Student

Сећање на дан великих демонстрација

( Наставак м мрве vrpuu*/ Одајући им пошту, а испуњени њиховим херојским примерима, ми им изражавамо своју захвалност, спремни да свим онагама чувамо и очувамо нашу слободу и срећу дело, у чијем се темељу налазе и они. Педесет и више људи 14 децембра је лежало на београдским улицама, упрскали су својом крвљу градске плочкике. А тражили су, на својим исписаним заставама оно што је све наше народе тиштило, кратку паролу; „ПРОТИВ СКУПОЋЕ, ЗА ХЛЕБ, СЛОБОДУ И МИР!” Ништа од свега тога ни они, ни наши народи нису имали. Кад су демонстрирајући по улицама главног града, истакли своје, а и свенародне захтеве влада је одговорила паљбом из машинки. Ти дани су туробни и пуни мрачних наговештања. Рат је у Европи започео. У земљи је склопљен противнародни пакт Цветковић Мачек, цене су дневно скакале а затвори се пунили комунистима, антифашистима и демократима уопште. Комунистичка партија је истицала надолазећу опасност, а уместо пакта противнародних врхова истицала потребу стварног јединства народа. Зато је мучки напад владиних жандара на демонстраторе тим теже примљен. И као да су они, борећи се код Техничког факултета, на Славији и Чубури, у Гробљанској и Приштинској улици, наговестили једну велику и херојску епопеју победоногосне борбе за орећу, слободу и мир, за принципе, којима су умирући клицали. Заставу њихову, изрешетану и крваву понели су њихове колеге, другови, сви наши народи и у њеном знаку победили. И кад се данас срећни у својој социјалистичкој отаџбини сећамо 14 децембра 1939 године с болом у срцу мислимо на пале нам д Pi гове.

Иѕ прогласа акционог одбора

Студентима и целокупној јавности

Никада наша младост, у историји Београдског ункверзитета пије проживљавала теже дане као што су данашњи; никада није освануоцрњи н болнији дан као што је 15 децембар. У ноћи 14 децембра пало је, изрсшетано жандарским куршумима, неколико студепата и радпика, а рањено их је десетинама. Наши млади другови ко.ји су волелп озај живот, којп су махом тек ступили на нашу школу, с всром дечака у бољи живот, са страсиом љубављу за науком и знањем, дубоко предапи п4роду и слободи, и почсли тек да уче, да раде у својим ссминарима и лабораторијумима — пали су крвавих лица, разлупаних лобања, поломљених иогу по плочницима београдских улица, попрсканих врућом младалачком крзљу. Као да су и сада ту међу нама. Осећамо њихов врели дах, топле речи, светле очи. Наши млади другови, паши драги другови, радили су, и веселили се са нама. Чули смо речи њиховог одушевљења, приче о животу њиховог краја, гледали младост која растс, жељна знања и слободе. С колико љубави пошли су у Београд, с колико снова и пламених жеља о Универзитету и науци очекиваше тамо у провинцији дан доласка на Унивсрзитет. Цела једна младост, проведепа У средњошколским клупама, проведена у жељама за Универзитетом, цветала је, да би је у правим данима њеног рада растрзали зверски дум-дум куршуми побеснеле полиције. Ми не можемо а да са сузама не мислимо на тај дан покоља напгах другова, не можемо, а да свим својим бићем не уздрхтимо при помисли на варварство које их је убило. Зар има већи злочин, зар постоји горе недело од убиства млада човека, који је са свом чистотом срца свсга волео живот, волг > науку, дизао њену лучу над сваком прљавштином — па по цену гладовања и мучења, корачао смело кроз живот. Догодио се злочин варварскији од свих варвгрстава тежи од свих злочина. Мучили су младића, у мрачним београдским улицамз, пошто су агенти и жандарми изрешетали слабине куршумима. Пао је, а затим су жандарми докрајчили живот, изгнали последњи дах из тела које се хлалило са кундацима и палицама. Пуцали су у гомилу младића у мрачним београдским улицама. Ухватили су

Мирка Луковића, члана Акционог одбора, похрај мпогих палих, и стзли га тући, а када је покушао да бе. жи пустили су га десет метара, да за момепат мисли да је спасио живот, да мисао обасја животпа радост, да помисли за час иа ма јку, на друга, на неку драгу и вољепу ствар па да га онда жандар, који је све до сада клечао са на готовс, прострели, размрска му лобању и убије живот. Убијали су хладно ииз заседс. Чекали су младе људе као ловци на зечеве; у Приштинској, на Славији, код Техничког факултета, у Гробљанској улици, на Чубури. Свугде се налазе локве крви, попрскапи плочници и зидови, просути мозгови наших другова. Јесу ли н.ихове мајке и очеви, који су можда

ту ноћ седели и причали о својој деци, о својим бригама и тегобама. о својим вољеним синовима, јссу ли храпрли и одгајили своју децу д» постапу, у цвету своје младости, ооичпа мета за жандармске куршу- * ме? Хиљаде г >«љаде студептско омладине rceha гкушање над тим зверством. Хиљаде и хиљаде збија своје редовс у одвратпом гађењу пад извршиоцима злочина. Мм дижемо свој глас против терористиччпх и хупских зверстава. СЛАВА НАШИМ МУЧЕНИЧКИ УБИЈЕНИМ ДРУГОВИМА Акциони одбор Загреб, 23 децембра 1939 године* *Број „Нашег ггудента”, у којем је објављен овај проглас, штампан је У једној загребачкој штампарији.

ХИЉАДЕ МЛАДИХ СРДАЦА ЈОШ ЈАЧЕ КУЦАЈУ

Друговима и другарицама рањеним на дан крвавог 14 децембра 1939 године у борби против империјалистичког рата , за хлеб, мир и слободу

Крвави догађаји 14 децембра 1939 године, који су се одиграли на београдским улицама, одјекнули су широм целе наше земље и оставили дубоки траг у срцима свих нас младих а и читавог народа. Сва наше земље, заједно са целим нарнздом. са гнушењем гледа на крвави тероро од стране ратних провокатора и шпекуланата, који хоће да увуку наше народе у овај империјалистички рат, да гину за туђе интересе. Смладина Чачка и околине, побуђена овим догађајима, свесна жртава, које су пале у борби против империјалистичког рата, за хлеб, мир и слободу. изражава овим писмом вама, који сте рањени у борби, дивљење на вашем храбром и херојском држању, достојном правих на-

роднпг бораца. Ми поздрављамо све друтош? раднике, студенте и сву омладину, која даје жртве за бол»и живот целе младе генерације, за бољи живот наших народа. Ми се дипимо свим рањеним друговима и другарицама крвавог четвртка 14 децембра; Дивимо се држању ДРУ" гарице Босе Миличевић, која је тешко рањена усправно и херојски подносила најтеже болове, не nyстивши ни једне сузе, ни јаука. Ми се поносимо палим жртвама радницима и студентима, палим у џиновској и узвишеној борби за ослобођење народа. Дубоко уверени у оправданост борбе омладине. која је део општв народне борбе, ми вас, рањени ДРУ" гови и другарице, поздрављамо и КЗЖ6МО! хиљаде и хиљаде младих СРДАЦА КУЦАЈУ ЈОШ ЈАЧЕ И СНАЖНИЈЕ. И НЕ ПЛАШЕЋИ СЕ ЖРТАВА, СПРЕМНИ СМО, ЗБИЈЕНИ У ЧВРСТИМ РЕДОВИМА, БРАНИТИ СВОЈА ПРАВА И БОРИТИ СЕ ЗА СЛОБОДУ, ХЛЕБ, МИР И РАД. Децембра 1939 год. Чачак Омладина Чачка и околине (Следе потписи)

БРАТСКОЈ СТУДЕНТСКОЈ ОМЛАДИНИ БЕОГРАДА

Другови, Поводом последњих трагичних догађаја на вашем Универзитету, које смо примили са дубоким интересовањем и саучешћем, шаљемо вам наше борбене поздраве, желећи да и убудуће, као и увек, будете тако чврсти и јединствени у одбрани животшпс права студената и народа. за бољи живох и слободу науке. Цела бугарска студентска омладина са усхићењем прати вашу бор бу, која је давно позната и затемељена крвљу Жарка Мариновића и Мирка Срзентића, палих на бранику слободе аутономије вашег ниверзитета и слободе народа. Пут ових непрежаљених жртава данас следе синови братских југословенских народа, који својим великим жртвама показују нама пут ка вечитој правди и истини, за коју ћемо се увек сви заједно борити. Другови! Ваша велика борба је и наша.

Ваша дубока бол за палим друтовима је у исто време и наша општа бол. Али, не треба се заустављати не клонути! Наш песник и револуционар Христо Ботев каже; „Онај који падне у борби за слободу он не умире”. Неће умрети пример и дело ваших погинулих другова! Неће умрети њихов дух и наша неодољива жеља да будемо њихови достојни заступници, да продужимо неравну борбу против насиља црне р>еакције. Бићемо спремки за још већа Д е * ла, за још веће жртве! Слава палим друговима! Београдски другови, ми стојимо уз вас; пружамо наше руке и пишемо: да живи солидарност свију народа! У борбу за слободу и бољи живот и мир! Да живи братска београдска отудеитска омладина! У Софији, децембра 1939 год. Група бугарских студената

Живан Седлан студент техннкв

Знате а ипак ћутите

Нема сумње да вам је познато тога сте дана, уосталом, били у Бео. граду ина свечаном ручку са гг. Цветковићем, и Др Л. Марковићем и осталим да је 14 децембара ове године дошло до незапамћеног крвопролића над женама и децом, омладином и радницима, по београдским улицама. Ви, даље, свакако знате да сву лаж и перфидност, која се пров. лачи кроз званично саопштење А. А. Ви сте упућени у то да је преко педесет манифестаната рањено из пушака и пушкомитраљеза, да је преко десет радника, студената и других омладинаца подлегло ранама. Најзад, не верујемо да не знате да ни један манифестант није уопште имао, па према томе ки употребио револвер „искористивши мрак”, како то стоји у саопштењу владе у којој Ви имате част да будете потпретседник. Напрогив, истина је, да су у одбрани голих живота од побеснелих полицајаца учеоници манифестације употребили камење, употребили су камење у одбрани од - шинских пушака и дум-дум метака (да би трагична иронија била већа један део тога покоља извршен је пред спомекиком једној од најсветлијих личности српске културе Вуку Караџићу). Свакако да Вам је, господине потпретседниче Владе, познат и карактер манифестације на кгојој се десио тај најбруталнији и најкрвавији наступ полиције на тлу Србије од 1903 год. до данас. Крвопролиће од 14 децембра изазвало је најдубл*е огорчење широм целе земље. Народ све отвореније устаје У одбрану својих незаштићених синова и првобораца, препуштених бруталној самовољи полиције и њених наредбодаваца. Вал огорчења расте сваки час, и никакве званичне лажи нису у стању да прикрију истину, никакве измишљотине не могу да оперу руке крвника од 14 децембра. Ви то све, господине потпретседниче X. С. С. и С. Д. К., знате али ипак ћутите, ваљда. да се помисли да ви немате ни појма о овом покољу над омладином и народом. А знате ли господине докторе, ко су убијени и изрешетани омладинци, које је званично саопштење, по формули свих шестојануарских и обзнанашких режима, по старој свакоме добро познатој формули великосрпских клика, једноставно кр-

Из отвореног писма др Влатку Мачеку потпретседнику владе Београд

стило као комувисте? Знате ли да су омладинци, који су масакрирани 14 децембра 1939 год. на београдским Улицама, они исти народни синови ко. ји су 14 августа 1938 г. били на челу великих манифестација братства Српског и Хрватског народа, манифестација слободи и демократији приређених приликом Вашег доласка у Београд? Знате ли да се са говорнице Београдског универзитета већ 10 година у доба најцрње нротивнародне и противхрватске диктатуре, увек чула реч солидарности са оправданом борбом Хрватског народа? Знате ли да су омладинци чијом су крвљу окупане улице Београда 14 децембра устајали увек У одбрану хрватских жртава, палих широм целе Хрватске, од Славоније до Загреба, од Горског Котара до Сења на Јадрану?. Уједињена студентска омладина Неколико дана после догађаја 14 децембра 1939 тод. Акцаоаом одбору Београдског У аиверзатета стигли су бројни телеграми и аисма, yayheaa београдским студен• тима учесницима у демонстра• цијама. Радннчка и сељачка омладина, студенти и средњошколца из Загреба, Љубљане и осталах места, изражавали су у њама своју солидарност и спремност да и опи бране принципе у борби, за које су 14 децембра пала њихови друтови у Беотраду. Део тих писама и телетрама je сачуван и сада се налази у историјској архиви Цеитралпот Комитета КПЈ. Од тих објављујемо писма, која су упу тили студенти из Софије и омладина Чачка. КОМЕМОРАТИВНО ВЕЧЕ НА ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ У четвртак 14 децембра у 13 час. одржаће се у аули Техничке велике школе комеморативно вече палим жртвама учесницима Радничко-студентских демонстрација од 14 децембра 1939 год.

На тему: Слобода уметничког стварања

Говорећи недавно о уметности Ото Бихаљи-Мерин рекао је, између осталог, ово: „Уметност је исто што и љубав и једно и друго се доживљуЈе у четири ока . Одиста контакт са уметничким дел м к«.-к исан као и контакт са вољеним биђем; подједнако присан и за уметника коЈи дело ствара и за посматрача, слу_ шаоца, читаоца. ко>и Је пред делом. иетив н .а ■ ” • Ј радости и животу, сва искричава. пуна пространства. среће и љубави, и сцена оплакивања у Нерезима, и сонети великог сликара и ваЈара и исто тзко великог (данас код нас у TOj грани недовољно познато!» песника ivtok л 0 ћела Буонаротиа изазивају у нама иста осећања коЈа су посто Јала код њихових аутора оида кала су чх т. ; u »али. Треба знати осетити њихову чар, лепоту, исто као што треба знати нолети. Узалул тете о лепоти r..v причати човекомрзцу, узалуд ћете о песничком усхићењу причати безосећаЈном човеку они неђе схватити ни једно ни друго. Уметност у науци Још ниЈе одређеном формулом дефинисана. У животу. у пракси, она има своја одређено значење лепоту, радост, љубав та ocehaња у нама производи уметничко дело; то Је уметност. Узалуд би се о успелим делима ва'пе*е: nn сликарства - ренесансног сликарства Италије и узl»вд*-ма коЈи су услопили те успехе сликарства коЈе Је оило по теми и ;>блику, захтев и схватање -.епохе> коЈв Je тоажила и давала дивове”. причало као о сликарству насталом v „другим временнма" у којима ,1е уметни ствара Р по наруцбини”. Ради се ту о много веђим стваоима ради се о присном, управо о љубавничком са темом. са салржаЈем - ту се ради о , уметности коЈа постаде бог и владар" (Микеланђело) Велики уметници прошлости су потпуно одговорили захтеву свога времена и дали дела коЈа еу, сво Јом формом, данадмашила тенденциозни садржа:, нрч.пч "-rv* ivHv đx>DMv за таЈ садржаЈ нашли своЈ израз и створили koJ. Је како онда тако и данас била огромна покретачка снага за делање и стварање. Зато изгледа чудно да данас имамо мало дела која са истом снагом могу да изразе наша веровања данас веровања v највеђе идеале коlе Је човечанство имала i прел собом a којкма су највеђи умови човечанства дали у ££уци nomvHO образложење. Да ли временски период коlи нас рвставља од догађаЈа и сувише мали те. будући да су довађаЈи исувише близу нас. о њима се ниЈв ис•Одломци нз реферата читанос на дебатном клубу Машикоког факултета 27.X1.1960 r.

кристалисало Јасно осећање код уметника. осећање к°Јв ће дати импулс, инспирацију. за уметничко стварање. Тешко Је поверовати да Је то разлог Јер велика дела кашв наЈновиЈе књижевности настала су Још за време Народноослободилачке борбе. * О уметности и задацима уметности у социјалистачком друштву писали су и класици марксизма-лењинизма. Преокупирани другим проблемима, они су се овога дотицали по кадкад, али оно што Је остало од њих од огромног Је значаЈа за изграђивање марксистичке теориЈе уметности. у чланку „Нартиска up шк <* књижевност” писаном 1905 год. Лењин, између осталог, каже: „А у чему се озстоји тај принцип партионе књижев. ности? Не само у томе што за социЈалистички пролетери Јат књижевност не може бити средство богаћења поЈединаца или група, него она уопште не може бити »ндивидуална ств ар. п 3ai ...na л зри. Доле непартиЈни књижевници! Доле књижевници надљуди! Кн.ижевнос-1 мора постаги део општепролетерске ствари . . Нема збора, кн.ижекнш jt- нодложна механичком изЈедиачавању. ..влп-згинч р ц ’ итl - ' ,п *. мањином (Подвукао М. К.) Нема збора, у тоЈ ствари безусловно Је потребно обезбедити већу слободу личној инициЈативи, индивидуалним склоностима, слободи мисли и фантазиЈи формн и садржини. Све Је то неоспорно али све то само доказуЈе да књнжевни део паргкске evaaри пролетариЈата не може бити шзплонгчи изептвФикован с другим деловима партиске ствари пролетеријата”. (Подвукао М. К.) И даље, у наставку истог чланка: „Друго, господо буржоаски индивидуалисти, морамо вам рећи да су ваше приче о апсолутноЈ слободи голо лицемерство. У лруштву. ко:е Је заснозано Hd власти нов ца. у цруштву у коме живе у беди масе трудбеника и лењствуЈу шачице богаташа не може бити реалне и истинске „слободе”... Та апсолутна слобода ’e буржоаска нли анархистичка фраза (Јер, као поглед на свет, анархизам Је наопако изврнута буржоазггост) Живети У ДРУШтву и бити слободан од друштва ниЈе могуће. И ми социЈалисти демаскирамо ту лицемерност, ски_ дамо лажне етикете. не ради тога па би смо добили бескласну књижевност и уметност (то he бити могуће само v социlалистичком ванкласном друштву). него ради тога да бисмо пицемерно слободној, а у ствари, повезаноЈ с буржоазиЈом. књижевности супротставили стварно слободну, отворено повезану с пролетеријатом, књижевност”.

Колико Зе ово далеко од онога што се данас у Сов-Iетском Савезу ставља као задатак пред уметнике• сГ сваки слободнији израз уметника. сваки покушај уношења личног израза у уметности. лизам, који се осуђује одлукама ЦК који је имао смелости, снаге и знања, да У СВ °ЈУ ?%зиии унесе нове елементе, елементе каlихније sило умуз<lци ~велике петорице”. оглашава се за формалисту. У одлу ци ЦК СКГКО) од 10 феоруар* laoß i .i. о ппиlателк;тво” В. Мураделија говори се о томе како je Шостаковић био критикован још 1936 године зоог формализма, Т0 се каже: . Без обзира на та упозореша. и чак супротно тим °поменама, које је дао ЦК СКП(б) у Велики ссписима „Звезда”, и „Лешинград”, о филм> „Велики живот” о репертоару драмских позоришта и мерама за SSo* п°Хљшаше Р у кикакво промене. Поједини усгтсси неких совјетсчих ком позитора... не мегвају слику општег ст-ша. Нарочито сла бо стоји ствар у обтасти симфо m'Kor i, ru. fr. стваралаштва. Реч Зе о композиторима који сс вају формалистичког, антинародног правца. Та} правац ]е нашао свој најпотпуниш израз уп< v ’ ' псзитора. као другова Д. Шостаковића. С. ПрокофЈева А. Хачатурјана, В. Шебаљина. Г. Попова. Н. МЈасковског и других V чијим делима су нарочито видљиво изражеиа формалистичка изврташа, антидемократске тенденци.’е у уметности, страие совЈетском народу и шеговом уметничком укусу. Карактеристичие одлуке те музике су одрицашв основних одлика класичне музике, проповедаше аноталности. дисоиансе и дисхармонмје. коЈи се Зављају тобож као изрази „прогреса” и „новаторства ’ у развитку музичке форме отступаше од наlважни.lих основа музичког ствг.рања као што Зе мелохргЗа. увлачеше збрканих, неурспатских ставова. који музику npeo6pahajv у какофониlу, у хаотично нагомилавање звукова. Та музика силно одише духом савоемене Америке. те одражава исцрпљеност буржl.аске кглтуре, потпуно одрицање Mj-зичке уметнссти, њен ћорсокак”. Погледа<lмо шта за слободни развој уметности оваква критика. Може много што_шта у једној овакво} одлуци да буде тачно. Одиста. у музици многих од поменутих композитора има елемената који указују на извесно утледаше на савремена остварења америчке музике. Али погрешан За и недозвољив, тамо где одиста постоји пуна слсбода ствараша, овакав тон којим ce ултимативно, taCHO и нелвосмислено згхтева од композтор-т да f'e лрже „основних одлика класичне музике”, музкке ксlа 'е настала пре осамдесет година: другим речима, од уметника се захтева да негујо форму каква 1е негована пре осам децениЗа. А где je ту прогрес? И да ли се у име „уметности разумљиве народу” сме захтеваги од уметника да не уносе никакве новине > форми уметпмччоЈ изважаваша.? Дозволимо да овакву уметност какву критикује цК СШl(б) не могу да схвате широке масе али може

ли то бити оправдање за овакав захтев? Пре би разлот неразумевању сваке друге уметности сем класичне тре« бало тражити у неооразованости маса. И пигање ie да ли они који разуму класичну музику могу нв разумети, на пример, једног Равела или Дебисија или Стравинског? И шта треба урадити са музиком једног Гершвина која, и ако ~модернистичка” ипак нешто значи за развој најновије музике? Где се ту може говорити о Лењкновој мисли да уметницима треба „безусловно. .. . обезбедитн nchy слободу личној иницијативи. индивидуалним склонсстима, слободу мисли и фантазији, форми и садржини”? И, нагјзад, где Је ту Лешинов принцип изложен у говору на ш Сверуском конгресу Комунистичког омладинског савеза Русије, 2 октобра 1920 године: „Ми смо, негираЈу,, ћи стару школу поставили себи задатак да узмемо од н>« оно што нам је потребно да бисмо постигли право комунистичко образовање. . . . Ако јасно не схватимо то да се пролетерска култура може градити само гачним познавањем културе коју Je створио читав развитак човечаиства, само њеним прерађивањем ако то не схватимо, ми нећемо моћи да решимо тај задатак. (Подвукао М. К.) .. . Пролегерска култура мора бити законити развитак опих залиха знања коЈе је човечанство израдило под japмом капиталистичког друштва, спахиског друштва, чиновнинког друштва. ... Комунистом можсш постати тек онда кад своЈу памет обогатиш познавањем свих опих богатстава коЈе Ј* израднло човечанство. (Подвукао М. К.) Напуштајући ове, као и многе друге принципе коЈе Јв Лељпн истакао као услов за развој комунистичког друшгва, ревидирајући марксистичке принципе и марксистичку науку Јединственим и до сада невиђеким начином, данашњи совјетски руководиоци заводе чксти прагматизам у свим гранама друштвене делатпости па, наравно. и у уметности. Слободу уметничког стварања коју је Лењин, како се из горњих цитата види, Јасно поставио као захтев, и коришћење свих позитившјх тековина прошлости на стварању нове културе, они негтграЈу захтеваЈући од уметника празном фразом стварање уметности „националне по форми, социјалистичке по садржини”. Може ли постојати слобода уметничкот стварања у земљи у коЈој Је узмимо за пример сликарство Један човек претседник удружења уметника и истовремено члан уређивачког одбора централног листа за проблеме уметности. централног часописа за проблеме сликарства и наЈрепрезентативнијег илустрованог часописа; реч Је о CepгеЈу Герасимову. члану уређивачког одбора часописа „Иокуство” и „Агањок” и листа „СовЈетскоЈе искуство”. У» то Је он и сликар, а његове ралове смо ималтг прилшсв да видимо и у нашоЈ земљи. Нема слободе уметничког стварања онде где се уметничка вредност дела одређуЈв по мери и укусу Једног човека и где остали, из потпуно поЈмљивих разлога у оваквои сиетему бирократскот руковођења разаоЈем ум«хшlчке теормЈе и првксе, не могу