Student

СМУЧАРСКИ ТЕРЕНИ ОЧЕКУЈУ ВЕЛИКИ БРОЈ СТУДЕНАТА

Прошле годиие на Уннверзнтет ft nocrojao смучарскн клуб ’ Konac ш“ који је окупљао све љубнтељ знмског спорта. Клуб је организова 9 смучарскнх курсева на Копаотгкз Бесној Кобилн. Златиборз% Проклет јама, Шарн и на Крањској Гори, кро које је прошло 360 сгудената. 22 чланова научило је да смуча, а 40 ј лоложило испит за смучаррске су днје. Поред овог 15 студената ji лоложило судиски испнт органнзо ван од стране Смучарског савеза C] бије. Многл од овнх судија учество Iмли су на већини клубских и ре лублтпЈких првенстзва. Стмран>е клубова и секција Смучарски клуб Уннверзитета прошле године је бројао 540 чланова. Овс школске године тај број се скоро j-двостручно, те се је осетила нотреба стварања смучарскпх клубова и секција по факултетима. Тако су до данас формнране смучарске оргаЈшзације на ТВШ. МВШ, Прн родно-математичком, НДВШ, Пољо прквредном и Шумарском, Ветеринзрском, Правном и Економском факултету, Академијтг ликовних уметности, Музичкој академији и Филмској школп. Оргаlшзацнје су развнле своју акпгзшхт што показују и први резултвтн; прилив новнх чланова, оргаиизовање тренинга и зимскн походи на Јахорину, Копаоник, Бссну Кобнлу и Крањску Гору. Даиас је то нормална појава да се међу студентима разговара о смучању, о томе где ће ко ићи ове зиме иа смучање, како се ко припрема, јесу ли смучке спремие, колико је ко сакупио новаца и набавио разнс коизервиране и суве хранс нтд. ... И њихово омасовљење и opraннзационо учвршћење ( Рад смучарскнх клубова и секција у току ове сезоие трсба усмерити ка даљем омасовљењу и њиховом организацноном учвршћењу, ка проналажењу форми рада да се под нозим околностима што више студената научи смучању. Смучарске ор|антоаци»је ће се тако оспособљазати и јачати и бнти способне да окулљају чланове у своје редове, којима ће обезбедити тштензиван рад нарочито током сезоне, Зато тамо где постоје з-слови семигје треба да прерастају у самосталне смучарске клубове. Управе смучарсхих клубова п сскција, уколико буду састављенс од чланова који стварно воле зкмскн спорт и који су и сами активни смучари, моћи ће одговорити својим задацнма. Извори финансирања У цнљу што веће штедње све смучарске оргаиизације морају пма ти прорачун расхода и прихода за иаступајућу сезоиу. При саставља« н»у тог прорачуна организације ће се искључиво ослањати на проиалажење сопствених извора прихода. Можда би најбоље било оснивати фондовс за одржавање течајева и за организацију клубских п међуфакултетских такмичења и осталих приредби. Средства за те фондове даваће разне приредбе, пропагандна предавања са пројекцнјама и сму чарскнм филмовима, смучарске вечерн, улозн пријатсља клубова, нзрада значки и др. Одржавање курсева У току прошле годиис био је одо- ' брен велики буџет за одржавање смучарских курсева и такмичења. . Студента смучари су моглк да Ј иду на ове курсеве плаћајућн углав вом само воз. Мсђутим, ове године 1 клубови и секцнје за одржавање курсева и првенстава г добнјати иикакве новчане помрћи, већ ће све то морати организоватн од својих властитих средстава. На овогодншњим курсевима opraиизлцнје ћс свој рад првенствено оријеигисатн на знмско плзагинарење. Behe илп мањс групе смучара одлазиће у плаигаиске домове на 7 10 дана, Смучарн ће са собом иоснти храну коју ће тамо сами кувати. Ово је стара и испробана форма рада која нстовремено упућује људс на заједничко решавање проблсма. а с другс стране, осамостаљује их и Јача у борби са тешкоћама на сиегу и у планинама. Смучзњс н ванармиско васпитање Смучарски спорт садржи многе елементе који су самп по себи војног карактера. Зато у смучарскпм организацијама вапармиско васпитање мора битн саставии део свакодневног програма. Обучавајући студентс у смучању наше оргашпације непосредно и актнвно прнпрема-

ју своје члановс за службу у Југословенској армији. Смунарски спорт је толико разноврстан и богат да tse студснтн моћи да науче добро да смучају, упознаће разне днсцнплпне као што су: бојна патрола, крстање са картама по непознатом терену, ноћно смучање, нзвиђање, прикрадањс непријатељу, зимско логоровање, прављење склонншта бд сисга, оријентацнја у маглк, учтознавање са плашшама и сл. Овогодншња такмичења Као н прошле године тако ће се и ове на Универзитету и великим школама одржати миогобројна смучарска такмичсња, уколико то сиежне прилике буду дозвољавале. Поред разнкх похода, тагсмичења уиутар секција и клубова и међуфакултетскпх такмичсња, предвиђа се одржавање првенства Универзитета п велшшх школа у близини Београда (уколикб буде снега), на Копаонику или Шарн. Најбољи појединци и eKimc браниће боје Уннверзитета на смучарском V' --’ству Београда и 7 Ш W DaiVAMIkIL Alktik

ж. радосављевик

ДЕСЕТА ИЗЛОЖБА УЛУСА

(Настава« са трскв страие) У ком случају пе може нмати познтивног одраза на развој сликарства. Успелији су акварелисани цртежи Владимира Стојановића “Из мог села“, скиде Пива Караматпјевића и “Рашено црногорче“ Илије Шобајића. И пластика Је исто тако као и графнка па овој нзложбн скромно заступљена. “Васа Чарапић“ Радета Станковића, иако монумеиталног фор мата не оставља снажнији утисак, као ни Трупа пионнра* Јелене Јовановић. За вајара који не влада добро ни анатомнјом као што Је Јелена Јовановнћ, оваква група је бнла нсувнше тежак задатак. Александар Зарин поново је изложно лирски прнсну женсху главу у мермеру, те се још једном афнрмирао као нзврстан портретнста. Ова изложба показуЈе да међу наштгм слнкарнма нма снага које су у сгању да, савлађујући свој занат и прнлазећи присније нашој животној тематицн, даЈу ново оствареље и нов прилог умстности.

Миле Кујунџић

МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА

1. Шта је софизам. Реч "софист* (мудрац, вештак) од Друге половнне V ввка постаје надпмак за посебзи тшт античхог филозофа, за професионалиог учитеља фнлозсиђије. Овај пови тнп филозофа, енциклопедискн образованог про фесноналног учитеља појавио се у периоду процвата старо-грчке робовласннчке демократије. Жеља за проширењем отпнте; а посебно по.татичке културе постала је нужност услед огромног напретка полнтичких и судоких установа; прогреса науке, филозофнје и умегностн. У условима економске хегемопије, Атнна постаје и културни и политнчки центар тог развитка .Политичко образован»е, нскуство и маЈсторство у јавним говорпма почпњу високо да се цене. НаЈ-чнтп људс да мисле, говор«, делзју, то је задатак софисга, првих плаћених учитеља ”врктние а . Наравно да су софисти актнвно учествовали и у филозофпји, само онн нпсу сачињавали једну школу. Управо разноликост филозофских концепцнја јест њихова основна карактеристпка. 2. Јесу лн термини "олигархија" и "тимократија" означавали у античкој Грчкој исте државне облике?

Тимократија је (по Платону) прелазни обликс од аристократије ка олигархији. Поанато је да је Платон заступао гледиште 'идеалне државе“, т.ј., аристокрагске републике са три сталежа, а) филозофнма управљачима, б) војницима и в) произвођачима. Он је наравно био и cnpeMaiH да прихвати и аристократску монархију. Са арнстократијом ишократију зближава двојна моћ владајуће групе, друштвено обедоeaibe, специјално физичио образовање. војна сила итд. Типу демократије у историји Грчке пајближа је аристократска Спарта. Олигархија је владавина најкрупнијих претставника трговине и лихварства. 3. Одакле долази реч академија и шта јс она претходно означавала? Академија j'e претходно била им* Платонове филозофске школе, која је постала центар античког идеалИзма, После дугог лутања од Merape, преко Кирепа, Египта, јужне Италпје, Сицилије н Сиракузе, око 386 год. пре наше ере. Платон се враћа у Атину и у врту посвећеном Митском xepoj‘y Академу оашва своју школу која од тада вшие столећа окупља све оне снаге које се боре протнв материјализма и атеизма. ,

ХУМОР

Л И Ц А: I f ретсадавајућж I оргчитазатор ] ( органззатор Друг Млрко Студвит 1 годдле Hiaaa Оа в. ет, ГЦ r. 7 гаае II г.тас Студжти « студеиотап« (koj'* тпту п ir© плвшу). Свграчх, ггввачн. Радља ©e дотвђв у даутој гголоввше XII мвсеца в»д»в гаДЈГно лрв« пачавиие XX ввка, aa једшж флку.тгвту у Беогрвду. I ЧIШ У ожгшвовшц« факулхета. Заседа акгнв Народнв омладине. Тшшпгу прекнда глас претседавајућег Претседавајући - Е, па дрјтови, ако ihhco нема впше ништа да каже, прећи ћемопаразно. Другћевамдатн једно саоттштеље. I организатор Другови! Ускоро ћемо организовати другарско вече. (повишеним гласом). Гостоваће нам студенти Музпчке академије!... Њвговв р©?и ттрекида аплау*. Чу ]у ce гласови г Браво“, „тако ј«“. „жпве-о - ’. I организатор (прилази једном омладинцу) колега тп ћеш бити моја дссиа рука. П организатор. Али,... ја... овај. Рукују сс. II ч;ш 25 дедембар. Пространа дворана Н» з»ду сат показујв 30.30 часова. Нвволико Групица посетнлапа тито пшгуће. Чује се ретго пашљуцање. НаЈзад се појавл>ује ггрвн оргаагааатор, 1 организатор Молпмо вас да нас нзвините што нисмо почели на време. Наисалост ни сада нећемо моћн да почнемо. Музичка академија пас је гнусно превармла. I глас Нека нам онда друг Марко отпсва „Горе лампе усред Карловгца*. Чују ce повдцп „Слааммо се“. ~где le дрјт Марко", Марко-Марко”, Гспгкла избаго-је Марка напред. Он ce опгиа. Друг Марко Алн, побогу људи, ia не умем уопште да певам. з II организ. Нема всзе, само ти тевај. 1

Дрјт Марко пева али код пола песмв лрупа посетилаца која пе може више да нздржк сквда ra са подпјума. Гужва, Повпдж. I организ. Ајде сада да нам неко иешто отсвира. Студ. 1 год. Ево ја ћу! Свираћу вам Бетовена. Он је мој љубимац. Саитра Бетовсна. II глас. Јадни Бетовен! ЈСлавир Јауне, Јаупу п посетиоди. Пујв ce узвик: ЈДоста 1 * У помоћГ* Сгудент прве годннв пошто је заврпгио масакрираше Бетовена важно се клзња, I орг. А сада једна рецитација. Ко ће? (Гледа посегиоце којн се крнју једа« нза другог). II opr. А! ту је Жика, АјдеЖпко пе стидп се. Езо, друговн, друг Жика бнвши студенг 111 године прочитаће вам јсдпу решпацију.

Питање; Шта је то? Два црнца у тунел>’? Одговор; Не, мрак у ходницнма Техничке велике школе.

ОРГАНИЗАТОРИ * ионад са левањем и свирањем у два чина

Жика „У кврге су ме бацнли...* II глас Живље Жнко. Нксмо на парастосу. Омех. Граја. Нндо вв слуша Жнку. Мало потом у.тећв I оргавизатор у салу. i орган. Бво их! Долазе! Ура!... Улазв отудентн Музнчкв академмје. Сат показујв 21,30. Понинл вг!р»ниа. Неко гаси п пали сввтло. Из гомилв се одваЈаЈу орглЈгнаатори ! opr. Баш ушела приредба. Аia ћс да нам завиде. II орг. Пало је десет „сомова*. I орган. Сшге смо ми. РукуЈу се. ЗАВЕСА

Са иепита Проф.: Реците ми какав је однос између владе ФНРЈ и Народнс скупштине ФНРЈ? Студент: Тај однос је другарски. Где је свеска? Код нас, бдаа, згода жива: нико људе не npooitea; но без буке н без треске по клЈптама иду свеске, па се свако ту потпнше, да се посте контролише да л’ си врсдан и уредан; Без жагора потпнс свако ставнт мора, јер без тога чему крити неће индекс оверити, Мислиш, бар ту сметње нема та је тема бсз проблема; писменп смо свн по реду знамо чак п абецеду, па свс свршпш брзо, лако... Али, азај, Кад бп бшо тзко! Него гледај ту је беда: по петоро пише један, па док стави пет поттгса са пет разних рукошгса и оловком н мастнлом, и удеси разнпм стилом чекај роде време оде! Онај, коме свеска треба, залуд скида свеце с неба н по клупи шаком треска; „Где је свесна? 1В Пре но што му свеска дође —• п час прође. Студетт славистике

Очшедна агитацнЈа

Види богати! Сјајна репродут* ција Пикаса! Варате се колега. То је најобич?« иији плакГт. „Комарац“ бр. 2 ,

СКРИВАЛИЦА

ОГЛАСИ

1. Јачајмо редове нашег пданшгар* ског друштва! (Не важк за јер ми нисмо дужнн да снабдевамб цео свет), 2. Упознајмо лепоте наших дивних планпна! (Треба унапрсд оз«а* чјгги број ципела којн желимо). 3. Оснажимо своје тсло и челичи;мо свој дух! (јер још није сигурно да ћемо дипеле добиш). ПланЈмарско пабављачко потрошачко друштво вдвш Мали мензашни иеноиим Чачкалица орзфе које се може купитн у CBiiM колонијалним продавпицама. Има ra у свим мснзама, о» cum у студентским. Нож нешто што је свакако твр* ђе од кашнке и внљушке. Салвет ствар помоћу које скн* даш трагове хране са бркова, усана, браде, прстиЈу, панталона, хаљина и сл. Али то никако нлје чаршав (столњак) koJii сада служи за то.

МИКИ „НАЈЛОН" СПРЕМА СЕ ЗА ИСПИТЕ

Одговорни урсдвик Сима Беговнк, Уредннштво и администрацнја Београд, Б&тканска 4/iV телефон 23-464: Чековни рачун: 102-903213. Штамларнја ~П олитика“ Стаљlиградс.ка 31