Student

Критике и прикази

Шеста самостална изложба Михајла Петрова

Шест самоегапма изложбе Михадоа Петрсеа због свот у неколихо ретроапвктивног каратсгерв пружа нам моггућност да скоро у целннм скгледамо развоЈки пут овог нашет талентовгЈног сгвараоца на иодаучју ликовне уметности. На onorj толожок улознајемо Михајла Петрова у некххшпсо различнтих физиономзоа и опречнмх охватања сли карског оосгушса. Мижаоло Пепро® појављује се у нашем ликовном жнеоту после I оветекот рата, када се у њем у воде борбе око ноаи.х уметвичкнх схватан>а и за жихово усвајвње. У тоЈ борби за ема«ц»ша!цију Hjtoier сликарства и наатарима да сгно постаке равнситрава.н савремекичс богатог и динамнчиог лнкозног живота западних земаља, активно се умешао Мнхајло Пегров и са многнм друтма учинио да наша ликовна умет ноог узме одлунннји курс ka тражен»у новнх изражајних форми. Таксв>е је воома значајна и његова деомтност на подручју графике, опреме кн»нга и плакатске уметиостж; у том подручју оН је и до даиж веоме* активан и има велике аа слуте за раовијање и дале неговвне ових уметничкнх дисциплина. Нтетов стваралачки опус врло je Согат м рвзноорстан; тематогси скои центриоа« је најзише на ггределе, мртве природе и портрете, а користх ое како У сликарству,- тако ието и у графшти скоро свим техМикамв. У разгеоЈ.ној л.нниои његовог дела вмднмо нвколико периоца 7 којзсмка ое нарочито онјгм ранмм, моту »идети испреплета-ни утицааи »одериих струјења, нарочито модерне француске уметности. Ти Утицасјв »оде своје порекло ол Ф°висти»нсих и кубнстичких теорија и Влав*енковог слнЖарства. Тако једна мала слика рга)ђена 1919 годнве показује изразита фовистичка схват®н>а сликарског постутиса; тУ је 6ojta ослобођена свих сгета и оркестрирама У сважннм мада притушеним акордима, дочаpansa један добро нађени психолоцгки пгпимунг и јзчоо сликарско осећање. Портрет Радв Драинца из

-1923 Јпдаие дат у једној тв*виоо. ЛЈ»матично згуснутој тЗми, носи у себи иззесне улмцаое тсЈ-бизЈса, мада убл?Јжете т|раж&н»ем ј еднот ©кстаресивног унутаронег изрвза. О тим нагј ранијм« утицаЈзсма и тражењица оопстввно(г ликовног израза тч>воре нам нажалост неттотттуно сомо oee две слитсе, iroje опадају међу најбоље радсгае ове изложбе. Ако бlЖзмо жхтли хронолошким редом даље наишли бисмо на један низ пејзажа и мртвизс п.рирода, који чине једну самосталну целкну орган сгки повезану инатиlрац»јом Вламенковот сликарства и извесиим Сезано bwm схЂатан>има. Та фаза која се протеже до око тридесет и осме тодине, најттотпункје ттрккаоана на изложби, ггоказује најбоље одлике Петровљезог талвнта, и.егов дар за ,едно сопорно и пласттгнно ликовно изражавање. Широке сидаетизиране лсврипине овиос олика показују тежн>у за мтто чвригћом конструктивлом оргаштзацзгјом слике, богати колоризам »е уман.ује н>изоове пластичне вредности, а дебела наслата уљене боје оркестрира кам један веомз звучап шттгЈтгг. Слтгкарево поиман»е природе и света не почива овде cfc.Mo на споллгим сензациЈама, већ се продубљује из<весном идејом о н»ему, оттсриаатвем неиих н>его»их унутарљих закототтости жоje се одражавају у др?(матичн)им тамним складовима боје (..Предео из околмне Кнежевца", ~Испод Муч н>а“, ј.париз Ворородтста црква“, „Девојка у зеленом" „Глагва дево.l- Требз споменути и нмз слика рађеких темперогм, којом Петров сигурио влада и коју веома радо употребљава. У извескмм од тих слика, oceha с® отишљено, композипија, жив цртеж, пун интензитет боје, једимст о ен)ост целине, („Мој атеље“, „Мотив из Охрида"). Међутим, многе слике. нарочито оне, рађене за последших неколико година печин»у да губе оне озбиљне и узбудљигве садржаје раиијих Петровљевих дела, пулсација живота

гаси се, а на мес*о тога тежи се једжж* наггЈфалисттечком подражаван>у без стварвтх животиих варцида и садожипом оплемен»е«их фарми (гкиртрети Мили№ја Живаиовића, Јовака Геца, М. Панић? - Сурепа). nejoaDrai вашег гвриморја, из истог времена, и ако су у својој фактури очоићенм атрибутима импресиогаоиа и једним дречећим колоризмом гтретстат)л>ају кич и вескма слабе варшјациј-е ка квздитетна дела напгрављеиа код нас и у иностраиству. Изложени графичхи радоои на овој кзлож&и покааују смиоао и љубаге Миха.јла Пет.{х>ва за ову област лкковног стваран»а. Ту можемо вждети утицај кубкзма и апстрактне у.мегности (рвдови под бројем 116 и 119), али којм је ггревазиђен стваран>ем е?от сопственог н»»чина изражавања веома реали-

стичжсхг и експресмвног („МеЈганхоЛИ-Ј а“, „Порпре Живака Чукулића") Митсајло петров није нашем сликарству додао неке вредности које &и га у свету ефнрми-рале, али У отофкм најбол.им делиара, нкјс ни иоиеверно лепе традагције које наше сликарство и»*а н које стално обогаћује. Међутим, сада када наше сликарство тежећи новим видициава и пространстаима уметииккот иоражава«.а, корача стално нагвред гражећи и сажимајући форме за што целовитијем кзр>ажава«»у наше стварпости, Мпхајло Петро® се враћа на нвке давно превазиђене о. бли'ке м начине заборавлЛЈуђи Д а се тим о&лнцима и начииима не може интегрално одразити сто време У коме живимо и које је врло много одмакло од времена у коме су постале те форме и облици.

М. МИЛОШЕВИЋ

Музички живот

ТРИ KOНЦЕPTA

Андор Најфелд вдалнниста из Штокхолма и Kcipa Милко, пијаиисткlИlња из Суботице npi№j>e;w*л и су 29 априла вече <хжа)та. Код нас је редак случај да читазо једао вече буде посвсћено ивво ђен>у coHiara- Квалитети које по седује Андор На;јфелд учшжли су дз о®о вече не добмје сагмо прстенииозми кара« твр исп.исаних рсчи н.а шрограму. Најфелд јс м)узича)р коти има приличlНlо оокудну техиику и доста нечист тон- Међутим, oe-» недостаади су били умсколико н*адоинађеии иованрсдном му.зиваивиоаиђу и тошјвшом јсдног заиога дубовоо емотив.но)г човек а Још иепто треба подвуђи, Вајфели, је ор«пи»«алв<н у ивтерпрегасији, али ншсад тбамстљиЂ. У свохц сарвднвиш он тгије irannao доегподпог партнера. Кора Милко је овтрала то«<жи неиздифереттцирано » без осеђања димамичких прелаоо- Н<а прогрлму је извсдевв ж Чажо(нв“ од Б-згха, содагга А-дјур од Бетовена. Равслова соwara Гв-дур и roHaira број д*ва од Baipmeca. Најбоље ивведена тачка билд, је ооката Г-дур од Равеха У цслииlн узев oeo jie било швобичпо пријатно вече камсриог иуоинирlањ<а. Пи>аинсткин>а Bepe ВсджовЈИадаков »h одржала је 5 иаја сво|ј први оолиагичкЈИ концерт С к>евог ковцерта огушалат k понео двоструки упиоаж: ттегативаи из пр®ог дела nponp-aiMa и поoити®аlн из другог. У nipeorn дсјгу Всра ВсЈмсов >с свигралг „Чакону” од Бах-Бузонија, Моцаргову соиату а-мол и сонату е-мол од Бетовена. Друпи дво је 6w> посвеђеи дели)М>а Шопена,

i Фореа, Листа, Милојевића и Котвовића. СлушаЈЈући извођење Бзха, Монарта и Бетовена, доби јао се утиеак као да је то нешто 6гОВ!И)М страно и непознато пијан! сткињи, наlрочито Моцарт. Међутим, са осталим тачкама свога гцросрама Вер£ Вељков се приближила а’удиторlИЈуму. СзоjiHiM неоспорним талснтом о«а ie на махо®е трзадагвлЈла узбуђење код сл.утоалаца- Таме је дситаинела свежика и духо-витост с»ира-ња. Но може се замер!ити из»е ска ексгправаlга , НlЦ!Ија И слобода у иlнтерП(ротиlран>у Шспвна. Лист и Форе дајвlише су одговарали ои,>нlисткиlњи, и ту ее осеггило »е-што прожмвЈнено* очеки-вати, према оисхм што је показала, да he се Bopa ВељковМедаисовић, ако буде усавршнла клlа®№рску техшвсу и уиоттунила овоју музичку »ултуру, р»зикти у одличчу уметницу к*звнра- На оомом монцерпу у претплати Београдока филхар*мо«иов под управом Ж/ивојседа Здравковнћа, уз суделован>е виолинисге Влад»м«рlа Маржовића извела К оимфоњиому повму Дст Хуаи од Рихарда Штрагуса, конрергг за виолчзду и оркестар л-мол од Анггоњина Дворжзка н другу онмфовлчју Еронку Стјеожв Шулека. Оркестар Београдоме фнлхаршхније постаје из ханцерта у коицерт све бољи и бол>и- Ако се буде овако развдајао овзкако ће израсти у музшисо гело изванрелlних мотућиосш. Живоги-н Злравковић прл г ж»о нзм је сгктидно опремље!н пропр®м- У Дон Хуаиу Здравковић је више тежио да изрази једиче-

ств-ену целиму, него што је ншао за вајашем дета.г>а овог богапгог и уабудљивог дела. Нисмо чули фи!на психолошка н>ифанбиран»а Ili'Tipavcotßa- Али у накнаду ва то добилн омо једиог једносгавног, бурног и узнемиреног Штр-зуса. Несумн»иво ва'.ј6оље остварење вечера је било извођење Ерои«е Стјеп<ан.а Шулека, дела које је веН постало отаадардно на нашим кон'цертн<иlм penepTaaipH’Mia. Са извакредним осећањем за ди вдммку и с лаким ненаlмет лзIИIВIИ(м дирвдгењгсзшм гестом, Здра®ковић ое ПОТ7ГУНIO уживео у мајcrofpoio* комповтоваиу Шулекову стимфоодају- И тавсо н»м јс геружио рсгшо уживање- За жаљење је што чешће ие даригује модерне момтоаипоре. Због ceoj»x оокудних могућносш, ваолтиииспз Влада<м|р Мар мооић гавво Ј0 сасвдам 6езбој'но сјајни ДвоЈржаков кониерт- Неосгаорно је да је у прlИ(промање концерша удожио озбиљан иапор м рјчл а то "npe6ai ценипи. Али се ни иа j«№OM месту није уздигао изиад звнатске сххтидиости. Здравмовић је био врло диокретан орвпмлац.

Предраг ПЕРОВИЋ

В, Братуша ДЕЧАК

Иѕ лирских дневника

Волим кад мрак потапа добоку, бдагу шуву, кад цврчци забрује песму чежњиву, без Kpaia, кад се бригада огледа у реци и Bpahamo прашињаву друму и крд се с песмот цврчака песма колица спаја. Волим да оида, tra сгражи, гихо у себи певам и упијам у себе све звуке што се чују, Од њих }а химну стварам о њима давно сневам стихове који горду бујицу пајављују • Иа капији логора стојим док сан све осваја. Бдим над зеленом постељом ниских трава, а снови далеко беже са мог челз, Свежину и мир пијем којом ме ноћ папаја и чврсто као борић стојим на стражи великог дела, Чекам да ноћ после ње дап долази да ткивом својим плете по трзси бетонски вез •••

Н- ЛУЧЕВСКИ

РАЗМИШЉАЊА ПОВОДОМ ЧЛАНКА М. МИРКОВИЋА

„Пођимо људском лицу у сусрет''

Ми хоји печиљомо да стварамо далеко смо од тога да нацисавши некодико песама, сматрамо себе у_ метииком, који Је већ сазрео и о. владао тајнама поезкје. Пред нама је тек свитање, ми смо у н>ему, али ггосле н>ета можда неКемо бити ка. дрм да упијемо живстви Спектакл боЈа, и да у поезији засијамо пу. ном светлошћу. Неки од нас he закаснити, заморити се, сустати на тоие путу и поезија, истннска пое. зија за нека «>л натаих пера остаће м«жда само сан, само илузија. Отуда је сваки истински суд ко. ји се изрекне о нашим првим п«. смама драгоцен за нас. Прилазимо му огворених очију и узнемирена

срца, али и свесно, да би се училн иа' н.елгу, ггревазилазећи себе све више, налазећи све боље, приклад. ниј« поетске нзразе за сваки унутрашн»и немир, жел>у, осећање, за сваки доживљај. Зато смо непрестано у трагању, у лутан.у и у искушењима, пред * ра. скрсницама одакле треба знати ка_ ко да се сагледа прави и нјбољи пут, да би се ишло иапред ка не. чем лепшем и вишем у стварала. штву. И нису болесне амбнције када се свејим тточетничким радовима (песмама) обраћамо редакциј.и У жељи да они буду објављени. Ми студенти који пишемо најрадије сс одраћамо нашем лагсту. Осећамо ми ди је о« пламен натпих стремљеља, борбе н живота. Зато би да и наша поезија што npe буде део т« борбе и дух тога живљења. ЗГи>г ограннчености простора ттзиећу само неколнко општих запа. жан,а, која сматрам карактеристичним за чланак „пођимо љУдском дицу у сусрет’’, кофим је лист провм пут дао критички осврт иа наше радове (које смо поднслн редакци. ји) и тиме отворио рубрику која he сматрам, бити веоаља корисна посебно за кас сваког и уопште за ширу дискуоију по шргању естетске вредности литерарних радова које двист добија од нас. Полазимо од тога, да питање а«а_ лизе тих радова редативно захтева не маду одговорност и познавање како литературе уопште, тахо и естетике. Ми с« не задовољавамо тиме ако се изрекну огшгтц судо»и и закључци којима ое одбзцује све и пре. ћуткује, ч»к н оио пгго у нашој поезијм заслужује скромну пажшУ. тахо Ј« учтошо М. МирковЈЉ) сваав формалкл улазвћи у материју, хоЈу fe Јжао пред собсм да проучн кра. Прми и тако д4 о влј мстинсху реч. Н»чин на који Је он ироучавао нвше радове једцостран Ј«, субјекГмвиспрпш, априоран. VMnajTfcn по Једну, Једва no Једаву песжу (а сваки од нас је пред*о реда«ц*Ј* вкше пеоама), а аз ове издваЈајућм по Једиу строфу, коЈу је ои сматрао карантеристичпом за и®п*е ствара. н>е, давао Је маипљења • чимлоЈ поезијм е којом ceao истуотлм. »М се утмеак да све што трева д» ое каже о тоЈ цоезијм, *> Ј*, да Је опа -зауларсна” крајтком уоггтптено. шћу, али мм пжсжо sn да критцка -зауларв*’ оппггим захључ.

цима, нето да стваралачки делује на кас. ДотгУпгтжм себи да нзмеђу зМграда изнесем с-вој случај. (Када говори о љубавпој поезмји, М. Мирковић не заборавља да истак не чтелицу да се У овом погледу није одашло (вероватно мнсли на целокупну иашу љубавну поезиЈУ уошпте после рата). Да лж мн мо. ж«мо у својим почетнмчким стихо. вима, (реч Iгоч*тничким подвјнчим) дати нове форме, које Још нису потпуно поститнуте нн у остваре. њима признатих песника књижевиика. К»да је већ у почетку рекао да су првв стиховИ „са пола гласа и пола вида кзреченм” откуда одјед. иом захтсва од нас да испишемо ковом фортиом ритам натпег доба и живота, за који тек сазревамо да би до краја сцознали његово кре_ тање и тако дОкУчили њетов лик, глас и ехо. даље, цгта да мислим посж про. читаиих речл У поменутом члалку М. Мирковића, које се односе на једну моју песму -Њене су усн« далеко” из кој« он цитира строфу: ~Где су те уске? Два безимена корала, два дуга сна, две ватре црве«е, две плиме страсти, два немирна вала, две сешсе страигћу овтаљеие". О овој строфм он дословно кааке oboj „чак и кад су осветљени по. литуром лепо поређанмх стихова и бирапих речи да заварају Ухо, овакве пеоме остављају утисак пуца. ња празном пушком“. То стоји поред наведене строфе, camo то и ни_ шта втпе. Јиачи, ту чак и нека пржзвука поезмЈе, она је свто з«о -да завара ухо”. Но да и Је i* i. ститаа? Остављам без одтовора. кода са Још аемолика редааа говор« • »ојој друтој песми -o«фо. штад са завичвЈеи*’, М. М. мх з*_ ааера за дмдредсмвост видикаг као и *о да -аиоиимаост завагчаЈа прекраћуЈе цсхрепост већ j снлш корент**. не змам да ли се у песмм иора тграфска озотчавалм з , пм. ч»ј, да би се тако добжава „опреде. љмвост хдавдода ■ ввдика”, а њвгово нме стављало на почетку сваке егрофе ка«о би ее зналв да ли се иојс родво место Соко Б»ња вааа. зи на Моравасцк изш ва Моравм? М. Мжркоинћ жм Је даље рекао да жне завичвја трева да буде -аај_

вапт”. ДоОар звкљУчак, «п ** нтоје усудио да бсар ј«дну строфу ркз позденуте песме .Опродатај са завичајем) унес« у ceoj члаамс * на тај начзтн пожаже погрепжв да itx читалац види м расуђује о *«J материји. Што ј« још жалоси»гЈе, св« н»то ј« изречено у веда са поиенужом строфом, иепада како аутор ммсли да треба да важи за обе ове пееме ко>е су различите и no тематици и по расположењу). Несумњиво, у члаику има и Т*квт»х места о>д којих може много да с« научи, алм зато јасно можемо peh« да ми не желимо потсмехв н фразе које сликама ншпта не каЗУЈУ. јер могу да -заварају” око. Мотребна нам је стваралачка роч која упућуј«, која јача поуздан.е, која другарски учи како ее oceba ново у животу к ка к о се непосред. но то ново остваруЈе и у уметно. сти великии даром и са веллпм / српем”. IИи смо за то па двм ое иравом критиком укаже на грепхке и ааео н-исмо _на ваљаним рззвојним ста. ницама” (како то мислм М. Мир. ковиК) да азм се покажу оие са којмх се сигурмије може поКи, јер их иожда до сада нисмо саглодади. До&ијам утисак да нас његова кРитижа xobe да прихаже у изопаченом виду, и да нам тако додели неки нарочнлж свет, да н*с одвоЈи од простора и времена, па и од са. мог човека, коун је по мишљењу М. Мирковића за нас лУ_ гак, коЈи се врти у нашем цогледу**. Шта може битн снажнмје за људ. сха осећања, инстикт и машту од комкретне стварности коју гледамо, у којој саео од првих дана па до ооследњега даха. Живот се мора неминовно осећати, зли зпо умк ме isopa двКн звокка, суичава и радосиа песма, Ако чоеек заггрепери као лпот и прн неосетвои струјао jr ваадуха, ако осетн боје које е>н ве вмне у пуном шаренцлу иодједвако, ако ое то покуша да ожкак ■ у песми, зар треба такве стихове анатеммсатк, огласити их мистикон з&от тога штв невша нн речн • томе лда су пуцале путлке*’. лко лутдмо то је због унутрашњег немира, збос борбе да &и вашли нове путеве, да би лвла што у иаткцу хи. вота м да би одразилм што слажви. ј« -жкве живот” ту дијалектчеку кретања чкЈи смо део и ми. Ахо су сада ваши стиховм као роса коЈа ne иоже довољно да освежи хом, можда he доцније да се роде жз m. шкх пера онп коЈ* h« пспуњавагк људско биће, чија к« јарка светлост обасјати љУдско лице. коме смо n прве своје стихове упутили. Погрешно Ј« да неко irpe времена сахрањуЈе наше стихове, уместо да наше нејасне видике учиии сунчанијзсм, ширим, разумљивијим и за друге и за нас соме. Потребно Је савесиије проучавати радове, дија. лектички мислити и говорити о нл. ма. само на тој критици би се мо. гли учити, превазилазећи оно што смо написали, тиме и себе, идуКи увек и све више узлазном линијом, све крупнијим корацима к а правии уметшЈчким дсстигнућима, Друто I* шггање мотива коЈе смо унели у своје стихове. Можда у њима кема довољно оиог што Је бурна макифестациЈа садашњости и неодољнв идеал будућности Можда смо се Једнострано загледати у жнвот, те не видимо да сем љубави, сузе и цвека има и напора и борбе, прегнућа и акција којима ое о. стваруЈе једно ново доба. Зато греба да нађемо прави пут за уметдаечко сазпавање н ствара, ње, у коме he нам људско лмце биги прва и најпреча песма, то Ј« у. Једво и императив пашет жквљења, сммсао каших поетских стремљења, делања и живота. .

Живојин НИКОЛИЋ cr. филоз. Iфупе

Исправка поводом чланка

„Академија за примењену уметност''

из чл-антса под го?>н>лм насловом 1 у броју од 1 маја о. г., ириликом тсхшгчког прелома листа испуштен ј« читав један пасус, а проавакао Је *»«з штампврских грешака. Кахо мопуиггенм део изиоси вмше ОД једне четвртиис чламса и како је ова трешка нужмо изменкла ц«о кврахтер објављеног каписа, овом цжлжом доиосммо делимичну допуну: Пасус испуштегн испод седмог реда гласм; „Ајги у главној згради (искхј оиоЈ у којој ie још Светозар Ма(рков*А учио гимназиЈу) налази ое оамо неколизоо учионица и кашделармја. Већи део шкаиских npocropvrja разесут је i*> облнжн>пм зврвдама м оарвтсама, на брзу руку подигнутмм, у кскјмма је тесно за многе руке н опоокене поохове којм се ту аредуокиаду. Ту ое oepefce лончарскм точж и DOKpehe раабО(Ј, ту наиаиевкчпо прошазе кроо руке meстар н neKMfc, дието и четкица за воаеае боје. ИГТА CS СВЕ ОВДЕ УЧМ7 После сввлађиваина звједаичких opefueera као мто је upra*fce или џштл ifmsami*, « <ш&п* се ш

i другој години опредељУЈУ ги> огсе[ цаша и опеииј ализују поједину гра i ну гари'ме«уениlх уметностн. Прошле | године изашла је из школе прва 1 генервција диlГкло<миlранlвх стручљака за унутрашн»у архитектуру, зв декоративно сл« к арство. примењену графнку, сценографијУ. костиа* и текстил, а уокоро he изаћи и npви стручњади за керамичсу. Шта обоћавају о®и стручн.аии с дшмомама културном преображају земље, xofce Joi оМи успешно обавити овој пооив пиоиира У откриван.у нових предела уметности, хоће л« они достојно примитн на сзоја плеha завештање клеоара богумилскнх стећака, старог Радовака из Трогира и кародне везилл? Можда »е потпун, али свакако најверодостојнији одговор «а то ггитање може да нам пружи пракса студената у оамој Академији да«ас. Поред теориских предмета, који грева да пруже основму културу неопходну за стваравве у појединим струкама, тежиште »аставе почива нз првктичном оспосовља»ан.у студената, на непосредном раду у радоздввји. То >е вероватно разлог шго

школске рад!»е просторије увек оставллју утиса« некакве сталне звкимл>«№е излолсбе нз којоЈ рвдови nwcy баш пробраки и систематисани, али којги имају ту предност што се могу пооматрвт к»ко излазе кз колевке, како се »з дана у дан обнављају и усавршаваоу. Обичнм студентски шкоаски задади често прет оствврене предмете ијги пројвкте зреле за прнмену у животу. Ови задагци, нажалост, вајчешће одлвое у школску архиву, ajm не увек. На Академији, наиме. постоЈи нврочита организациЈа коЈа води бригу о томе да школски звдаци Me остану свмо школогси, већ да буду п кориони за друштвену уоотребу, постсОи „рздни колектив".“ у објављеном делу чланка нвлаое ое такође грешке ROje зивтно мељају смисао нватиса. Уместо поднаслова н ...АкадеммЈа налази стоЈ све одређениЈи ли-к" жатуштаљев* регаи све обЈављеНо Је само да „А-кадеммја налази свој одређениЈи лзгк“, чиме Је гсриво претстављсн л*се

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

BPOf tf