Student

Утисци са утакмице у Сплиту

ПОНОВО ПРВАЦИ

ПретпЈрошле недеље у Сплиту Je одцграиа најинтересантниЈа утакмица овогодишњег држанног футвалског првенства. Ба ui зато што је ова утакмица имала да реши пред с-ам израј првенства питање но®ог првака, сусрет двојице наЈвеКих фаворита побудио је велико интересовањв у читавој земљи, а нарочито у ДалмациЈ)и. Може се слободно реКи да ии Једаа футбалска утакмица у земљи ниЈе толико загрвјала љубитеље футбала као ггрошлонедељни суорет у Сплиту. „ДОШЛИ СТЕ РАДИ БАЛУНА . . ” Интересоваље за сусрет ~Хаlлук” „Дрвена звезда” било Је, просто неописиво. Где се год човек нашао, у неко) трговини, кафани, бриЈачници, на пијаци, свуда се причало о футбалу, о оусрету великих фаворита. Причали су стари људа. жеие, омладина. воЈска. .. Заиста, ако се за неки наш град може ptnii да Је „град футбала”. то ie енла Сп.лит. Футбал волв темпераментни Далматинци. (Остале граие спорта, изузев пливања врло су слабо развијене. У граду постоји само један терен за кошарку, коЈа Је од скора почела да се мало више игра.) То велмко интересовање срели смо на сваосом кораку. Када Је Један наш сапуткик ушао у Народну банку да подигне новац, стао Je у ред испред шалтера и био десети. Дежурни чиновник, коЈи Је журно радио свој посао, приметио Је код нашег друта „Звездину” значку и добацио му; Дошли сте ради балуна ... Сви присутни су се окреиули, а дежурни чиновник Је привремено напустио своЈв место, гтришао нашем другу и почео да се интересуЈе о саставу екипе „Звезде”. Није био сам. Скоро сви, који оу стајалм у реду и ка)и су придолазили, ггридружили су се њиховом разговору. Сада се никоме није журило! Важније Је у том моменту било чути неколико речи о постави „Црвене звезде”, о томе зашто нијв Станковић допутовао са осталим футбалерима, о расположењу Београђана, о репрезентативцима: члановима „Црвене звезде” ... На данашњем Народном тргу (бивша „Пиада деи Сињори”), ко)и се простире у виду правоугаоника, и коЈи Је заштићен од ветра камеиим двосиратницал.с!, окупљају се многобројни шетачи до касно у ноћ. Али последњих дана, прођете ли првко трга, који је везан са неколико уских уличица. какве се срећу и по осталмм градовима Далмације, могао се чути само Један разговор о истој теми; футбал Дрвена звезда” или „ХаЈдук”. У суботу, дан пред суорет, било )е најинтересанггније доћи на трг и слушати шта со свв овде прича. Још ако се поЈавм неки фуккционер или играч „ХаЈдука”, прмсутни га „блокираЈу” и траже од њега новости, све новости коЈе се овдв заиста могу дознати.

Видели смо ту групе нави Јача како пажљиво слушају разноразна излагања. Ту ћете дознати и чути многе ствари, статистичко податке. Прича један „Хајдуковац” како је на утакг.шци „Динамо” „Хајдук’’ 2:0 одиграноЈ 1948 године било продато преко 18.000 улазница. То Је била рекордна посета. Овцг одине највише гледалаца присуствовало Је сусрету „Хајдук” „Партизан” 0:0 и тада Је продато преко 15.000 карата. ИНТЕРЕСОВАЊЕ КОЈЕ СПЛИТ НЕ ПАМТИ у петак, а нарочито у суботу читавог дана долазили су возови са навијачима из Загреба, Шибеника, СараЈева, бродови са оближњих отока и из Дубровника и Макарске. Сплит није Још забележио та>кву посету. Само до суботе увече било Је продато око 20.000 улазница. Управи „Хајдука” 1е био најављен и долазак чланова посаде брода „Ужице коЈи су се налазили у Порт Саиду на путу за ЈугославиЈу. Својим радиограмом Јавили су са Средозбмног Мора да убрзано плове према Сплиту, да би тако могли гледати недељни сусрет. Овим истим бродом, коЈи се раниЈе звао „Плавник”, „Хајдук” се у Јуну 1945 године вратио са турнеје по СириЈи, где Је као клуб Југословенске армије репрезентовао наш футбал. ДОСАДАШЊИ СУСРЕТИ Било нх Је десет: 3 пријатељска и i првенствених. У приЈатељским суоретима „Звезда” је боља само утолико што има за један тол бољу голдиференциЈу 7:6. У првенственим сусретима „Хајдук има бољи биланс: 4 победе, 2 нерешене игре и један пораз, голдиференциЈа 17:7. На државном првенству 1946/47 „маЈстори с мора” су код куће победили „Цр вену звезду” са 5:0, док су у гостима изгубили 1:2. Године 1947/48 „ХаЈдук Је добио оба оуорета: 4:0 и 1:0, а у 1948/49 години Сплићани су поразили „Звезду са 3:2 а у Београду играли нерешено 1:1. Нерешено Je завршен и сусрет из пролећшег првенства. 2:2. НА ДАН УТАКМИЦЕ Падала Је киша, оитиа и са пљусковима. Силшатизерима „ХаЈдука” то ниЈе fimo баш наЈприЈатниЈе. Не зато што би на утакмици покисли. Jep би се она посматрала по сваку цену, већ ради тога што у Сплиту влада уверење да „Звезда игра успешниЈе по блатњавом терепу.. Као доказ за ово највише се истичу примери из суорета оа „Партизаном” 3:0 за пехар маршала Тита и недавна утакми«а са „Динамом” у Загребу 0:1. Ради тога су симпатизери „ХаЈдука” по мало страховали. Киша Је ипа.к око 11 чаоова престала. Тере« „Хајдука” коЈи Је делимично био преплављен водом, добио Је постепено бољи изглед. Пешчано земљиште брзо Је упијало воду. Први навијачи почели су пристизати већ око 12 часова. „ХаЈдуково” игралиште које Је сада проширено, све више се пунило, тако да 1е пред почетак утакмнце било испуњено са око 24.000 гледалаца, што се не памти да Је икада било у Стшиту. НЕРВОЗА НА ИГРАЛИШТУ Пре иего што су екипе изашле на терен, међу гледаоцима се осећала нерво за. Само се причало о томе ко 1е у псиХолошкоЈ предности. Мишљења су била двоЈака; Iедни су сматрали да 1е пакше одржати нерешен резултат него извојеBatM победу. Према томв „бели немаlу миого изгледа на успех. „Црвеиа звезда" Је имала свој изграђен план игре. који 1е предвиђао да he „ХаЈ-

дуковци” од првог минута итрв отпочети онажам напад иа Мркушићев гол. И заиста „Хајдук” Је силовито наваљивао у почетку. Осетила се тежња да ce постишв вођство. Али из тежње долазила Je несређена и нервозна игра ..белих”, игра без израђених и смишљених комбинациЈа у коЈоЈ. и поред 8 изведених корни „Хајдуковци” нису успели да постигну ниједан гол. Таквом нападу „Звезда” Је смиреном и сталоженом игром, прожетом комбинациЈама, угатела да се у првом полувремену супростави „ХаЈдуку”. НЕИСКОРИШЋЕНА ШАНСА ТОМАШЕВИЋА Вођство коЈв Је постигла „Црвена звезда” у 34 м. од 1:0 Још више Је средило њенв редове, тако да Је успела да задржи своЈу надмоћност до кра:а полувремена. Напl>отив „Хајдуковци”, нарочито одбрана, играли су нервозниЈе, борећи ce грчевито да гости не псвисе резултат. Давали су утисак разби Јене екипе коЈа he претрпети пораз. Заиста да Је Томашевић у 43 м био присебкиЈи, до тога Je и могло доћи. Митић Је врло лепо послужио Отњанова на крилу, који је улетео у центар. За то време Митић одлази на крило, добија лопту од Огњанова и са десетак метара од ro-, ла успешним дриблингом прелази Кокезу и са саме аут линн)е туче пред сам гол: Томашевић скоро неометан са 2—3 метра шутира преко празног гола. ПОГРЕШНА ТАКТИКА „ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ” Предност од Једног гола често пута није велика на овако значаЈноЈ утакмици. Играчи „Црвене звезде” као да ти нису знали. Уместо да донекле искористе вођство, нервозу и несређеност противкика, они оу у другом делу игре тактички заиграли слабо. Повукли су Митића и Такача, оставивши Отњанова, Томашевића и Вукосављевића, верујући ваљда да he они појединачним продорима успеги да ce пробиЈу кроз чврсту одбраку „Хајдука”. Таквом игром Веара Је био без посла, а притисак навале домаћих све вишв ce осећао и повећавао, али захваљујући само њеноЈ несређености ниЈе дошло до гола. ПОДВИГ БОЖА БРОКЕТЕ Неколико минута пред кра) игре, кадз се рачунало да he „Звезда”, играјући нерешено, бити четврти првак државе у футбалу, дошло Је оно што ce најмањв могло очекивати. Одбрана „Хајдука”, коЈа Је примила у току првенства најмање голова (13) и ко)а )е своме дпуштву донела толико успеха, забележила Je своЈ каЈвећи подв-иг веризватно освајање првенства. Највећа заслуга за то припада Брокети. У 41 м игре Брокета Је са половине игралишта слободно водио лопту. Неоме-

тан од противничких играча све више ce приближавао Мркушићевим вратима. Додао Je лопту Виђаку који му Je поново вратио. У пуном трку снажним ударцем погодио Је горњи леви угао. Гол Je изазвао незапамћено одушевљење. Играчи и публика, коЈа Је била Ушла у игралиште, почели су га љуоити и трлити. Сво Јом фер игром и победоносним голом Брокета Ја и вишв заслужио. НЕКАЖЊЕНЕ ГРУБОСТИ Игра кају смо гледалгт прошле недеље у Сплиту била Је свакако Једна од наЈбољих које се ретко виђају. Темпо игре био Je оштар и лопта се брзо прекосила са Једног гола на други. Била Је то ретко узбудљива утакмица између технички бољих Београђана и оороениЈих Сплићана, велика игра која је оправдано одушевила хиљаде гледалаца. Ако би се казало да Је „Хајдук” своЈом борбенијом игром заслужено победио, то не би било нетачно. Но, док смо у првом полувремену гледали фер игру, оштру али праву спортску борбу, у ДРУгом полувремену тога нијс оило. Бел први микути игре показали су да „ХаЈдукови*’ играчи желе победу по сваку цену. Почели су да итрајау грубо нарочито Матошиђ и Катнић, њихови стартови и подметање „ђона” нису били у границама борбености, они су те границе прелазили. Истниа у томе их Је донеклв помагао и сам судиЈа Ерлих, он није успео да среди игру. СвоЈим суђењем, коЈим Је показао да Је недораотао за овзко велике сусрете, дозволио Је неспортске испаде и драстичне моменте после којих су за извесно време морали да напуштаЈу терен Станковиђ (два пута), ЂајиК, Араповиђ и Томашевиђ. И разумљиво Је онда што Је у овом делу игре борбеност код неких играча „Црвене звезде", коЈи су се иначе успешно супротстављали „ХаЈдуковим” навалама, била попус-ила. Требало је чувати ноге... ПОНОВО ПРВАЦИ7 Футбалска екипа „Хајдука” први пут ја освоЈила државно првенство 1929 године. Систем такмичења ниЈе био као данас. Лигу су сачињавали по две екипе Београдског лоптачког савеза и Загребачког лоптачког савеза. Пета еккпа је био сплитски „ХаЈдук”. Ове екипе, доби Јене путем квалификациЈп, такмичиле су се по двоструком бод систему. На првенртву 1928129 године „Хашук” )е ззузео прво место пошто Је играо са БСК-см 5:5 и 1:2, Југ:славијом 4:2 и 0:0, „Хашком” 5:2 и 2:1 и „Грађаноким” 4:1 и 4:2 Табела Је имала следеђи изглед: ХаЈдук 8 5 2 1 25:15 12 БСК 8 4 2 2 18:18 10 Југсславија 8 8 2 3 14:10 8 ХАШК 8 3 14 15:15 7 Грађански 8 1 1 6 8:24 3 утакмица пред сам крај првенства била Је „ХаЈдук” БСК 5:5 (3:2). Све до 42 м другог полувремсна „Хајдук” је водио са 5:4. Тада Је Тирнанић са десног коила пуцао на гол, лопта се одбила сд стативо. дошла до ВуЈадиновића коЈи Је прихватио и постигао изједначење. Екипе су наступиле у саставу: „Хајдук”; Чулић - Родин, ГЛонтана В. Подуlе, Дешковић. Микачић С. Подује. Бенчић, Бакотић Боначић. Лемешић. БСКг СтоЈанивић Тоишћ, Томашеаић АрсениЈевић, Маринковић, Ђорћевић Тирнанић, М. Марјановић. Ћупић, ВуЈадиновић. Најдановић. у досадашњим послератким првенствима „Хајдук” се налазио увек међу во-

дећима. 1946/47 био је четврти са 36 бодова после „Партизана” еа 4 <, , ’ 43 и „Црвенв звезде” 38. На такмичењима 1947/48 „Хајдук” ce пласирао као друга екипа после „Динама”. Прошле године Сплићани су били трећи после „Партизана” и „Црвеие звезде”. На овогодишњем првенству „ХаЈдуковци” су постигли редак успех. У свим досадашњим сусретима (17) изашли су без пораоа; 9 победа и 8 нерешених утакмица. С обзиром да последњу утакмицу играЈу код кућв са Титограђатоша, може ce очекивати да he освојити два бода и тако избити на чело табеле. Питање другог места такође Је остало отворено. Кандидати су „Црвена звезда” и „Партизан”, који Је одиграо свих 18 утакмица, и привремено се налази испред „Хајдука” и „Црвене звезде”, коЈи идуђе недеље играју са „Будуђношђу’’ и „Спартаком”. „Хајдук” не би смео да изгуб<и бодове, Јер 6и га то коштало првог места, а „Звезда”, ако хође друго место, мора да победи „Спартака” најман>е са 2:0. И не само то. Заузети прво и друто место значи стећи право учешћа у Средњеевропском купу, коЈи he вероватно отпочети на пролеће, на коме he поред наших претотавника учествовати по две екипе АустриЈе, Немачке, Италије и Швајцарске. И ради тога оба суорета су тако важна. НАВИЈАЧИ И „ТОРСИДА” Познато Je да су „ХаЈдукови” навијачи темпераменгни. О њима се толико пр« ча да умеЈу бучно да навија Ју. То Је и разумљиво. Свака домаћа публика воли своЈе играче и оправдано Је што од њих очекуЈе победу. Али потребно Је да та иста публика ода признаше и противничкоЈ екипи ако сна то заслужује. Међутим, тога Је у Сплиту прошле недеље било врло мало. Када се говори да „ХаЈдук” има велику предност што игра код куће, оида је то само делимично тачно. То је потврдио недељни сусрет. Навијачи „Хајдука” су у почетку игре бодрили своЈе играчв, али када Је „Звезда” постигла гол, ретко се више чуо њихов глас. Чули смо да Је тако скоро увек. Тек када доиаћи мзједначе или поведу долази наВијање, бодрење коме нема краја. Морална подршка нави Јача потребна Је игр"чима увек а највише онда ако Је г 'вник у вођству. Јер, шта би било i ..Звезда” повисила резултат. Вероt би и наЈватрениЈи престали да навијају. „Торсида” Је претстављала најбучније и најтемпераментније нави Јаче „Хајдука’’. То су били Далматинци, студенти из Загреба. Дошли су нарочито ра.ди утакмиде. Ово Је њихов други „Јавни насггуп”. Загребачка публика их познаЈе Још са утакмице противу „Динама”. Чули су се више од осталих. Нису штедели csoja грла. Навијали су за своЈ тим и тиме манифестовали своЈе наклоности према клубу. Зато су били и поздрављеки. Али били су и непристојни., некултурно навијали; многоброЈним пиштаљкама, чегртаљкама, звонима и трубама усжрађивали су одмор футбалерима „Црвене звезде”, изазивали их, правили коЈекакве испаде на игралишту, на станици пред одлазак Београђана, на путу до Загреба где преморени футбалери „Црвене звезде" нису могли скоро читаву ноћ да спавају ... Својом фер игром, коЈа Је одушевила хиљаде гледалаца и кооу Сплит одавно ниЗв гледао. футбалери „Црвене звезде” то нису заолужили.

СЛ. ШИНДОЛИЋ

Моменат са утакмице у Сплиту: Исе дму изведену корну у првом полувремену „Хајдуковци’ нису успели да искористе. Мркупшћ је на време интерв енисао

Божо Брокета, био је један од најбољих играча „Хајдука”. Постигао је победоносни гол

НАЈЖАЛОСНИЈА ПРИЧА

Јвдног тмурног јесењег дана три пријатеља, техничар Драган. ветеринар Мирко и економиста Пеца решише да сваки од њих исприча по једну прмчу о професорској заборавности, али такву причу која иеhe бити весела. Техничар Драган поче први: „Овог лета, рече он, на највећем Техничком факултету у Риму испити нису могли почети на време, јер је претседник комисије за састављаше питања изгубио готова питања. Тражили су свуда, али без уопеха. Тада миготстарство просвете, у страху да се питања нису некако докопали студентк, нареди да се испити одложе, а заборавног професора позваше пред суд. Судише и пресудише: Професор је имао да плати милион лира отштете”. Леба ти?! зачудише се Драганови пријатељи. ,ЈСада се врати са суђења кући настави Дратан — професор сасвим случајно откри кутију са питањима' под својим креветом. Заборавко ое тада сети да је питања сакрио под кревет, јер је сумњао у свог сина техничара. Али—сада је било све касно. Сав окрхан професор реши да се убије. Напиоа оироштајно писмо, а затим уђе у купатило, напуни каду до врха и читајући у себи „оче наш” тури главу у каду. Није се дуто мучио”. Драган завршисвоју ггричу. Из шест пари замагљених очију могла се дрочитати само туга и искрено саучешће. Ја сам читао, отпоче своју причу Мирко, о једном професору ветерине који је био најзаборавнији човек на свету. Ту своју заборавност најзад је платио и главом. Једзе вечери вратио се касно кући .Свукао се и пре него што ће лећи хтеде да пљуне кроз прозор. Али, заборавност као заборавност. Несрвтни професор пљуне у кревет па се стрмоглави кроз ттрозор. За собом је оставио жену и четворо сироте деце . . . .” Дуго је владала тишина после задњих речи Миркових. Добри пријатељи су осећали како их нешто стеже у трлу. Низ образе им склизнуше тгрве сузе. Тада, пошто дубодо уздахну, као да је хтео да наговести сву тугу своје приче поче да говори економиста Пеца. На нашем економском факултету, на исхтитима из привредног права једна друтарица је добмла питање: „Сељачке радне задруте”. Опалила је као из митрал>еза: „Сељачке радие задруте јављају се као последице тешког ратног пустошења

у нашој привреди, а нарочито уполлпривреди . . . „Молим вас, молим вас; ко вас научи да причате такве глупости, прекиде је професор. Али знате, овај, ја сам то научила из вашег уџбеника. Дајте ми уџбеник да видим, рече професор. Дадоше му га. Дрхтавим прстима је превртао страну по страну своје књиге, док није прочитао на 50 страни: „Сељачке радне задруге . . . као последице тешког ратног пустошен»а ... а нарочито у пол>оггривреди.” Тужно је спустио главу на груди и док је склапао свој уџбеншс издат 1950 године ми чусмо како једва чујно прошапута: ,Дlређите на друто пи . . Снажно ридање које пара орце пресече задње речи Пецине приче. Давећи се у сузама и грцајући, пријатељи признаше Пеци да је његова прича о професору који је заборавио што је написао, најжалоснија прича о професорској заборавности коју су икада чули.

СТАНИША ТОШИЋ; пародија

Светли гробови

Бејасте лш, брако моја млада, д а л' бејасте ви иа тробљу када? Хај, ва гробљу, иа голему, та увек смо мш ва њему! Свака f стопа троб до троба кад испиту доке доба ... Пуио f аалшх сваког жета са свих нашжх факултета, ва бојишту тде баш треба све да цвета, ва бојишту где ордење труди краси свакот лета, свакот рока безбројио се свека таси ... Ади оии што су пали оставише у амаиет светле дуче. То су били вдеали! Али оии што су пали млађе уче: Не идите вш за вама, иашом стазом и стопама, тде стадосмо продужите, ми смо спори пожурите, ми падосмо ви учште спремајте се за исппте ~.

Љ. СТАНОЈЕВИЂ

ФУТБАЛСКO ПРВЕНСТВО УНИВЕР3ИТЕТА

Прошле недеље одигране су прве утакмице Градске студентске футбалске лиге које су донеле неколи* ко изненађења. Школа Министар* ства унутрашњих послова, која je прошле године била на последњем месту, неочекивано је поразила екипу Пољопривредног и Шумарског факултета, другопласирану са про* шлогодишњег првенства. Резултат је 3:2:. Такође изнепађење претставља и пораз екипе Техничке велике школе у сусрету са Природноматематичким факултетом са 5:4. ЕЈкономски је без великог напора савладао екипу Ветеринарског факултета 6:3. Тек у другом сусрету екипа Пољопривредног и Шумарског факултета се тргла. Успела је да порази солидну екипу Природно-математичког факултета 4:1. „Медицинар’' П, неочекивано али заслужено поразио је екипу Филозофског факултета са 12:1.

шњих гимнастичких друштава. У уторак, 7 новембра, чланови друштва he одржати први час у сали Државног Института за фискултуру са почетком у 20 часова, док he се други чвс одржати у петак, Упис нових чланова друштво врши свакодпевно у просторијама Универзитетског одбора ФИСАС-а Балкапска 4/rV.

ОСНОВАНО ЈЕ ЦЕНТРАЛНО ГИМНАСТИЧКО ДРУШТВО УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА

После реорганизације фискул турнот рада и осниваша спортских клзгбова по факултетима, пре неколико дана је основано цешрално гимнастичко друштво Београдског универзитета и великих школа. Новоосновано друштво he окупљати све активне чланове досада-

НА НОВИНАРСКОЈ И ДИПЛОМАТСКОЈ ВИСОКОЈ ШКОЛИ ОСНОВАН Смучарски клуб „Темпо“

На иницијативу иајбољих смучара Новинарске и дипломатске високе школе основан Је пре кратког времена инициЈативки одбор, коЈи Је припреиио и одржао оснивачку скупштину смучарског клуба. ГГосле краћег реферата, скушгтина Је одобрила правила и усзоЈила предложено име клуба. изабрала управни и надзорни одбор, а на краЈу, уз велико задовољство присутних чланова, приказана су два смучарска филма. Први дани уписа члднова и њичов квалитстни ниво говори да he с м У чз Р СКI) клуб „Темпо” и по масовности и по ква литету бити Један од наЈбољих на Уни верзитету и Јак конкурент осталим с*jчарским клубовима иа овогодишњем такмичењу.

Љубавна

Ласта на преслу нокте машткира И најлосн чешаљ провлачи кроз перј* А зраку витом у безмерје Љубавне песме на гитари свира Здраво светло, попе плави, Што скупим сјајем шкропиш! А зеленом месу, шумској трави Шапућем речи: тврдоглаво волим. Кошути мојој лаког скока, Што „тракиш" плеше радо, Снопове речи мајског сока Са ттрегибом вала дадо’! И када пођем, у тихој воћи, Свуда ме пратв и>ене уши, А када зажелим к њима доћи, . Јаглук се онда росни пуши. Два фина уха близанца, Мама их заједно родила, Два неизречно бела јагањца За љубав непрегледну створила.

Владета Вуковић

ПИСМА »ХУМОРУ«

Добили смо неколико писама од којих објављујемо два; Писмо Тање Вукановић, „У бројевима 25 и 26 Вашег листа Ви ете објавили причу неког студента Данила Николића под насловом „За њих двоје прича”. Тај Дакило спомиње мене у својој причи иако Ја никад нисам чула за њега нити сам с њим ипгга имала. Он пише како сам Ја са њим водила љубав и тамо у врбаку... Срам га било! И то му Је било мало, па Је написао још да сам бнла заљубљена у још једног Давила, неког фризера. Ја сам поштена жена, а Даиило Николић, ако Је шта чуо срамно за мене, требао Је доћи моме мужу и казати му у очи. Мој отац није био адвокат гогги смо имали ауто. Тамо гдје сам Ја живјела Једва се могло проћи с ма-

гарцем, а електрика Је уведена тек 1946 године. Ако ми Је веко свирао под прозвром, онда није био то „онај” другн Данило са виолином, већ моЈ будући муж Вуле који Је од свих момака најлепше певао уз гусле, Ја сам поштена жена и у младости нисам променила ни једног момка, што могу да посвЈедоче кум Јоко, стрина Стане и поп Јован коЈи ме је вјенчао за мог Вула. ТАЊА ВУКАНОВИЋ, домаћица Писмо газда Вула (одломак) ...уфатићу Ја тога Данкла што пнше реферате о мојоЈ хени. Газда ВУЛЕ, бивши трговад Услед недостатка простора ннсмо могли да објавимо писма родбине Тање Вукановић.

Дискусија да оглувиш

Ти ли си оно ггисао у „Народном студенту’’ козерију „Управников рођендан”. а? А ти си га, чини ми се. славио. Уосталом није потребно да се један другом претстављамо. Познајемо се добро са летовања. Какосисмео. ненаоито њутшсало, да ми накалемиш... накалемиш... ... истину. Накалемио си je сам себи још оног дана када си се својим слављем прославио, Али зашто се узбуђујеш? Свако има по неку ману, почех ја помирљиво, Кроз критику и хумор. карикирајући помало догађаје, покушавамо да делујемо на људедаисправе своје недостатке и...

Карикираћу ја твој нос. иначв стоји мало накриво. па ће постати искритикован као лепиња, отсече он извлачећи при том стегнуту песницу из репа и претећи поче је подизати према најиСтакнутијој тач*ци моје физиономије испољавајући жарку жељу да ie из оонова реорганизује. Да метнем руку на срце, не би ми било право да на тај начин будем јавно искритикован, ту, на улици пред пролазнкцима који су већ радознало пратили сцену приредбе која се пред њиховим очима бесплатно одигравала. без претходног чекања „карте више”, Нестрпљиво су ишчекивали када ће критика, стегнута у дебељушкасту песницу, да ме потпуно оаскринка и изобличи. Знаш, братац, ако сматраш да нешто није било тачно узми перо у руку, па лепо одговори и мићемоти објавити. Да одговарам на неезбиљне Тричарије? Не! Него, друкчије hy ја с тобом продискутовати. Ударићу те и по другом уху да и на шега оглувиш. глуваћу један. Пошто нисам био пригтремљен за дискусију, јер нисам одржао ки један тренинг бокса или џиу-џица, одустао сам од даље дискусије.

МИКИ НАЈЛОН СЕ СНАШАО

Све су чешки случајеви да aofe • диии студеити услед иепажње декаиаra, уаисом иа два факултета добвјају две потрошачке карте.

Шта треба брат је изгиригарисао дупло следовање.

Мала поређења

Прљав као мантил студента Техиолошког факултета Спор као службеница економата студвнтског дома „Ми лован Ђилас” Редак као столице на Техничкој великој школи Комотво као у канцеларијама управе Новинапске и дипломатске високе школе Тесно као у студентским собама интерната исте школе. Покисао као навиј ач Црвене звезде после Сплита Несретан, жалостан н тужан као стипендиста Министарства финапсија НР Црне Горе који већ три месеца није примио стипендију.

Зашто купатило и перионица Студентског дома „Милован Ћилас“ још не ради

У вашем лксту број 26 од 22. X. 1950. године испод наслова „Где немар влада” изишла је карикатура на основу које се стиче утисак да Централна управа студептских домова сноси одговорност што инсталахшја за купатило и перионицу у дому „Милован Ђилас” стоје нсискоришћене, јер није одобрила погпуну радну снагу. Да би се утврдила права истина, сматрамо да је овој ствари потребно дати извесно објашњење. Централна управа није надлежна да одобрава квоту радне снаге. Ми смо питања радне снаге за овај објекат покренули на време првко надлежних и то први пут пре него што су инсталације биле потпуно завршене 20 јула 1950 године

под бр. 3451 и друти пут 8 септембра 1950 г. под 6р, 608. Министарство за науку и културу НР Србије под бр. 10508 од 14 ссптембра 1950 год. упутило je за законодавство и изградњу народне власти, којијв јздини надлежан да одобрава квоту радне снаге, предлог да се радна снага одобри. Међутим, Савет по том питању ни до сада није нам дао никакво решење. Према томе не би нам се могло пребадити да нисмо били довољно упорни, јер је наш службеник ишао неколико пута лично у Савет и молио да се решење донесе. Из Централне управе студентскжх домова

Одговорни уредник. Влада МитровиИ. Уредништво ■ адлинистрациЈа Бсоград, Балканска 4 гелефов 23-464; Чековнж рачуш 103-903213, Штампарија „Ворба" Баоград. Кардељевв 81.