Student

Из реферата друга Тита на Шестом конгресу КПЈ

Васпитати омладину у духу наше нове стварности -задатак комуниста

Прошла су три дана од почетка рада Шестог конгреса Комунистичке партије Југославије. Читав наш народ је са одушевљењем поздравио Шести конгрес Партије. Том поздраву су се придружили и студенти Београдског универзитета, који су у писму упућеном Конгресу изразили чврсту решеност да прихвате и проведу у дело одлуке које ће он донети. Конгрес је у ценТру пажње наше јавности, а ?а њега влада велико интересовање и у иностранству. То се најбоље види по броју дописника страних листова и агенција који су дошли у Загреб да би непосредно пратили рад Конгреса. Посебни значај и важност има реферат који је другога дана рада Конгреса поднео Генерални секретар Комунистичке партије Југославије друг Тито. У овом броју доносимо део реферата у коме се говори о животу и раду, омладине, о њеном васпитању и задацима које стоје пред њом у будућности.

НАРОДНА ОМЛАДИНА Пошто је нашој Народној омладини одређена врло важна улога у нашсм друштвеном животу и да би се правилно усмјерио њеа развој у духу наше нове стварности, указала се потреба да се изврдни промјена у организациопом погледу. Нослије V конгреса Партије одржан је заједнички Конгрес СКОЈ-а и Народне омладине, гдје је према препоруци Конгреса Партије извршено спајање ове двијс омладинске организације у- једну јединствеиу Народну ,омладину Југославије. То је имало врло позитивне рсзултате и Народна омладина израсла је у снажну организацију младића и дјевојака са 1 милион и 500 хиљада чланова. Данас је већ читавом свијету позпато какав је беспримјеран радни хероизам показала наша Народна омладина, а показује га и данас, дајући свој богати прилог нашој социјалистичкој заједници. Омладина је преузела на себе и остваривала велике обавезе, као што су наши дооада најкрупнији објекти: жељезничке пруге у дужини од 422 км, аутопут Београд Загреб, велике творнице као што су фабрика машина алатљика у Желеиику, фабрика niaMOTaV Аранђеловцу и творница парних котлова и хидрауличних стројева У Загребу. Омладина је, даље, радила на изградњи хидроцентрала . у Јабланици, Маврову, Власини и Винодолу, на изград-

њи индустриских опјеката у Зеници, Варешу, Горажду, жељезари Никшић, ваљаоници бакра у Севојну, фабрици каблова у Светозареву,. текстилној фабрици у Новом Пазару, фабрици магнезита у Ранковићеву и многим другим објектима. 866.420 омладинаца и омладин• ки радило је на 54 објекта, не рачунајући рад омладине на локалним објектима, гдје је радило око 500 хиљада омладинаца и омладинки. Ове радне акције омладинских бригада нису само далс крупан материјални допринос нашој социјалистичкој изградњи већ и допринос морално-политичком, идеолошком и културном уздизању омладине, која је на заједничком раду и сама себе изграђивала. Стотине хиљада омладинаца из цијеле земље, сеоска омладина, градска, из привреде и школа, упознавала се међусобно, видјела разне крајеве и напоре наших народа, огромне успјехе, јединствено гледање свих ваших народа на потребу да се што приЈе извучемо из заосталости и ријешеност да будемо саии господари на своме. На радшш акцијама одвијао се врло интензиван просвјстни рад. Око 65.000 омладинаца и омладинкн научило је да чита и пише. Одржавани су курсеви на којима је васпитавана наша омладина, нарочито сеоска. Уче-( ствовање сеоске, школске и омладине из привреде у заједничком раду допрннијело је

много да се цобију прави појмови о раду у социјалистичкој земљн. Рад је добио онај значај који му припада да буде понос човјека у повом друштву, да буде потреба за човјека, а ue, као што је у капиталистичком друштву, нужио зло и нешто чега 'се вслики дио људи и стиди. Заједпички живот омладине из разних република на радним пкцлјама учинио је много на учвршћењу братства и јединства иеђу нашим народима, а и иа упозпавању са омладином ван наше земље, која је, инспирисана радним еланом пашс омладине, дошла и личко на те радне акције и постала сама наш пријатсљ, а послије, у својим зсмљама, и пропагатор пријатељства према новој Југославији. На зајсдничким радним акцијама пробудио се, нарочито код сеоске омладине, већи интерес за спорт и културу уопће и на тај начии омладинци су постали у својим селима, међу масама, носиоци свега оног што су паучили. Ми данас имамо око 85 факултета, високих и виших школа, према 23 прије рата, односно 1938 1939 године, што показује врло нагли развитак. Године 1948 имали смо их 68, што значи да се отада повећао број факултета и високих школа за 17. У школској години 1951/52 на нашим укиверзитетима студирало је 49.059 редовних и 9.081 ванредних студената, док је број студената у посљедшој предратној години износио свега 17.734. Ипак .упркос свих напора наших власти, капацитети високих школа и факултета нису доволши за толики број студеиата, а да и не говоримо о тешкој станбеној ситуацији наших студената, коју ми упорко настојимо да што прпје ријешимо. У вези с одлукама 111 пленума ЦК КПЈ стање на увиверзитетима и високим школамд знатно се средило. Сада Је у припреми нови закон који ће регулисати односе и руковођење на универзћтетима у складу с принципима наше социјалистичке демократије. Учење у посљедње двпјс jroдине знатно се поправило. Порастао је опћи ниво знања, а осим тога је пооштрен критериј на испитима. 1948/49 године дипломирало је 2.233, у 1949/50 3.218, у 1950 51 5.663 студента,

што показује да се број дипл«' мираних стално пење и тиме стално расте прилив школованих кадрова у нашу привреду. Лли без обзира на ове резултате, још увијек има доста слабости у припремама за испите и полагању истих. У новембру 1951 године измијењен је систем стипендија за студснте. До тога Је морало доћи, у складу са опћим промјепама у нашем привредпом систему. То је, осим тога, добро дјеловало на савјесниЈи и озбиљнији рад студената. На име стипендија и дјечјег додатка, у школској годиии 1951/52 држава је студентима пружила помоћ у висипи од 1 милијарде и 02 милиона динара. Партиске организације на универзитетима имају велики број чланова, сваки четврти или пети студент је члаи Партије, али морам казати да се првих година није миого пазило на то ко се прима у Партију. Због тога се, послиЈе фамозпе рсзолуције, и догодило да су се баш на универзитету појавиле нездраве и непријатељске групице и појединци. или по линији Информбироа, или по линији западњачких тенденција у редовима прикривених четничких, усташких и других елемената. И једни и други уједипили су се против Партије и њене линиЈе и настојали разбити јединство универзитетске омладине. Наиме, овдје су под фирмом Информбироа радили, осим разних колебљиваца, и четници, и усташе, и разни авантуристи итд. ЦК КПЈ морао јс оштро интервенисати и уклокити из Партије све такве непријатељске елементе, а власт је, да би се на универзитетима могао несметано развијаги рад, уклонила с високих шхола такве непријател»е наше социјалистичке стварности и предузела против њих казнене мјере, било да су упућени на друштвено-користан рад, или да Је о њиховии дјелима рјешавао редовав оуд. Информбировска пропаганда дречала је да је то терор против „здравих елемената“, да је то знак снажног развоја проинформбировских покрета у земљи, незадовољства

парода итд., а реакционарна пропаганда је опет говорила да то је мијсњање курса у правцу пооштравања диктатуре и борбе лротив демократије. И Једни и други приписивали су све те хетерогене елементе себи, тЈ. било Информбироу или западној реакцији. Послије предузимања тих мјера, стање на свим високим школама се поправило, редови Партије на унивсрзитетима су прочишћени, морално-политички и идеолошки ниво Је порастао итд. Не мање је важно питање наших средњих школа и обуке у њима. Услијед силног пораста броја средњих школа, обухваћев је у њима огроман број омладине, нарочито радничке и сељачке. Састављена из разних друштвених слојева и та омладина Је великим дијелом под сталним ударом разних туђих утицаја и схватања. Још увијек има доста слабости у погледу уцбеника; неки уџбеници не одговарају нашоЈ стварности не само да су застарЈели већ садрже понекад и ствари против којих се ми боримо. Осим тога, понегдје лоше стојимо и у наставним кадровима, у квалитету наставника. Међу њима има људи коЈи су потпуно туђи нашој ствариости и више штете но што користе друштву. Све то има вегативне посљедице на васпитање средњошколске омладине, која he сутра с тим посљсдицама отићи на универзитете и високе школе. Али морам, нажалост казатн да је на универзитетима стање у том погледу Још горе. Мислим да ћемо томе морати много више бриге посветити и предузети мјере у погледу васпитавања средњошколске омладине, да би од ње, данассутра, заиста могла постати права социјалистичка интелигенција. Ако то прије учинимо, прије ћемо искоријенити разна туђа схватања из редова наше

интелигенције и имати сигураа ослонац у изградњи новог ДРУштва. Крупну улогу у развијавдг колективне социјалистичке свијести у редовима наше средшошколске омладине имале су ДОсад свакако разне радне акц»је, на којима су одржавана розна предавања о нашој стварности и курсеви који су обухватили велики број омладине. Али Ја сматрам да he се, чим буду завршени најважнији објекти, такве радне акциЈе постепено морати смањивати И добијати сасвим други карактер. Beh сада би се морале предузети извјесне организационе мјере које ће онемогућити разне негативне појаве на радним акцијама. Нарочито је важно да се омладипа на радним акцијама не одваја од наставе. Наша индустријализација зактијева све већи прилив радне снаге са села, нарочито омлацине. У том погледу радне акције су дале врло добре резултате. Са разних омладииских радилишта пошло је у фабрике и предузећа, тј. у редове радничке класе, 80.000 сеоских младића и оиладинки. Они cjr већим дијелом пошли као ученици у привреди, или су се специјализирали већ на самом радилишту као зидари и други грађевински и стручни радници. Иако је посљедњих година рад међу сеоском омладином постао мало живљи, ипак ту има још много слабости, нарочито тамо гдје су најсвјесниЈи омладинци и дјевојке напустили ссло и отишли у привреду. У многим нашим крајевима клерикализам, одпосно разни попови попово постају све arpeсивнији у ширењу свог негативпог утицаја на омладину, нарочито на селу. Борба за нашу омладину мора бити стално жива и интензивна. Ми не смиЈемо допустити да се наша омла дина на селу труЈе и ствара од ње непријатељ повог друштвеног система. Социјалистички преображај нашег села тек Је у повоЈу, он се тешко одвија из многих разлога, и баш то мора нас потстакпути да учинимо све за правилан развој наше омладине на селу.

Генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито

У сзли Загребачког велесајма за вреше одржаваша Шестог конгреса КШ

л а л гSi ss ДЖДГИ мИ гт*јлШ iES JflßHjjr шдШВ ЈЛдШ]ј ГОДИНА XVII flSg ибзи ВШ ШШ ВШ ШШ ШШ Ш бРЈ *i MiF жЈ&јш аЈшШш шј: 9 • —' Ш ШШШIШШ Ш ш ш НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

Послије Петог конгреса Партије одржан је заједнички Конгрес СКОЈ-а и Народне омладине, гдје је према препоруци Конгреса Партије извршено спајање ове двије омладинске организације у једну јединствену Народну омладину Југославије. То је имало врло позитивне резултате и Народна омладина израсла је у снажну организацију младића и дјевојака са 1 милион и 500 хил»ада чланова. Данас је већ читавом свијету познато какав је беспримјеран радни хероизам показала наша Народна омладина, а показује га и данас, дајући свој богати прилог нашој социјалистичкој. заједници. (Из реферата друга Тита са Шестог конгреса КПЈ).