Student

Седма генерална конференција УНЕСКО-а

ПРИЈЕМ ФРАНКОВЕ ШПАНИЈЕ - НАЈВЕЋИ НЕУСПЕХ

Иедаанс Је завршила рад Седма геиерална коиференциЈа Унесха коЈа Je заседала у паризу од 12 иовемОра до 11 децембра. У току рада конференције показало се да и ову организацију ниЈе мимоишла криза коЈа Је захватнла читаву ОргаиизациЈу Уједмн>ених нациЈа са свим н»еним специЈализованим установама. Због тога Је ово заседаше било свахако до сада најдраматичниЈе у историЈи Унеска. велико узбуђење у демократској светскоЈ јавностм изазвала је одлука конференциЈе о пријему Франкове Шпаније у чланство У* неска. Иако Је највећи број чланова на конференциЈи изјављивао да Је гласао за ту одлуку против сопственог убеђења и по упутству своЈе владе, чињеница Је да је приЈем Шпаније изгласаи огромном већином гласова против само четири гласа (Југославија, Мексико, Бурма и Венецуела), док се 7 земаља уадржало од гласаша. Из страха да се у дискусији не изнесу све страхоте фашистичког режима у ШпаниЈи и не доведе у питаше избор, усвојена Је Једна недемократска процедура која свакако не може служити на част Уиеску. Црегресање примања ноаих чланова почело Је предлогом претставника Колумбије да се при стули доношењу одлуке о пријему нових чланова без дискусиЈе. УсгаЈуђи против овог предлога, Југословенски делегат Марко Ристић истакао Је сву тежину одговорностк коЈу he копференција на себе узети ако усвоји предложену процедуру као и разлоге због којих Је ЈугославиЈа противна при Јему Шпаније у ОрганизациЈу УЈедињеиих нација за просвету, науку и културу. Та процедура, међутим, прихваћена је огромном већином гласовн. Сви делегати коЈи су за ово глаоали били су свесни срамиог акта у коме учествују и желели да се одлука доносе што брже и са што мање речи. У знак протеста против пријема Шпаније, Југословенски претставник у Извршном савету Унеска Владислав Рибникар дао Је оставку tta своЈ положај. Нарочита седница пленума конференције била је посвећена разматрању оае оставке. Велики броЈ делегата одао 1 Је ,дризнање Југославији за њену и врло корисну еарадњу у Унеску и на краЈу Је ре- i шеиЈз да се оставка Југословенског с претставника не усвоЈи већ да ње- с гоао место остане непопуњено до : идуће генералне конференциЈе У- i неска. i Други догађаЈ који Je изазвао велико узбуђење у току рада кон- з ференциЈе била Је оставка коЈу Је t поднео на свој положаЈ генерални * директор Унеска г. Хаиме Торес r Боде. Непосредни повод за доно- г шење ове одлуке било Је гласање л о плафону буцета за 1953 и 1954 го- р дину који Је одлуком конференци- r Је смањен на 18 милиона долара, с уместо предложених 20 милиона. л Та одлука значила Је да се већи- н на дедегата на конференцији из- у јаснила за ограничење досада- n шњих активности ове организаци- u Је, уместо за њихово проширење, в као што је то предлагао Извршни u савет и генерални директор у де- п таљно разрађеном програму који н Је био поднет конференциЈи на Ј« одобрење. Свакако да се та одлу- Ј; ка о смањењу буџета, rta према то 3i ме и о ограничењу међународне r сарадње у области просвете, науке д и Јсудтуре могла довести у везу са к оном HđbpM политиком ове органи- д зације која се манифестовала у f пријемУ Франкове Шпаније за ње- и нођ нодос члана. и Оставка Тореса Бодеа оставила ci је на велики број делегата врло Д| мучан утисак пошто су сви билм о; свесни његових огромних заслуга к«

У руковођењу овом организацијом коЈој Је он успео да нађе врло богат и користан садржај рада због чега је Унеско стекао врло велики углед у свету. Када су многи делегати инсистирали да генерални директор повуче своЈу оставку, пред лажући да се поново узме у разматрање висина буџета, r. Хаиме Тоptc Боде Је изЈавио да Је његова оставка неопозива пошто конференција не зна који су га све разлози довели до овакве одлуке. Свакако да је Један од тих разлога био и приЈем Франкове ШпаниЈе у Умеско. Исговремено дао Је оставку ка своЈ положаЈ и претседник Извршног савета, бразилиЈански

претставник г. Карнеиро. Оставке су биле усвојене и одлучено Је да се месеца априла идуће године сазове ванредна конференција ради избора новог генералног директора. Даљи рад конференције био Је знотно отежан одлуком о смањењу буџета пошто је требало наћи могућиости да се у предвиђеном програму остваре уштеде у висини од 2 милиона долара, У том циљу створене су биле специјалне радне групе којв су требале да припреме предлоге како би се у свим одељцима програма извршило смањење издатака за 7,88 процената. Поред свих напора које су уложиле радне групе Комисија за програм Је била увек у врло те<шкој ситуацији и морала Је дк води дуге и мучне дискусије пошто су се тешко могле измирити противречне жеље разних земаља, неједнако заинтересованих за поЈедине делове програма. Тако Је Југословенски делегат у Комисији за програм врло енергично Vcrao против брисања из програма ' за друштвене науке оне резолуције која Је предвиђала приступање сту диЈи разних теорија о узроцима ратова. Југословенски став подржале су многе друге земље као што су Индија, Швајцарска, Данска. Венецуела, Бурма, ЦеЈлон и др. Па ипак резолуција Је била одбачена због става великих сила које нису биле заинтересоване за

изучавање оваквог једног деликатног питања, које би поред оста лог морвло да обухвати и објашњење узрока колонијалних ратова. Како Је тешко било измирити разне предлоге и ставове, Конференција Је на крају ипак морала да повећа плафон буџега за 90 хил>ада долара. Интересаитне дискусиЈе водиле су се у ЛдминистративноЈ комисији. Неке земље покушале су да ограниче демократичност ове организације сужавањем компетенциЈа Извршног савета и проширењем права генералног директора. Ти I

предлози били су одбачени већином гласова чланова комисиЈе. Америчка делегациЈа Је поново покушала да чланове Административ не комисије придобиЈе за своЈ предлог, коЈи Је изнела Још на ШестоЈ конференциЈи, да се за чланове Извршног савета бирају државе а не одређене личности, УсваЈање овог предлога ограничило би слободу акције и конструктивну измену мишљења у Извршном савету, пошто би сваки члан био унапред везан одређеним стввом своје владе. И овај предлог био Је већином гласова одбачен. Ссдма генерална конференција Унеска завршила Је своЈ рад у атмосфери приличне неизвесности у погледу даље активности ове организације која Је у свом досадашњем раду постигла без сумње лепе успехе у напорима за проширење просвете, науке и културе у свету. Свакако да he од велике важности бити одлука коЈа ће се у месецу априлу донеги на ванредној конференцији о избору новог генералног директора. Од његове сналажљивости, способности и вештине sшого зависи да ли ће Унеско успети да савлада кризу у коЈУ су Је довеле одлуке Седме генералне конференције. Р. У.

У знак признања за многоброј не жртве шпанског народа Франко је примљен у УНЕСКО. На слици Хитлер и Франко у Хандеју 1940 године

РАД МЕЂУНАРОДНОГ ОДЕЉЕЊА УНИВЕРЗИТЕТСКОГ ОДБОРА

Ове године Београд је посетило 419 страних студената

Прошла година је била плодна на пољу успостављања међународних веза и сарадње са иностраним студентским организацијама и студентима појединцима. Томе је допри нело огромно интересовање за нашу земљу и наша искрена жеља да упознамо живот и рад студената у другим земљама, да постанемо ближи. Јер упознати једну земљу, њене лепоте и нарочито њене људе, значи више заволети и земљу и снаге које стварају у њоЈ. Успоставили смо и одржавамо званичке везе са 36 организациЈа и појединаца у 17 земаља (Финска, САД, Данска, Норвешка, Шведска, ц!ваЈцарска, Енглеска, Израел, Јапан, Грчка, Турска, БелгиЈа, Ин|диЈа, Италија, Француска, АустриЈа, Западна Немачка) не рачунаЈући националне студентске уније са коЈима одржава везе наш Централни одбор. Издали смо 6 броЈева „Информативног билтена" на енглеском Језику са тиражом од 300 примерака. Билтен шаљемо у 44 земље Европе, АзиЈе, Африке и Америке. Сарадња на билтену остварена Је са 21 организациЈом и поЈединцем из 12 земаља. Разне листове и друге публикациЈе примамо из 15 земаља. У њима налазимо драгоценог материјала за упознавање живота и рада студената. Ми смо такође послали многим организациЈама и поЈединцима доста матери Јала на иностраним Језицима у облику бро шура и књига о нашоЈ стварности. Како Је огромно интересовање за нашу земљу може да послужи и ова броЈка. Током године Београд Је посетило 419 студената и омладинаца из 18 земаља света. Преко стручне праксе, научних екскурзпЈа, семинара, делегациЈа, радних акциЈа, конференциЈа и на друге начине 139 наших студената боравило Је током године у тринаест зе маља. Све Је ово изражено само броЈкама а иза њих су резултати који се не могу лако изразити а коЈи су далеко значаЈнији: огромна и искрена љубав према нашој земљи, интересовање за наш пут у социЈализам.топло приЈатељство према нашем радном човеку. Дивии међусобни сусрети за чиЈи опис Је потребно пуно кшижевног дара. У жељи да омогући успешније студиЈе иностраним студентима наша Влада додељуЈе им стипендиЈе. Већ данас девет студената стипендиста борави у Београду (три из Бурме, 1 Западна Немачка, 1 Енглеска, 4 САД). Разговори са овим сту дентима користе обостраном упознавању. Убудуће дужни смо да се бринемо да њихово време проведено у нашоЈ земљи буде што плодоносније. Одржан Је већи број предавања утисака из разних земаља, написано Је неколико репортажа у

„Народном студенту", приказано не колико филмова о другим земљама итд. Наши студенти коЈи су били у иностранству учинили су нешто на упознавању осталих студената са приликама у тим земљама, ма да не Још довољно. Подразумева се да они коЈи су боравили у иностранству имају задовољство, али и обавезу пред својим Савезом да и даље развијају и учвршћуЈу стечене везе. У овоЈ години оформили смо и секциЈе на ТВШ и МВШ које имаЈу за задатак да раде на Још свестранијем укључивању студената у међународноЈ сарадњи. Све су ово значајни резултати, али ради успешниЈег ■' даљег рада, мислимо, да треба свом приликом указати и на нека штетна схва тања. Пре свега треба истаћи да међународне везе не смемо сводити искључиво на одлазак у иностранство. Одлазак у иностранство Је поред осталог само Један од начина веза. Код тога морамо сви водити рачуна да Је овогодишња суша нанела знатне тешкоће нашоЈ привреди а нарочито девизном пословању. НиЈе важно да ли ће те девизе испословати наш Савез, деканати, Савет, или ма коЈа друга установа, најважније Је да Је то део коЈи ми узимамо од нашег рад ног народа. Зато сваку акцију за одлазак у иностранство морају наuia удружења свестрано разматрати. Нису ретки случаЈеви да се жели чак под видом научне екскур зиЈе шетати по цену девизних.сред става, а да се из дотичне научне гране нисмо упознали ни са достигнућима у нашоЈ земљи. Учењу страних Језика требало би убудуће поклонити много већу пажњу. Неправилно Је учити уколико се учи искључиво ради одласка у иностранство. Знање Језика, пре свега, треба схватити као део опште културе и услова за стручно и научно усавршавање, иако Је разумљиво да нас не може у иностранству претстављати онаЈ коЈи незна Језик. Посеб.чо место заузима проблем свестраних и благовремених припрема оних другова коЈи ће преко организације ИАЕСТЕ-а ићи на стручну праксу. Исто то важи и за студенте медицине коЈи ће, надамо се, у већем броЈу отићи на праксу у иностранство. У овоЈ години настоЈаћемо да дође до још чешћих сусрета у области културе и спорта са иностраним студентима. НаЈзад, мислимо, да сва наша удружења и њихова руководства греба да схвате међународне везе као део свога рада и да им поклоне већу пажњу него до сада, ЗаЈедничким напорима пронаћићемо много нише успешних начина за остварење међународнв сарадње. в. н.

Из сателитске стварности

CKPOMAH АКАДЕМИК Један од говорника на „Четвртој конференцији нристалица мира“, одржаној у Москви, био је претседник Академије наука СССР-а А. Н. Несмејанов, који је нарочито ударио гласом на то да су совјетски научници „узимали и узимају активног учешћа у разним међународним конгресима и кон-

ференцијама". Да би поткрепио ово своје тврђење, Несмејанов је навео да су научници СССР-а учествовали током 1952 године... на четири међународна научна конгреса. Додуше, на свету ее одржи годишње неколико стотина међународних конгреса и скупова, али то очигледно не занима претседника московске Академије наука, убеђеког да је сасвим довољна и оваква „сарадња” совјетских научника с њиховим колегама у другим земљама. (Југопрес) ПИТАЊА СТАЉИНИЗМА Тенденција постепене, тихе ликвидације Лењиновог наслеђа осећа се не само у СССР-у, већ и у земљама совјетског блока. У Мађарскрј, на пример, од 1945 до почетка ове године штампано је укупно 1,500.000 примврака дела В. И. Лешина, укључујући и тираж шегових сабраних дела у преводу на мађарски, док је у истом временском размаљу објављено 5.325.000 примерака Стаљинових дела, Ове године у Мађар ској су се појавиле две Лењинове кшиге, којима је настављено издавање његових сабраних дела, али је тираж овог издања незнатан у поређењу с многобројним преводима Ста љинових „класичних радова“. (Југосгрвс)

Кроз универзитете у свету

НОРВБШК4: ФОНД ЗА СТИПЕНДИРАЊЕ (*ТУД£НАТА ЕТНОЛОГИЈЕ Норвешка експедидија која је 1947 отпловила струјом на обичном спла ву од балзамовог дрвета преко Падифика (од Перуа WP Тахитских острва), да докаже да су острва у Океанији насељена из Јужне Америке. Сплав, хојм је аада изложеи у Ослу, врло Је популараи међу туристима. Новац од улазница за разгледан>е еплава убудућа бића употребљен за оснивање фонда за стипендирање студеиата атнодогијв илм гоографије, који ћа се бавити специјалним студијама у Океанији. Ово Је одлучио хеЈардал вођа екеподидиЈе и аутор

чувене књиге „Кон - Тики”. (Univarsitas, Oslo) ЗАПАДНА НБМАЧКА: СТУДЕНТСКО НАСЕЉЕ НА РАЈНИ Због оскудице у становима Студентски одбор Економске високе школе у Манхајму изнајмио је речии пароброд на РаЈни. Лађа he бити укотвљена код Некера, близу школе колико то миво воде дозвољааа. Ово насеље на водн има пет кабина е креветима и трпезариЈу која he елу жити као салон и соба за рад. (Гогшп Akađemikum, Hajdelberg) САД: ФИЛМ О СТУДЕНТИМА „ЊИхова будућност је наша будућност” Је на-

слов филма произведеног у Холивуду у режиЈи Гезе де Розмера по наруџбини Светског сту-. дентског фонда. Филм he трајати пола сата и приказиваће услове живота и тешкоће с којима се сукобљавају студенти у разним земљама, а иарочито у ЈугоисточноЈ АзиЈи. Он he такође приказати начине на коЈе Свегски студентски фонд и Светска универзитетска помоћ помаже студентима. По завршет ку филм he бити послан свим америчким универзитегима ради пропагира ња међународног разумевања. (W, S. S. F. ne\vs New York). „ИНОСТРАНЕ ВЕЧЕРЕ” Испробана Je нова замисао за повећање добро творних фондова на У-

ниверзитету у Висконсену, Међународни хлуб основао је ».Добротворни одбор за вечере”. Циљ одбора је повећање фондова Међународне универзитетске помоћи организовањем тзв. „иностраних вечера”. Једном или два пут месечно, једна студентска група припрема вечеру направ љену од јела, типичних за поједину страну земљу. Студенти из те земље служе као шефови сале и гарантују аутентичност тих јела. За сва ку вечеру се продају улазнице. Чист приход иде у корист светске универзитетске помоћи. (W. U. S. News Bulletion, Lonđon). „САОБРАЋАЈЦИ” Промет и паркирање су постали озбиљан проблем на универзитету у

Вирџинији. Од 3.500 уписаних студената њих око 2.000 имају властита кола. Универзитет Је при моран да запосли своје „саобраћајце" и да пронађе места за паркирање студентских кола. ЕНГЛЕСКА: НЕОБИЧНО ТАКМИЧЕЊБ На Универзитету у Аберствиту одржано је необично такмичење у корист Међународне универзитетске помоћи. За учешће у такмичењу у илаћивао ce улог од трн пенија. Такмичари су добили слике студената из доба када још нису чмали шест година. Затим су погађали ко је го. Победник са највише бодова добио je скроман дар. (Palatinate, Durham)

5000 београдских студената на састанцима са посланицима

Од 15 до 25 децембра студенгги Београдског универзитета из унутрашњости одржали су састанке, на којима се говорило о њиховом раду у току семестралног распуста. Овакве састанке одржало .је у Београду око тридесет група. из разних крајева. Састанцима су присуствовали и нарк)дни посланици тих места, Државни и партиски руководиоци, који раде или се налазе у Београду, а било је случајевЗ, да су у Београд због тога дошли секретари и чланови среских комитета Савеза комуниста, као из Панчева, Суботице, Шапца и Зајечара итд. Слични састанци одржани су и у јуну ове године, али су ови били далеко садржајнији, јер је од тада у Србији формирано око 60 удружења, која су се кроз своју разноврсну активност и . обогаћена новим искуствима показала способним да успешно решавају постављене задатке. Значи да су се многа од тих у- • дружења својим радом афирмирала, као политички и друштвени фактор са којима се рачуна у многим озбиљним пи- ‘ тањима даљег развијања социјалистичких друштвених односа. Ови састанци за разлику од претходних, имали су радни ка ,ј рактер, те се њихови закључци могу сматрати плановима за рад у претстојећем распусту. Карактеристично је да се планови удружења разликују jeдан од других, што говори о то- ‘ ме да је свако удружење за свој рад нашло своју специфичну садржину, заједничка је за сва! удружења тежња, да у политичком уздизању и просвећивању уопште уложе максимум својих снага, полазећи од чињенице да је у овој етапи нашег развитка, културна заосталост, сујеверје и незнање сваке врсте, наша најтежа препрека у изградњи новог друштва. Ако се узме у обзир да je овим састанцима присуствовало око 5000 београдских студената, може се констатовати, да, , ( је велики број оних који су ce ' у својим местима укључили y“>ff рад. Треба додати да известан Ш број другова који су у својим \i местима иначе активни, није се нарочито може рећи за студенте старијих година. Међутим, треба истаћи слабост наше организације, која се састо јала у томе, што већи број руководилаца из факултетских митета СК и из одбора удруже ња студената није присуствовао овим састанцима. Неки дру гови предлагали су да се у Bfeограду оснују удружења на при мер Ужичана, Нишлија итд. Такви предлози од већине нису прихваћени, због тога што за активност ових група, нису потребне форме и удруживања, јер таква удружења већ постоје у унутрашњости а рад Савеза студеката у Београду одвија се преко факултетских удруже ња. Међутим, окупљање студеката на разним практичним питањима и задацима као и у циљу заједничке забаве, излета и другарских вечери студеката, » усвојено је као корисна и многе групе заказале су оважве састанке. После ових конферешдија може се рећи да је рад Савеза студената на организовању живота и рада у унутрашњости и-.« зашао из почетне фазе, да су студенгги јасно одредили своје задатке и показали решеноср да их се већ за време зимског распуста, који је пред нама, н«з енергичније прихвате.

Припрема традиционалне рударске свечаности

„Скок преко коже “ Студенти рударског факултета припремају традиционадну рударску свечаност; „Скок преко коже“, која ће се у Београду извести први ппгт.ј г т. Припреме су у току и у њима учв" ствује цео факултет. Хор спре ма рударске песме, набављају се свечане рударске униформе. Оонован је одбор који руководи приоремама и организовањем свечаности. Седамнаестог јануара, отпочеће свечаност проласком колоне сгудената рудара у свечаним рударским униформама улицама нашета града. Скок и програм извешћв се у ул. Маршала Тита 48. Б. М. j

.ЈТ на 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 29