Student

Забелешке са пруге Добој - Бања Лука

Као и свакн дан, на зиду мале зграде у којој је смештена канцеларија XVI деоетице, виш спнсак свих бригада о-вог радилшнта. Омладинска радна бригаф студаиата Иовинарске ц дипломатске високе школе и Ветеринарског факултета. „Едвард Кардел.', опет има највећи прсценат нспуљеша корме између остллих пет студеитских бригада- Озај пут тај учннак износи 236%. Дооро су се показале јуче на камсну озе „дипломате - објаопња ва присуптм бригадисгима „друг нз део!гице“ и одмахује главом у правцу полукружне бараке, која би својом величином пре личила на неки магацнн него на бараку за становање. Више од пола бригаде добило је адатак да у што краће.м вре.мену истовари КО’МП 03! I ц и ј у пуну всликснка.мена за облагање иасипа код моста на Босни. Композиција је ста Јала на отзореној прузи, а сваког тренутка требало је да наиђе воз из До боја- Није се с.мело застати »иједиог тренутка. .. За пола сата 18С.м 3 камена лежало је поред трачница и композиција се празна врдћала на же лезкнчку станицу да пропусти други воз. За петорицу Бригада је на раду. Са узвишења на коме се налази логор пружа се јасан поглед н а равницу кроз коју протнче река Боона. До скора једноличне њиве испресецаце су трачнпца ма пруге узаног колосека, којима се »з ,-шљункаре* довоз« материјал за насип нове пруге. Начичкани на вагоштаа, лако обучеиш, опаљени од јулског сунца, избацују омладинци шљунак. ,-Не смемо дозволнти да композиција због нзс буде у застоју“ узвнкује комаидир чете. Док брлгадастн Сарајевске студентске бр:маде журе да истоваре приспели шљунак, недалеко од реке Босне 78 чланова бригаде „Едвард Кардељ “ прошремају нову композицију за истовар. Неко би пошгслио да је командигр чете направио неправилан распсиред људства. Док један вагон пуне четири човека, поред дру гог ради само један. Али није то грешка. ..Бригадир број 1“ Вукашин Крсмановић, студент I године НоBiDHapcKe и днпломатоке школе сам утоваруЈ'е овој вагон. Низак, добро развијен, пребацује он шљуналс преко нисмих ограда свога вагона, Не рзди брзо. Лагано, одмерсно и једнолично креће се његова необична лопата три пута већа од осталих у бригади. Тим својим радом Вукаши)нова нор.ма кије ннкада нспод 300%. После 50 минута Вукашинов вагон је пун. 5м 3 земље је у вагону. Но он не седа да се одмори. При лази оиој четворици и помаже им. „Увек он тако ради, примећује Џанкић Фикрет, командант бригаде када напуни свој вагон прелази на Други,- док цела композиција не буде готова“. Изложба на прузи Не треба много пешачити да би се дошло до железничке станице Руданка. Одмах преко пута ње, иза малих вагона узаног колосека, истиче се натпис: Логор „Јоже Влаховић*. Карактериспгчне су за овај логор две ствари: две бритаде које се у н»има налазе и велики раван простор за спортске приредбе са нгралишти ма. Недељом, прнликом одржаваша ногометких лтакмица озај ,кггадион“ Је преттун омлздинаца, а у великом

броју је посећен од бригадиста из иитернационали-их бригада. Одлука о иајбољој бригади у футбалу на Ш сектору нкје донета. И „валтеров ци“ и лдипломате* мисле да су orai прваци сектора, јер су све своје протпвниlке победили. До дерби сусрега иије дошло, али би првак свакако била београдска студентска Зригада. Први утисак који даје изложба је скромност. Но уједно се види марљпвост и укус којим је она приређеиа. То показује и књига утнсака. На самом улазу са десне стране иалазе се колица, крамп н лопата, док су нас>т!рот њима постављенн спортски реквизити и књиге. Раднги. духовно се уздпзати, бавнти се фискултуром то су најважнији зада-

ци сваке радне бригаде. Ређају се укусно израђени графикони о испуњењу норми, слнхе из живота бригаде, о културно-уметиичком раду, о посети СРЗ, о одржашш предаван>lтаа, о раду на градилиштима, о вези са другим бригадама, нарочито иностраиим... Велики графнкон приказује рад ове бргааде кроз шест великих радних акцнја почев од Брчко Бановића, Шамац —Сарајева и Маврова, па до Новог Београда и Бања Луке Добој. 22 пута је за то време прочтггана одлука о проглашењу бри гаде „Владимир Перић-Валтер“ ударном, а од тога само на Новом Београ ду осам пута. Број ударника бригаде је 52, од којих су осморица тростру ки удариици, шесторица четворосгру ки и двоје петоструки. На лепом украшеном постољу бли стају се два ордена, два поноса „валтероваца". То су Орден рада I реда

и Орден братства и јединства I реда. Изнад њих на зиду висе трн npeлаз-не застааице: најбољој амладинској бригади 1948 године, најбољој школокој студо>ћ?ској бригади. Између заставица постављена је јубиларна споменнца: ..Градски одбор НФ СрбиЈе за Београд ' За парочито показапе заслуге У раду иа обнови и изградши Веограда 1944 —1949 године ДОдел»ује јубиларну сиоменицу ~3а заслуге у нзградњн Веограда Омладивској радној брнгадн „Владииир Перић Валтерг. Бригада без ралорта Секретар штаба бригаде? Па он је на радшншту одговара другарица ш кухшве Борис Срберић naiM је један од најбољих радника. Не седи он у штабу као друш секретар«. Цело адмииистративно пословање свео је на један сат рада дневно. а ипак све уради и са ocraлим ч.тановима штаба бригаде редов но j'e са бригадом на раду. Посао брнгаде raije комплнкова«, алн захтева чврсте руке. У овој декади ради она на истовару шљунка и планирању. Нод шшпгцама њенкх чланоlВ.а наои(п непрнмстно расте добијајући свој уобичајени правилан облик. Mihiko Ђурк.о(ви|ћ, петоструш ударшгк, командант j'e „валтероваца". Са својшм замеииком Милошсм Синђнћем и секретаром преноси он на млађе другове искусгва са својих се дам акцнја, Сваки члан брнгаде вели ко— добија свој задатак и овако зн а шта треба да ради. Резултати показују да свако то и уради. Haoua бригада је без рапорта, без кршењ а дисциилине, без немих одлука о побољшању рада. Код нас не ма речи: „Ти би могао боље да раднш“. Код нас се свн залажу до максимума. За ових 25 дана одржали смо само једаи састанак и то npe неки дан, када смо морали од 110 чланова паше бригаде одабрати седам ударника. Био је то тсжак залатак. јер cbii раде пожртвовано. Тајно raacaibe је одредпло седморицу најбољих. НаЈпоиуларниј« у бригадн је троструки ударгаж Марко Маретнћ, сгудент Ш годинс. Увек је весео, ueпрекидно пева, расположен је за све, а нарочито за рад. Средњег је раста. слабије разаијеи, али му то не *смета да уместо 9 м* шљунк а избаци 12. Нпко не би помислио да је мала црика Олга Мишковић, студент I године, одличан paamniK. Али што не одаје њен узраст, показујс њен учЈшак. И ~валтеровци“ као и „дипломате" имају своју „посланнчку лопату “ највећу у бригади која у рукама Смаил Tp6oibe, студен та I годнне, постиже фантастичнс резултате. Но, не само на раду, овај крупан младић је врло добар друг и ван радилишта, весео. поштен и примеран члан бригаде „Владнмир Перић Валтер“.

Јоза ТУЦАКОВ

Jom неколико вагопета п тунел he бптн пробнјел ..,

Застапе омладипских бригада

Велика радост - нова пруга

Први пут сам био на призи. Обишао сам је од Бања Луке до Добоја. Тегико је добити претставу о оваквом делу преко штампе no npuчању или са фотографија треба обићи и видети! Пе позн-ајем бројке о прузи, Т олико зиам да је то део важне магистрале која he ићи паралелно с пругом Љубљана Београд Скопље; 92 км гиина, 60 усека, 330 мостова, мостића и пропуста; три тунела дуга око 3300 метара; око милион кубика земљаних радова. И овом пругом сада пролази воз, Ја сам са друговима дочекивао воз до Јошавке 7 јула (23 км), до l ромеђс 27 јула (29 км). Мине су грувале, локомотива ie звиждала први пут у овом крају. ћада смо пролазили диж трасе почетком јула, није се могло на неким местима ни наслутити да he ту бити пруга. Видели су се понеки кочићи, али je господарила ливада богата цвећем и бујни обронци. Тако је дуго било и пред Љесковил Водама. Понегде траг рада, али највише ливаде и поља, а само мало раље, иза шумарка, ноћ и дан ужасан темпо вслика битка; кад ноћу одлазите у Љескове Воде као да улазите у ee • лики индустриски центар. Пезаборавно је оно што смо доживели на преом сектору npe 7 или 27 Јула. ћамен, камен. Камени уссци. Усек за усеком, експлозије за експлознјом. Гласови: Минеесе! МинееееП Тренутак мир, na тресак, B—lo8 — 10 15 мина, камењем засута околина и „Гоотоовоооо!* Моји другови сликају усек. Данас одлазе, а сутра се eeh враћају. Иемогуће. За Један дан слика се потпуно мења. Камен пред очима нестаје. Нема машина, камен нестаје. Бригаде раде у четири смене, али смене се не могу тачно обавити ceu х ohe што дуже д а остану на радилишту, команданти се препиру један неће да престане са радоч други хоће да почне. Пезаборавни су ти људи. У великој бараци, у којој смо дуже боравили заједпо су Приморци, Тетовци, Златарци, Србијанци, Далматинци и игулннци, Јсдном је VII далматинска најбоља на сектору, други пут Гетоеска. Златарска је шест пута ударна, Тетовска пребацује норму зч око 200 процената. На улазу у бараку графикони понос и потстрек. Али студената смо мало видели. Културна разонода минимална, а фестивали и смотре су доста лоши. Негито је на прузи ипак недостајало. Па опет, ево воз пролази. Лг.прч mvr рпослпга. не забпг) авимо и ову. Овим 6090М fiejto кдном путо ати како су успомене драге!

Богомил КАРЛАВАРИС

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ града Рима

Замолшш смо доктора Стојчевића. наставника римског права на нашем Правном факултету да нам исприча нсколико утисака са бпвљења на Правном факултету у Риму. За наша схватања каже он њихова универзитетска организаци. ја зачуђујућа је. Ево неколико карак теристичних података; студенти ректорату Унивсрзитета предају уписне пријаве, а не деканатима, из простог разлога, што таква устапова на италијаиским факултетима не постоји. Распоред или систем прсдавања није систематски једнообразно одре. ђен. Сваки профссор има свој ра-

според прсдаваља; почета« курса такође је ствар њихове воље. Када је др СтоЈчевић обилавио слушаонице, неки професори су већ увелико држзли прсдавања, док друти нису ни почели. Исто тако списак студена та за испите не одређују факултетске власти. Сваки професор објави када he испитивати. Студент, који желн једног од дотичних дана да полаже, пријави се истога дана. Оза лабавост у организашгји фаЛултетских власти, огледа се и у слабој повезаности наставника. Један професор се жално, да се никада целокупан број наставника није моrao скупити. Као и прва година нашег Правног факултета тако и прва година римског крцата је студентима и „студен тима“; око две хиљаде љих уписало се ове школске године. Али ту постоји једна фрапантна разлика из. међу београдских и римских колега. Наиме, на предавањима од оволиког масовног броја је само мали део њих; тако на пр. на часовима римског права на првој години обично буде 30—40 слушалаца. Код нас од 1500 редовних просечно присуствује 800—1000. Ових 30—40 студената су они који се заиста интересуЈу; тишина на часовима и активна пажња је на завидном нивоу. Лр СтоЈчевић је био и у факултетској библиотеци, Запазио је једну веома лепу ствар студентски рад у библиотеци не ограничава се само на учење из уџбеника и бележака, као и иа прорађивања иаворних матери Јала. Иначе, што можда нама иде v прилог, др Стојчевић је под. вукао да су италијански академски грађани много бучнији од наших у аулама и на двориштима. Њихов темперамент често пута их доводи и до физичких обрачунавања. На испи те излази знатно мање студената не-

го код иас, али љихов квалитет одго вараља је, по оцелм љр Стојчевића, бољи од наших; од 20 кандидата просечно јсдан пада. Критеријум јс много строжији. Једаи податак: кандидат на испиту из римског права не само да мора материју тсоретски, него мора да прочцта и коментарише латипскс тскстове. И постављаље сцељивања изражава оштар критериј; оцеке се крећу од I—3o. Но реално постоје од 18—30. Ко добије маљс од 13 пада. Социјално, италијански студенти су у миого тежем положају него наши. Плаћају школарику од 2000 лира. Државних стипендија нема, не. што мало од приватника и разиих организација, а доста од католичких. Уџбсници су несразмерно скупи (један уџбеиик из римског права кошта 2.400 лира; пропорционално r сталим иенама то је веома скупо. Живот у Рнму уопште веома је тежак. Ово је несумљиво јсдан од узрока што мали број студената конгинуелно студира и полаже испите. Иеобезбеђени, притиснути пемаштином, всћина се од љих запошљава и ради послове који им одузимају ве. ома миого временз. Сам живот студената одвија се највише ван факултета. Др. Стојчепић није имао прилике да се упозиа са радом политичких организација студената и углавном је запазио ор'апизације забавпог карактера. Изгледа, за разлику од наших, италнјански професори се мало инте. ресују студентским бригама. Тако један студент, који је за време испита покушао да оправда своју неспремност тиме што је запослен, до, био је одговор од професора: „Шта ме се то тиче, ако сте запослени учнте ноћу!“ Профевори римског права у Италији се разликују по свом третира. љу материје од наших. Има покушаја историског продубљиваља ства ри и. такође, ређих настојања приближзвања марксистичком анализирању. Из овог напнса вндели смо само неке различности између нашег и и. талијанског академског живота. Ове разлике су последица с једне стране разлика историских традиција из међу наше и италијанске земље. и с друге стране још више друштвеног система и несређеног стања ко. је влада на полуострву Апенина. А. С.

имладинском иругом Бања Лука Добој прошао је први воз. Десетина хиљада младих градитеља дала је нов допринос својој домовнпи. Међу њима палазило се и пот бригада Београдског уинверзитета и високих школа са преко 500 сгудената. Президијум Народпе скупштнне ФНРЈ поново је одликовао брптаду Бкономског факултета „Владимир Перић-Валтер“ Ордепом рада I реда.

Др Стојчевић