Student

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ ФЕСТИВАЛСКЕ ПРИПРЕМЕ КУЛТУРНО-УМЕСТНИЧКОГ ДРУШТВА "Слободан Принцип Сељо"

Тешко је сада одредигги које је рушгво најбоље у припремама за прилски фестивал, али се, ипак, оже рећи која предљаче а која изггају. Култухжо-уметниука дру[тва Техничке велике школе, Поопривредног и Шумарског факул!та и Медидинске велике школе раакла су прилично у спреиању естивалског програма, а друштво савног факултета и секције S ДЛФ-а изосгају. Културно-умеггогчко друштвоТе*цичке велте школе „Слободан Шџгтџт" ради са четири секције: вфолклорном, драмском и Хорска је спремила тр-и аежба још три. Културна ) увежбала кораке четири апског, македонског, хрвелешког, а сада прелази л>ан>е тих сплетова. Драм:Ја је одржала преко 20 ше „Малограђани" са чипочеће и са сценским поIL друтптво, за организациоћење неоспорно je важна а Управе друштва са Ко-Iародне омладине. Ту коефдтгацију друштво „Слободан Принцип“ }е реализовало, иако не |Нарочито добра сарадња Комитегом Народне оГехничке велике школе, а нешто слабија ra факомитетима. Пов;_х?мено imi састашш Комитета и штва. где је дискутовано iMa за фестивал. Поред итво „Слободан Прмн!ЛО једну новину у коорада Управе друштва и Гародне омладине, На пе:аној скутштпш Друштва i изабран и по један члан :ог комитета са свих фак+лтета Техничке велттке школе. ШДруга добра страна делатности Друиггва је разноврсна агитација. 3 i агитагтију се користе огласна таила, а, затим, два пута недељно даЈу емисије преко разгласне станице п соле. Ових дана успоставиће се и нарочита огласна табла, на којој he о- пропаптрати Априлски фестивал п тем графикона, фотографија, криt '.а. похвала итд. Сем овог утграва друштва је организовала низ прежавања из области марксистичког Ихватања уметности и разна стручНа предавања са дискусијама. Све је Шо одржазано у оквиру сежција, 'Желог Друштва или Техгогчке велиjfce школе. Обавл>ан>ем овако живе и даеспране уметгосчке делатности Лфуштво је заинтереоовало студенте | С©вд;иг)ама Је пружева и неопходВш стручна помоћ. За сгручне рукоР&адиоце Друштво месечно издаје око 16.000 динара. Хорска секција има диригента и два корепетитора, Шфолклорна два струнна руководио»а, а драмска и ликовна по једног. цуво много доприноси квалмтету ЖпремажЈГ ггрограма, обезбеђује праН»цсне шггерпретгције и поотаваУсекцггјама. које су радиле, ос'Шргтл слабост је била недавољна е т нција и ојрганизациона чврстина. Друштво је од 500 имало 250 актгвттх чланова. Често Је испадало jya, просечно, ггоЈадинац долвзи па :.Шкасу тређу пробу. Хор, који броји ШБO чланова, имао Је на пробама по ШВр O, а некада далеко маље. У фолкЋарау сешр«ју Је од 125 долазило 5 —4O, у драмску од 90 долазкло 40, ' Дтпгпгпну од 125 посеђивало је 60 Илаиооа. То Је ометало ггост»вл>ање »рограиа и захтевало непрекидно вонавл>ан>в веђ пређених ствари. јВђко на пример, у драмској секциw виЈе се могло дуто због тога уЖврдити и гводелнти улоге, а када су бт ie подел>ене онда је сваки недоШтзах. оагетао пробу. F Проблем недоласка на ттробе сехРЧИја, карактериспгчан Је за сва наша друтптеа и секције. Начини и за поправљање тог стања сс' разЈГРГчити. За Техничку велику Нкплу нцЈбоље би било да се то поtpemi ттречгапћавањем чланова Дру-

штва, избацивањем неактивних и да престане трка за квантотетом. Затим, требало би бол>е остварити евиденцију и стално поставл>атн то питање преко Комитета Народне омладтше. Други недостатак у раду Друштва је непотпуно испуњавање планова секција. Хорска секција је предвиг дела да cnpe\m 11 песама. У току четири месеца рада спремљене су потпуно три, три се припремају, а пет још кије ни почето Значи, Друштво хоће за још месец и по дана, колико нас дели од Фестивала да спреми пет и заврши три пес»е. Фолклорна секција је хтела да створи групе по кореографским областпма, али нередовно долажење на rtpoбе покварило је тај план. Из примера ове две секције можемо закључити још један недостатак. не само за секције друштва Техкичке велике школе, него и свих друштава; ?а-ставл>ање великих планова, на по-

четку рада, а, касније, слабо испуњавање тих планова. Када бмсмо анализирали програме и рад осталих друштава вероватно бисмо мкого тога нашли. А боље је да се друштва оријентишу на мањи квантитет и бољи квалитет, него на губљење главе у великим плановима. Друштву .Слободан Принцип*, као Доуштву које је прошле године заузело прво место на Фестивалу, мора се пребацити због тога што ниЈе обратило никакву пажњу на остале секцкје и гране дслатности Друштва Досада су радиле четири секције, а остале не. Оркестар се ствара, рецитаторска секција налази се у формирању, балет У Цврспективи, а уметничко читање као да је заборављено. На прошлогодишњем Фестивалу било је случа]ева да се пред сам иступ трахси пратња солисти или слично. Ове године се не сме то дозволити, том пре агго су приттреме зд Фесптаа л почеле •

миого раније и што су састављзни програми иступања друштава. Зтго се ове годнне иступи солиста морају солидно припремити, рецитагори трсба да прођу и кроз краћи курс а и да добро обраде рецтггације. Поред овог, мора се обратити пажња и на идеЈност рецитација и одломака за уметкичко читање. Међу студентима Управа друштва је мо г ла много раиије пронађи снаге и почети спремање. Тако би изостало потцен>ивање ових грана делатносто Друштва и изашли би на Фестивал солидније спремљени. На ванредној скупштини Друштва. одржаноЈ пре читири дапа, доста Је дискутозано о припремлма за Фестивал. Заказано Је и такмичење међу секциЈама, То he. свакако, бити још једно плус да културноуметничко друштво „Слободан Принцип” заузме и на Априлском фестивалу завидно место. Д. Ђ.

Р. РУВАРАЦ: РУДАРИ (припрема за графику)

Studentski list КУЛТУРНА РУБРИКА

Орган Народне омладине Загребачког свеучилишта „Студентск/1 лнст” заузима данас значајно место у нашој омладинској штампи. Обележавајући свој развојни пут сталним квалитативним напредком, лист је успео да се активно и стваралачки укључи у живот Загребачког свеучилишта. да на сво]им страницама одрази богатство и разноврсност, како стручног, тако и осталог рада загребачких студената. Прелиставајући изашле примерке листа у току посладн.их пет месеци 22 37/1949 и 1 4/1950) није тешко приметити да су за идејно-васпитну улогу лмста од посебиог значаја напори и успеси његове културне рубрике. Кроз чланке и прилоге, дописе, осврте и критике, рубрика преко својих страница третира бројна питања из области културе и уметности. било да су она практично везана за културна, научна или уметничка стрем љења загребачких студената. било да се са њима захвата и шира npoблематика. Иако можда специфичности многих проблема о којима се пише на културној страни „Студентеког листа" нису дорасле снагама са којима она располаже, рубрика увек успева да својим чланцима да потребну актуелност и тематску разноврсност, која је довољна да привуче пажњу читалаца. По својој актуелности и разноврсности културна рубрика „Студентског листа" стоји данас изнад многих културних рубрика наших омладинских листова а посебно студентских, у којима још увек има шаблона у одабирању и обради ријала. Књижевној критици и разним приказима културна рубркка „Студентског листа” даје највише места. Рубрика доноси приказе на филмове, осврте на музички живот Загреба, упознаје са репертоаром Загребачког позоришта, објављујо књижевне критике, рецензије итд. Актуелност ове подрубрике и њена тесна повезаност са уметничтгим и културним догађајима у Загрсбу, а затим и у земљи, даје посебну занимљивост читавом листу. Пратећи концертни живот у Загребу „Студентски лист” доноси низ приказа на концертна извођења доиаћих и страних извођача, користећи увек прилику да опширно упозна читаоца с музичким делима и њиховим ауторима („Два лиричара Григ и Чајковски, „Студ, лист број 2/1950 г., О дјелима са два

концерта Енрика Маинардија бр. 3/1950 г. итд.). Међу освртима на позоришни живот Загреба својим квалитетом истиче се приказ на премијеру нашег домаћег балета „Охрилска легенда”. Поред овог приказа ..Студентски лист" је у по* менутим бројевима донео и друге чланке који доприносе популарисању дела лаше ломађе уметности и упознавању студената са нашим културним наслеђем (О народном пјесништву из НОБ-е бр. 32/1949 год., О фрескама Винћенца v цркви на Шкривинама бр. 1 1950 год., Анте Ковачиђ бр. ЗЧ/1949 год. итд.). Чланак „О карикатури” (бр. 4/1950 год.) писан поводом додељивања награде Савезне владе нашем познатом карикатуристи Шеру Крижаниhy, поред добро датог приказа развоЈа карикатуре у свету. истмчв значај и карактеристике ПЈеровог рада на ломаћој карикатури Кшижевним критикама и рецензијама обухваћена су претежно наша домаћа дела. Извесна журба рубрике да у што краћем времеиу по изласку дела донесе своЈ суд о њему, негативно се одразила на квалитет неких критика НаЈбољи пример за то Је критика „Нових приповедака” Иве Андрића. Аутор критике на ово врло значајно дело наше домаће књижевности, на основу Једне површне анализе, извлачи низ прилично једностраних закључака, како 6 самом делу тако и о његовом писцу. Од страних дела у овом раздобљу писано је само о зборнику „Лењин р књижевности” (број 3/1950

год.). С обзиром на значаl Лењииових мисли о кн»ижевности и уметности, моглб се очекивати да ће приказ на ову књигу бити студиозније и опширније написан. Међутим, приказ на књигу „Лењин о књижевности’ није прешао оквире јодне мало веће рецензије, Критика на песме Владимира Копареца, објављена у броју 34/1949 године, није значајна само као једна стварно успела књижевна критика, већ и као догтринос приближавању дела младих српских песника и бораца, као што је био Копарец, загребачким студентима У циљу упознавања читалаца са проблемима културног рада младих у Словенији, у броју 23/1949 године објављен је чланак под насловом „О савезу младих културних радника у Словенији". Београдски „Народми студент" могао би да пође за овим примером „Студентског листа” и да преко своје културне рубрике, путем објављивања чланака или бележака о културном животу омладине наших република, путем штампања осврта на дела младих писаца и песника Хрватске, Словени.lе, Македоније итд., да знатан допринос међусобном упознавању иаше омладине. „Студентски лист” редовно »збјављује песме младих песника из редова студентске омладине Поред поетских прилога већ познатијих песхшка у листу се сво чешће наилази и на мање позната имена. Велику помоћ почетницима рубрика би указала кад би повремено доносила критичке анализе примљених радова. Међутим, пада у очи велики недостатак прозних прилога. Ол прозних радова лист је у последњих 20 бројева објавио као прозне прилоге свега две репортаже, које, и поред извесних литорарних квалитета( не могу задовољити потребу која се oceha у листу за уметничкбм прозом. Овај недостатак могао би се делимично уклонити прештампавањем прозних радова наших саврсмених или стари'их писаца, н« проблем сарадње младих писаца у листу не би тгиме био оешен. Један конкурс, који би објавила културна рубрика, сигурно да би ijomoгао рубрици да окупи око себе и већц број младих писаца. Од теоретских радова штампаних на културноl страни cdo.lom документованпшћу и актуелношћу од посебног је значаја чланак „Фалсификатори истори.lе иауке, умјеткости и технике на дјелу’’ штампан v броју 32/1949 године У њему се

објављује читав низ врло интересантних података који бацају светлост на покупшје руских научника да фалсификованим подацима ненаучно прикажу развитак људског духа кроз историЈу. Како са овим чланком, тако и са прилогом „Одговор господину Павлову (писмо једног студента)” културна страна „Студентског листа” показује да je нашла врло погодну форму за успешно реагирање на покушаЈе ревизионизма да се пласира и на подручЈа културе и науке. „Студентски лист" преко своЈе културне стране игра врло важну улогу у праћењу и усмеравању културног и уметничког живота студената на Загребачком свеучилишту. Низом чланака са којима третира проблеме културно-уметни-

чке активности студената рубрика несумњиво даје знатну помоћ унапређењу те активности. Међутим. У методу прилажеша питањнма и n'poблемима тога рада, рубрика није увек анализпторски свестрана и еластична. ЧланШl о култур{lо-уметничком животу на Свеучилишту претежно су опште природе и тичу Се углавном рада матичног нултурно-уметничког друштва Свеучилишта „Иван Горан Ковачић”. Овакви чланци, знача,lни по општим анализама, показују се корисни, ако после н>их следе чланци коlи he проверавати исправљање констатованих нвдостатака или прихвађаша датих сугестиlа. Међутим, таквих чланака „Студентски лист” доне* - * 1е врло мало Водећи рачуна и о организационоЈ структури културно-у-метничког живота на Свеучилишту, врло је.важно пратити рал огранака КУДС „Иван Горан Ковачић”, јер они у основи окупљају наlвећи броl студената, Но, културна рубрика у својих последњих двалесет бројева није донела нијепан детал»ан чланак о раду неког отранка на факултету. Потреба свестраног праћења рада КУДС „Иван Горан Копачић” са њетовим секцијама и огранака Друштва по факултетима, добија у ттредфестивалским припремама загребачких студената нарочити значај о чему he рубрика свакако повести више рачуна. Значајан успех постигла је кулч турна страна „Студентског листа’ 4 и у окупљању сарадника. И поред тога што можда број сарадника нв одговара могућностима које рубрици пружа Свеучилиште, чињеница је да чланци на културној отрани „Студентског листа” имају све мач ње почетничког у себи, да њиховИ I аутори све смелије прилазе одабич 1 рању тема за своје радовв. Рубрич i ка често користи и сарадњу проч фесора, који својим прилозимв у великој мери помажу уредншитву i рубрике да читалачкој публицМ пружи што више квалитетних нл®** нака. > Успеси са којима Је досада КЈЈИ турна рубрика „Студентског листа^ 1 прогграђала остварење својих задаи така на свестраном васпитању i дућих с»цијалистичких стручњака* довољна је гарантија да he она стјм [ цањем нових искустава Још успеч | шније решавати много већв и шки i ro важниЈе задатке, А. Шт, ’

Б. ПАВЛОВИЋ: ПОРТРЕТ (дрворез)

У оквиру предизборне кампање

Клуб млалих писаца Београлског умиверзитета приређуЈе 28 II 1950 године у 20 иас на Ппавном факултету амфитетар V КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ ЧитаЈу своје адове чланови Клуба младих писаца Београда: Славко Вукосављепиђ Михаило Ражнштовиђ Слоболаи Марко Риђ Васа Поповиђ Милан Нешиђ Универзитетски комитет НО БеоЈрадског универзитета pacrmcvie у оквиру Фестивала Народне омладине Беоргадског универзитета КОННУРС музичких композиција студената Београдског универзитета укључуЈућг и студенто Музичке академије. У обзир долазе комттозиције из свих области инстпументалнв и вокалне музике. Наlбол>о композициЈе биће награђенб. Радове под шиФром доставл>ати Фестивалском одбору Универзитетског комитета са назнаком „за конкурс композптора”, Адреса; Унивегш тетски комитет НО Београдског универзитета, Балканска 4/Ш до 10 априла 1950 године. Фестивалски одбор Универзитетског колштета Београдског универзитета

ЈИРС и БОВХ одломак

Хапсеник Тил Оплаз, сеоски младић од својих двадесет година, за трен ока ућута и стропошта се на дрвену фотељу, тако да даске зашкрипаше. Влажни ваздух ћелије још не беше усисао у себе оштри. стајски мирис који се ширио око њега. Јутрос га беху угурали у већ и без њега претрпану ћелију, сасвим поцепаног, кудравог, потиштеног, пуног отечених масница и подбулих очију. Био је тако изнемогао да се одмах с врата скљокао уза зид. Видело се на њему да је био премлаћен. Хапсеници му одмах начинише места на дрвеиој постељи, одакле скидоше неког скитницу. Био је једанаести станар ћелије, која је званично била одређона за четири лица и имала и толико места на дрвеној постељи. Остали су чучали на упљуваном поду. Дво-Iица су били лопови, двојипа скитнице без исправа, један варалица, један силеџша, четворица комунисти и он —убпца. H>erone тамне, уцорне очи. које су за време причања страшно жариле, забезекнуто су пиљиле по тесној ћелији, као да су се тргле из тешких спова: Дакле, то је баш стварно... Уски зидопи, тавааица, прозорче с решеткама, све је одсоворило: Стварност, друже... Свих лесет пари очију му је потврдило: Нема никакве сумње, пријатсљу... Тилове очи се одвоЈише са одвратне слике. У ћелији беше тихо а ухапшени, чучећи на постељи и по поду, беху још под утиском ватреног причања, Страственост његова гласа, из кога је пламтела побуна. cjaj његових очију, да* његових уста Још их држаше приковане за иначе једнолику историЈу и пресађиваше их изван уских зидова у животну прошлост младалачких доживљаја, закопану под слојем животних битака. А зашто сте ви овде? упита тада. као да му се отворише груди. г . • Ми смо због политике ... одговорише политички кривци. —• Шта сте учинили? .. Затим разрогачи очи: То сте ви! Сенка напорних мисли покри његово влажно чело; а после некот времеиа заврцаше му очи и грчевит глас букну: Онда ни ја нисам убица? .. Одједном га обујми топло oceha*fce. тајанствена паклоност и поузлање. Уски зидови одоше у позадину, а место њих се испречи прилика досад непознатттх, неисказаних слутњи... ПричаЈ до краја ... • • • • Од почетка нас Је хватао стрвх «>Л прилика, свако је кпио гг ч о>о ...........................

тешкоће, сваки сел>ак се стидео својих дугова. Али су та стидл>ивост и таl страх полако песта али Код аркве смо с презпен>ем и с некаквим уживан>рм слушали иепоестано изталаса'’ан>е заплгп, 1 '«? имовине и распрола^е, На обронку број ггет крапа с телетом. број јелачаест бик Gnoi лванаест јунац! ; .. На мајуру 6poi јелан кочије, пва кош. пет кола, шест свин>а с праскНича десет шипћа машина. . У Пгажlем билу броl гедам три полопн>ака шире, депет ■— сено и слама. - тринаест лва пара волова . > f*,!| i>} ' „■ Слушаоци су се церекали заједљиво; , • Хеј, Бабине, је ли код тебе брот пет? ... • Код мене су јунци, да знате ... А то је било само дотле док је гомила била на окупу, кад би се л>уди разишли, постајали су потиштениг Шта he бити?... Као да је и све рађено по договору, нико није у.чествовао у распррдајама. Али нико то није удешавао, нико се није договарао, све се догађало само од себе. Цела жупа се злурадо клиберила за пандурима, коЈи су одлазили шупљих носсва. Ипак 1е расла брига: Шта he бити? .. Сваки 1е слутио да тако не може остати„.Сваки је слутио да мора доћи нешто што he то npecehn ... Држава мора имати пара! то •је сваки знао. Али их није нико имао . ’ . : ( , v i • Затим дсђе Iедно Iош и веће заnpenamhetfce .Тедие нелеље је жупник аржа«> пеобичну пропоаед Прво је говорио о злим временимз, а затим ппчо« ла су пове-

риоцима потребне паре. да закон за* ;:тева да дужници испун>авазу своје обавез« према општини, јер би се свет иначе окренуо тумбе и да би онда на овој зсмљи настао прапи пакаи Позвао 1е све парпхијане ла покушају помагати Iедни другима и нека гледају ла даду цару царево. а богу божје. Ппслепица је била да су неки постали још потиштенији. рекавши: Сад је и onai дошао . v . А неки су потајно почели да заnvuiviv рупе Али ко је данас за то капар’ , Обlавл>иван>е крај цркве отегло се као глална голина, па. га нико вишв ни.lе ни слушао. А и бојкот је трајао. Онда су власници добили цзводе из земљишних кљига, повериопи су почели ла се књиже. То је неке разјарило, а друге поколебало, па су почели плаћати. Тако се то вукло годину дана. Али отада није било користи, јер је све остало на хартији. Одједном се пронесв глас по општини; Неко 1е купио на распродаји... Нико ни.lе питао шта је тај човек купио. шта је било продано... чак није било важно што је крава отишла за трећину цене. Довољно је било: Купио је... Неописана мржша се дигла против купца, јаче него против гониоца. Он је почео... Купап 1е био неки подрепаш из суседне општине. Добру недељу дача ie ишао завијене главе, али изврптопе лела ни дандаи>и нису на. шли; ' v У пгтггитт rry се песнице »•гч.торг-гттто пчтпи 22 п-типгте-

ни, очекивали су црне дане, а нико није говорио оно што мисли. Код цркве је неко говорио да би било добро, да се начини молба власти да се такве ствари одложе. Људи су се разишли као да си змију метнуо међу њих. За друго тромесечје су опет објавили распродају за три четвртине општине. Ми смо само чекали шта ће бити. И код нас је била изложена продаји крава и пет оваца. Све је постало некако затегнуто, колебљиво. Из других општина су већ долазиле вести. Пандури су сада били са оружјем, сем тога пратили су их некакви подрепаши из града. Убрзо су их прозвали сврачцима. Прекјуче су дошли у нашу општину. Ујутро, док се још магла испредала по пољу, већ нас је било много код Адермаша. Нико вас није звао, уопште се нисмо договарали, али смо сви знали да здорамо бити тамо. После Адермаша био је на реду.Кресник, после Кресника Повж, иосле Повжа Лопан, а после Лопана био је наш мајур као последњи, сасвим на врху слемена. Код Повжа су неки већ целе ноћи пили. Да се покваси! беснео је Повж, и износио у ведру ширу на сто. Још никада овога ниЈе било код мене. Ако оде ово, нека оде и остало. Зато су Адермашу неки дошли већ загрејани. Нисмо, додуше, иишта намеравали, али смо осећали само бескрајну смелост и велику срчаност. А кад су дошли, нас је прикљештило непознато осећање. На колима ... Да с њиздо ie лошло неколико заппета и? града „Сврочци” СУ craia-

ли круто као да су издељави од др* вета. Међу нама шапну неки изазивачч ки глас: С њима иде све што нема ни куч he ни кућишта... У дворишту завладо оштар тајад, Један од дошљака позва Адермаша, А овај одговори некако кроз про« зор: —• Радите шта хоћете, пара немак| Пописивачи су нас гледали свиреч по, толика множина их је скоро зач препастила Неко рече: Опомињем вас да будете мирн ки... А у одговору се*>су отрован смех? Јесте ли цошли по прћију?., а Неко се окрете „сврачцима“: Хеј млатишуме, добро вам сто* Ји... 4 Али су пописивачи веђ били навикли на такве поздраве и нису oe чак ни макли. Упутили су се у ста* ју. Тамо смо навалили и ми и дојс трепнеш, напунили смо сламник И пописиваче притерали у улаз. Први пописивач поче да објављује; Крава, сто шилинга, први пут.* Гробни тајац. Сто шилинга, ко да више... Сто, зар су то неке паре?..* промрси неко. Нико вас није питао Зар нема понуђача? Нико неђе да купуЧе Од нас нико неђе... Поггисивач се дерња али његов глас загуши песзда оних који су ировели ноћ кол Повжа Кроз песму се мешао презиран, изазиначки смеч .. Гужва 1е била све B*>ha и вазлух гв р '»апапнити vrtnmr Н-гру. '.тг? Нмкп