Student

Од 9 -13 марта на Шари

смучарско првенство

После Првих зимских студентских игара коЈе су прошле годинв одржане на Бледу и КрањскоЈ Гори, студенти смучари Београда, Загреба, Љубљане, СараЈева и Скопља, састају ce по други пут на Међууниверзитетском смучарском првенству, коЈе he се одржати од 9—13 марта на Поповој Шапки (Шар Планина). , •* Они he се такмичити у следећим дисциплинама мушкарци: трчањс на 12 км., штафета 4xB км., патролно трчање на 10 км. са гађањем. смук, слалом и алпска комбинациЈа; жене: трчање на 5 км.. штафета 3x4 км., и велеслалом. Победници, појединци и екипе, добиће називе- „Студентски сиучарски првак у трчању на 12 км. за 1#50“, „Студентски смучарски првак у слалоиу за 1950“, „Свеукупви екипни студентски првак ФНРЈ у смучању за 1950“, итд.

Поред редовних студената свих наших који су чланови гимнастичких и спортских друштаиа регистрованих код универзитетских одбора ФИСАЈ-а на такмичењима на Шари учествоваће и чланови смучарских клубова и секција „Црвене звезде“ (Б), „Младости“ (3), „Енотности** (Љ), „Студента“ (Скопље), „восне" (С) и Државног института за фискултуру, а ко]и нису савезног разреда. Београд Је отпочео са припремама пре два месеца Студенти смучари Београдског универзитета углавном су окупљени око Планинарског друштва „Копаоник", које ове зиме врло активно ради. Почело се прво са сувим тренинзима у Кошутљаку. да би се краЈем децембра и током читавог Јануара слале rpjma за групом на падине Копаоника, Златибора и Крањске Горе, где су се студенти упознавали са основним елементима смучарства или, где су они, коЈи су већ познавали смучарство, завршавали разне курсеве и течајеве. Током месеца фебруара снежпе пределе Копаоника и Бесне Кобиле посетиће око 250 студената, док he ce таЈ броЈ у месецу марту Још повећати; Копаоник he посетити 180 а Весну Кобилу 120 студената. У другој половини фебруара месеца одржаће се смучарско првенство „Копаоника" и гимнастичких друштава Универзитета на коме се предвиђа учешће од око 100 смучара. На првенству Универзитета учествоваће и чланови смучарског клуба „Црвене звезде" и смучарске секције Државног института за фискултуру. НаЈбољи поЈединци и екипе, њих 25, коЈи се буду истакли на овим такмичешима, краЈем месеца фебруара борасиће у КрањскоЈ Гори, где he се припремати за претстоЈећа такмичења ва Шари.Загребачки студенти одлазе у СловениЈу на краће тренинге У омасовљешу смучарства, ове зиме предњаче на Универзитету техничари, медицинари и ветеринари. Најактивнији се показао смучарски клуб техничара КоЈи Je самостално организовао излете које су по неколико дана прове*е у СловениЈи. Влизина СловениЈе и њених снежних »ерена, омогућава загребачкнм студентима чешће тренинге и мања такмичења, ко]е они издашно користе. Првенство Универзитета ће се ускоро одржати на Сљемену у оквиру првенства НР Хрватске. Студентски прваци са овог такмичења и Још десетак бољих смучара, пред одлазак на Шару, имаће по-

себан тренинг на коме ће се извршити све потребне припреме. Од 600 студепата Љубљане изабраће се 30 наЈбољих смучара Студенти Љубљане имаЈу наЈповољниЈе услове за смучарске тренинге и кур севе, коЈе они у пуноЈ мери користе. ЗахваљуЈући помоћи Смучарског савеза СловениЈе од 1,500.000 дин. кроз разне курсеве и течаЈеве током фебруара и марта проћи he око 600 студената, коЈи ће боравити на ТичарЈев дом, КремЈержев дом и другим краЈевима Словени Је. Најбољи смучари са првенства Универзитета заступаће Љубљану на Шари. СараЈевски студенти припремаће се на Јахорини Недавно Је у СараЈеву одржано саветовање смучара СараЈевског универзитета, окупљених око ОССД „Босна", у вези претстојећих такмичеша на Шари. Као и остали универзитети и Сарајево he се брижљиво припремити за такмичења на Шари. После одржаног првенства Универзитета, 40 смучара he у фебруару боравити на Јахорини, где he će под стручним руководством тренера Смучарског савеза Босне и Херцеговине припремати за претстоЈеће студентско такмичење. Скопски универзитет организатор такмичења Овогодишње Међууниверзитетско смучарско првенство Југословенских студената на Шари организоваће Универзитетски одбор Фискултурног савеза Македоније уз помоћ Смучарског савеза Македоније и Смучарског савеза ЈугославиЈе. Студенти Скопског факултета такође ce припрема Ју. Поред свакодневних тура и излета у оближње краЈеве, Једна група студената налази се на Поповој Шапки, где тренира и уређуЈе стазе на којима he се студенти такмичити.

СТУДЕНТИ ПРЕДЛАЖУ

Зашто се на Универзитету не оснује боксерски клуб или секција

Храброст, самопоуздање, брзину, рефлекс. издржљивост и Још пуно оваквих позитивних оообина, које су потребне иашим људима, бокс развиЈа код људи. Ово су правилно схватили другови са Загребачког универзитета, ко.,lи су основали своЈ боксерски клуб. Прошле године, када је спроведена анкета на I години медицине- .Којом граном фискултуре желиш да се бавиш'*, за бокс се пријавило толико студената да би се од тог броlа могло основати неколико екипа. Бобек. Митић. Стипетић. Полда и многи наши спортисти познати су читавој спортскоЈ Јавности Европе. То Је резултат наглог развоЈа фискултуре у нашоЈ земљи где и бокс сваким даном бележи све видниЈе резултате. Павле Шовљански спада у ред најбољих боксера Европе. На међународним такмичењима однео Је велики броЈ победа за нашу репрезентацију. Шовљански Је ове победе постигао не зато што Је снажан и што Јако удара, зато што зна да се „туче” всђ зато што Је сво Јом еластичношћу, брзином. одличним познаван.ем овог спорта, тј. дивним хармоничним потезима тела и одличним рефлексима збуњивао противнике и побеђивао их. За оснивање клубр или секциЈе на Универзитету постоЈе услови. Студенти хође да упралсњаваЈу и оваЈ спорт. Њима треба изаћи у сусрет. В. Давннић

У току летњег семестра Београдски универзитетски шах клуб „Видмар", који је основан маја месеца прошле године, од професора и студената Веоградског универзитета оргакизује неколико шаховскик жмкра. У другој половини фебруара почиње женско појединачно првенство Универзнтета на коме he се такмичцти претставшгав свих факултетв међу којима се налазв и ваше чувене шахисткиње; В. Јовановић. М. Андрић, В. Ивановић и Љ. Вачић као гост. Турнир ће броЈати 14 шахисткиња. Послв зконског шампиовата ФНРЈ ово ће бити један од наЈјачих женских турнира одрзканих у кашоЈ земљи; Почетком марта почећа традиционално екипно првенство Београдског укиверзитета, коЈе he се схгровести на нешто другачиЈи начин Heto досада. Играће се у две лиге. Прва лига бићв састављена од ооам наЈболлх екипа са проаВЈаогодишњег првенства; Филозофског Техвичке велнке школе. Економског, МвДЈШинске велике шзсоле, Ветеринарског м Гвол.оггривредно-шумарског факултето, као м од две првопласиране екмпе на квалификационим такмичењима између еакипа Правног, Природно-математичког факултета и Дома всјних студеиата. Диггу лигу сачињаваће екипе осталих фадсултета као и ДРУге екипе Техннчке п Медицинске велике школе, Екипе ће наступати у оаставу од осам другова и цве друЛрице. Победниж прве лиге стиче назтгв ектптног првака Београдског универзитета за 1950 годину и осваЈа прелазни пехар моји браш* пришлогодишњи првак екипа Филозофског факултета. Akq се овакав начин Шмичења покажв као добар задржаће л у ндућоЈ години, С шц адго ће у у лигу ући две првопласиране екипе

СПОРТ

ХОКЕЈ HA ЛЕДУ Слаба форма екипе нашег Универзитета

Бсоград Бсоградски универзитет 3:2 (1:1, 1:0, 1:1) Прва појава Iачег леда у Београду оживела 1е интересовање за спортове на њему. Студенти хокејаши, који су прошле године заступали наш Универзитет на „Студентским играма 1949“, опет су се састали и почели са давно очекиваном игром. Међутим, њихов први наступ, на турниру у Београду, није показао све што они знају, У сусрету са подмлађеном екипом „Београда“ иако cv претстављали зрелији тим, због своје претеране комбинаторне и нервозне игре, заслужено су изгубили са 2:3 (1:1, 0:1, 1:1). Голове су постигли Видицки и Плавшић. На утакмици се јасно одразио недостатак трешшга (нарочито када је Петровић промашио пенал), који се није ни могао до скора спроводити. Други свој сусрет студентису требали да имају са суботичким „Спартаком“. Али врло слаба организација (која није била боља ни Н£ ггрвим утакмицама), и квар од осветљења омео је одигравање ове утакмице. за коју ie владало велико интересовање. Јуче }е екипа Универзитета играла на турниру у Суботици. Уколико се у Београду буде одржао лед, посматраћемо још неколик о утакмица овог лепот и борбеног спорта, али, надамо се. да ће екипа нашег Универзитета показати солиднију игру. С. К.

Пред јубиларну годишњицу Црвене звезде

Одржана је годишња скупштина футбалског клуба

Јуче Је одржана годишња скупштина фут<sалског клуба „Црвене звезде” коЈоЈ су присуствовали претставници фискултурних организација, чланови клуба и многобројни приЈатељи „Црвене звезде’’. Реферат о раду у протеклоЈ и о задацима у 1950 години. поднео је Слободан Ћосић, секретар клуба. Послв победе .Црвене звезде” над „Партизаном" од 3:0 у финално.l борби за „Куп маршала Тита 1948 године’*, капитен тима РаЈко Митић, примаЈући пехар из руку изасланика друга Тита, изјавио Је у име своЈих другова „да he .Црвена звезда” настојати да у 1949 години задржи пехар”. И заиста, „РаЈкова чета” поново Је освојила оваЈ драгоцени спортски трофеЈ, победивши у финалу „Наша крнла” са 3:2, постигавши на тај начин Још један велики успех. У државном првенству изгубивши неколико важних бодова клуб Је ипак заузео друго место. Укупно Је у 1949 години „Црвена звезда" одиграла 48 утакмица: 36 Је добила 9 играла нерешено а свега три изгубила. Голдиференциј а 168:45 у корист „Црвене звезде". На интериационалним утакмицама у земљи и иностранству „Црвена звезда’’ Je достоЈно репрезентовала футбалски спорт наше земље: од 20 одиграних утакмица: 14 победа, 5 нерешених игара и Један пораз. Нарочито треба истаћи победе над прваком Аустрије „Аустријом” са 5:2. над шваЈцарским „Луганом” са 5-L, коЈи Је недељу дана раниЈе победио други клуб ИталиЈе „Милано” са 6:0, победу над четвртим клубом Француске „Бордо Жиронденом” са 9:2 итд. ОсваЈање пехара на турниру на Малти Јануара 1950 Је нови успех клуба. Иначе од свога осниваша „Црвена звезда” Је одиграла 217 утакмица: 150 победа. 32 играла нерешно а изгубила 35. са гол-диференциЈом 684:225 у своЈу корист. По броју одржаних утакмица на првом месту налази се ХаЈић оа 202 утакшше, а затим Митић са 170. Кашанин 164, Станковић 161 итд. НаЈвишв голова Је дао Томашевић; 197. Језеркић 94. Митић 93, Вукосављевић 57 итд. „Црвена звезда” ниЈе омиљена мећу трудбеницима наше земље само по леnoj, дотераноЈ техничкој игри. коЈу пружа на утакмицама већ и по свом ванредном спортском држању. У 1949 години ниЈедан играч ниЈе кажњен. мснључен или опоменут. Ово се постигло интензивним идеолошко-васпитним радом са играчима коие управа клуба поклаи>а приличну пажњу. На гостовању по иностранству. инострана публика Је одушевљено поздрављала играче , Црвене звезде”, који су достоЈно репрезентовали футбалски спорт наше земље и нови. светли лик нашег фискултурника.

У прошлогодишшем раду било Је и недостатака: нијв било референта за агитациЈУ и пропаганду. помоћни терен ниJe на време оспособл>ен. неке утакмице су одиграване радног дана што се одразило на приходе клуба итд. ТУРНЕЈЕ У ОВОЈ ГОДИПИ Будући да приличан броЈ играча „Црвене звезде” долази у обзир за састав државке репрезентациЈе, управа клуба ће имати као први задатак да првотимце што боље припреми за светско првенство, које he се одржати Јуна месеца у БразилиЈи. То he се постићи кроз npoлећни део првенства и кроз разне интернационалне и при.lател»ске утакмице. Тако he 2 априла ..Црвена звезда” играти у ИталиЈи прстиву „Милвна ,, < 4 а/прила у Н»ши против Једног француског клуба, док he 9 и 10 априла учествотаи на турниру у ЛиЈеЖу (ВелгиЈа). У плану Је Једно гостовање септембра месеца у Аустрији, а децембра месеца турнеја по Каиади или ЈужноЈ Америци. Све he то омогућити и даље задржаваље пехара маршала Тита и освајање првенства ФНРЈ, што управа клуба поставља себи као задатах. За све ове утакмице „Црвена звезда” he вршити избор од следећих итрача: голмани Мркушжћ, Ловрпћ и Петровић; бековиг Станковић, Кашакин. Тадић и Нешовић; халфови: Палфи, "Бурћевић, 'БаЈић. КуЈунпић и Арсеновић; навала: Огњанов. Митић. Такач, Језеркић. Томашевић, Вукосављевић, Антић и Радић. Ове године ће се подмлатку посветити много већа пажња него раниЈих година. У ввзи с тим разви Јаће се код играча висока физичка култура упоредо са изучавањем технике футбалске игре. како 6и тим подмлатка по снази одговарао високом нивоу првог тима послужио као резервоар за избор играча за први и други тим и створио могућност за освајањв првенства подмлатка ФНРЈ. Као колектив коЈи ће даље да оспособл»ава играче подмлатка у футбалскоЈ вештини други тим мора ове годиие да одигра врло важну улогу. Илеолошко-васпитном раду и ове године he се посветитити Још већа пажња, како би и убудуће играчи ..Црвене звезде”, своЈим примерним спортским држањем на терену. били узор за остало спортисте. С* А.

Први турнири почињу у фебруару

из друге лиге, а последњи и претпоследњи из прве прећи ће у другу лигу. У априлу месецу одржаћв се мушко nojeдиначно гтрвенство Београдског универзитета на коме he учествовати 12 наЈбољих играча са наших факултета. РАД У ПРОШЛОЈ... На годишњоЈ скупштики клуба коЈа ha се одржати у другоЈ половини фебруара треба се осрвнути ва досадашњи рад

Бора Ивков ваш најмлађи шаховски мајстор, заступаће Југославмју у di омечу са САД. клуба, извести потребне закључкв и пред нову управу клуба поставити новв задатке. У прошлој години рад управе клуба се углавном ограничавао на рад

са првом екипом коЈа Је постигла леп успех у екипном првенству ФНРЈ где Је заузела друго меото. НаЈбољи претставници клуба учествовали су и на nojeдиначном првенству ФНРЈ на коме Је наЈвеКм успех постигао Is-годишн>и Вора Ивков, коЈи Је том приликом постао шаховски маЈстор и са нашим искусним маЈсторима поделио 4—7 место. Важно Је споменути и победу ВУШК-а над екипним прваком АустрнЈе „Хицингом” са 5,5:4.5. Шаховски живот на факултетима ниЈе био ив потребноЈ висини. Главни разлог Је био таЈ што ниЈе било довољно шаховских гариитура и простори Ја. Тако на пример на ТехничкоЈ великоЈ школи, коЈа броЈи близу 7.000 студената. има само седам шахова. Ни на осталим факултетима није било много боље. Осим тога поЈедини шаховски референтм са факултета нису ce - довољно залатали тако да категорни турнири коЈи су одржавани по факултетима нису дали очекиване резултате. НаЈбољи рад Је био на Економском факултету. где су студенти наЈмасовниЈе играли шах. ...VI ЗАДАЦИ У ОВОЈ ГОДИНИ Нова управа клуба треба у овоЈ години више пажн,е да посвети првоЈ екипи. То he се пре свега постићи одржавањем првенства клуба и организовањен више сусрета са нашим и иностраним екипама. Потребно Је размотрити MorvhHOcr Једне турнеЈе прве екипе по унутрашњости која би имала пропагандни карактер и послужила развоЈу шаха у местима коЈа буду посећена. Раду на уздизаљу наших етудената шахиста треба посветити посебиу пажн»у. У ту сврху ангажоввти чланове прве екипе клуба коЈи могу помоћи преко разних предавања о шаху. продукциЈе и ар. Да би се oeaj рад могао несметано да одвиЈа неопходно Је обезбедитн довољан броЈ шахова и учврспгт дисциплину шаховских референата по Факултетима.

Кружи факултетом...

Оверити семестар или не бити Нови Хамлет, са ВВШ

Време недавно прошло. Радња се одиграва на Великоl техничкоl школи пред кабинетом једног од професора. Пред вратима Један младић стоји и премишља „Ако ми се не овери предмет изгубићу семестар. То се не сме дозволити. Али како да успем? Једино средство коЈе имам на расположењу ie убеђгшање. Уосталом када људи успева}у да убеде хиљаде зашто ја не бих могао Iедног професора? Госпе ми, могу.“ И енерпично баци пикавац, д§ своме лицу убедљив израз и отвори врата. Молим да ли ie овде ггрофесор К Да, она} који нам предаје математику. Постари.lи човек који Је седео за столом окрете мало изненађено лице, одмери добро придошлицу и затим одговори незаинтересовано: Не, није Још дошао Али причекајте мало напољу. Може сваки час да наиђе. Студент изиђе, запали Iош Једну цигарету, одлучно повуче два.три дима и Још одлучније поче да чека. Пушио Је и чекао, чекао и пушио. док ниЈе опет нестрпљиво ушао у кабинет. Да ли Је већ долазио професор? Будите стрпљиви. младићу. Рекао сам вам Да причекате. Шта ie могао да уради Стрпљење le подлога свих успеха, Ма дочекаћу га вала макар морао да ноћим овде. одлучио Је студент. И чекање се ревносно продужило Прошао сат, прошао зруги Празна кутиlа од цигарета }е нервозном руком бачена на бетон. На}зад су се врата отворила. Али изиђе она,l исти човек са којим је мало пре оазговарао, То }е већ превише. Ма где Је професор К.... 7 Зар још ниЈе долазио? Не.

Али ви сте ми рекли... Да. А шта ће вам он? Хтео сам да добијем потгтис на индексу, да би могао да оверим гоместар Зчате то је тако ражрп ггитатl, е ради се о ~бити или ио бити**, заврши он хамлетотски. А да ли сте ви посећивали предавања? Како да не! Ја сам Један од оних ревносних. Знамо ми шта значи живз реч и добар метод. Познаlете ли ггрофесора? Како можете да питате тако нртпТп 9 Вићао сам га сваки дан на гтредавашу. Ми смо стари знанци. Е. младићу. гтрофесор К.... то сам ја. Ја. госпе ми сињске. ча сте се променили за ова два-три дана.

Жабљи разговор

Басва ве ао Досштеју Ображовв' ку aero ао сшазавшју једпог ету девта чедшцшве Овш аоеледњи хладвш дави су зашрзлв баре в баршце. Исаод леда дубоко у муљу за&укде су ее жабе да шм ве ваудв кошава. Да је веко бшо у могуквостш да завшрв у једву од твх замрзЈГвх бара „сео бш од взвепакења” ва смрзиуту земљу. Једав жаачшк комв jom вшје от • аао реа, жмшркао је с цуцлом у у-

етама ш презриво тделао евоје ро • ђаке којв су се окуаалв око њега као око векот чуда. Осетивши д а је у цевтру пажње жапчик је још звачајнвјв почео д а сиса своју цуцлу. У томе једав старв жабац који иије трпео воваторство у жабљем роду с прекором закрекета: Шта he ти то чудо? Свпма жапчпћима треба д а ее вабаве цуцле. Жабе с узбуђењем ш вегодовањем закрекеташе. Алв млади жабац ввје ее д ао збупити , вего презриво добаци својим елушаоцима: „Да ви звате да емо сисари, ие бв се буиили”. Кре-ке,ке како то? Досада писмо били. Али једав студевт медициве друте тодине нас је аротласио за снсаре. НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Овом медицние треба дати цуцлу мотао да се упише у освовву школу и да паучн да жабе вису сисари.

(Карикатура Б. Богојевшк)

Економски правник

О нрофесорима и шиховој расејаности причало се и прича. Они се претстављају као људи који забораве свој или узму туђ кишобран, покушају наочаре да употребе место каљача или с кишобраном у руци залевају башту док напољу пљушти киша. А те приче нарочито подупиру студенти. А ми ћемо да вам испричамо истиниту причу о студенткињи која је претекла професоре, онакве каквим их приказују у причама. Радња се одиграва у испитној психози када је глава сваког студента препуна разних формула, дефиниција, контрадикција и још многих других „иција“. Ради се о студенткињи права С... Пријавила она три предмета за овај рок: политичку економију, породично и кривично право. Али како је, кажу, економија „најтежи“ предмет, учила ју је три’ пута више од остала два, учила из дана у дан, кувала, прекувавала. Тек се пробуди и протрља очи. Види... Прозори нису ишарани мразовим цветовима. Профит, ускликне она потрошићу корпу угља мање. И када се зимогрожљиво стресе облачећи се и оде до шпајза да нахрани нечим машинерију која се тако немилосрдно троши на страницама „Капитала" па спази парче хлеба преостало од јуче, радосно затапше рукама. Вишак вредности. А када сам је једног дана позвао у биоскоп она категорички одмахну главом и иаучи ме да се у интересу штедње не треба да иде у биоскоп, него у Народну банку с уложном књижицом у руци. Ма да ме није могла да убеди да ћу са уложном књижицом моћи да уђем у „Козару" или „Београд“ и да hy у Народној банци да видим „Незаборавну песму“ морао сам да јој повлађујем, јер сам се уплашио да he да падне на испиту ако joj буцем противуречио. Да би се упознала са ћудима испитивача, проучила критеријум, ушла у испитни штимунт, одлучила је да редовно посећује испите из политичке економије. Још месец дана пре датума који јој је одређен за полагање, нашла се пред огласном таблом на факултету. Тамо је писало: Политичка економија у седам сати увече, у читаоници, и редом имена студената, Од тога дана је редовно слушала испит. Каквих све није било кандидата. Неки се зајапури, неки пребледи, неког облије зној, неко направи изненађено лице када прочита питање или одговори слегнувши раменима. Када неко извуче теже питање: профитна стопа, проширена репродукција капитала, С... нешто жацну у срце, као да је ухвати неки „економски грч“. Дошла је најзад ноћ која Ју је делила од дана уочи испита. С... се дуго мучила док није заспала, А када је заспала уснила је чудан сан. Она као седи мала, сићушна пред столом на коме ]е лежала огромна књига с насловом „Политичка економија”. .Свако слово тога наслова v било је велико као она. С друге стране за столом седи цин професор и грми негде са плафона. Е, тебе ћемо бубице ево овде. И узе је са два прста и стави између две стране те страшне књиге, баш на закон вредности, и заклопи књигу. С... оста у њој пресована као маслачак. Када се тргла иза овог страшног сна, било je већ време да се спрема. Слушала је она последњи дан испите, а сва се пренела у сутрашњи дан. Да би колико толико олакшала својој савести, ступи у разговор са колегом до себе. Чуди ме, како кишта не питају

из партије о „кружном току капитала и . А, то је рекао да неће питати, одговори овај. Али то је најважниЈа партија., Јесте, али рекао је, то неће. Баш ме чуди ако је то рекао. Него како ћемо са породичним и кривичним правом? Какво кривично и породично право?! Како, какво? Па предмети. Ама знам да су предмети, али шта ће то нама? Како шта ће нам, зграњава се С... Па да полажемо. Зашто да га полажемо, по којој то Уредби испаде, буни се колега. О људи, нервира се С.., па шта ви човече студирате, забога? Економију Како економију, па шта ћете овде, зграњава се С... Дошао да видим како се полаже Па сте дошли да слушате правнике,љути се С... Па дабоме, после ~нећв да пита кружни ток капитала”. Дабоме да неће, кад ви слушате оно што не треба. Нисам дошао да слушам правнике, него економце, а овде полажу економци, плану колега и замало што не искочи из своје сопствене коже. Штааааааа!?? А где полажу правници? Појма немам. —Па то значи,... ја... ја... стаде да муца С..., па ја сам десет дана слушала економце, а не правнике. Ако сте их овде слушали, онда знајте да сте у праву. О, љуци, и ви мени још натурате некакво породично и кривично право. Jom се нисам ни оженио, а ни на памет ми не пада да стварам породицу, а ви би већ повели бракоразводни поступак противу мене, на основу закона о браку. Смрче јој се. Излете напоље, удахну неколико пута дубоко свежег ваздуха, зајаука неколико пута у себи, поново јој паде напамет, „кружни ток кашггала” оети се да то није ни отворила, поппо је бипа уверена да то не треба, јер економци нису ни полагали ту партију, и она кружним путем крену кући. Сутра дан оде на испит. И... полсжила је.

3. Дикжтрнјевнћ

Ја вам раскажу адну од мојих анегдотов

Јавуарско-февруареки кспктвк рок aa ПДВШ. Помаже се шспшт ша рускот језшка. Кавдшдат замуцкује. —Смабо сте се вш шепгто спремшмш. Непрашнмво взговарате, тешко преводште. Пешто сам расејаш, амш да бшшле увермо да cam мвото радшо • ла распомажем са ботатвм речашком шепршчаћу шам једшу аветдоту. Да чујемо. Ето бшмо шјо тшсућа деветсат сорово тодшва. Окупавтш ш}о ме пршјехамш в Југоемаввју. Ја седшм • саду. У мојам рукамш блма ве мношка бољшаја књшшка. Ето бшма ру скаја књшшка. Ја тад вастајам учштеја по рускв. Над тородбм бшм тумав. Ио етот ве ометамо моју рабоry. Ветом момевту арвјехама адва красшваја дјевушка. А ја учшм, учшм по руска разто ВШрМШЛЖт. Па тде је ту авегдота? У чему ]е вшд? Ту вема шшда, fa сам само хтео^. Ту је дшскуешју прекшвуо веко од емушамаца. Па шшц је у томе пгто }е ош аочео да учш рускш jom пре рата ш досада вшје иипгта ваучшо. •) 3* руски језик у окој анегдоти одговара кавдидат.

Одговории уредник ВЛАДА МИТРОВИЋ стулент правв Уредништво ■ адшгаисурап*Ј» Београд. Балкаиска 4. Телефоа: 23-464 Чековии рачун 103 —9060360 Штампарија „Борба** Београд. Кардељевз 31.