Student

ЗАГРЕБАЧКИ АПЕЛ

„Атмосфсра ]е у Загребу изврtHa“ изјавио је белгиски делегат Бисере, мислећи на потпуну слободу заступања разлкчитих глсдишта са говорнице на Марковогл тргу. „Овде се може говорити боље но игде другде“, отворено је дао израза своме уверењу, француски сенатор Леон Амон. „Сазивачи отзарају широко врата слсбодној речм и слободи мишљења“, подвукао је члан белгиске академије Луј Пиерар. И многи други делегати су мздвосмислено тврдили да се мољда по прзи пут у историји гозори тако слободно о миру и свим чинкоцима који му стоје на путу. Сви делегатц су били мањс или више познати европски или светски пацифисти. У појединостима су се њихова мишљења разликовала, што је сасвим разумљиво с обзиром да су дошли из потпуно различктих делова света, са посебким схватањика о овом или оногл фактоРу али су у основи сви увги били компактки када је у питању биг ло очување мира човечанству. То је најизразитија карактеристика Скуna за мир у Ззгребу. Једнодушна тежња ка мирком решењу свих спорова међу равноправнигуЈ народима и довсла је до тако счигледно једкогласно примљене о начелима борбе за мир, чији камен темељац сачињавају десет тачака Видмаровог нацрта. Ако је у Загребу и долазило до извесиих спорова, као до кесугласице између француског делегата Ањес Амбер и Американца де Лиме око американизације Француске, између Луја Пнерара и прстставинка Марока Ахмета Алауи скР привременог туторства или потпунс смапципације нолонијалних поссда, онда то, не само да је потпуно схаатљиво, него и не умањује знача.ј успе- < ха веђања ка Марковом тргу. Ма- ■ против, с правом би се пре могло < рећи, да га употпуњује, чини солид- i нијим и оправдава разлоге сазива- j ња Скупа. Људн хоћ.е мир и нање- i гозом очувању треба активно из i дана у дан радити. Ту максиму је < цео Скуп без кзузетка прихватио. i У саборници су седели једни до i других претставници колонијалних народа и претставници колонизато- < ра, претставници Амеркке скле * која продире својим екокомским i престижом у све капиталистичке зе- i мље и претставиици заморених, ста- i рих нација које свг више тубе свој i утицај. Па ипак је Скуп признао у с

i- целини чињеницу да се кароди Ази- је п Африке буде и да се мир мо- жс градити само гко cje и њихове - тежњг ка осамостаљењу узму у - обзир. Фрснцуска књижевница Еднт е Тока је чак осудила политику владе 0 својг згмље речима; „Влада предуj зима -социјалнн прптисак и води кри- минглни рат у Индокинн да би одл бранмлп клтерссе капитализма“. За> гообачки СКуп је ставио мир и - слободу јодно поред другог пред - очи чозечзиства, да се послужнмо 1 речима гкадем.чка Писрара. По) тврђсна јг још јсдна чињоница. Цео i сбст је свестан да капиталкстички качин привређивања припада проi шлости, дз се морају тражити наi чини ка прокалажењу сопственнх : путева у независни социјализам Иа Маркозом тргу је заоргна бразда и у њу бачено семе мира. То ■ нису бнле речи просуте у ветар јер i кх слуша нс надом прима мирољубиво чоВгчанство. То није ни кукољ »рах romanae« Јер” js слобода и равиопразност међу иародима истакнута на прво месТо. Није пи чудновато ни случајно i што поклич борбе за мир извире са нашег тла. Та релативно мала територија на Балкану, на којој се укрштају путеви истока и запада била је последњих деценија поприште најтежих ратних страхота. Наши људи изнад свега ценг слободу, то су показали безброј пута а тако су често морали уз велике жртзе да се отржу из ропства. Зато се баш из тог кутка света чуо искрени глас мира у слободи. У Загребу је зачето јсдно велико дело. Мико није толико наиван да сматра да је озим мир обезбеђен, али сс обзканило да између света пактова и блокова супротно наелектрисаних постојн и увлачи се и У саме порс сила које стварају противничке таборе, једна трећа реална снага, непријатељ „ужасног страха непрсстаног међусобног убијања људи“. Та снага коју је један од делегата назвао „тређа сила“ не жели нова ратаа крвопролиђа и сматра да се све несугласкце међу народима могу решити преговорима на равноправној осиови. Од даљих напора и сарадње зависи да ли ће се и до које мере афирмиратн утицај мирољубивих снага идали ће догопор н порука са Марковог трга ући у историју као јединствени акт, „Загребачки апел“ како се то чуло у већници хрватског сабора.

Југословенски делегати на Скупу мира у Загребу

ПРЕД УНИВЕРЗИТЕТСКУ ОСНИВАЧКУ СКУПШТИНУ САВЕЗА СТУДЕНАТА

ПРВА ЗАПАЖАЊА

Ових дана се завршавају оснивачке скупшгине факултетских удружеља Савеза студената Југославије- Универзитетска скупштина је заказана за 11 новембар. Период од шест месеци, колико је протекло од оснивачке скупштине Савеза студената Лугославије, довољан да се већ сада сагледа пот пуно оформљена организациона структура удрЈТкеља, секција и клубова. Организациони облици израстају постепеио, сТално се мењајући и развијајући. Кроз припремне састан ке година и оснивачке скупштине, кроз састанке управа секција, видс се позитивне клице, са којима се може ићи даље, али се виДе и недостаци, грешке и лутаља, која се морају одмах псправљатп. Непосредно иза оснивачке скупштине, почеле су се стварати секцијс и клубови. Стара друштва и де батне секције при организацији пародне омладинс наставиле су са радом, а секције Савеза су се користиле њнховим искуством, тражнлс свој садржај рада и почињале самостално да живс. Летњи распуст при лично је прекинуо њихову активност. Овогодишњи рад у формнрању Савеза знатно заостаје по интензивности од последњих месеци пошле школске године. Од раније практич не делатностн, рад се свео на непотребно конферисањс и на чекање нових управа. Стара руководства сматрала су се већ разрешсна. Рал у секццјама је стао понс су се на састанцима помињале као будуће фррме рада. Никаквог унутрашњег живота, _никакврг гсоришћења искуства из претходНоГ рада-‘ Оно што је било створено у. мају, даиас сс поновО ствара, а у мнбгим органи зацнјама се још увек дпскутује шта и како стварати. Избори никако не могу да реше како треба радити, нити ће послс избора као неким чудом, доћи идеје о правим облицима делатности. Непотребно је нпр. чекање кулЈУРно-уметничког друштва ?'кономског факултета "Владнмир Перић-Вал-

• тер* па нову управу, да би ове ro■ динс почело са радом. Исто је тако ■ непотребно чекање удружења Шуг марског и Пољопривредиог факултета на упутства како формирати и i које секције. Секцпје већ морају да постоје као темељ и да почиу са i радом, не 'плашећн се од почетних r грешака н лутања. статута i Савсза, који ће овпх дана бити го• тов, треба да буде само резиме до■ садашњег искуства, а никако пра[ впла koja би била сама себи довољi па. Нацрт статута нећс детаљнсаш , како треба да раде секције ШумЗрског факултета. То ће шумарн сами i пронаћп, водећи о специфнчностн свога факултета, о сопственом искуству кроз праксу, а нс кроз теоретска нагађаља на својим припремнпм састанцнма. Свакп факултет има своју традицију п сзој жи; вот, и о томе се мора иајвишс noдити рачуна при пзбору нових формп рада, Тендемција једностраности Ослонити сс иа специфичностпма факултста код избора секција ие значи претворити нх у стручне кружоке. На неким прппремним састанцима се испољнла тендепција једностраностн при избору секција, што је исто тако велика грешка као и

тражење општих облика- У дискусији на припремним е» а,м ч*цима био лошке и геолошке групс на Природно-математичком факултету, највише се говорило о стварању стручних сркција. Скоро је преовладало миШљење да се секције оформе на бази предмета, који се на груда.\/а проучавају, а читав рад секција 6i Г се сводио иа понављање крадива и припремање за испиге. На овај начин би се Савез студената од полнтичке орсанизације претворио у стручно удруИссњс. а секције би постојале као 'семинарске групе. И на Музичкој академији, где су до сада формиранс две стручне секције (клуб рспродуктиваца и клуб композитора) постоји мишљење да је то њи.хов једини садржај рада. Да ли се после оваквог једностраиог глсдања може говорити о оиа три слемента у стварању лика социјалистичког студента, о којима је говорио министар Чолаковић на осмивачкој скупштини Савеза студсната Југославије: ”Прво, његов однос према учењу; друто, васпитањс новога студента и треће, изградња студента, као човека друштвеио активног“? Свакако не! ната мора да вОди рачуна и о стварању друштвено акгивног студснта. (Наставак на другој страни)

ОДЛАЖЕ СЕ УНИВЕРЗИТЕТ СКА СКУПШТИНА САВЕЗА СТУДЕНАТА

Уннверзитетска оснмвачка скупПЈТина Савеза студената Југославије, која је бнла заказана за 4 новембра 1951 године, одлаже се за 11 новембар. Скупштина ће сс одржати у ,Фнзичкој сали Природноматематичког факултта.

У СТУДЕНТСКИМ НОВЕ ЦЕНЕ ДОМОВИМА и МЕНЗАМА

Ових дана управници свих мензи и домова и претставник Савеза студената расправљали су о ценама претплате за студентске ресторане и домове. Првобитно предвиђене цене за ресторане су знатно смањене. Снижење цена је омогућено новцем добијеним од помоћи ЗДРАВСТВЕНО-ПОТПОРНО УДРУЖЕЊЕ ПОВЕБАЛО ПОМОБ ФАКУЛТЕТИМА Здравствено-потпорно удружење студената Београдског универзитета повећало је износ помоћи факулТетима. Тако ће Ветеринарски и Природно-математички факултет примати 16.000 динара помоћи и 2.000 динара позајмице, а Пољопрнвредни, Економски и ФилозофСlул по 14.000 динара помоћи и 2.000 динара позајмице месечно.

организације КЕР која ће бити распоређена на сваког абснента. У новекбру и децембру цена претплати за ручак и вечеру износиће 2.000 динара месечно тј. 1.200 динара за ручак и 800 динара за вечеру. Доручак he коштати 300 динара за месец дана. Стан у дому коштаће 600 динара, док у дому на Вождовцу 500 ' динара. Предвиђене цене у студентском дому на Новом Београду такође су снижене: соба са три кревета стаје 500 динара по особи, соба са два 600 и соба за самца 700 динара. Уплата за мензе је отпочела. Међутим, студенти који добијају дечји додатак у новцу и индустриским боновима могу уплатити мензу са- ] мо у новцу. Појединци су почели i да продају индустриске бонове испод њиховс вредности, да би са- ; купили новац за претплату. То је у основи неправилно. Неопходно -

је да Народна банка дозволи студентским мензама и домовима да могу примати и индустрискс бонове од студената поред готовог новца на име претплате. ПОИОЋ Педагошкој школи у Нишу Од оснивања Више псдагошке школе у Нишу до недавно студенти те школе су уплаћивали по 100 дипара на текући рачун Универзптета. Ове годинс основали су на школи своје Здравствено-потпорно удружење, те сада тај новац уплаћују на властити текући рачун. Пошто су им материјална средства мала затражили су од Удружења у Београду извесну помоћ за почетак рада. Добнли су своту од 40.000 динара помоћи.

МОЛБЕ ЗА ДОДЕЉИВАЊЕ СТИПЕНДИЈА НА ТВШ

ТРЕБА БРЖЕ РЕШАВАТИ

0 v • r : ~ Изласком нове Уредбс о "стћпека дирању, niiTaibe додељивања стипсндија тражи од деканата наших с факултста н наших студентских у, дружсња хитно рсшење. Но, сви I. деканатн факултета ТВШ нису ово - схватили. Тако су комисије на Тех[ нолошком и Грађевинском већ при крају са решавањем нових стнпеиAiijaU неке су тек отпочеле са радом 1 (Рударски факултет), а некс су до L сада само дискутовале о новом начину додељивања стипендија (Машински факултет). У комисијама за додељивање сти. пендија заступљени су и претставниi ци студената. Да би се отклоннле • разнс иеправилности, сваки случај разматра се појединачно и о њему се посебно доноси решење. Неке од комисија разматрале су имовно стање свих досадашљих стипендиста, док се на другим факултетима дискутодало само о поднесеним молбама. Но, ни на овај начин није се ■ таква комисија растеретила сувишно- ' ra посла, јер су на Грађевинском фа- ; култету од 600 бивших стипендиста, ( близу 500 студената поднели молбе 1 за добивање нових стипендија. Решавање молби отежавају и из- Ј весне нелогичности. Тако нпр. према новој Уредби о додатку на децу, , додатак he добијати и један број студената који до сада, с обзиром на < своје имовно стање, није примао сти 7 пендију. С друге стране многи доско- Ј рашњи стнпендисти, чији су родите- ( љи сиромашни земљорадници и не- ј мају довољно прихода за издржава- l н»е своје деце, одбијени су од сти- » пендије. * Други ироблем за комисије су а студенти нреко 25 година старости, / јер њихови родитељи не примају т стални додатак на децу. Прсма чла- с ну 25 Уредбе о стнпендијама, они i имају право иа стипендију до краја д студија. Неке комисије нм то право; о ускраћују иако већину ови* студена- д та њихови запослени родитељи.без у дечјсг додатка нису у могућности да о издржавају. Нарочиту пажњу за- с

хтсвају, и рни студенги чији су родитељи члаиови н-едовољно. развијених СРЗ. Потребно је још обавсстити студенте и о трајаљу њихове стипеидије. Такође, трсба донети прописс о додељивању помоћи, која бн сс прсма 19-ом члану Уредбе, давала студентима, како многи студенти, бар за ове месеце, не би остали без потребне матернјалне помоћи. Ј. Т.

РИЗИК

Руководиоци досадашњих еконо.ч• . ских секциш (а пајчешће још увек , само опи) пажљиво испитују могућ“ ности за рад пове екоиомске сту• Ј дептскс оргапизације само-помо. f ћп. Искцства пема па отуда u обах зривост ca којом они прилазе сваком новом предлогу о органпзацији са• мопомоћи. Када се опредељују за > ову или ону форму формирања само• помоћи факултети воде пре свега ра. ■ чуња да ли је тај пссао који треба . да донесе средства ризичан или не. Ризик то је најважнији аргумепат оних Kohi одбијају подухвате за које треба времена , стрпљсња и сред * , става. Они су радије да се иде на ; сигурно: продавница књига а у најбољем случају и трафпка. Мензе или ресторани, разне услуге итд. су су. више ризични. Узмимо пример рссторана на Еко■ номском Факултету. 1 Економисти могу да наслсде реi сторан. Али поствља се питање каI к о га издржавати? Хоће ли стиденти који буду у њему радили задовољити на своме послу? Како ресторан снабдети са зимницом? Закључак најсигурније је да се просторије бившег рестораш доделе друштву „Владимир ИериН-Валтер". Ризик ie ето, већи од користи коју би моглн имати и они који би се у ресторану хранили и они који би тамо радилп. Да се разумсмо нико не каже да ту нема ризика. А може ли се један овакав посао предузети без извесног ризика? Свакако не! Економисти, ако не могу eeh да тај ризик сасаим , отстране могу свакако да се потру;Де да cq пе претвори у нсуспех. Cee завпси од умегиности, У овом случају изгледа да су екопом исти мало неумсшни.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА