Student

На Универзитету и валнким школама има 6.602 апсолванта који још нису дипломирали

ШТА ТРЕБА УЧИНИТИ НА ФАКУЛТЕТИМА ДА СЕ ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН ИЗГРАДЊЕ ВИСОКОКВАЛИФИКОВАНИХ СТРУЧНИХ КАДРОВА ИСПУНИ У ЦЕЛИНИ Закон о Петогодишњем плану ставио је и пред универзитете и велике школе „производни” задатак, поверивши им изградњу стручних кадрова са највишим квалификацијама, неопходних за даљу привредну и културну изградњу наше земље. Пред све универзитете и високе школе у земљи стављен је задатак да у току пет година, за потрсбе наше социјалистичке звједнице, изграде 25.000 висококвалификованих стручњака. Наставницима Универзитета и великих школа у Београду поверен је задатак да, у оквиру укупне планске изградње кадрова, оспособе за руковођење привредом и другим областима друштвеног живота 12.000 висококвелификованих стручњака. То Је обавеза коју су узели на себе наставници Београдског универзитета, Техкичке и Медицинске велике школе. Овај задатак је не само врло обиман, већ је и доста сложен. Шегова сложеност појављује се не само при извршавању, већ је постојала још код самог постављања планског задатка, при изради плана. За разлику од планирања производње у осталим областима друштвеног живота, а нарочито у области привреде, где су општи принципи планирања углавном већ утврђени и методологија планирања у највећој мери разрдђенв, методологијз ,д!роизводње” кадрова још увек претставља најнеразрађенију област. У време израде плана, уз то, на појединим факултетима, због неуређености администрације факултета, нису постојали тачни подаци о стварном стању кадрова на факултету. Збот тога се, између осталог, догодило да су на појединим факултетима учињенв извесне грешке у плану. Међутим, и поред свих ових слабости које су последица немања искуства у планирању изградње кадрова, Петогодишњи план изградње висококвалификованих кадрова на ф>акултетима Беогрвдског универзитета и великих школа је у целини потпуно реалан. Мобилизацијом свих снага на факултетима он св може у потпуности испунити. Од јануара 1947 године тј. од почетка извршавања Петогодишњег плана до 31 августа 1950 године Петогодишњи план изградње висококвалификованих стручних кадрова на факултетима Универзитета, Техничке и Медицинске велике школе у Београду испуњен је у целини са 30%. На први поглед изгледа, обзиром да се налазимо већ у четвртој години Петогодишњег плана, да је досадашњи проценат испуњења плана низак. Међутим, постигнути резултати несумњиво претставл>ају успех, а с друге стране сам план је предвиђао највеће испуњење плана управо У задње две тодине, 1950 и 1951. До сада су у остварењу плана учествовали углавном само они студенти којЈ* су започели студије још лре Народноослободилачког рата, па су их наставили по завршетку рата. Бројне послератне генерације нових студената отпочеле су да завршавају студије тек ових година. Права слика до сада постигнутих резултата у остварењу Петогодишњег плана изградње високо квалификованих стручних кадрова на факултетима Београдског универзитета и великих школа, може се. међутим, добити тек ако се досадашње испуњење Плана посматра посебно на сваком факултету. Сразмерно најбољи успех дР сада је постигнут на Шумарском факултету на коме је План испуњен већ са 51*/*, затим нг Ве* теринарском факултету на к °ие је План до сада испуњен са 50%. на Пољопривредном и Филозофском факултету на којима (Наставак иа другој странв)

ДЕБАТНИ КЛУБОВИ

Форма која развија иницијативу

Велигки су учзпеси које је у току прошле школске године показао наш Универзитет и велике штсоле у оргатшзовању идеолошких курсева. Предаваша и консултације редовно су се одржавале. а похађало их је око 19.000 студената. који су на исгтитима поститли релативно добре успехе. Али, и поред видких успеха постигнутих у досадашњем раду ипак, те полигичко-тадеолошке курсеве не треба овековечити, већ нагтротив, треба ићи за тим, да они постепено ишчезну, уз стварање и развијање нових облика васггитања студената. Тај прелаз, то ишчезавање нужно ттроизилази, пре свега, из подизања идеолошког кивоа и степеиа развијене икицијативе студената, а У складу са политичким. културним и привредким развитком иаше земл>е. Време је и диктирало да се курсеви на Универзитету и великим шкалама укину и замене новим погодни.јим формама. Досад су скоро на свим факултетима и великим школама основне партиске организације и чланови Народне омладине дискутовали о новим начиштма васпитања. тражећи одговарајући, еластичан а V исто време и мобилизаторски систем идеолошко-васгтитног рада. Један од облика васпитања. у току ове школске голине биће и де, батни клубови. коlи ће до максимума омогућити потребну еластичност и иницијативу студената. Код нас је у току поошле школске године било сличних покушаја. У оквиру научних група на Поавном и Филозофском факултету. као и на Новинарско-дипломатскоl високој школи организовано 1е неколико јавних дискусија (поводом чланка Макса Баћа. Денисове књиге „Основи марксистичко-лењинистичке теорије државе и права”. о теми „Улога државе у прелазном периоду”). Ове јавне дискусије, које су биле врло добво посећиване, показале су велико интеоесовање наших

студената не само за стручна, већ и за разна питања из других области. На дебатним клубовима одржаваће се предавања са темама из области природних и друштвених наука, затим из области спољне политике, а нарочито ће се третирати сви крупнији догађаји из развитка наше земље. Свака организација салвостално врши избор тема према интересовању свога чланства. Ево неколико тема које су предложили студенти на неким факултетима да се одрже у току ове године. Филозофски факултет, на пример, одржаће, поред других тема, и дискусију о уџбенику „Теорија књижевности” од Тимофејева, или предавање „О карактеоу спољне политике ФНРЈ”. НДВШ ће оргакизовати и првдавање „Пушктш у новој совјетској обради'’. Музичка академија предавање са темом „Опште музичко стварање као културно наслеђе”, или поред осталих стручних тема одржаће и овако предавање „Сељачко питање у Југославити и његово оешаватве путем ссцијалистичког прсображаја привреде”. Преко дебатних клубова тј. преко добро организоваиих предавања и дискусија најлакше ће се стећи основна знања коlа су неопходна студонту. Ортанипациона крутост, тенденција ка шаблону и једнсстраттости овде 1е оувишна и неттотрсбна. Члан Народне омладине може ттрема своме нахоћсњу да присуствује предавању и учествује у дискусији не само на своме. већ и на ттеком друтом факултету. Сваки Факултет имаће свој централни дебаттш клуб, а по годинама се секције. Изузетак чини Природно-математички факултет где ће, с обзмром на специфичност тк>.lелшшх група, свака група имати клуб а тте секттију. У тоту овог месеца ттристутшће се избору руководстава појединих клубова и секција. Н. С.

Поводом ревизије стипендија

Ко треба да добија стипенднју

Око 62°/о свих београдских студената прима стипендиlу од разних установа државних и задружних. Висине стипендија које примају како студенти унутар једног факултета тако и студенти различитих факултета врло су неуlедначене, па и нерационалне. Дакле. влада прилично шаренило. За све факултете је карактеристично да 1е политика организације Народне омладине у погледу стипеадирања слаба, да се чак одразила и на рад народних власти. и на том пољу нанела штете: расипао се државни новац и погрешно васпитавани људи. Расипање се огледа у више праваца: давале су се врло високе стипендије (кретале су се до 3.500 и више), добијали су стипендије и они који су материlално добро стајали, добијали су стипендије чак и највећи нерадпици и слаби ћаци. Својим неполитичким поступцима у систему стипендија у организацији Народне омладине ствооило се такво убеђење да 1е држава ништа мање него дужна да стипендира

највећи бро.l, а скоро и све студенте, јер „иначе они неће студир>ати”. Ту је било уцењршачког става одређеног броја студената коЈи су говорили да ће они бити „народни стручњаци” (то им је омиљени израз). па шта ће држава ако не заврше студије! Као да, најблаже речено, не уче и за себе и као да нису на факултет дошли због тога да и себи обезбеде одређено место у друштву. После одлука Трећет пленума ЦК КПЈ политика .дсадрова по сваку цену” отпала је; у први план поставила се политика узлизања квалитетних кадрова. То намеће да се и у нашој политици стипендирања унесу промене. У том смислу Мини старство за науку и култу<)у донело је упутство о једнообразном давању стипенди.lа за све факултете и за све студенте који припадају одрећеноl материјалноl категорији. Да би школске власти имале што бољи преглед у односу на стипендисте,

Као што се види. у њоl је тачно прецизирано ко може лобити стипендију и колика ће му бити. Према том упутству пуне стипендије за студвнте факултета, велитсих и виших школа износе;

Овог и прошлог месепа извршена је ревизија стипендиlа према материјалном стању студената. Због тога су једном броју студената смањене стипендије, а једном броју потпуно укинуте. То 1е почетак сређивања стипендита и штедње на том пољу. Онако како 1е извршена ревизија по материталном стању она је прилично непотпуна због тога што су и бама пореска уверења била врло неуједначена. У сваком случају, идућа таква ревизиlа биће боља и потпушпа. Ових дана ће почети и друга ревизија од које се више очекује и која је важнија у садашњем моменту од прве, с обзиром на учење студеиата стипендиста и показане резултате. Досадашњи начин давања стипендија учинио 1е да стипендите нису више стимуланс за учење. Многима још она увек служи као награда за нерад. Још ии једном до сада није одузета сасвим стипендија свима понављачима. Организација Народне омладине имала је ту врло болећиво срце. Нерадници су живели безбрижно, а народ је губио милионе због неког назови другарства, фамилијарности или интелектуалне болећивости. Ево неколико примера успеха студената: Катић Александар, ст. агрономије, две године је учио другу годину и после јунског исттитног рока нема положен ни један испит прве године. Четири испита је пријавио, на једном пао, а на три одустао, Манојловић Момчило, студент истог факултета, поновац, није дошао ни на један једини испит. Дробњак Родољуб и Ђокић Бранко, студенти агрономије су у јуну по три испита и нису изашли ни на један. Поред њих има још 18 стипендиста. студената прве године агрономије који после јунског рока нису дали ни један испит из гтрве године. Наведимо неке: Војнић Олга, Јовановић Ралмила. Пунгул Лепосава, Димитријевић Бошко, Ивановић Велиша, Мирковић Реља и др. Од 22 студента прве године агрономије, који су били стипендисти, а у јуну ове године иису дали ни ледан испит. деветорица их ј« становала у дому.

додељивање и одузимањв стипеадија врше деканати поеко својхх комисија. Комисије не оаде насуммце и случајно, већ постојв ‘пачне одредбе ко може добити и у хаквоч* износу стипендију. Постоlе табеле за одрећивање висине стипендије студентима чи јим родитељима главни приход потиче од плате, табвла за одрећивање висине стипендије студентииа чији су родитељи у сељачким радним залоугама и табела за одређивање стипендије студентима чији су родцгељи инокосни сељаци или занатлиlе. У првом и другом случају мородаван је месечни приход по члаку породице, а у другом голингњи износ пореза на« доходак по члану домаћинства. У сва три случаја постоlе две хатегорије за одрећивање стипендије: за студенте коlи старују у месту школовања и за студенте који стангуЈу ван места школовања. Ево. ца пример. прве табеле

Прва година Ветеринарског фм култета је најбоља на Универзи* тету. Па итгак 18 стипендистн првв године нису имали ни један положени испит, иако су у јануару стекли право да полажу два од 4, колико свега има на тој години. неколико случајева: НацковиЈ\ СЈ>бољуб на два испита је пао и од једног одустао, Попдимић Момчило пријавио је два и од обадва одустао, Станковић Јован на једнок пао од два одустао, Кнежевић Миладин чак није ништа ни пријавио, а ни трепнуо није што је појео двадесет хиљада државног новца, Крвовић Војислав иако је становао у студентском дому није имао у јуцу ни један положени испит. На Правном факултету је било 23 студента који нису имали ни јодан једини испит из прве године положен у јуну, а били су стипендисти. На Шумарском факудтету има таквих 17 на првој години. Таквих студената који после дину и две дана студирања нису дали у јуну чак ни један испит иа прве године, има само на зитету око 150, а да не рачуиамо далеко већи број студената стипендиста који ће прву годину џонавн љати, јер неће имати услове да о* упишу у наредну годину. Само па 150 студената коштали су државу 3 милиона динара за ову годкну. Свакако ће одузимање стипендија добро погодити нераднике. Једна добра већина од њих ће се тргнути, па ће и дисциплиновати себе да ради. Они који то не буду учицилк немају право да траже да се дружчије према њима поступа. Принципи у ревизији стипендија после овог хкжа почиваће на одузимању стипендије свима понављачима. (Болесници по санаторијумима и остали тежи болесници ае* ће св рачунати као понављачн, иако ће остати у истој годиви, пв према томе неће губити ни стипеии дију); обустављању издавања стипевднм је свим апсолвентима чија је вентура дужа од годину дана. Ц?кима ће се уз молбу са образложењем само за краће време оавати стипендија; повишењу стипендиЈ* свим студентима према скали. Вреднији студенти имаће више стмпендије, а онима који су попустили у учењу биће стипендије овижен«. II ове годипе свечапо отпочиње редовна настава. На свим факултетима Универзитета и великих школа држе се конферендије којима присуствује велики броЈ наставника к студената.

СЕПТЕМБАРСКИ ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ НА ТВШ

Проблем - иако је план испуњен

Ове године пријаве нових калдидата за полагање пријемних испита за све факулете Техничке велике школе задовољиле су потребе плана кадрова у целини. План је испуњен са 99*/». Међутим г иако број овогодишњих кандидата задовољава, на приЈЈемиим испитима је положило 44,5•/• од пријављеног броја. На свим факултетима пријемни испити су одржани из средњошколскд математике док се на Архитектонском факултету поред математике полагало и цртање. Број кандидата за ТВШ према планираном броју напоменули смо да је испуњен са 99*/* али у односу на поједине факултете он не задовољава, јер на појединим факултетима је превише пријављених (на пример на елетсгротехнички факултет пријављено 256„ положило 144, а планом предвиђено 100, док је на друтм факулггетиата утлав ном мање пријављено од потребног броја, на пример на Грађевинском факултету где је пријавл>ено 148,

положило 31, а планом предвиђено 300. Из наведених примера намећу се два основна проблема: ускладити потребе плана са пријављивањем нових кандидата и, како онемогућити да на пријемним испитима падне 54,5*/» од пријављених кандидата, како се то овог септембра догодило. Наше је мишљење да се може помоћи решењу наведених и других проблема предлозима и дискусијом кроз „Народни студент“. Ево неких предлога: План уписа нових студената постоји и он је усклађен са привредним развојем наше земље као и са могућностима које могу да задовол>е средње школе У давању једног дела свршених матураната и дипломираних средњетехничара за техничке висококвалификоване кадрове, али и борба за испуњење тога плана иије још увек узела довољно маха или је уопште нема. Под борбом за испуњење пЛана

подразумевамо, индивидуални рад сваког кандидата на савлађивању градива које му је нужно за даљни рад на техничким паукама а које се транси на пријемним испи* тима и друго, активизација омладинских средњошхолских организација и омладинске штампе у популарисању данас недовољно популарних техничких факултета. Под активизацијом средњошколсхих омладинских организација не сме се схватити бирократсхо подређивање одређеног броја средњошколаца већ само широко упознавање средњошколаца са техничким наукама које су у гимназијама недовољно популарне, на пример грађевинска техника, Издавање програма средњошколске математике који се тражи на пријемним испитима помогло би кандидатима за пријемни испит да се упознају са материјалом који треба и да обнове и да доуче, чиме би се успех и квалитет приlемних испита побољшао. В. В.

Поглед ва Југословенск* павил.он. Спреда уређа.l за експлоатацију нафте производ тверннде „Ђуро Ђаковвћ” кз Славонског Брода

СМРТ ФАШИЗМУ • СЛОВОДА НАРОДУI орг а н но ср Б \л ј € на Ббогралском унмв6рзмт€ту и вблиним ш кол а /ла

Месечни приход по члану домаћинства Динара кож се школују у месту где им живе родит. који се школују ван места где им живе родитељи до 1.000 од 1.001—1.500 од 1.501—2.000 од 2.001—2.500 преко 2.500 пуну стипендију стип. сниж. за 10 стип. сниж. за 20 стип. сниж. за 50 не могу добити —20% —50"/» —75% пуну стипендију пуну стипендију стип сниж. за 10—20% стип. сниж. за 20—50•/• не могу добити стип.

Са успехом I П Ш IV V год. ГОД. год. год. год. Одјпгчннм Врло 1.500 2.300 2.600 2.900 добри 1.500 2.200 2.400 2.600 Добрим 1.500 2.100 2.200 2.300