Student

Jeдинствени руководећи органи у универзитетским центрима

Дикзкјусија по ранијсм пацрт\ Статута Cai&eaa студенат а Југо славlи|је и приlНlЦипијlелпе постав ке у иисму ЦК КПЈ од ггрошлоа меоеца ко|ј)е се од|носе на улогу место и задатке Савеза студена та као лшloоене сгудlе!нтоке политичке оргаlнизаlЦlИlје чији је цил Л ! а се у OKBiKipv Народне смллдине бори за побед\*- програма КП Југо(СлаlВlИl;е и изградн.у соцlИТlЛlИзм-а, послужили су кас oohioib за доlношен.е иовог ц#цр' та Сгатута Сашеза студената. У оуштини, мови наи,рт не от' ступа од радапјег, Али, уноше' њем извеснlих прolмена орган№ зацноне природе, подвлачењем карактара « у конк,р е тизов а њ e,\t општих задатаlка Савеза. нови Hiampr доп|р«lноси да се бољ< o;cT'B.aip'H орга'НlИoациоlКlо јединство у р|уков!Ођењу студентским ма)сама, истакне у преом реду полктички карактер ове студентске О|ПгаlНlИoац ије и, кроз конкретизоlвање задатака избегну уопшта-вања и нејаснође. Две важне промене opraiHinaaцконе природе заслужују посебну пажњу, Но ! ВИ нацрт предвиђа једнњствене ру-ководеће органе у универoИ'тетомиlм центрима, у уста' нови универзитетске скупштине са ун‘Иlвер'Знтетским одбором за један у:ниlвер-зитетски центар где улазе н орlганlИ'з>аци:је студентоких удружења великих шко-лз. Тиме се отступило од кокнепциог по ранијем нацрту који је предвиђао кар руководеће органе у уиивер-зитетским цен TpiKiMa коефар|еиције ССЈ са од6op'HMia, посебно з.з унlКlверзитете а поссбпо за велике школе. Оваквим поствв.л.ањем начина рукоlвођења, с обзиром н-а saij едннчки циљ и истоlв-етно'ст основних задатакз удружења Савеза студената, уклања се дублирање у руковођењу, обезбеђује се боља веза између осиовних органиoацlИј.а удружењ-а, постиже могућност остварења пуии|ј|е кон троле над радом удружења и oCKirvpiaißa се једlИН|Ствекост у руковођењу. По-зитивна страна но-вог иацрта Статута је и у томе што fe укланио нејаспоће и двосмислеHPGTH у oihoim делу piaeHijer нацрта KoijiH се односи н-а уло-гу и рад студен-токих удружења ванредних студoН!ата по лрlадовима и cpeao-BeMia, У ранlИ'јем шцрту није уонште било решено питање односа ових удружења према редовн-им студснтима из тих |радова и срезов-а када се у т»м местилш гоалазе за време Јтетњих и с©ме ! Стр-алн!их расиустз, док је начин повезивања таквих удружења за неке од универзитетских рукоlводеђ|их ор-га* ва био двосмlИСлено постављен. Нови »ацрт донуњује ове празннне и уклања двосмиолености. По њему, задатак о-ваквих удружења састоји ce и у томе да за време летњих к семестрал-них раопуста раде »а o!купл.ању редовlНlИХ студенатз у местим'а и

укључују их у рад удружења. Нацрт, даље, предвиђа да се оваква студентска удружења везују за универзитетски одбор ССЈ оне :репуб'Лlике у којо-ј се »ала-зи место удружења. Ва ов-atj »ач(ин, не само што )е тачно одређ-ена о-за, ррганизацио »а веза, него је истовремено одређен и однос редовних студената према ССЈ за време распуст.а. У псриоду р-аспуста они не преккдају однос са Савезсм неro су дужни да се као његов/и

чланови укл>учују у рад удружења ва>Н|Редних студената у .ueстима гд,е раопуст проводе и на тај начин астану непрекидно у конпгакту са Caiseao.M као актив* ни члановп. Нови нацрт у поређењу са р-а-ниј|Иlм зн-ачи Kop-£ii< на-пред, али hih ои није коlН'ач-н-а> слика будуi'e-r Статута. Iberoiee поста-вкс noi.Mohn he л«а се што пр<ав-илн!ИlЈ'-е приђе иаради Ст а тут,а ССЈ који ће се дон-ети н-з, ко!нгресу ССЈ овота месеца у За-грсбу.

СТУДЕНТИ ТЕХНИКЕ ДОБИЋЕ ДРУШТВЕНИ КЛУБ

Велики студентски колектив, као што је колектив Техничке велике школе, чија се делатност одвнја у једном центру, осетио је већ раније потребу за заједничм: tvi друштвеним клубом. Стручни карактер ове школе сту‘Декте чини изолованим од појединих политичких И културних доггђаја, а друштвено забавми живот, који би се могао правилно развијати ту у колективу, тражио се на другој страки. У оквиру Савеза студената Школе постоје широке могућкости за организовдње једног -солидшг и разноврсног друштвено - ззбавног и културно - умстничког живота. Удружења студената на свим факултетима Школе већ чине прве напоре да да се такав живот и оствари. Ректор Техничке велике школе

поздравио је ову иницијативу и одобрио просторије. Али прва сметња која је већ одгодила отварање жеЈвно очекиваног културног куга произашла је из неспоразума декана појединих факултста Школе који не мсгу да се погоде које поо-сторије треба „жртвовати”. Студенти и оснивачки одбор верују да ће се ово питање шго скорије решити и зато су већ уложмли око 100.000 динара за набавку намештаја како би њиХов клуб деловао репрезентативно на сваксг посегмоца. Поред го лидних гарнитупа намештаја, у клубу ће се налазити: радио апарат, шаховски столови и мала библиотека са разним листовима и часописима. Клуб ће бити свакодневно приступачан студентнма. р.

НА ПРВОМ КОНГРЕСУ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРИСУСТВОВАЂЕ ОКО 250 ДЕЛЕГАТА И ГОСТИЈУ КОНГРЕС ЋЕ ПОЗДРАВИТИ У ИМЕ ВЛАДЕ ФНРЈ ДРУГ РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ

Први конгрес Савеза студената Југоспавије одржаће се 10 и 11 овог месеца у Загребу, коме ће’ присуствовати око 250 делегата и гостију. Делегација студената посетилз је ових дана Претседника Сагаета за науку, куптуру и просвету Владе ФНРЈ, друга Родољуба Чопаковића и позвапа га да присуствује Конгресу, што је он свесрдно прихватио. Општи дневни p«?,q Конгреса je следећи: 1 Извештај Централног одбопа Савеза студената Југославије о изградњи и даљим задацима Савеза. 2. Доношење статута, и 3. Избор Централног одбора и Надзорне комисије. Рад Конгрсса ђе се одаијати како на пленарним седницама тако и по комисијама за политичкоидеолошки рад, за економска и здравствена питања, за друштвена и културна питања, за међународне везе и комисије за статут. Саи изабрани делегати већ су подељони г.о номисијама и раде на припремању потребног материјала. Страни делегати - - гости биће посматрачи при раду комисија, а активно ће учествовати У рад'/ комисије за међународне везе.

Објекти на којима ћемо радити

ФАБРИКА КАБЛОВА КОД СВЕТОЗАРЕВА

Електрична еиергиј а остала би мртва да нема дуге, изукрштгне мреже водова и далековода, спирално увиј«них жица које је пре ноое • на десетине ц стотине кнлометара Без љих она «е значи ништа. Taij матвријал, кој|и чпни основу иаше будуће онажне електроиндустрије, производиће у огромним количинама и нова фабрика каблова у Бреоју код Светозарева. коју he овог лета rpaдитн и студентске радне бригаде Београдоког универзитета и великих школа. Наша је земља још увек увозник електротехничког материјала. Неколико фабрика , Раде Кончар” н ~Елка” у Загребу, „Новкабел” у Нсвом Саду нису у стању да обезбеде, и поред огромних напора и успеха њихових колектива, све потребе наше земље за електротехнпчкмм материјалом. Такав положај наше земље у електроиндустријп из основа he нзменитн будући комбинат у Светозареву. Кад буде

завршвп, он he 'пронзводнти ro* дишње 38,000 тона каблова и спроводника свих врста: једностројне сигналне и телефонск« каблове, бакарну ужад за иросте водове, електрнчпе спроводникс, спроводнике издржљиве на висо. кој температури, подземне и бро дарске каблове. Недостатак свих тих производа је изазивао мноre гешкоће и застоје, не само у електронндустрнји, него и у дру гим шдуотриским гранама. А та оскудица псстојала је у привреДи која има безмало све сировине потребне за развијену електротехимчку индустрију: бакар из Бора. олово из Трепче ( гвожђе из Јасенице. хзртију из Београда. Бгш у средишту тих сировпнскнх база налази се комбинат код Свегозарева, ко и he електричну еиергнју добијати из Власинског система хидроцентрала. Фабрика се ове године налази у завршиој фази. Још 1947 голине започета је изградња прппремањем терена. Задатак није био лак. Требало је регулгсати ток реке Лугомира, која прети изливима. Тај задатак извршен је roдину дана ире рока. Прокопан је канал и подигнут насип у дужини од 16 километара. Тада је почела сама гралња. Већ 1948 ro _ ди«е на пољани код села Бпеса израсле су прве твориичке хале, високе и модерно грађене. какве до тада нико у овом крају mijc видео. Те н иаредних година гра ђена је и главна хала комбината. једаи од највеђ: х објеката у земљи. Оиа је лдта 300 а широка 60 метара. Тај простор био би довољам да би се, кал ие би било многобројних бето-нских сту бова, на њему могле истовремено играти три футбалске утакмние, а ла сва три терена буду још лпасана noomicmiM лакоатлетским »тазама. Око ње су истовремено Јрађеце остале мање хале. ОЈгвкшвало се да ће мзlшине у ксмринату бити монтиране пре роКа, да he пре рока каблови и воКови спроводити еиергнју у фа'брике и комбинате широм »аше

земље и олакшати напоре наших трудбеника. Али, то се није остварило. Разлог за то био је непријатељски отав СССР-а и њему подређених земаља према нашој земљи. Машине за електроком!бинат у Светозареву бпле су поручене у Мађзрској. Она је 1948 године пресгала са испорукама. Иретио је застој у нзградњи, који је з-наЧИО свакодневне губитке за нашу прнвреду. Зналц су неиријатељи наших народа где треба за(Насгавак на 3 ст ; ра«и)

Нови Универзитетски одбор Савеза студената

У понедељак, 3 мар ia о. r., састали су се пленуми одбора Савеза студената У ниверзитета, Медицинске велике школв и Техничке велике школе да изаберу јединствено студентско руководство за Београд. Подела на три одбора извршена је 17 маја 1950 год. Сматрало се да ваглом развитку факултета, повећању броја ннститута и студената не одговара више једно руководство, већ да је оно потребно посебно за Универзитет а посебно за велике школе. Међутим- делатност ов«х трију руководстава кроз годину и по дана показала је да је та подвојеност погрешна, јер су задаци студенага у једном универзитетском центру јединствени и скоро истоветни. Ради тога је донета одлука да у једном универзитетском центру буде само једно руководство. Ово је унето и у нови пројекат Статута Савеза студената. На састанку је изабран нови Универзитетски одбор Савеза студената за Београд. За претседника је изабран друг Миладин Шакић, досадашњи секретар Универзитетског комнтета КПС.

OСМИ МАРТ МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК ЖЕНА

Године 1909 Осмог марта амерички социјалисти приредипи су демонстрације тражећи право гпаса за жене. А идуће године, 1910, социјаписткиња Клара Цеткин на међународној конференцији коЈа се одржавала у Копенхагену, предпожипа је да се спави Осми март и он је пр.ослављен као међународни празник жена. Мнсго година Осми март је као такав прззник проспављан само у неким земљама, Апи Осми март је био дан који је одржао и имао борбени карактер, Тако Осмог марта 1914 године хиљаде жена у Немачкој приредиле су велике демонстрације и одпучно тражипе да се пусти из затвора Роза Луксембург која ]е бипа крива само зато што је вопела спободу и истинску демократију. Окупљвне око Антифашистичког фронта жена, наше жене ће и ове године на дан 8 марта манифестовати своју солидарност са свим женама света које се данас борв про-

тив тежњи агресора да увале човечанство у нова ратна пустошења, које су за миран и радостан раст мпадог покољења. Активно се укључујући у свакодневни живот своје социјапистичке домовине, наше жене таквом својом борбом и као мајке и као трудбенице стекпе су и заслужиле опште признање и захвапност. Свечаном 31кадемиј|Ом која ће се приредити 5 марта у 18 часова на Правном факуптету студенткиње Београда саечано ћв прославити 8 март.

Позив на такмичење студената економије

° длуке ЦЕНТРАЛНОГ комитета комуниС ИЧКЕ ПАРТИЈЕ СРБИЈЕ, дд t»e се овсгодишње радне омладине усмерити искЈвучиво на завршење кључ них 00|еката у републици- заказујемо такмичење свим организациЈама САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ на УНИ ммм^ ТЕТУ ’ ТЕХНИЧКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ и МЕДИЦИНСКОЈ ВЕЛИКОЈ ШКОЛИ, по следећим тачкама: 1) Ко ће боље објаснити свом чланству значај завршења кључних објскат а капиталне изградње. 2) Чије ће чланство боље положити испите и тиме се припремити за одлазак на акцију. 3) Ко ће већи проценат свог чланства одвести на радну акцију. 4) Ко ће боље спремити своје боигаде за развиј'ање забавног, културног и фискултурног живота на радилишту. 5) Ко he боље организовати дописничку мрежу која ће писати о припремама и о самом радилишту. 6) Ко ће постићи бољи учннак на радилишту. 7) Ко ће боље помоћи месним властима и масовним организацијама у тумачењу општих политичких проблема привредне изградње наше земље и соцшалистичког пресбоажаЈа нашег села. Обавештавамо Удружења студената на факултетима Универзитета, Техничке вели ке школе и Медицпнске велике школе д ; , ће наше удружење дати тр и бригаде које ће носити г.м е 4* а и" ВЈlА<П ' И, ' lИР ПЕРИЋ ВАЛТЕР I”, ~ВЛАДИЛШР ПЕРИЋ ВАЛТЕР II”, и „ВЛАДИМИР ПЕРИЋ ВАЛТЕР Ш”. и да ћемо се бооити з а формирање и четврте „ВАЛТЕРОВР ’ бригаде. УДРУЖЕЊЕ СТУДЕНАТА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

»ФОТОГРАФИ*

Имао сам намеру да посетнм ~фотографе” Филозофског факултета. Молим Вас. где се налази фото клуб Филозофског факул• тета, љубазно сам запитао послужитеља? Никада нисам ни чуо да тако нешто постоји, хладно је он одговорио. Молим вас Немамо ми појма! Тада сам се решио да зауста • вим једног обичног ” студента. Зар ra уопште има на Фи ш лозофском факултету , одгово* рио је он. Кренуо сам даље. Чуо сам да у Кнез Михаи• ловој улици број 40 на четвртои спрату има неких клубова, спи• ловао се на}зад вратар када ма jr видео да опет пролазим порвД њега. Вратар у Кнез Михаиловој 40 сумњиво је завртео главом: Први пут чујем. Ипак ме је одвео на четврти. спрат. Гамо су биле просторије Удружења Савеза студената Фи лозофског факултета. Запитро сам за фото клуб. Доћи ће другl Није дошао. Чекао сам и по • ново запитао. Сада ће доћи Макавејев, он /е данас дежурни, а и члан /в ф.ото клуба! Опет чекање. А у које време он дежура? Од пола дванаест до пола два. Погледао сам на сат, било је скоро један‘ v Кнез Михаиловој улици број 40, иа четвртом спрату, напустио сам даље трагање за фото клубом Филозофског фл* култета.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕИАТА ГОДИНА xvn _ Број 2 БЕОГРАД, 5 март 1952 ЦЕНА 5 ДИН.