Student

Друштвени клуб Универзитета

Отварање- непосредни ѕадаци - перспективе

Под окриљем културт.о-уметн ихког др>тптва "Брзнко Кршановић", 4 о. м, свочаио јг отзорен Друмтвгии кт/б Јтпмерзитста, ј/з присуство ректора др Илпје Ђуричкиа, члзна ЦК Нарсдне ог.тладгшс друга Булатовића и претставннка омладинских организаднја факултета. После поздравис ргчи ректора др. Ћуричнћа, који је истаказ ваи<ност ове ноае установе sa све студекте и изрозио наде да ћс Клј'6 опраздтти своЈе постојгње живим и плодотворним радом лруг Б. Сребрић, члан упраос друштва ”Бранко Крсмаковић“, одржао је рсф<“pat, изисвши у грубкм uprava смер нице делања клуба, кстнчући да ће многе идеје падати у току самог рада, као н да бн ово требало да буде прототип сличних установа по фак ултетима и акадсмнјама. Затим, прпрсl>ен је програм, на коме je отпсвано неи'олико mepскнх арија, Шубертова сочата, отсвирака јсдиа Шуманова соната i:a клавнру и приказано неколико краћнх филмова. Организација Иародне омладине на Универзктету ни на чему д!>угом пије тако мало радила и урадила као на озбиљном изналажењу путеиа којима би се дала пуна подршка културном развоју студената, њиховом сстетскои сбразовању. Тежиште к"ул тјфног рада било је до све године усредсређено ка организотање културио умстккчких друштавл, на форснрано увежбавање програма у секцијама друштава за фестквалске приредбе- Чак се у токе ишло тако далеко, да се понегде уврежило и озаконило пеписапо правило да свакн члан Кароднз омладике мора да ради у некој од сскција csora факултстског друштва. На страну чињеннца што се у друштвима врло често и непотребно губнло одвишс времена и што је резултат св«х тнх напора био један једини иступ друштва годишње на фестивалу. Не би хтели при томе нн да запоставимо успсхе фестивалских прирсдби и да оспоравако лепе резул- _ _ vare неких друштава, нарочито запд« Р ект °Р »Урић говопч иа отварању жсне приредбе Ку.пурнз уметиичког Клуоа друштва ”Бранко Крсманрвић 44 , које да постане место у коме ће да се сс по квалитсту своје хорскс и фол- дискутује о свему онрме што с у у клорне секције може да убраја у њему или ван њСТа буде чуло, вииајбоља друштва у земљп. Алн се дело идм прочптало. шггамо как&з је стварке користн у Да би бто јасчији и кРнкретнији прошнравању своје ку.тгуре имала послужнћу се примерима, Претпоставећнна студената од читаве те трке otso проба и усил»еног стварања секција чак и тамо где оне нпсу иrfa.ie реалне подлоге за опстааак. Да лн Је порасло тиме опште обрастудената? Да ли се нзашло у сусрет увећанкм лотрсбама за обогаћење њнховог иителсктуалаог жпвота? Свакако не миого! Поодавпо се осећа кеопходност да се изнађу путгви којн би подупрли настојања да се од будућкх социјалистичкпх ннтелскту'алаца нг створс ускн прахтицксти, нгго људи са ишроким образозањем, да се остеаре повољнкји условн за културно подизање студентске окладине н изонггравање естстског укуса зз умстмичка оствирења. Почетак ове школске годинс је обслежеи снажним иастојањима за буђењем културвог жиБота на свим факултетима. Међутим, тако нагао скок теико је нззодљнв. Културно уметничке комисије су стајале прсд веутрвеним стазама, пред задацкма којима се по првн пут басе п нпје чудновато што се планоои њнховог рада само делимнчно н.тп никако не остварују || што су сли негде претерани, а пегдс нису сдговаралн потребама и жељама чланства Иеродне омладине. Отварање Друштпеног клуба Уннвсрзитета је утолнко значајнији догађај uito hc 0:1 д а послј ? жи као путоказ сакма факултетима у поглелу организовања друштвено забзвиог живота- Баш збсг тога смагрзм да органнзовању о.чог живота којн ће сс одвијатн у оквиру Кдуба трсба приступити од самог почетка са поссбком брижљизошћу, како би Клуб стварно у културном животу Бсоградског упиверзитста постао клкпа чнјим карастаљем ће да оживљава интерсс за културие и уметничке тсиовнне, луча чији ће пламен моћи да се преhocii на све факултете међу све студентс. Ио, то се нећс постићи само тнме што ћемо ка подијум Клуба да доводимо иаше истакнуте уметннке и гледзмо и слушамо њиховс ннтерпретације, кто ћемо органкзовати полнтичка предавања и предашња из области културе и Јтиетности, него ако кроз Клуб допринессмо дубљем разумеЕ«н»у многих појава v културном, политичхом и уметничком сзсту код нас и.на стракн. Зато Друштвенн клуб Ушшерзитета треба

виио да је у Беогрзду отворена изло?кба францусимх сликара импресиониста. Пред изложбу би у Клубу jtorio да се одјши предаваље о фраи цуском ммпрссзомизму, друштвсимм ксреннма импресмонистичког npsaua у сликарству и његопим иајизразитнјнм н најпознатнјмм претстазкииима и сл. Групе стз'дсната које би г осетиле изложбу. ншлг би уз пратн у Е-одића, који би им на изложби 7<оли ка.јпотрсбнија обј*ши»ен»а. Но но остати ни при томе. После изложбо би сс у оквиру КлЈ ба аргаиизовала дискусија кроз коју би се разја(Паставах на nei'j стратги)

БЕСПЛАТНА ПОДЕЛА НАМИРНИЦА СТУДЕНТИМА

у оквиру помоћи организације КЕР

Рсдаицији нашег листа студенти сиакодисвно пишу о разлимитнм економскнм пробломнма и својим тешкоћама. Пос.те изјаве прстседиика Комнсије за ванреднн узоз друга Л»убе Бабића о помоћи којо ћс се делити поеко орггнизацнје CARE велики број нагакх читалвиа питао је; колика је помод за студенте и како ћт се она њима дслитн? Ззто смо зј№sолклч Комисију за ванредни увоз да иас упозна са качином рзсподслс артикала. Трсћег фсбруара лобилн смв одговор. Доносимо га у целкнн: „21 јануара 195! годккс пвтпнсан j? уговор пзмеђу Владе Фсдерлтидне Народнг Републике Југославијје и Задруге за америчке повгиљке за Европу (CARE), по коме ће орга низација СЛКЕ кспоручити Југосла-12,030 тома iaia у праху, SЛРO тона бутера и 21.000 тока млека у праху. Ову помоћ, преко органнзације CARE, додслкла јс амер»ггка влада из својих располоишвих вншиова хране. Уговор је закључен с важкошћу закључно са 31 јулом 1951 годикс. Прнмљени артикли дслнћс се бесплатно здравстЕсним и соцнјалним установака, учсанцима средн»их и сручних гаксла, домовнма ученика у грнвредн, стаковиицима пасигатих крвјсза, студентским мензама и домовима, као и студснтима ван домова и мепза. Према предвиђеиом плаиу расподелс потрошачи, којима ће се дели1н овн артикли, добиће у оквиру »tcсечlк>г снабдевања по 1 фунту (4G3 грама) јаја у праху, једну фунту бутсра и 2 фунте млека у праху. У ту сврху издаће се специјалне карте за снабдевгље артиклима који с« примају у оквиру помсћи организапчјс CARE. Очекујс се да. fce прве испор>т<е пристнћи у кашу земљу крајем фсбруара 1951 године.

ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНУ СКУПШТИНУ

СРБИЈЕ

27 мартЛ 1 ове годкнс одржсвају гс избори за Кародпу скугштину Народне Рспублике Србије. Широм Ссбије. по нзборипм срезовима, већ су изабраии нзјистакиутији трудбеннцн и руководиоцл за кандидате за пссланнке Народкс скупштиие Србнје. j Први избори у НР Србијн спропедени су 10 новсмбра 19-16 год. у времс када сс довршавала обнова наше и када су припреме за np«:i Пгтогодиикви план биле скрро з&вршеке. Ози други избсри имгју такође великЈТ полнпгчки и мобилизаторски 'значај sa пароде Србнје. Они ћс показзти ibercmo политцчко јслинство н спремиост да својим шеетомилионским снагама, заједно са осталим пародима Југо-

славије, нг.стоји на очувању мирз у свет\\ Изборн ће, даље, мобилисаги иове снате за нозз прегиућа у изпршењу плаиских задатака у овој годипи. Народе Србијс очекује даља изградња паљаониие бакра у Сезојни крај Ужица, довршење фабрпке шамота код Раиковићсва, даља градња хилроелектричие кентрале у Овчарско-каблзрској клисури н други објекти по Србији. И студенти Београдског универвитста, велмких школа и акадсмија изаћп lie ка ове нзборе н маннфсстовати своју спре.мност да својим .учењсм и знањем, заједно са нзродом Србије, учествују у лаљој изградњи наше соцнјалнстнчке домовине. Истина под инквизицијом

Данијел Ренар, командант бригаде „Рено" искључен из СЖГ-а

Измишљена всст? Нс само то, Клеветшгчки члаиак? Ие нн то. Ни то више нпје довољко издавачима 'Иманите-а“ да убеде своје читаоце у правилност липкје информбнроовског руковолства Комунистнчке партије Француске. Нарочнто не кад је у питању Лугославија тај 'трн у оку свпм тамошњим уснулим мархсистима, трн којн рсмсти њихове опортунистичке снове. Члацак објављен у 'Имзнитс-у“ под пзсловом: ”Један полицкски режнм, ето шта је Тнтов рсжим* (Voila се au’est lc ronirrc de T5to, un regime de police) није само лажна творевипа у скјтшцсној глави чланкописца, Короп од лажи којн ry ц:и CBgKvt гла»с нсгиис налази нз "Има шггеов«м“ стрзницпмз повољно тлс за развој. Али га читаоци већ на првн поглед когу дз препозиају. Било га је потрсбно прсфарбати. обојнти свежнм бојама е да би некако наличио ивету. У том циљу је извршена злоунотрсба имена дпојнце бригадиста француске ралнс бригаде ”Рено“ са прошлогбдишње пзградње студснтског града у Лубрави загребачкој: Ренс Бслур-а и Писра Таверннјс-а. Испзло је као да су оми паппсали чланак, Јер су њихова имсна мзспнм словима потписанз без њихозог зпања и пристаика. Што то претставл.а обичан фалсификат ко за то хајс у "Иманите-у*. Важно је да су чнталачкој публишЈ сервпрали ”тазе робу“ о Југославнји. Издавачн су мислнли да ће загарантоватн истинптост чланкЛ имепима двојпс бритадкста као заштнтним склопсм уверљпвости. Па забога пишу га очсвшш П|ттамо се да ли јс стварни mtcau

чланка икада видео Југославнју п срсо се лпцсм у лице са нашнм човеком. Иначе члзнак обнлује богагнм речником (у њему се, као што смо гећ навнкли, много грди). а маштом (читај нзмншл>ек.ем) превазилазн криминглне романе. Али се прп шгсашу члаика заборавпла једна тврдоглаза чињснииа: Исттшу не можеш оковатн инкзквим оковом. Рене Белур и Таверннје су одпста бнлн гости у нашој земљи, но утисцн које су понели са наших радиих попрпшта из фабрика и задруга ни из близа не личе чланку објављеном у "Иманите-у* са њlгховим потписима. Али бољс да пустнмо сзме 'потппснике* да изјаве шта миглс о "свом* чланку. Иитираћемо нске ставо-зс пнсмз нзписанрг руксм Даннјела Рснара команданта бригаде ”Рено*. Писмо носи датум 21 јануар ове годпне. ...Да, одиста сс много тога од мог повратка одиграло. Најпре чланак Белур-а и Тавсркијс-а објав.љен у ’’Иманитсу , ‘. После овог члзика сам лично разговарао са Белуром и мн смо заједно дуго дискутовали. Поводом ове дпскусије он ми је изписао писмо. Ево ra (Реиар је дословно прсписао Белурово ппсмо у целости): Писмо алресозано на Даиијела Ренара ксманданта бркгаде ”Рено“. "Ја потписатг Белур Рене изјављујем да“ ...и ииже под бројевима тачку за тачком којима побија "гкгтиhi'toct* п "добронамерност* доппсмика ~Иманнте-а“... Чланак под насловом ”Један полициски режим, ето шта је Титов

режим* објзвљен у ”Иманите-у* 22 септембра 1950 шкам ја напнсао ма да јс мрјим именом потписан.“ Зар је потребан коментар. Не. Ова јелна једина рсчеппца сама дсмантује н истннптост чланка и дајг доказа о злоупотребп нмека Ренс Еелура. Коров остаје коров па ма како ra залевали и префарбавали. Но то нијс све. Даље се каже: ”Писмо изобличује моје мишљење до сакатости...* По "Иманите-у" Белур пише како је, тобоже, дошао у Југославију заведеи лажиом пропагандом. А ево шта он о томе изјављује: “Да итгсам нмкад рекао да сгм одвј'чсн лажном пропатг«дом*. У "Иманите-у“ Бслур с-пи-сује страхоте којих се иагледао у логорима гдс робује нагод *а не буржоазија". Белур: *Да ип-сзм сигуран да ли r у затворснини припадкнци буржоазије пошто нпсам посетио никакве логоре...* ’’Има«пте* испреда мисгериозну причу о срсдњевековннм тамницама са осматрачшшама, а Белур чији потпис стоји под чланком нијс посстпо нн видео ни затворснике ни логоре. По 'Иманптсу* су бригадисти били, чим су ступилн на тле Југославијс шчепаии од некаквих пропаган листа, ла би им се паметнуло предубсђење о снтуацнји у нашој зсмљи. А Бслур велн: ”Да нпкаква пропагандз ни]е вршена да нам наметне мншљељс 'а присрн*. Члаиак Иманите-а нијс. само бсзазлеиа новшгарска патка. На нстину се у ”Иманитс-у* всћ давно заборгвило кад се ради о Лутославијн. Важно ie да се постигне циљ Требало је убсднти франпуског ”неверног Тому*. За то им се чиннло

да he најбод.е да послужи овака s метод nncaiba јер су се, вероватно, допискици већ компромиговали. А ако иеко цокуша да каже исгину о нашем животу онда и оп аутоматски постаје прелмет увреда н пооаки. Командаит бригаде ”Рено“ ]е инсмслирао да се Белурово писмо објави н оио је објављено у внше ЛЈЈСтова. И тада ни он нијс могао иабећи железној метли која чнсти све што јој сс успротиви. Да се њсгова реч међу радницнма не би чу« ла исклучец је из СЖТ-з. А моуивацнја? Ево је: *Он помажс Титов рсжим“, „он клсзета СЖТ, а иарочкто нашег драгог друга Бсноа ФранЈЛоИа** (Једаи од руководилаца снндиката). Шта му се пребацујс? То што roвори ксгину о ономе у што се j-ве* рно у Југославнји. На точак, пријлтељу, као да му се каже. пз свс дои не признаш да си погрешио м дз свс оно што сн нидео ннси видео, а све оно што си чуо ниси чуо, сзв дотле ти не говориш истииу. Изгледа д.ч би за "Имаките* било добро да су кроз Југославију прошли слепн и глунк људи, па још уз то мало покварсни а ие знатижељнн брпгадисш (радншцг, студемти) који су заустављали сваког пролазника. сваког сељгка, постављали им пктаЈка к ужурбано захтевали да нм се иреведу њихови одгосори в тадг би могао да сс нзвуче добар vaтеријал за њихове чланке. А Hcutна, нстина на точак у ланце. Но н овог пута ствари су се обелоданмлс: Истину никаквим оковоц пећеш оковати. а коров остајс коров па ма како ra префарбавао.

ОРГАН HO СРБИ|Е HA БЕОГРАДСКОМ iHHBEPSHTETV И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА