Student

Иѕ историјата студенског покрета ПОВОДОМ ПРВОГ БРОЈА ПРЕДРАТНОГ „СТУДЕНТА"

Пре тринаест година на Београдском универзитету изашао je први број напредног студентског листа »Студент”. Студентски покрет почиње да добија своју праву форму још 1931 и 1932 године. Прва руководства факултетских већа формирана су 1932 године, а 1934 формиран је на Уциверзитету Акциони одбор стручштх удружења. који је био највише политичко тело напреднот студентског покрета. Овај одбор је претстављао студенте пред школсхим властима и координирао рад свидс стручних удружења. Од формтграња Акционог одбора сва стручна удружења студената узимају одлучан курс на преузимању свих руководећих места. Нарочито упорну борбу водили су напредни студвнти правници, на челу са комунистима, за хтреузимање руководства у Студвнтском правничком друштву. Непосредно за изборе руководства Правног факултета, полиција је ухапсила 23 студента интернирала их у Вишеград. Акциони одбор, у знак протеста против овог хапшења, објавио је општи штрајк и студенти су се забарикадпрали зтради Правног факултета, после чега је дошло до окршаЈа са полслцијом. У то време студентскл покрет на Бсогрвдском укиверзитету Јавл>а се као јак политички сектор у омладтшском покрету. Године 1936 на Беогредском универзитету коначно ie зааршена борба за преузимање стручимх удружења. У то време пада и позкати ошпти штрајк, коЈи -е трајао 26 даааа, а истовремено је птпочео на Загребачком и Љубљанском унмверзитету. Овај штраЈк Је значмо Kpad споитаних студентских иступа и почетак борбе свих студеH3TSU Управо, све то скупа, указивало ie иа иеошсодну поггребу излажења едног сгудеитскот листа око кога he се Још чвршће збити сва натгредна студеитска омладина и коби he noMohsc да се свакодневни ггроблеми успешниЈе решавају. У мврту месецу 1937 године изашао Je ив штампе тгрви броЈ ~СгудентаК За првк врој била су прикупљена финансијска средства из Ахциоиог одборв Студентских удружења, па и доцније, за све време излажења листа, Студевтска удружења су га фпнаисиЈсхи помагала. Продазна нена ниЈв могла* да подмири трошкове; чкрвак Је био мали, а, осим тога, полипртЈа га је врло често пленила, бвр известан део од целокупног броја примерака. Алм, студенти су волвлм своЈ лист и поред свих тешкоћв свв вмше су се окупљали око његв. Врио често оии су Дввали специјвлие приредбе у корист „Студента”. Међутам, лист Је морао непрестано водити оппру борбу са полициЈом. Натгредне идеЈе, борба студената кроз owaJ лист, приморавала ]е полицмју да непрестано мотри на њега, да га забрањује и заплењује уколико Јој Јо то успевало. У том териоду оне листове који су били нахлоњени режиму Пресбиро је прегледао Још у слогу н одобравао nrra'ce можв штампати. Кад ои лист изашво из пггампе био Је ношен у Државно тужиоштво где га ie одобравао државни тужилац тек пошто би видео параф Пресбироа. Када је требало да почне излижење студентског листа, цензура нзгје знада шта he се к како у њему гоисвта. Версдаало се да ће редакција цристати ка све ЈламеаеЈ коie би цензура уносила. Међутим, већ иа преви брај цензура ниЈе хтела да стави свој параф. У томе броју студенти су се обраћали јзвности са проглвсом... Мх смо део храброг и младог поколења наше лепе земље. Ми смо они које су уз велике жртве нослали да уче, да стекну би пгго боље могли послужити на роду из кога долазе народу коме коће да служе. Са браћом по осећању и судбини, по прошлоодии б v дућности, ми хоћемо да ствархшо светлу будућност за све ЈЈЈ хоћемо и имамо права да развизом све нашв способности. да служећи заједвици, живимо у миру. и слободи од свога рада. Ми хоћемо. а т ie и наша дужност, да донесемо »=н. а НЛРМУ « когасмо ми никли. да му помогнемо. То су наши идеали. тт« nvrv ка њиховом остварењу са тешкоћама, тешкоћи»?а коЈе нам доноси данашње И К време...

Први број није био дозвољен али ниЈе био ни забрањен. Beh други број, и све даље, државни тужилац је забранио за продају. ПолициЈа је поЈачала будност. па ипак, готово никада киЈе успевало да врши потпуну заплену. Обзиром да се заплена листа обично киЈе вршила у самоЈ штампарији, а студенти су имали добар апарат запослен око штампања листа, ова акција J«j тешко успевала. Ускоро је полиција увидела да студенти вешто избегаваЈу заплену и да добро чуваЈу своЈ лист. Тада Је у просторијама саме штампарије био постављен Један полицијски агент коЈи Је имао за задатак да мотри када ће бити завршен лист и да Јави полициЈи како би дошла да ra заплени. Али, док би агент чекао на телефону да тужилац прегледа лист. студентису успевали да највећи број листова изнесу из штампарије. У овоме су студентима веома много помагали радници. „Студент” Је тада штампан у 5.000, а понекад и у 10.000 примерака. а радници су говорили џолициЈи да се штампа у свега 1.000 примерака. Лист се продавао на Универзитету и појединим факултетима где полиција није могла вршити заплену захваљуЈући аутономиЈи Универзитета. Дешавало се да Је полиција улазила и у просторије „Студента”, коЈе су се тада налазиле у Симичој улици број 9, али већ после првог претреса у редакциЈи, студенти су протестовали против повраде аутономије Универзитета. А после Једног другог покушаја полициЈе да наруши аутономиЈу Универзитета „Студент” Је писао: „... Универзитет је у опасности! Последњи догађаји јасно су показали да су кршења аутономиЈе довела у опасност не само студвнте већ и сам Универзитет као целину. Ради се о томе да се одбрани слобода и партиЈско политичка независност ове наше наЈвише просветне и народне установе, ради се о томе да се спаси култура и студентска права.., /? ... Баш зато што студенти хоће ред и рад, они морају протиа таквих ствари устати. Ми нећемо рад и ред под сваку цену, рад и ред касарне, већ слободан рад на слободном Универзитету... ... Студенти и студенткиње будите будни и спремни! Будите дисциплиновани и јединствени око ваших одбранбених одбора...” А поводом погибије студента Загребачког универзитета Крсте Љубичића, „Студент” Је писао: „ ... Годанама покрет наше студентске омладине подноси херојске жртве, губи своЈе наЈбоље другове, али он Јача, проширује се. постаЈе све ефикасниЈи. Он се, што је најзначајниЈе, све више претвара у вољену претходницу народних слоЈева, у његово живо било. Падоше наши ггријатељи, борци за аутономиЈу највише научне установе, падоше Мирко Срзентић и Жарко Маиновић, али противнички хитац не погоди циља. не сломи студентски покрет... .... УЈедињеки у заједничкој љубави према народу из кога смо поникли и спремни на жртве у светоме послу за његова права и слободу ми морамо победити. ДемократиЈа мора победити!” Тада је запретила опасност да лист буде дефинитивно забрањен. Студенти су могли да бираЈу: или да лист илегално издаЈу или да му промене име. И студенти су решили да иЗдају нови лист, односно „Студент” са промењеним именом и у промењеним условима. Овога njrra они су били приморани да штампају лист ручним слогом у ЈедноЈ малоЈ полулеталној штампарији. Сада се он звао „Београдски студент". И поред свих тешкоћа „Београдски студент” је излазио. Он Је извршавао свој задатак агитатора и пропагатора напредних идеЈа међу студентима. На његовим страницама појављивали су се чланци и репортаже који су осуђивали ненародни режим и позивали студенте у борбу против њега. „Напори студената за побољшање жижггних услова и омогућавање студаја”, „Студенти келнеришу, разносе млеко и продају новине” то су наслови са његових стратша. То су били позиви студенттгиа ra збију своЈе редове у борби за csoja права, у борби за слободу и срећу.

НАРОДНА ТЕХНИКА НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ

НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ ОТПОЧЕО ЈЕ СА РАДОМ КИНОАМАТЕРСКИ ТЕЧАЈ

Друтога марта на Техничкој великој школи отпочео је са радом течај за киноаматере. Овај течај ради са ограничеетим бројем слушалаца, како би се течајци могли што боље упознати са самим киноггројекторима, а за то је потребан мањи број студената. Циљ овог курса je; да се студенти заинтересују за ову грану Народне технихе, да савладавши сав потребни материјал, теориски ипрактично буду ошособљени за самостално руковођење кино апаратуром. На завршетку се полаже испит пред државном комискјом, која he бити ОДређена у сарад&и са Комитетом за кинематографију. Поред практичних вежби на разним апаратурама, курсисти ће посећивати и наше великв биоскопе, како би дошли у додир са што већим бројем разних врста крррпројектора. Сем тога, кадз буду савладали основна знаша, када буду већ самостално могли руковати апаратуром. течајци ће одлазити у посету сељачким радним

задругама, користећи ггритом апаратуру и камион, који су својина клуба технике „Стеван Наумов” на Техкичкој 'великој школи. Овај киноаматерски кружок he преузети на себе обавезу да оД средстава која му буду стављена на располагање, а са својим сопственим снагама, изради нормални стационарни кинопројектор. На изради прорачуна, цртежа као и на изради самих делова радиће сами слушаоци курса који су тиме постали стални чланови киноаматерског кружока. За сада се осећа недостатак струч не литературе, али друт Бранко Танасковић, који руководи овим куроом, израдиће скритгта, које he бити састављене из разних дела стране литературе, а које кружоку ставља на расположегне Комитет за кинематографију. На крају, после гтоложеног испита. студенти добијају диплому мајстора кинооператора.

Зоран Димитри. ? е»»ћ,

ст. технике

Спорт

У НЕДЕЉУ НА ПАДИНАМА ШАРЕ Међууниверзитетско смучарско првенство

Овогодишње Међууниверзитетско емучарско првенство ФНР.Ј, ко]е се одржава нешто више од годину дана после Ирвих зимских студентских игара одржаних на Бледу и Кражској Гори, чрегстапља други сусрет етудената-смучара Београда, Загреба, Љубљане, СараЈеги м Скопл>а, који ће се такмичити од t- до 15 марта на Шари (Попова Шапка). (Сроз четири цана такмичеља, кроз разне дисциплине (трчан»е на 8 и 12 км.. штафета 3x4 и 4x8 км., смук, слалом, велеслалом), око 150 југословенских ст> чзта такмичиће се међусобно, браниће Goje својих екипа, бориће се за што 6о . * пласман својих уииверзитета, за називе победника; Студентски смучарски првак у слалому за 1950, Свеукупни екипни студентски првак ФНРЈ у смучању за 1950 итд.

Досадашн>е припреме свих наших уннверзитета, коЈе су спроведене, говоре Јасно о томе да he претстоЈећи сусрети Југословенских студената протећи у зиаку жестоких и правих првенствених Сорби. Снежне прилике, ман>е више, биле су наклоњене такмичарима свих универзитета, тако да су многобројна лификовани са првенства Универзитета, претстављала изборна такмичен.а, која су избацила наЈбоље поЈединце и екипе који he репрезентовати наше универзитете. Загребачки студенти тренираЈу на Шари Припреме загребачких студената почеле су пре два месеца. После велихог броја организованих излета током Јануара и фебруара у СловениЈи, одржана су факултетска првенства и ггрвенство Универзитета, на коЈима су постипгути добри резултати. НаЈбољи смучари, квалификовани са првенства Удатверзитета, учествовали су и на првенству НР Хрватске, где су имали цобар пласман. Ево двадесетак дана репрезентациЈа Загреба налази се на Шари, ге редовно тренира. Екипу he сачињавати следсћи смучари; за даљииско трчање: Мацељски, Машек, Певец, Котник Сулејмаипзшић, Павичић, Гргурић. Судар, Коцутор, и Мрвоот; жене: маркугаић, Пехарда, Анчић, Каппћ и Журовец. У алпским дисциплинама Загреб ће заступати: Триглавчанин, Абершек, Кумар, Фкшер, Чоп, Јагатић, Медлински, Кампнскн и градишнпк; жене: Новаковић, Бролих, СопиЈанец, Пиаитаиида, Михаљевић и Цилиншек. За време тренинга смучари редовно одржаваЈу разна такмичења ради увежбавања екипе. После успеха на првеиству НР Србије завршене припреме на Шари Студенти Београда he ове године бити знатно боље припремљени него прошле,

када су услед недостатка снега скоро неприпремл>ени стартовали на Првим зимским играма и морали се задовољити трећим местом. За овогодишње првенство припреме су отпочеле на време, већ у децембру месецу, када се отпочело са сувим тренингом у Кошутњаку, да би се доцније, па све до данас, наставило са слањем неколико стотина студената на падине Копаоника, Проклетмја, Златибора и Бесие Кобиле. Одржано Је првенство „Копаоника”, на коме Је' учествовало 68 такмичара. Они су доцније с обзиром да први пут учествуЈу на Једном већем такмичењу и у ЈакоЈ конкуренциЈи на првенству НР Србије постигли добар пласман (трчање 18 км. м. Мишовић осми, трчање 8 км. Вера Јанковић четврта; у патролном трчању са гађањем из војничке пушке екипа „Копаоника" освоЈила Је четврто место. М, Ценц Је освоЈио пето место у слалому и велеслалому и девето у смуку: Рада Ковачевић у велеслалому била Је четврта. Међу осталима, боје екште Београда вероватно he бранити: Димитри Јевић, Ђорђевић, Кушец (Црвена звезда), Вебер, Забуковец (ДИФ), Ценц, Оман, Ненадовић, Мишовић, Вукчевић, МиЈовић, Антони Јевић (Копаоник) и др.). ЗаЈвдно са члановима „Копаоннка", београдску екипу he заступати и чланови „Цр.вене звезде" и Државног института за фискултуру, који су се припремали на КрањскоЈ Гори. Око 30 смучара Београда ево десетак дана се налази иа Шарм где врше последње припреме. Студенти Љубљане тренирали еу у КрањскоЈ Гори... Припреме за Међууииверзитетско првенство отпочеле су Још у октобру месецу прошле године, када се Је отпочело са организовањем течаЈева по фа, култетима и првим часовима сувим трсиинзмма у салама. Током Јануара месеца отпочели су први смучарски течаЈеви, кроз коЈе Је до 20 фебруара прошло 650 студената. Последње смучарске течаЈеве врше сада само студенти Медицинског факултета. У другоЈ пслозшш фебруара одржано Је повенство Универзитета са 90 учесника. Такмичења су одржана у Краввској Гори. У велеслалому, на стази од 1.000 м., са висинском разликом од 250 м., победио Је Борис Зупанчић 1:00,4, друти Је Јоже Погачник, трећи Јанез Зупет. У трчању на 12 км. првак је Тиле Великоња 53,8, други Је Антои Видмар. На такмичењу у велеслалому за жене, где Је учествовало 21 такмичарка, ггрвак Је Стаза Чернић са резултатом 1:2,4, друга Милена Бизјак, трећа Власта Козак. Чланови студентског друштва „Енотност“ за време смучарске сезоне, такође, су учествовали на многоброЈним такмичењима. Пред одлазак на Тару, заЈедно са најбољима са првенства Универзитета, они врше последше припреме на теренима Крањске Горе. ... а слудентн СараЈева ва Јахорнни После одржаног саветовања смучара СараЈевског укиверзитета, окупљени око ОССД „Босна" у вези такмичења на Шари на Укиверзитету су одржаиа мно гобројна такмичења и смучарски излети у оближње краЈеве града. Одржано Је и првенство Укиверзнтета. Beh од 17 фебруара око 30 такмичара валазе се на Јахорини, где се под стручним руководством тренера и инструктора Смучарског савеза Босне и Херцеговинв припремају за престојећа такмичења на Шари. На Јахорини такмичари су боравили до 3 марта. Студенти Скопља извршили озбиљне припреме Припреме су отпочеле Још у новембру месецу, када су одржани први суви трепинзи, на коЈима су вежбани основни елементи општег физичког образовања, ради стицања потребне кондициЈе, Овакав начин припрема тра Јао Је све до краЈа децембра. Петнаест дана касниЈе, смучари су одржали петнаестодневни i тренинг на Шари. где Је последњих даi на са екипом радио тренер Жкидар, i коЈи Је наЈвећу пажњу поклањао алпI ским возачима, док су тркачи углавном I вежбали сами. I Од колике Је користи био на време I почети и добро спроведени треникг, поI казао је успех студената Скопља на пр-

веиству НР МакедониЈе. На теренима код Крушева, студентска патрола н штафета заузеле су трећа мсста, а у трчању на 5 км. такмичарке „Студента“ заузеле су прво и треће место. На другом делу такмичења, на Шари, студенткиње Скопља, такође, су постигле успех: освоЈиле су друго и треће место у смуку, слалому и велеслалому. Међу појединцима, коЈи ће бранити боЈе Скопља, налази се Анастас Вангели, прошлогодишњи Јуниорски првак НР МакедониЈе, коЈи Је и ове године потврдио своЈу вредност, освојивши на републичком првенству друга места У смуку и слалому. РепрезентациЈа Скопља и сада редовно тренира. На погодним теренима у близини града чине се завршне припреме. Назив првака брани Љубљански универзитет Победник Првкх зимских студентских игара, на којима ,le прошле године учествовало око 200 такмичара, био je Љубљански уииверзигет, који Је убедљиво однео прво место са 183 бода испред Загреба 58, Београда 27, СараЈева 21 и Скопља 2 бвда. Овако убедљива и внсока победа била )е резултат систематских припрема студената Љубљане, а и резултат слабих прппрема осталих ункверзитета Ј'след снега. Ове године студекти Љубљане ће морати да уложе много више труда ако мисле поново победити и на Међууниверзитетском смучарском првенству ФНРЈ. Ово тим пре што су се екипе свих универзитета. мање више Једнако припремале. Cl ш.

Календар спортских догађаја

МАРТ У земљи... 12—13 Смучање: Међууииверзитетско првекство ФНРЈ на Шари 12 Смучање: Почетак Међународне смучарске недеље на Планици. 12 Футбал: Друго коло државног првенства Прпа лига; Будућност Спартак, Локомотива ХаЈдук, СараЈево Црвена звезда, Партизан Иаша крила, Металац Динамо: Друга лига: Вардар Металац, Подриње Напредак, Милиционар Одред, Слога Кварнер, Пролетер Железничар, Слобода 11 октобар. (Утакмице се играЈу у местима првоименованих клубова). 15 Атлетика: Почетак „Пролећњег кроса 1950“. 18—19 Мачевање: Београд Беч у Веограду. 25—28 Смучање: Шарпланински смук на ПоповоЈ Шапки. 1 28 Спортска гимнастика: Турнир градова ФНРЈ. 1 27 Футбал; Србија Хрватска у Београду. 1 ~.и ностранству 1 6 8 Клизање: Првеиство света у Лондону. I 13—24 ХокеЈ на леду: Првенство свеI та у Лондону|l9 Кошарка; БелгиЈа Југославија у Брислу. 1 19 Футбал; АустриЈа ШваЈцар-1 ска у Бечу. 1 20—23 Рвање; Првенство Европе У Штокхолму. i 25 Атлетика: Крос нациЈа у Брислу. \ 28 Кошарка: Луксембург ЈугославиЈа у Луксембургу.

Пролећни крос 1950

„Пролећњи крос 1950” почише 15 марта. Као и досада он ће и ове године претстављати израз радости наших фискултурника. Стотиве хиљада фискултурника из свих крајева наше земље, омладинци и омладинке града и села, из фабрика, предузећа, шакола и радних места наше социјалистичке отаџбине, изићи he на крос да трче, да се такииче. То he бити нова велика фискултурна манифестација, коЈа ће, као и све досадашње, избацити нове таленте будуће активне фискултурнике. У смислу одлука Шестог пленума ФИСАЈ-а и Друге скупштине ГСЈ, овв године he се направкти преокрег у раду, у вези организовања кроса. Неће бити главна парола да на крос изиђе што већи број такмичара (који су излазили већином неприпремљени, без тренинга). већ да они тркачи, који буду учсствовали на кросу, да буду потпуно спремни. И зато овогодишњу агитацију за крос треба преоркјентисати. Не агитовати за излазак на такмичење, него агмтовати за редовно тренирање и истовремено обезбеђење свих погребних услова да тренинг буде користан за општн фкзичкм развој сваког појединца.

Пета годишња скупштина „Црвене звезде"

Четвртог марта одржана је пета годишња скупштина Црвене звезде, којој је присуствовао велики број чланова и пријатеља друштва Скупштину је поздравио велики број делегата, међу којима претставници ЦК Народне омладине Србије, Градског одбора ФИСАС-а, делегати Партизана, Металца, Хајдука, Сарајева, Кварнера Студента (Скопље), Босне и др. Делегат ФИСАС-а предао је похвалницу друштву за успешан рад, док су делегати Лартизана и Слоге предали укусне поклоне. . Реферат о петогодишн.ем раду поднео је В. Пурић, који je у исто време и поставио задатке друштва у 1950 години. За постигнуте резултате у досадашњем раду награђено Је плакетама, споменицама, материјално и дипломама око 140 чланова друштва. _ w _ Изабрана је нова управа на челу са Бором Дреновцем. Са скупштине су послати поздравни телеграми маршалу Титу, ЦК КПС и Фискултурном савезу Југославије.

Свега неколико месеци послв окупатора из Нвограда, док су ce још водипв борбе у нашоЈ земљи. иницијативом омладинске снована је „Црвена звезда’. прво омла динско друштво у Свој први задатак - п^^вамасв омладине физичкој * _ не егтатавати их у дуку тековина Народне “u™e - Друјлсто Je * успсхом и вршило, окупивши већ 194« г. у своЈим редовима преко 2000 омладинаца динки (студентске и сре LL младине), да би се та) број кроз годииу дана попео на 3000. Познати су из тога времена масовки кросови „Црвен е зве здв” на коЈима je трчало по неколико хиљада учесника. Окупљеним таланти вашгм спортистима У сек т lијама. ДРУштво Je посвећивало посебну пажњу, помажући истовремено> и развитак спортова у нашој земљи. Није би.по такмичен>а на коме нису учествовалв екипе , Црвене звезде”. а често Је наше ДРУ штво било иншдијатор и организатор многих спортских сусрета. Спроводећи одлуке И 0 ” 1 ?®®® ФИрАЈ-а у зимском периоду 1948 и током 1949 r. извршене су знатне организационе промене. „Црвена звезда Је Ра™Је посвећивала највећу пажњу, Ј 1 бољшања квалитета спортских екипаи омасовљељу фискултурв на Универзитету. Показало се, међутим, потретаго да ce при Универзитетском одоору народне омладине формира одељеље, коЈе ne се бавити развојем фискултуре на универзитету, а да се управи „Црвеве звездв” препусти старање о раду спортапипс секцчЊ Друштва. Тада почиље ипрерашћиваљв секциЈа у клубове. T0 iL f® вршено постепено и преиа конкретним условима и могућностима поједивих секцкја. Данас „Црвена звезда” има оедам клубова: футбалскк, веслачки, атетски, кошаркашки. смучарски. одбојкашки и мачевалачки и двв сеавдизе; рукометну и стоно-тениску. и Као и оанијих година „Црвена звезда Je и 1949 г. постигла низ великих успеха. Футбалери су по други пут освоЈили пехар маршала Тита и заузели друго место у првој савезноЈ лиги. Кскиаркаши су и ове године задржали свој водећи положаЈ у ФНРЈ; муппса и хенскл екипа су по четврти пут освојиле првенство ФНРЈ. мл т шки подмладак по други пут, а женски подмладак је заузео npvro место. У атлетици Је у одаосу на 134« годину постигнут знатан иапредак; к.луб Je окупио око 200 чланова што Је више него два пута од 1948 r. Квалитет Је такође побољшан: освојено

Je шест првих, десет других и девет трећиХ места на првенству државе, дов Je на првенству 1948 годике освојено оамо Једно прво место. У оавезноЈ атлетскоЈ лиги мушка ехипа Ј« заузела треhe а женска друго место. Веслачи су

гтрошлв годашв постигли своЈ највеКи успех освојивши прво место у укупном пласману на првенству државе. Мачеваоцима Je 1949 г. била кајплоднија година рада. НаЈвећв успехв постигли су Јуниори, коЈи су на градском и републиканском првенству освојили сва прва места, док су на првенству државе од могућих три, освојили два прва, два друга и Једно треће место. Смучари, стоно-тенисери, рукометаши и одбојкаши такођв су постигли низ успежа. Пред управу и чланство Друштва окупшткна Je поставила нове задатке, чијв извршељв треба Још више да допринесв развитку спорта у нашој земљи. Глазни задатак Је; посветити сталну и систематску бригу подизању квалигетких спортиста у свим клубовима и секцијама. На тај начин избећи he се „кризв", коЈ« еу с времена на време наступалв код наших екипа (пример првв мушке екипе одбојке коЈа Је у првом делу првеиства Савезне лнте однела пег победа, а у другом делу доживела пет пораза). С овим Је тесно повезано подизањв подмлатка, који he служити као извор одаклв ће ее попуњзвати прва екипа (пример кошаркашког и веслачког клуба који поклаљају велгасу пажн.у подмлатку). Нарочиту бриту треба да посвегв подмлатку футбалски и атлетски клуб, чиЈи подмлатци досада кису одгоаарали ренол»еу првих екипа ових клубона. Питаље ствараља подмл не 0446 Д а будв проблем у нашем Друштву. Сфедње шсоле и Универзитет су масоена база одаклв „Црвека звезда” трева да црпе квалитетиа спортисте, Јер сваке годзшв на ушпт Универзитет долазе неколико хиљада младића х дево Јака од 19—30 roдатаа, којх су »efc у <фвдњо|Ј школх примили ошпте фкзичко образоваае н коЈи СУ већ показали смисао х резултате у поЈедиким гравама спорта. Потребко Је таосође оакхућхти члановима „Црвене звезде” да се сввограио физички раз-

Bicjaiy, да изучавају само one псжретв који су потребки за дотичну грану шорта коју управшлва спортиста јер то доводи до деформадиЈе поОединих делова тела. То све захтева постепени, систематски рад, при коие Је потребио отрпљење, а то Једкио води траЈном успеху.

ОБАВЕШТЕЊА

Моле се иретплатнжц* којж су примлли извештај о дугу, да г» *зsmpe. Уједно се упозоравају н онн којима истиче претплата да је на време продуже. Тромесечна претплата за *-*л#град и унутрашнлост нзносн 36 дин. Уплата се врши преко Народве бавке ФНРЈ на наш текућн рачун 103-9060360. АДМИНИСТРАЦИЈА Позивају се сви руководиоцн дописничких мрежа на факултетима, високим школама и академијама да неизоставно присуствују састанку дописничке мреже, који he се одржатн у уторак 7 марта 1950 год. у 13,30 часова у просторијама редакпнје. На дневном реду: 1) питање организационог учвршћењз доплсничкик мрежа и 2) текући задаци. РЕДАКЦИЈА

Најбољи чланови „Црвене звезде“ кроз пет година рада

Рајко Митић, капитен I футбалског тима и члан државне репрезентације, Небојша Поповић, капитеа I мушког тима, тренер I мушког и I женског тима, техничкк руководилад ' кошаркашког клуСа, члан државне репрезентације, Предраг Ђајић, члав I футбалског тима и државне репрезентације, Boja Милановић. члав и тренер одбојкашког клуба, члан државне репрезентациЈе, Владета Ристић. члан веслачког клуба, члан дрсжавне репрезентације, Бранко Станковић, члан I футбалског тима, члан државне репрецентације, Александар Гец, члан I кошаркашког тима, члан државне редрезентације, Ружица Радовановић. члан кошаркашког клуба, члан државне репрезентације, Владимир Илић. члан и секретар атлетског клуба, рекордер НР Србије на 3.000 и 5.000 м.

/ШРBIIКК& иШџЏтт Одговорггп гредштк ВЛАДА МИТРОВИЋ студевгг права ' Уреднтптво ■ аа»пЈш*страц*Ј» Београл. Валкавска i Телефон: 2*- €64 Чековни рачув 1вЗ ШтапгааркЈа „БорЛа* Београа. Караел.ева 31-