Student

ПРОБЛЕМИ НАСТАВЕ НА ТВШ

ПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУ

Преопширност програма и њихов квалитет „Минимални“ наставни програм Раскорак у спремању теориских и стручних предмета, специфични проблеми појединих факултета, повезивање у програмима теорије и праксе Испуњавање досадагањих наставних програма и плааова

Свакоме је разумљиво од каквог је зиачаја за одгој стручних кадрова правилно постављање програма И Плаиова наставе. Задњих година о овим проблемима се доста мислило и радило. Нарочито Је било тешкоћа у погледу одабирања наставних програма на новоствореним факултетима и отсецима, али и на старим факултетима и. отсецима није се могло остати на некадашњим програмима. У условима експлоатацијв од стране капитализма, некадашњи Техлички факултет требало је, углавном, да даје погоисхе инжењере. Овога пута ради се о уздизању инжењера који би се бавили, поред тога, и конструктивним и научним радом, који би били у огању да одговоре огромним проблемима једне земље која снажним замахом, сопственим снагама, остварујв индустриј али за циј у и електрификацију. Неки од програма и планова стварани су и прилагођавани од стране наставника и катедара, а за неке од њих давали су и студенти својв сутестије. Позитивно у овим досадашњим програмима је то што се из њих види тенденција да се студентима злоокии што вишо материјала и то на што савременији начин. Цпак су се у пракси показали извесни осетни недостаци, како програма тако и наставних планова. На неким факултетима вршене су скоро сваке годиие пзвеснв измене у програмима и наставним плановима, тако да су они, као што је то на пример случаЈ на Рударском факултету, прилично усхлађеки и прилагођени потребама. На већини факултета, у задње време, вршиле су се ревизиЈе наставких програма и планова, И како студенти најнепосредније осећају недостаткв у настави, могло се очекивати да ће предлоои комитета НО ка основу дискусија коЈе су вођеке У оргакизациЈи, нарочито после Трећег пленума, у многоме допривети да наставни протрам и шганови буду што правилније одабрани. Садашњи предлози поједииих фаКУлтета пхжазују да ое није ухватило у коштац са оснооним проблемом. Окоро сви предлози, углавном, Претставл>ају оамо примедбе на досадашњв програме или, тачкије речено, на наставне планове. У предлозима се обично сугерира да се прошири ова или скиа партија из неког хтредмета, или, што Је Још чешће, када би требало да се слуша овај или онај предмет. Из широке дискусиЈе која је вођена, рецимо на Електротехкичком факултету, извучени су углавном закључци када који предмет треба да се слуша; а шта који предмет треба да садржи то је само овлаш додирнуто. Међутим, и најповрцшиЈе посматраше довело би кас до закључака да главни недостаци наставних програма леже у томе што кису довољно коордишграни програми поЈединих предмета, што они не претстављају у потпуности Једну складну целину усмерену на то, да се што потпунигје и лакше уведу људи у своју струку. Наслеђена настава од старог Техничког факултета још се није на неким, нарочито новим факултетима, довољно диферекцирала и прилагодила потребама појединих струка. Услед недовољне координације нису свугде срећно усклађени општетеориски и стручни предмети. Има доста примера да обим предмета није нашао своју меру. Преплитање материјв појединих предмета и обимности, која из тога проистиче, дају на неким факултетима и отсеорша утисак да Је девет семестара недовољно за свршаваше студија. И већина друтих недостатака, како у програмима тако и у самом извођешу наставе, потиче утлавном услед недовољне координације појединих програма, а у пракси услед недовољкв повезаности катедара и предметких наставкика. Ако човек слуша узгредне примедбе студената на програме и наставне планове кајчешће ће чути да су неки преопширни а неки скучени. У пракси се свакодневно испољава да преопшир ност у програмима наставе може довести до ненормалних услова студирања, Наставницима је че* сто недовољан, распоредом предвиђен, број часова, те заказују вакредне часове. СлучаЈ мате* матике на Технолошком факултету није усамљен случаЈ на Школи. Ванредки часови из неких предмета реметв изучавање других предмета. Апсорбује се и оно минимално време предвиђено за индивидуално изучаваше и пролубљивање предмета. Међутим, услов правилног студирања је непрекидно допуњавање предавања и индивидуалног рада. Једно без другог тешко или уопште не доводи успеху. Претерана обимност неких предмета иужно утиче и на квалитет предавања. Неки наставници приморани су да изводе предавање таквом брзином да их гро студената не може да прати. Место да следе мисли предавача, студенти се зноје како би стигли да прибележе предавање да би тек доцније о њему размишл»али. Оваква предавања, иако су често квалитагивно добра, промаше свој циљ. Она остану у прибелешхама само бледа слика редоследа наставникових мисли и задају огромму тешкоћу оним студентима, који не могу ла дођу до шире литературе или нису навикли да се њоме служе. Верну илустрациЈу овога моту дати предавања инж. К. Симића из предмета „Телекомуникациони водови’’. Ова су предавања са научне и педагошке стране више него одлична, али се њихова вредност умањуЈе, јер Јо темпо излагања такав да огромна већина сгудената кије у стању да их прати. • • • Како долази до преопшириости у поограмима неких предмета и да да кшиштет наставе зависи од обиља онога што се излаже? До преопшкрности долази углавиом кз поЗЈГгивне жеље настаакиха да св што

више уздитне квалитет стручњака коЈи даЈе Школа. Да се овде ради о овахвим жењама, које треба наЈтоплиЈе поздравити, најбоље се види из појачаних напора наставника послв РезолуциЈе Трећег плеиума ЦК КПЈ о школству. УсваЈајући одлуке наше ПартиЈе по овим питањима, многи наставници су свесрдно прионули, да у оквиру своЈих предмета, што више уздигну квалитет наставе. Међутим, квалитет се често схвати као 'квантитет. Самошшцијативно се проширују предавања, уводе се нови пројекти, вежбе и домаћи задаци. Незгоде сада искрсавају због тога што се увођење нових вежби и проЈеката не врши уз координацију предметних наставника. Сваки предмегни наставник планира само у оквиру свог предмета. Можда то и ниЈе тако, али такав закључак се сам по себи намеће када се погледа како на иеким оггсецима студенти бивају свв »ише и вишв преоптерећен-и. Нормално би било да просечки студенти полажу све или већину испита у Јунском року. Међутим, због ове поЈаве, на пр. на неким отсецима 111 године Грађевинског, IV године Електротехничког и IV године Машинског факултета, биће веома рстки они студенти коЈи ће полагати све испитв у јуну. Преотппирност долази негде и услед тога што материјал, обухваћен програмом, киЈе сређен. Нвки наставници настоје да студентима пруже што витпе материјала. Он се нарочито код новоуведених предмета скупља из разких страних часописа, страких књига. Али, овај матери Јал ако се не среди и одабере битно из њега, претставља баласт за наставу. Када се материјал не одабере и прилагоди начин излагања онда се лута и у начину обележавања. Тако исте величинв изражавају се у разним системима јединица, онако кахо је у коЈој хњизи нађено. Место оређене логичне целине, исвдне некад хрпа чињеиичког материјала, хоЈа чини предмет преопширКИМ. " До гломазиости програма долази много чешће због поменуте некоординациЈе. Студенти су често принуђени да о истим стварима слушаЈу у више предмета. ЧуЈе се поиекад и мишл»ењв да то има и своЈих добрих страна и да овде одговара она: ЕереШо тпа!ет бlи<Могиш ез!. Међутим, када су слушаоци принуђени да неколико пута слушаЈу исте ствари то окда прелази у досаду и слабо коришћење времена. До неданно, ка саобраћајноЈ групи Грађевинског факултета, о земл»аким радовима слушало се и радили пројекти у неколико засебних предмета, који су се свели на краЈу на Један. На отсеку телекомуникациЈа (Електротехнички фахултет) о простирању наизменичних струја по водовима предаје се у четири разна предмета и то почев од основних појмова. Ове појаве има скорр У програмима свих факултета. Али не само да се ради о подударању партиЈа разних предмета, већ се дешава да и два предмета имају скоро исти програм. На Геолошком факултету Специјална минерало* гија претставља само извесно проширење МинералогиЈе са кристалографијом. Када би се грађа ова два предмета свела на Један оолидан предмет, избетло би се нвкорисно понављање. Слично стоЈи и са предметима Увод У рударство и Основи рударства. Тачно је да Је „понавл»ање мајка учења”, али само онда када студент самостално по* навља матери Јал коЈи му Је Једном оолидно изложен. Иначе, понављање у настави успављује и не васгштава студенте на самостални рад. • • • Када овако истичемо неке нетативне стране преопширности, значи ли да смо за неке минималне наставне планове? Никако. Нама школа мора омогућити да се свршени инжењери не збуњују пред новим стварима и проблемима. Зато наставни програми морају бити још погпукиЈи и свестраниЈи. Али, да би они такви бшш, мораЈу се строго и критички одбацити све небитне и споредне ствари. Задатак и Јесте сваке наухе не да као неком лшатом згрће и гомила чињенице, већ да овлада битким и кључним стварима за праксу неопходним. Отуда борба за одбацивање споредних ствари треба да иде упоредо са настоЈањима да се прошире важна градива која су доса-

да била скучена. Зар на Геолошком факултету не постоје данас могућности да се и теориски и практично покажу студвнтима модерне оптичке методе испитивања минерала? Можда би се са озбиљнијим напорима могло доћи до потребнот минималног броЈа микроскопа и других оптичких уређаЈа. Из општетеориских предмета, насупрот преопширности. осећа се тенденциЈа да се скучено или никако не излажу партиЈе коЈе су доцниЈе потребне. Машинци старијих година осећаЈу недостатке што им се у математици I не излаже довољно теориЈа редова или векторска анализа. Слушаоци електротехнике исто тако из математике не добиЈу довољно знања кз теориЈе функциЈа векторске анализе и Веселових функциЈа, док су принуђени да неке друге партиЈе изучавају у више стручних предмета, место да их савладаЈу у математици (на пр. ФуриЈеови редови). На геодетском отсеку, који би требало да што пре прерасте у факултет, нарочито се огледају ускости програма неких предмета. У математици се осећа потреба за шире изучавање теориЈе редова, потенцијала и површина. Нешходно би било да се прошире и што бол»в среде програми из више теодозије, астрономије и фотографије. • • • Посебно ттитањв претставља ттовезивање у програмима теориЈе и праксе. Услови на Школи су се већ много измекшш, тако да смо данас у могућности да користимо разна учцла и инструменте у нашим лабораторијама и заводима. Свакодневно расгу мотућности за повезивање теорије и праксе. Досада нису свугде искоришћене. Када су студентима електротехнике за лабораториске вежбе могли да се нађу веома схупоцени инструмвнти, зашто су онда студенти машинства принуђени да процес ливења уче са слика и из књига, а да ливачки прибор могу оттжтати тек на летњоЈ пракси, и то само оки сгуденти коЈи имају срећу да буду на прахси у хојоЈ ливници. Исто тако настава из хидраулиде могла би бити више повезана са вежбама на моделима. И у многим другим предметима могла би се теориска настава више повезати са практичним вежбама. У новим наставним програ мима требало би што више обратити пажњу на специфигчне потребе појединих фахултета. Некада се морала толерисати нужда да више факултета извесне опште предмете слушају заједно, јер није било ни довољно наставника за сваки факултет. Из дака у дан Школа добија нове наставцике. Строго вођење рачуна о посебним потребама појвдиних специјалности може битно да утиче на мењање квалитета наставв некирс предмета, Досадашње омашке у том потледу требало би што брижљивиЈе откривати. На пример, геодезија се на Школи слуша на неколико факултета. На Грађевинском факултету програм садржи доста формалности и кије акцентиран на потребе грађевинсхог инжењера. Само једна од сугестија за побољшање ствари била би да св партија трасирања и обележавања кривина са прахтичким радовима повећа на рачун чисто геодетских парти Ја. Слично Је са геодезијом и на Геолошком факултету, где се она слуша у скоро пуном обиму предвиђеном за ниже године геодетског отсека. После прослушаних предавања и одржаних вежби студент, и поред свих „формулара” коЈе Је радио, ниЈе у стању да изради ни нвјобичкиЈу тооографску карту, ма да Је то за геолога најпотребније што треба да му пружи предмет геодезија. Програм из математихе скоро на целој ТВШ пати од исте слабости. У већини случаЈева сличан је програмима математике на првим годинама Природно-математичког факултета. НиЈе без разлога када студецги Технолошког факултета питају зашто изучаваЈу неке ствари из математике када њихову примену не срећу касније у изучавању своЈих стручних предмета. Добри програми захтеваЈу и добре наставне планове. Редослед излагања појединих предмета мора бити узајамно повезан како се не би десило да, рецимо, студенти хтрве године слушају о појмовима из физике на основу диференцијалног рачуна, а да су за то време из математике прешли само детерминанте.

Студенти технологије, на пример, изунаваЈу машинске елемегнте, а претходно им није кишта речено о основним стварима из отпорности материјала. С друте стране, наставни планови морају обезбедити равномерно излагање градива у току читавих студи Ја. Увођење на првим тодинама, поред ошптетеориских и стручних предмета, коЈи шжгу везани за познавањв математичко-теориских предмета, отвара перспективе студентима, а и растерећује их вагомилакости предмета у стариЈим годинама. Не поделити равномерно наставу значи закочити нормално студирање. Није на одмет ако се прорачуна шта су у стању студенти да савладају у току Једне године. Студенти електротехнике у задње две године успоре темпо полагања испита. И место да се студије заврше после деветог семестра, велики броЈ студената остаје апсолвентом и два семестра више. Један од узрока мождд би се могао тражити у томе што пркпремни део студија траЈе равно три године, тако да за годину к по дана треба, мање више, на брзину изложити скоро све стручне предмете. Наставни план 111 и IV године је несразмеран, тако да се у 111 тодини студенти „досађују”, ау IV због преоптерећености (велики број вежби и гтројеката, слушање сних предавања) нису у стању да се на време изборе са свим тешкоћама. Слично стање је и код конструктиваца на Грађевинском факултету у погледу VIII и IX семестра. Таква ситуациЈа, тај раскорак коЈи влада између сггремања теориских и стручних предмета, и јесте један од озбиљких раздота што студенти на краЈу студија одутовлаче са дипломским радовима. • « • На краЈу није разлог осврчути се и на нека горућа питања у вези са кспуњењем досадашњих наставних планова и програма. Из неких предмета постоЈе одлични ггротрами, Међутим из неких она се не орповоде у живот. На пр. из предмета општи рударски радови (предмет на Рударском факултету) предавања ки са научне ки са практичне стране не задооољаваЈу потребе студената, Или, један још актуелниЈи проблем који захтева брзо решење. Програм из предмета електромагнетика је одличан. То Је Један од наЈважнијих припремних предмета на Електротехничком факултету. Предмет углавном обухвата теориЈу електромагнетског поља. Алц, скоро сваке годиме понеке ствари из програма или изостану или се уско излажу. Тако су ове године студенти о Максвеловим Једначинама електромагнетног поља чули, на брзину изложено предавање, тек џа задњем ванредном часу. А то Је Једна од најглавнијих области у овом предмету, чије је изучавање везано за каскиЈи рад на кеким стручним предметима. Узрок овоме треба тражити у схватањима и начину предавања професора Миљанића, коЈи се исувише задржава на стзарима за праксу од малот ида скоро никаквог значаја. Много чгсова се утроши да би се због „чисте науке” сачувало некакво „ т лзтири пи”. Данас је свугде у модераоЈ електротехници усвајен систвм рационализованих Јединица, диктхфан свакако утицаЈем праксе. Међутим, професор Мил>анић радије се одваја и од неких партиЈа из програма овога хтредмета, него од рационализованог система Јединица. Не би се мотло рећи да се овде води рачуна р најновијим теориским достигнућима, већ се безразложно улажу напори у расматрања да ли се у рачуну иде овим или оним путем да би се, на краЈу краЈева, дошло до истих резултата. Програм овога предмета, оваквим начином предавања, своди се на мали део онога што он иначе обухвата и што се може наћи у модергоам страним уџбеницимч • * « Овдо су само набачени неки проблемн коЈи стоЈе у непосредноЈ вези са стварањем нових наставних планова и програма. А како је каЈактер и значај наставних прогр*ма и планова огроман,, они не дозвол»авају да се ова питања решавају :а брзину. Овај чланак и нема ту сврху. Њиме су дате само неке сугестије' коЈе би требало Још де* таљниЈе и свестраније простудирати. Њиме се желело да се извесна питања поставе на дневни ред.

Свакодневна слика ксшггшгх дааа

Последња лабораториска испитивања

МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА

НЕКИ НЕДОСТАЦИ КАТЕДРЕ МАРКСИЗМА - ЛЕЊИНИЗМА

Отварање катедре марксизма-лен.инизма на факултетима Медицинске велике школе претставља врло значајну меру школоких власти, не само за идеолошко изграђиваше студената, него и за научније изучавање и сбрађивање стрзгчних предмета на факултетима ове школе. Због тога се и очекивало да ће ове школске године, прве године рада катедре, резултати бити на висини, тј. да ће студенти и школска управа искористити ову могућност за минимално изучавање и усвајање научног метода материјалистичке дијалектике. Да ће бити проблема у току рада катедре, у то нико није сумшао, а исто тако да ће ти проблеми залагањем школских власти и омладинске организације бити решени. У току године су многи проблеми и били решени, Међутим, недолазак студената на предавања и конструкције и ггитање уџбеника одакле ће студенти спремати материјал за овај предмет, били су проблеми које током читаве године ни школске власти ни омладинска организација нису били у стању да реше. Код студеката је владало мишљен>е да је марксшам-лењинизам необавезан предмет. Омладинска организација, боље рећи руководство, схватила је овај предмет као „један терет више на леђима студената”. Помоћ школских власти за уклашање ових схваташа била је слаба. Прорада реферата о школству друга Ђиласа на свим активима Народне омладине, у овом погледу, ције много користила. На Медицинској великој школи има још увек наставника који не у свајају дијалектички метод у свом научном раду, у предавањима која држе студентима. Тим пре би студентима било потребно да интензив* но изучавају дијалектички материјализам, да дијалектички мисле и прилазе и студијама и читавом другом раду. Тим пре је изучавање дијалектичког и историског материјализма требало схватити као осно* ву. полазну тачку за даље изучавање стручног градива. Тако је раду катедре требало прићи и тако је посматрати од првог дана њеног рада. Али, уместо тога, студенти су ишли у супротну крајност. На пр.. сту денти прве године Медицинског факултета правили су колективне по* сете биоскопу у греме када је треОало одржавати консултације из марксизма! Студенти нису ишли редовно па предавања и коисултације, и према томе једино из књига могу спремати испите. А недостатак књига је велики. Још је тежи положај наших студената што Је Правшгник о обавезном полагању марксизма-лењинизма после II године објављен сувише касно. тек када је свршена школска година. Поред тога, II година иа медицини је једна од најтежих у току студија, тако да су се студенти већ оријентисали само на спремање стручних предмета. Овоме је донекле крив и Комитет Народне омладине. који у време када су узимане обавезе за испите у јуну Још ниЈе знао какав став да заузме по ггиташу испита из марксизма-лењштозма. У току године ни Једном нијв постављено на састанцима Комитета или актива разматрање проблема овог предмета. Само одељетм? за агитациЈу и пропаганду ,коЈе Је углавном и руководило. поред пре* давача. овим предметом, било Је недовољно енергично. Непрестано је решавало нека техничка питања, уместо да пружи већу помоћ предавачима и да се више позабави квалитетом консултација. а да техничке ствари препусти стручноЈ комтг сиЈи. Нарочито се грешило у раду са демонстрацијама. Јер се допустило да руководства са година сваких месец дана повлаче старе демонстрагоре ва „нека друга задужеша”, а одређТЈу им за замену новв људе

који тек треба да се упознају са предметом. И, када се ради о демонстрацијама, још једна напомена о којој се ове године није водило рачуна. Демонстраторе би требало одредити Још пре почетка предаваша и то из редова студената који имају вољу за изучавање марксизма. Исто тако Је неопходно да то буду добри ђаци како би могли што боље да повезуЈу предавања из марксизмалењинизма са стручним предметима. Требало би да се узимају студенти са млађих година који не напуштају бртзо факултет; на таЈ начин би се изграђивао сталан демонстраторски кадар. Д- В.

ДО ЧЕГА ДОВОДИ ФОРМАЛИСТИЧКО СХВАТАЊЕ ПРАВИЛНИКА О ПРАКСИ

Осиовии радатак праксе студеиата јесте примењивање у школи ваучене теорије —на праксу, поведивање школског рада са дадацима прввреде, у циљу што бољет спремања студешта За дадатке који та чекају по одласку са фанултета. Обављање праксе како се то практикује иа свим факултетима у џемљи врши се или да време летњег распуста или, ако то околности дахтевају, и преко школске тодине. Какву сврху има пракса за студеате новинарскот отсека Новинарске и дипломатске високе школе? То су будући иовинари и публицисти, па се и њихова нракса мора кретати у том правцу, ка идтрадњи доброт иовипара који ће општу културу коју добвје У школв днати и моћи корцстити тако да вапише добар члапак, репортажу, рецензију, критику, ваучну полемику итд.,. шоћи обављати и техничке послове око шддавања листа (нрипремитв чланак за штампу, ваправити „шпитл”, преломити странице, одредити слова паслова, извршити ревизију) итд. Ово су, свакако, тлавни дадаци праксе. Међутим, ових дана, Деканат Новинарске и дипломатске високе школе (и поред супротвот става којег је заузимао у току читаве годиве) донео је одлуку по којој летњу праксу ове тодине имају да обаве и ови студеити Школе, који су у току читаве протекле тодвне радили као вовивари у редакцијн „Народнот студента”. Сада се питамо: да ли се пракса врши због торе оппсанот разлога или збот некот другог разлота (аа пр., да би се у извештају писало да су свп студенти обавили летњу праксу)? Можда је чудво што овако постављамо питање, али нам је аемогуће другчије објаснити да је Деканат Школе (ма да је врло добро упознат са тим, једностав • но прешао преко чињеиице д а смо ми ове тодине били девет месеци на пракси, те вам овом „стажу” додаје још један месец. Можда Деканат стоји на становишту да рад у редакцији „Народвог студевта ’ није таквот квалитета да би мотао задовољити задатке праКсе. Ми смо мишљења да чдавци, ревортаже, гритике нтд., којима смо ми испулавали странице „Народног студевта”, као и ваш рад око техвичкот спремања листа, по квалитету могу одтоварати задацима праксе, и чуди вас како је Деканат мотао стећи супротпо (илп било какво) мишљење, када од почетка тодшие вије пратив ваш рад, нати та оцењивао (колвко ми зпамо пије нн претплаћен па лист „Народни студеит”) Обнчпом лотиком ма смо дошлн до закључка да, ма у каквом репомирааом листу радио, виједап студевт иаше Школе за месец д ана детње праксе шеће, ви у ком случају, имати онолако корасти од ње, колако смо је ми имала од деветомесечног рада у редакпији „Народвот студеита”. Студевти НДВШ, чланови редакције „Народвог ехудента п

2