Student

Тематика и стил књнжевних покушаја

(Наставак са пете стране) Само се похвално може рећи о снази и лепоти израза наведеног пасуса. Међутим, лепа и сликовита места су доста ретка и на место њих долазе нескладни и неповезани пасуси о Новакозој прошлости који испуњавају добар део приповетке Без обзира на извесне пропусте у обради, и техничком постављању обраде, важно је истаћи да се радови младих уметника, књижевника, углавном и треба да базирају на тематици, која he собом корисно да утиче на развијање сигурне моћи запажања аутора, који ће се послужити таквом тематиком ради уобличавања својих уметничких инспирација и мисли. Из овога произилази да треба одређено поставити тематику коју he једно књижевно остварење да садржи, без примеса других проблема, јер такав склоп проблема захтева велику рутинираност чији недостатак оставља једно дело само као покушај. Само тако, и на тај начин може се стварати поуздано искуство, које ће као резултат дати дела трајне уметничке вредности, које ће књижевна остварења младих књижевника подићи од књижевних покушаја на степен уметничких дела.

Живојин МИЛАДИНОВИЋ

СПОРТ OДБOЈКАШИ „ТЕХНИЧАРА" међу најбољима у Београду

Почев од новвмбра 1951 год. када Је почела са систематским радом, одбоЈка секција „Техничара" постигла је лепе успехе и успела да се квалитетно уздигне међу водеће клубове у Београду. Док је у свом првом такмичен»у sa «Партизанов“ куп испала у првомг колу, већ у свом следећем такмичењу за зимски куп пласира се на прво место своје групе, што јој доноси у укупном пласману девето место у Београду (од 24 друштва). • У такмичешу за првенство Београда одбојка секција се налази у другоЈ групи првог разреда, где Је освојила друго место. „Техничар" Је до сада победио у купу све своЈе противнике и доспео у четврт-финале. Како су „Медицина" и „Нови Београд" испали, то се очекуЈе да „Техничар" ове године освоЈи пехар. Досадашше резултате и успехе постигли су своЈим учествовашем следећи студенти: Милосављевић, БаЈић, Катанић, Вуковић, Станић, Вукићевић, МихаЈловић, СтоЈшић, Јовановић, Зимошић, Ристић и Ћеранић. НаЈбољи играч у тиму кроз цело првенство био је Милан Вуковић. Велики део заслуга за досадашње успехе припада студенту електротехнике Џаџевићу члану спортског клуба „Железничар", коЈи Је *воЈе богато знање и искуство несебично од првог дана преное: ■» члановима екипе, помагао им да савладају основне елементе одбоЈка игре и да сталним тренинзима, коЈе Је он водио, стекну кондициЈу и форму, коЈа им омогућуЈе постизање добрих резултата. СекциЈа Је сада добила свој терен. То he ЈоЈ омогућити Још преданиЈи рад на побољшању квалитета, допринеће њеном омасовљен>у и пружити прилике свим студентима технике, коЈи желе да се Саве одбојком, да Је упражњаваЈу. Зато се на досадашњим успесима њ> 5и требало задржати. СекциЈу очекуЈу Још многа такмичења: борба за пласман за првака првсг разреда београдске лиге, ква јшфикациЈа за улазак у квалитетну лигу и борба за освајање купа „20 октобар". За све то потребан Је и даље озбиљан и систематски рад али и решење Једног врло озбиљнор проблема. Наиме екипу „Техиичара" сада углавном сачињаваЈу апсолвенти. Они he за 3—4 месеца морати да напусте секцију због завршетка студиЈа, те се поставља питање њихове замене у екипи. Техничка велика школа бро

Ји преко 8.000 студената. те се не би смело дозволити, да и поред толиког броЈа студената кроз неколико месеци дође до квалитетног опадања свега онога што Је за годину и више дана постигнуто, То нарочито не би смели да дозволе млађи студенти коЈи ће бмти на факултетима jorn три цо четири године.

Бранко БАЖДАР

КРАТКЕ ВЕСТИ

„МЕДИЦИНАР" „ТЕХНИЧАР« 3:1 У суботу Je отворен нови терен sa одбојку СД „Техничар". Том приликом на првенственој утакмици „Медицинар" je победио „Техничара" са 3:1. Сутрадан постигнути су следећи резултати: „Медицинар" „Ватрогасад" 3:0, „Нови Београд« „Техничар" 3:2. Овим је „Техничар“ изгубио воћство на табели које je држао током читавог првенства и врх табеле коначно иЗгледа: „Медицинар" 14 12 2 37:9 24 „Техничар" 14 12 2 39:11 24 »Нови Београд« 14 12 2 38:11 24 Вредно је истаћи да су прва два места освојила студентска спортска друштва „Медицинар" и „Техчар". ПОБЕДА „ТЕХНИЧАРА" И НЕРЕШБНА ИГРА „МЕДИЦИНАРА" „Медицинар" „Душановац" 1:1. Гол је дао Панић. Најбољи у тиму су Милатовић и Балаћ. „Техничар" „Јединство" (Бежаиија) 6:1. Голове су дали Маривовић 8. Качаревић 2 и Крсмановмћ. Најбољи у тиму био Зе голНикола Ђорђевић, који Зе одбранио Зеданаестерац.

За побољшање рада Народне технике на Универзитету и великим школама

Пред новим задацима

Развој организације Народне омладаше на укиверзитету а нарочито стварање Савеза студената Југосланије, унело је у организацију Народне технике живости и допринело даљем развадању рада у клубовима и друштвима. Народна техника је прошле школ ске годиие забележила видне резултате. Кроз 34 друштва и клуба са око 4.000 чланова, Народна техника Је пружила основна технмчка знања пз аутомобилизиа, фото и ра дио техзшке, кајакарства и ваздухопловне технике. Погрешно би бипо мислити да је чмтава ова делатност била претежно забавНог карактера. иесумшиво било је и тога, но то није искључиви задатак Народне техпике. укратко, наш основнм задатак Ј« да млада кародка интелигенциЈа поред стечених знања своЈћ специјалисти на факултету развиЈа и усваја основе технике. Подвлачим, само основе, јер карактер, техвичка опремљеност и фпкансиске могућности организгциЈе Народне технике баш то омогућуЈу. Несумњиво, наша су срсдства иттак доволша да таленти могу доћи до пуног нзража|Ја и да се могу даље развијати. Ово најбоље доказује пример члана аеро клуба ТВШ који се уздигао кроз иаше организациЈе и сада моделом сотгствене кокструкциЈе ocbciJho првеиство света у такмичењу модела. У Аеро клубу се моту видети и минијатурни млазни мотори и конструкцијс наших моделара. Нашом грепгком а донекле и грешком редакдиЈе „Народног студента” о нашим оргакизациЈама ое врло мало шгсало прошле године. Чак се о њима на универзитету уолште мало зиаого. Разумљиво је, у новој годипи ми морамо далеко више копуларисати наш рад јер само на тај начин привућићемо нове чланове. Учешће Народне технике ТВШ-а на априлском маневру студеиата технике готово Је осхало незапажено. То само зкају ттонеки учесници тога маневра, Озвучавање терена, рад примо-предаЈиих радио станица, сакитетску, транспортну и фото службу све су то орга.низовала наша друштва и клубови. А то није било лако припреме за ианевар у организацијама ТБШ тра Јале су читав месец дана, често се радкло и по читаву ноћ да би све било спремно. Наш рад Је донекле био илустрован на фестивалскоЈ изложби студената Београдоког универзитета. Надамо се да ћемо ове године бити у могућности да овој очигледној агитацији, изложбама, фото-хроника ма птд., посвети.ча далеко већу пажњу. Но, кроз наш рад се провлачило п неколижо оснозних недостагака. Њих морамо поменути јер нам могу корисно послужити да видимо како треба даље радити. Основна слабост иашег рада је Још увек малп број активиста у клубовима и друштвима и поред прилично великог броја формалног члансгва. Тачно Је да рад у взшим организацијама изискује доста времена коЈе Је студентима и онако потребко за школсхи рад. Но, с цруге стране, када се тиче поделе материјала члановима по нттжим ценама, вожње аутомобилом итд., онда се доста њих Јавља са пуним правом Јер су чланови дотичног друштва. Уведена је била Једна нсвина: сваки члан мора дгти одређен број раднпх часова за друштво, па тек онда да ради и да се користи друштвеном имовином. Ono се показало као врло добро, али ми ту нисмо ишли до краЈа, а контрола је била слаба, тако да Је ова одлука престала да важи. Свакако би добро било да управе друштавз понова узму у разматрање ову форму друштвене делатностц за нову i школску годину. Нарочито је то i нроблем за ауто друштва. Поправ- i ка и одржавање возног парка (ко- ( Ји Је и оиако стар и оскудан) за- ( хтева ттуно рада и бриге. То су ( Углавном радили чланови управе, (

док су остали волели само да дођу н возе. Када им Је то ускраћено Јср нису радили у радионинп, било Је свакојаких жалби и примедби на „бирократизам’' у ауто друштвима. Но, баш таЈ, како они кажу „бирократизам” нама Је неопходан, ца се у рад друштва унесе једа н план да се не дозволи да члановп управе буду једини који се завлаче под кола, поправљају их итд. Друга карактеристика рада у про шлој годики је слаба и сасвим нецовољна брига паргиских организација и Савеза студената на факултетима за рад наших клубова и друштава. Неопходко j« једно: да паЈЈТиске организациЈе и удружења коптролишу рад своЈих чланова у НародиоЈ техници, да им помогну. Чиме се, рецимо, може праадати то што је дошло до искључења претседника, потпретседника и Још не ких чланова улраве из управе друштва и из Партије, за своЈ неправилан рад и политику у друштву.

Ничим; једино небудношћу факултетских комитета и удружења. Или овај случај; већ две године иико ниЈе водко рачуиа о материЈалу у вредности од око 120.000 динара кога користи једзн члан. О томе се чак ниЈе знало. Тачно је једно: у Народној техници ако се недовољно води рачуна може доћи до крађа, разних недозвољених махинациЈ>а са друштвеном имовином итд. Зато нам је у опој години потребна цалеко већа по.моћ партиЈе и Савеза не само кадровска већ свако дневна и систематска. Народна тех(ш«а претставља врло повољно место за развијање гголитичког, друштвеног и осталог рада, Чини ми се, да ако тражимо конкретан рад и конкретна задужења, окда их пајгаре можемо иаћи у НародноЈ техници. Tpeha карактеристика Је несталност и несистематичност у нашем раду. На почетку годкне прође један дуг перкод док се не ухода

рад у друштшша. јер преко лета поготово замре. Сешестр.ашан рараспуст, испитни рохови птд. итд. Све то утиче на наш рад, он т>стаје исцепкан. Ту у многоме доприноси и наша финансисха политика, заправо наша средства. За читаву 1952 годину ми нисмо дрбили још нтпта од предвиђенот буџета за нас. Исувише Је дуга процедура у Савету за иауку и културу и Мннистарству финансија НРС око одобрења нашег буџета. Та неизвесност траје и даиас. Ми смо ориЈентисани искључиво на позаЈмицу ко jiy иам даЈе Савез студената. Наши

годншјби планови рада не могу бити испув&ени без једне систематске финансиске политике а н»у је без новда немогуће водити. У последње време побољшали су се изгледи за коначпо решење питања нашег друштва. Од тога зависи наш даљи рад. Годшпње скупштине друштава и клубова одржаће со до 30 октобра, а 30 октобра одржаће се универзигетска конференција Народне технике. Ове скупштине треба да дају једну солидНу анализу досадашњег рада, а нарочито да се позабасе методама нашег даљег рада, Јер очито је да нешто у њему не ваља имамо овако мали број активиста у друштапма и клубовима. ПретседнотпТво универзитетског одбора позвало је ове организације Народне технике да учествују у хакмичењу у част VI конгреса КПЈ. Месец октобар проглашен је за „месец дана предконгресног такиичења’' иаших организација. НаЈбоље организације биће награђене. Као прва нагрда доделиће се 100.000 динара, као друга награда 50.000 динара и још неколико иањих. Сада се у орраиизацијама врше велике припреме за ово такмичење и читав рад одвија се у овоЈ атмосфери. У оквиру предконгресног такмичења отзориће се пвт изложби уметничке фотографије и то: на ТехничкоЈ всликој школи, Медпци ми, Прирсдно-иатематичком и Филозофском факултету, Правном и Економском као и на Шумарском и Пољопривредном. Као производ ових изложби биће пред крај месеца отворена изложба фотографиЈе свих универзитегских организација. Све ове изложбе биће награђене. Јоца РИСТИЋ

претседник Универзитетског одбора Народне технике

Сказаљка на ннструмснту се покренула радио цев је испрапна

Ауто-мото кружок Заваривање

Увеличавање слика је велико задовољство фото-аматера

Кино-клуб приказује...

Кад је на прошлој годишњој скупштини Кино клуба „Београд", Један од чланова поставио питање, шта Је снимљено у клубу и са којим he филмом клуб изаћи на фестивал, ниЈе могао добити неки, за њега задодољавајући одговор. Клуб тада заиста ништа ниЈе имао снимљено. Било Је тада, у периоду стварања клуба, других пречих ствари, борба за доби Јање просториЈа, а када су оне добијене, настала Је трка за камерама, проЈекторима, ценкање са зидарима коЈи су исувише много тражили да преуреде стари и дотраЈали биоскоп „Сава“. Први фестивал аматерског филма пао Је баш у време завршавања радова у сали и у простори Јама. Чланови клуба су тада заиста много урадили за своЈ клуб. Они су били, зидари, стаклоресци, столари, тапетари и кино аматери. ТаЈ одговор Је био дат ономе члану клуба, коЈи Је и поред тога упорно захтевао да чуЈе, шта Је клуб до тада снимио. Од тада Је прошла година дана и приближила се нова годишња скупштина. Онога знатижељног члана мало Је ко видео за ово време у клубу. Бероватно he се опет поЈавити на годишњој скупштини и запитати; „Шта Је све кино клуб снимио за ово протекло време“. А овога пута заиста добиће одговор. И У ВЕОГРАДУ СЕ МОЖЕ СНИМАТИ . . . Много се од тада радило у клубу. ПросториЈе у улици Народне републике 66 постале су стално место састанка чланова. Разговори, дискусиЈе о гледаним филмовима, приказивање сопствених филмова, критике то је био рад преко зиме. А чим Је грануло пролеће и прве екипе Кино клуба „Београд" поЈавиле су се на терену. Уметнички савет клуба прочитао Је први приспели сценарио, одобрио га и снимање Је отпочело. Камера Је први пут почела да прг!ма на себе мотиве, замисли сценариЈа. Без велике буке, без џипова и галаме, без рефлектора и каблова, без читавог арсенала чиновника, режисера и скрипт-герли. Писац сценариЈа, у исто време и режисер, сниматељ и његов асистент то Је све. Пардон, заборавили смо камеру и статив. Место снимања? Море, Дубровник, Опатија, Сплит, Блед... 7 Не, то Је сувише далеко и скупо. Тамо иду екипе великих филмских предузећа, коЈе ствараЈу вслике филмове у којима Је и поред главних личности, наЈглавниЈи глумац море. Аматерима то не треба. Улице, тргови Београда, обала Саве и Дунава, Калемегдан, Кошутњак... Па толико много има да се снима у самоме граду. У МОЧВАРИ . .. Један од чланова клуба Лазић, често је ишао на Калемегдан. Видео шетаче, зидине, лепе мотиве, Једном речЈу видео Је све оно што Је видео сваки посетилац Калемегдана. Мало Је чепркао по прошлости, сео и написао сценарио. Припреме нису дуго вршене, ниЈе се тражила главна глумица. Аца Петковић, сниматељ, Марко Бабац асистент, сва троЈица студенти и то са различитих факултета. Неколико дана ишли су заЈедно на Калемегдан, завлачили се у жбуње, улазили у наЈскровитиЈе делове Горњег и Доњег града, верали се по зидинама снимали. И Једнога дана на великом платну клубске сале поЈавио се филм Калемегдан. А „Филм“ у сво Јој рубрици „филмографиЈа" ниЈе га чак ни споменуо, Јер није уметнички! Веља МилоЈевнћ, студент књижевности, Аца Петковић, студент геологиЈе, Саша , ВаЈшенкер, медицинар решили су да посете Обедску бару. Сценарио и замисао Веље Мило Јевића. Недељу дана пробавили су тамо, борили се са тешкоћама, чекали у жбуњу и води када he се нека барска птица смиловати да дође на домак камере. А кзда

- би иекако и дочекали, утишали и своЈ дах да Је не уплаше, изнекада би се зачуо крик неке друге птичурине. Уплашена птица нагло би прхнула и екипа Је и даље чучала у води очекујући да се Још која дивља пловка или неки њен сродник, приближи. И Једкога дана чланови клуба су на великој огласноЈ табли у претсобљу читали: „Вечерас у 20 часова приказивање филма „Са орнитологом у мочвари". У ПАКЛЕНОЈ БУЦИ СТАДИОНА Велики спортски догађаЈ, футбалска утакмица ЈугославиЈа Аустрија. До сада нисмо никада победили „бечку школу“. Овога пута смо некако сувише уверени у то. Та победили смо „непобедиве“ на Олимпијади, па нећемо оне из Беча. На Стадиону he бити сиЈасет фоторепортера, киносниматеља, доћи he они из разних земаља, Енглеске, Немачке. АустриЈе, Грчке. Футбалски савез их Је позвао. Утакмица he се играти, а кино клуб већ увелико ради. Зашто да и ми не пошаљемо своЈу екипу на таЈ велики догађаЈ. Запитали су се и одмах решили. Око зеленог поља поЈавиће се поред великих „Арифлекса" и мале камере киноаматера. Прибављене су дозволе за снимање, некако се изашло на краЈ са управником Стадиона коме Је глава бучала од сил них позива и молби за карте и пропуснице. Али наЈвећи непријатељ свакога снимања, киша, почела Је бесомучно да пада. У суботу Је пљуштала као из кабла, а чланови екипе су сваки час излазили на улицу са светломерима испитуЈући могућности снимања и по оваквом времену. А сутрадан сунце као усред Јуна, ни облачка на небу. Био Је то велики дан за екипу. Али већ први корак унутар самога Стадиона створио Је сасвим ново осећање. Као да су се налазили у каквом огромном бурету, где изнад великог отвора грми, бучи и хучи милион гласова сливених у Један Једини неразговетан шум. Тада су први пут осетили како се осећа млади члан некога тима коЈи први пут наступа на великоЈ утакмици. Камера Је дрхтала у рукама а унутрашњи ocehaj Је говорио: „Пази све очи гледалаца упрте су баш у тебе". А када су се наЈзад отворила велика врата и када су се поЈавили бели дресови АустриЈанаца и плави наших олимписких играча, трема Је држала само Још кратко време. Посао због кога се дошло постао Је важниЈи од свега и све се одвијало као у клубу, без нервозе и брзоплетости. Истина ниЈе било статичких мотива, игра Је била брза и лопту Је требало пратити кроз мали отвор за гледање. Није било времена да се намешта камера. И завршило се. Наши су победили, а четири гола, параде Беаре и Земана остале су заувек забележене на траци кино-аматера. И већ исто вече филм Је разви Јен и велика утакмица се поново одвијала, овога пута у сали. Има доста снимљеног а и Још увек се снима. „Носач 6р. 222“, „Јатаган-мала" оптужујући остатак старе ЈугославиЈе, „Београдске пиЈаце" и др. Али није редак случај да поЈедини чланови изостану са снимања или састанака, а када се појаве оправдаваЈу их речи: „Имао сам испит и положио сам". И када се краЈем овога месеца састану чланови на годишњоЈ скупштини и када се онај знатижељан члан дигне са Јритањем, шта Је све снимљено у клубу, биће одведен у велику салу, а прст уперен на проЈекционо платно даће му одговор, без иЈедне речи, Јер наши, аматерски филмови су неми, они говоре сами за себе. Незнамо како he се осећати, када већ на првим метрима филмске траке прочита шпицу: Кино клуб „Београд" приказује..,

Зоран ДИМИТРИЈБВИЋ

Студенти са камером

АЦА ПЕТКОВИЋ, СНИМАТЕЉ И МАРКО БАБАЦ, АСИСТЕНТ ЗА ВРЕМЕ СНИМАЊА ФИЛМА „КАЛЕМЕГДАН". 6

Издаје Савез студсната Југославије на Београдском универзигету и великпм школама. Уређује редакциони колегн {ум, одговорни уреднпк Јозо Франић Уредништво и админнгтрација Београд, Балканска 4/IV: те лефон 23-464, чековни рачун 1032-993213. Тромесечна претпла та 60 дин. Штампа Моше ПиЈаде 8, Лист излази средом, цена 5 дин„

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БРОЈ 17