоЈу. Сва ова такмичења и други сусрети који се буду одржавали унутар факултета послужиће нашим студектима да се што боље припреме за Tpehe летње студентске игре, које he се одржати почегкои октобра у Љубљани, уз учешће студената фискултурника Београда, Загреба, Љубљане, сараЈева м Скопља. Током месеца августа, најболш појединци и екипе, квалификовани на такмичењима за првенство Универзитета, под надзором тренера и инструктора, сакупљени у логору редовно he тренирати и у септембру потпуно се припремити за претстојећа такмичења у Љубљани. Током месеца октобра одржаће се „Јесењи крос 1550" и отпочеће Јесење првенство Универзитета у футбалу, рукомету, атлетици, кошарци и одбоЈци. У месецу новембру се предвиђаЈу следећа такмичења; почетак првенства у стоном тенису, теиису и мачевању као и „Јесењи крос победника”. Поред свих ових такмичења, студентифискултурници Београдског универзитета учествоваће на ПрвомајскоЈ паради, „ТитовоЈ штафети 1950”, „Савезном слету фискултурника 1950” и другим масовнии приредбама. Тако he овогодивдњи спортски и фискултурни nporpa?t на Универзитету, који he увелико допунити такмичења и излети Планинарскосмучарског друштва „Копаоник” заиста бити богат; Јер ће се скоро сваког дана олржавати по неко такмичење, приредба или сусрет. Без сумње. овако богат програм увелико he допринети окупљању и активизирању нових фискултурника на Универзитету. Кооз овако велики Срој такмичења на ши најбољи фискултурници побољшаће своЈе резултате и биће сттремни да достојно репрезентуЈу Београдски универзитет на Трећим летњим студентским играма у Љубљани и да побеђују као и досада. Сл. Шиндолић

На смучарске курсеве и излете ове године ће поћи зиатно већи број студевата не го раиије. Студснти чланови Планинарског’ смучарског друштва „Копаоник” и гимнастичких друштава, одлазе на Копаоник и v Словенију, остају 15 30 дана и тамо ће се оспоообити за инструктоРе сму чарства и смучарских станмца.

ОДЛАЗАК СТУДЕНАТА ДРЖАВНОГ ИНСТИТУТА ЗА ФИСКУЛТУРУ НА СМУЧАЊЕ

(Од дописника са факултета) ц Ових дана Је на смучање отпутовала групз студената и студенткиња Државног института за фискултуру на Копаоник. ЗаЈедно са 95 студената отпутовало је и десет наставника смучања са Института и из Словсније. На Копаонику. студенти he провести 21 дан и за то време he завршити курс из смучарства, коЈи се рачуиа као лео рсдог.ие наставе на Институту, тако да за време четворогодишње!г школовања сваки студент има да заврши четири смучарска курса. На крају школовања, студенти полажу испит из смучарства. На овим курсевима, поред тога што студенти учв и савлађују технику смучарства, они стичу општу телесну кондициЈу. За време курсева. праве се крађе и дуже туре те се тако студенти упознају са зимоким планинаре-

њем и проналазе нове смучарске терене. Као и прошле године, када су студенти Државног института за фискултуру направили неколико вишедневних тура (Попова Шапка ПВ2 м., гтреко Проклетија до Црне Горе, затим до Охрида и неколико пута се пели на Турчин 2702 м., највећи* врх Шаре), тако he и ове годинв крајем Јануара друга група студената Института (друга и трећа година), посетити Крашску Гору где he провести 21 дан. Студенти треће године коЈи специЈализују смучарство остаће још 15 дана ради полагања специјализациЈе. За време ових смучарских курсева студенти he имати и часове војне обуке, на ко<lима he практично обавити део наставе који обухвата: патролно трчање на смучкама са гађашем и технику с.мучања на смучкама у условима строЈевог правила. 3. Перић

ПРЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА У МАЧЕВАЊУ Оштре борбе на такмичењима у флорету

Прошле среде и Јуче одржана су такмичења за првенство Универзитета У флорету, мачу и сабл>и. ! НаЈвише такмичара се при Јавило за борбе у флорету (око 20), тако да су ту одржана и поедтакмичења. На првенству су учестзовали, поред прошлогодишњег првака Божића и познати стари мачез.тоци Лазаревиђ и Божиновиђ (само као ванредни студент, ван коккуренције). Као што се и очекивало излучне борбе у флорету биле су праве првенствене па често и драматичне за неке „старе’ асове. Неколико млађих такмичара као Хелд, КарЈагин и Совицки успели су, и то заслужено, да се афирмирају као достојни и опасни противгоши своЈим стариЈим друговима. • • • ПриЈатно је изненадило солидно техничко знање и борбеност младог цинара Хелда. Он Је у скоро равноправноЈ борби са Божићем, три пута нзЈедначавао (1:1. 3:3. 4:4) и изгубио са i врло тесним резултатом 4:5. Јасно Је да му недостаје Још такмичарског пскуства. Ипак, технички наЈсолиднија борба je била између старих противник« Вожиковиђа и Божиђа. У лакој надмоћности.

са нешто већом сигурношку, поведио ]е Божиновић са 5:4. Овај резултат ни]е сметао Бонтећу да ттостане носилац своЈе групе а тако и први финалиста. у другој групи била је већина млађих такмичара, који су се својим већим залатањем, борбеношћу и лсустрошћу у реагираљу (контранапади) прилично разликовали од стартвјих бораца. Овде Je прво место однео Лазаревић, у оштрој борби са Карјагином и Совицким. Фималне борбе у флорету такође су биле узбудљиве. Водиле су се опггре борбе. Првак Универзитета Је постао Божић који је заузео прво место после победе над Карјагином 5:4, ЛазаревнheM 5:4, Хелдом 5:2, Савицким 5:4 « Божиновићем 5:4. Коначан пласман: Вожић, Карјагин. Лазаревић и др. • • • Ово такмичење, како се „приттремало”, требало Је да носи скоро више агитациони карактер, да би се наши студенти више упознали са овим леттим и борбеним спортом, који ни до данас нија продро у шире слоЈеве. Међутим изгледа, дв се врло мало урадило на обавештен>у наших студената, те Је такав и био* „одзив” гледалаца. Присуствовало Је по десетак... С. К.

Д. ХаЈдровић

НАРОДНА ТЕХНИКА КЛУБ „СТЕВАН- СТИВ НАУМОВ" ИЗВРШИО ГОДИШЊИ ПЛАН СА 126 ОД СТО

(Од дописника са факултета) Основан 11 децембра 1949 године, Клуб народне технике Техничке велике школе „Стеван-Стив Наумов", у току свог једногодишњег рада развио се у чврсту организациону Јединицу, окупивши у своЈим кружоиима велики броЈ студената, од коЈих је само на теоретским и практичним часовима оспособљено 300 теча Јаца. ПоЈавили су се први конструктори и новатори Клуба. Славко Новаковић израдио Је проЈекат сопствене конструкциЈе летеће Једрилице „Пионир“, коЈи Је награђен првом наградом на конкурсу Централног одбора Народне технике. Такође су квалитетне радове дали: Петар Дражић, чиЈи Је певни вентила[тор био изложен у павиљоку Народне технике на Загребачком велесаЈму, а Јован Павловић и Миодраг Петровић су направили батериЈски двоцевшгк, коЈи претставља ново решење простора Једног пријемиика. Клуб Је остварио годишши план са 126,83%. На годишшоЈ скупштини за пожртвоваии рад уКлубу награђено Једесет руководилаиа кружока и чланова управе; сатовима, штофом и новчано, док Је десет примерних чланова награђено кшигама а девет похваљено. На дан петогодишњице ослобођења Београда Клуб Је награђеи од Градског одбора Народног фронта Београда Јубиларном споменицом за заслуге у изградњн нашвг главног града. Гадио кружок показао наЈбоље резултате Иако Је располагао са Једном малом радионицом и, најнеопходниЈмм материЈалом и алатима, радио кружок Је постигао наЈбољи успех. Кружок има 31 „А“ и 18 „Б“ радио аматера, коЈи су направили 40 детектора и Једноцевника, s двоцевника, & тропевника, 4 супера и известан броЈ инструмената потребних за рад кружока. Руководилап кружока М. Петровић и наставник Ј.

Павловић. обрадили су у, оквиру наградних темата рад: „Физикално технолошка проблематика народног приЈемника'*. Ваздухопловни кружок остварио план ГГошто Је кружок везан за ваздухопловно друштво „Београд** тамо Је вршена и обука кадрова. На курсу за падобранце 26 теча Јаца Је положило теориске испите са средн»ом оценом 4,8 а 13 чланова Је извршило и прве скокове с падобраном. Једриличарски течаЈ Је завршило 18 чланова са врло добрим • успехом. Од тога броЈа, 3 члауа су добила „А** а Један „Б“ диплому. Осталих 14 чланова нису Још добили могућност за летење. грешка Је овог кружока што Је рад сужавао само на тражеше појединих курсиста. док се изг>’било из вида да не морају сви чланови летети, већ да могу радити и као конструктори. У ауто кружоку обучено 120 возача За ауто кружок постоЈи велико интересовање. Још у самом почетку набављена су троја расходована кола, на чијим су ce оправкама заложнли Дивљан, Атанацковић, Родић и Лукпћ, али се практичној обуци могло приступити тек на крају семестра. До сада Је теориски обучено 128 возача а практично Јв, Сада се завршава обука Још 33 члана. Поред тоГа у току године кружок Је дао 4 наставнмка другим клубовима. И остали кружоци су активни Фото кружок, коЈи Је тек пред краЈ године успео да набави добар фото апарат и апарат за повећавање, ипак Је нзазвао око 150 филмова са близу 2.300 фотографнЈа. У кружоку Је одржан ~А“ течаЈ коЈи Је завршио 41 члан са просечном оценом 7,7. Сада ће почети и „Б 1 течај, који he посећивати и слушаоци ссталих клубом еа Ушмфзмтага.

Киио кружок има Један тонфилмски кино пројектор К-101 за нормалну траку филма од 35 мм. За рад у кружоkv пријавило се 15 другова. Одржана су 3 предавања и 4 самосталне вежбе, као и 6 претстава у граду и 7 у сељачким радним задругама. У даљем раду храд кружока he бити Још бољи, Јер су набављена кола за превоз апаратурв на иницијативу руководиоца кружока Б. Танасковића, који Је сам оправио мотор. . Бродарскм кружок Је основан међу првима, али има само 12 активних чланова. Интересовање код студената за оваЈ кружок било Је велико, али недостатак просторија Је кочио правилно одви Јање рада. Радило се у радиогошама на Чукарици и ради удаљености око одласка и преношења матери Јала, било Је доста тешкоћа. Направљен Је Један кајак. 4 . Кружок за електрификацмју, који Је обухватио 30 студената, у свом досадашњем раду ниЈе забележио неке већв успехе. Овогодмшњи задаци у току ове године Клуб ће водити борбу за Још већу полктичку садржину рада. Сваки члан Клуба биће васпитаван тако, да када нешто гради. конструишс, када учи да лети, да возм или плпва, да буде свестаи да то ради да би наша земља и наша Армија била још Јача, да би још брже ликвидирали техничку заосталост и тнме далм један допринос више у изградњи социјализма у нашоЈ земљи. Са више залаган>а he се радити на омасовљењу н повезивању рада Клуба са стручним радом у школи. У том циљу оспособиће се даљих 440 свршених курсиста. Узеће се патронат над Једним клубом народне технике у селу и успоставиће се чвршha веза са другпм клубовима народне технике. Да би се ови задаци што боље извршили, за кружоке Клуба подижу се нсве простормЈе. На површини оа

S9» кв. иетара зидају се трж велике рвдионице за ауто кружок, машинска ■ столарска, две мање за радио и кико кружок, две Behe лабораториЈе за радно и фото кружок, просторије за коиструкциони биро, велику библиотеку са читаоницом и просториЈе за канцеларије и друштвени живот чланова Клуба. Д. ХаЈдровић Ш А X Двокружни меч на Стоматолошком факултету Пре неколико дана одржан Је двокружни меч између екнпа прве и друге године Стоматолошког факултета. После занимл»ивих борби победила Је екипа друге године са *:4. Први круг Је завршен победом друге године са 5:1, док Је други игран нерешено 3:3. Такмичење Је одиграно као припрема за претстоЈећв међуфакултетско такмичење, коЈе Je оредвиђено у плану шаховског руководства на факултету. После сусрета одржан Је брзопотезнн турнир на коме су учествовали такмичарн меча. Од 11 учесника прво место Јв освоЈио В. Лукиђ са » поенд. Даљи пласмаи Је следеђи; М. АксентиЈевиђ 8, ш Павловиђ 7, Јовановиђ в‘/» поена и др. Организација такмичења бкла Је до^ра.

/ашциs Одговорни уредвик ВЛАДА МИТРОВИГБ студент права Уреднжптво н администравиЈа Београд, Бавканска 4> Телефов: 23-464 Чековнн рачун 103 —9060360 Штампарија „Борба“ Београд. Кардељева 31.