Student

У новој отаџбини

У савременом животу студешм су често светски „путкици без пртљата". Неки од оних који путују „инкогнито" могли су да крену, вођени пустоловном жицом, рецимо, у Италију и да тамо повећају поворку гладних... Друти у Енглеску или Немачку да тамо вађу нешто слично. Неки опет у далеку Канаду у намери да постану „класа-боксери" или скијаши па да заврше у њеним снежним шумама као горосече. Тек понеки су имали „срећу“ да се из разних крајева света стекну у Паризу и сместе у пансиону крај Конкорда, који издржава хумана госпођа Ростал за ове луталице разних намера. Тако се мисли да човека без Кажу већ за н>ега Палилулци:... оотаџбине обично чека зао удес. на 3 Бугарин баштован!

А дешава се данас и друкчије. Данас више него икад раније напредни људи присиљени су да траже на овом свету кутак слободе. Нису они пустолови жељни авантура, већ путници по нужди. Склонили су се пред терором који цаРУЈе у Албанији, БугарскоЈ, РумуниЈи, МађарскоЈ, ЧехословачкоЈ... Има у Београду педесетак студената емиграната готово из свих сателитских земаља. има их и у Скопљу, Загребу, Новом Саду, Сарајеву... Они студираЈу или су већ заврпшли, неки су већ упућени и на специјализацију у иностранство. Има међу к>ииа људи с докторским, инжењерским или професорским Звањем. А има и таквих коЈи се још боре с Језиком, коЈи стичу прве оцене на факултетима, коЈи су гек дошли. Опасан Је и дуг био пут у слободу студента медицине Марима Томова. Управо, он није био сам. Кад су га истерали с факултета у Софији, и пошто Је претходно провео у затворском „карцеру* месец дана, одлучио је да пређе у ЈутославиЈу. Пошао Је са сво Јом колегиницом Мари Јом Геновом. Пошли су 14 фебруара 1951 годидине из градића Лесковеца преко Софије за погранично место *Е.уетендил. Одатле су продужили у плаиину Балкан, нешто мало погрешним путем на североисток, што их }е стало шестодневиог лутања без хране и воде. Мало је требало петога дана да због Једног пса буду похватани. Пратио их Је у стопу читаву Једну ноћ, означавајући траг повременим лајањем и насртањем. „Био Је то страшан пас!“ каже Томов. Отада нерадо гледа псе. Најзад су дошли до речице Драговишнице за коЈу су знали да извире у ЈугославиЈи. Пошли су ка извору и стугли до наших грани, чара. Сличан Је био пут и студента пра ва Гоша Герова и његовог оца, Кирила Томова и других. А свима Је суђено у СофиЈи, у отсуству: Герова су бугарски информбировци осудили на 12 година робије а његовог оца на смрт, Кирила Томова на 12 година робије. Али они студирају као да се ништа није десило, а стари Геров бави се послом коЈи Је одувек желео: продаЈе воће и поврће у ЈедноЈ зацружноЈ продавници у Београду.

Доктор Петар Петров, који Је у Београд дошао 1949 године као студент, сада Је на специјализацији хирургиЈе. Његова жена Марија Петрова, такође Је у Београду постала професор географиЈе и сада се налази на служби у СрпскоЈ академији наука. Студенти-емигранти имају сва пра ва као и наши грађани. ИмаЈу чак и повластице за шест путовања годишње. Влада ФНРЈ дала им Је месечне стипендиЈе у просечном износу од 4.000 динара. Професор географије и студент историје Бренг Груда побегао Је из АлбакиЈе Јер није хтео више да лаже. Албанија је најпримитивнија сателитска земља и у њој су глупост руских окупатора и наивност послушних домородаца најбоље дошли до изражаја. Једном Је пошла специ Јална инспекција у Тиранску гимназиЈу у којоЈ Је Бренг предавао. Приближа вао се Стаљинов рођендан и пигање инспекциЈе било Је само Једно и просто: Колико година властигог живота би дао свако од вас, професора и ученика, за „рођеног генијалног, премудрог...?" Груда се и сада ужасава пред несравњивом глупошћу питања. И не ceha се да ли Је тад дао три месеца или нешто мање од свога живота. Један несрећни колега дао Је читав своЈ живот, живот своје жене и животе троје деце на речима, наравно. Други пут га Је на часу географи Је упитао ученик: Бугарска има б милиона етанов ника, а о њој смо учили цела три часа. Југославија има 16 милиона а Италија 45, и обе државе заједно проучавали смо свега Један час? ??? Зато сам, ето, побегао! Тешко је бнло одговорити паметном дечаку на то питање, а да се нз оде у затвор! Сусрели смо у ходнику студентског дома „Иво Лола Рибар“ симпатичног младића обученог у тренерку и изразили му жељу да разговарамо с неким од албанских емиграната, али „с правим Албанцем" (час пре су нас били погрешно упутили Једном од косметских Шиптгра). Ја сам прави Албанац, Скендер Кастрати, родом из Скадра, студент педагогије... Он Је овамо дошао Још 1949 године, српски говори од раниЈе и стога се тако добро саживео са нашом студентском средином. Испите полаже с лакоћом и студиЈе ће завршити у року. Његова породица има сЈаЈну традициЈу. и дед и отац Кастрати били су чувени борци за Албанску независност и за приЈатељство с на шим народима Још пре и у току Првог светског рата, а Скендер традицију ниЈе изневерио. i Кад се имаЈу у виду тешкоће коЈе се морају пребродити да би се из Чехословачке дошло овамо. онда Је Чехословачка земља врло далека. ипак, он Је дошао 1950 године и Једини Je чешки студент у Београду. Из Моравске је... Тамо му Је породица и зато Je изразио жељу да његово име остане у таЈности. —Не записуЈте име! Знате, мојима би само могди нашкодити! V ери „демократизациЈе“ универ-

зитета у ЧешкоЈ, информбировци су искључили са појединих факулгета и до 80 од сто студената. Био Је и он жртва једног таквог налета „демократизације", ма да је син обичних чешких људи, чак сироиашних родитеља, каквих је много тамо. Закључио сам тада да ме очекује борба за своЈ циљ и дошао сам у Једну традиционалио приЈатељску земљу да га остварим: да завршим студиЈе на техници... Он болује од неурастеније што се види по учесталим грчевима лица, док руке упадљиво теже мирноћи. Узрок тој болести (која полако ишчезава) Јесу чести полициски пре греси и малтретирања у бившоЈ огаџбини. Не стављаЈте име! Знате, моЈима бисте могли нашкодити! Ех, Чешко, земљо вредних људи који дрхте под кнутом охолих азиских угњетача због којих се не може написати ни рођено име! У Бугарској, Албанији, РумуниЈи и другде, то су другачије учинили... Кнтернирали су породице свих оних коЈи су пребегли у Југославију, како би огракичили све масовније емиграције. Људи чаме у Тепелену, Добруџи или Барагану, крајевима који већ звуче као ОсвЈенцим, Дахау, Мајданек... Готово свим емигрантима који су дираЈу на Београдском универзитету суђено Је у отсуству. Мпоги од њих осуђеии су на смрт. Понеки већ двапут. Бреиг Груду осудили су на смрт 1943 Талијани, 1951 Енверовци! КомедиЈа! А он живи у Београду, студира већ по други пут, у слободи.

Слободан ДОШЕН

ОБАВЕШТЕЊЕ

Редакција „Народни студент“ од 1 јануара ове године има нов број текућег рачуна код Народне банке 1032-Т-227 Обавештавамо паше чи таоце да са овим бројем престајемо излазити у зимском семестру. Број 2 „Народног студента" изаћи ће после распуста средиком фебруара ове године. Редакција „Народни студент“

Кроз универзитете у свету

Западна Нсмачка КОКФЕРЕНЦИЈА ЈЕВРЕЈСКИХ СТУДЕНАТА У Урфелду (Баварска) одржана Је друга конференциЈа ЈевреЈских сту дената у Немачкој. У присуству израелског конзула држана су предавања о акгуелним проблемима Јеврејских студената у НемачкоЈ и о културном развитку у Изарелу. После предавања била Је жива дискусиЈа. (Badarech, Berlin) УНАПРЕЂЕЊЕ СТУДИЈА За следећу финансиску годину Савезна влада одредила Је 200.000 нсмач-

ких марака из буџета Министарства унутрашњих послова за унапређење студија страних студената и млађих научника на немачким универзитетима. Око 1800 страних студената ухшсано Је на немачким универзитетима и високим школама, док их Је пре рата било око 6500. Још 40.000 марака дато је за побољшање размене студената између Савезне владе и Западног Берлина. (DPA) Норвешка СТАНОВИ ЗА ОЖЕЊЕНЕ Студенти из Аса недав но су почели са изград-

н.ом две станбене зграде за студеитске брачне парове. Средства за ову градњу додељена су из факултетског буџета. На факултету сада има око четрдесет ожењених студената. За н,их ће се подићи још неколико кућа. (Universitas, Oslo) ПортугалиЈа ЗАХТЕВ ЗА УКИДАЊЕ ЗАВРШНИХ ИСПИТА Студенхи Универзитета у Порту предлажу укидање завршних иепита, јер се показало да талентовани студенти често па дају, док просечни лакше пролазе на тим испитима. Професори треба да оцешују кандидате по резултатима практичног рзда, јер за то време имају много више могућности да оцене способност и знаше студената него на кратким завршним испитима. (Центро, Порто) Египат РСНИВАЊЕ ВАСПИТ« НОГ ЦЕНТРА У Сирс ел Лајану, близу Каира биће отворен васпитни центар. Ово he бити други те врсте у низу таквих центара, који се успостављају уз помоћ УНЕСКО-а у свим крајевима света. У новом институту обучаваће

се као васпитачи студен ти из Египта, Јорданије Ирака, Либана, Сирије и осталих арапских земаља. Узор института биће већ постојећи центар у Петсквару (Мексико), где се обучава око сто студената из петнаест зе маља Латинске Америке. (Institut of Intemational, Education, New York) Израел СТАНБЕНИ ПРОБЛЕМИ Студенти у Јерусалиму су Још увек пред тешким станбеним проблемима. Међународна универзитетска помоћ укључила Је у свој програм рада преуређеше две бараке за станове, које тре ба да послуже за смештај студената Јерусалима. Трошкови градше би ће 10.000 швајцарских франака. (W. U. S., Centro, Porto) Cap ФУДБАЛСКИ ТУРНИР Следеће године Универзитет у Сару организоваће европски фудбалски турнир. Позвани су студентски клубови из Велгије (Брисел ЛиЈеж); Немачка (Ахен, Фрајбург, Мајнц и Минстерн); Француска (Лил, Нанси и Париз П. У. ц.): Холандија (ЛаЈден); Швајцарска (Базел и Цирих) и САД (Сарбрикен). (А. D. Н., Dortmund)

Група београдских студената • посетила je прошлог месеца Грчку. На слици: Посета Дионисијевом позоришту у Атини.

Из сателитске стварности

ПОДРЖАВЉЕНА УМЕТНОСТ Румунска влада донела је одлуку о додељивању „државне премије“ за научне радосе и проналаске, као и за уметничка гааижевна дела објављена у периоду 1950—1951 године. Из списка награђених вајарских дела најочигледније је каквим се мерилом при том том послужио државни жирк. Димитру Дему и Дорио Лазар, ( на пример, добили су премије за склуптуре „Ј. В. Стаљин“, а Ћорваси Стефан за композицију „Корејски партизани*. Премије су додељене чак и не ким од уметника, као што су музичар Хилда Жереа и песник Нина Касијан, који су током ове године проглашавани за декаденте, формалисте и космополите. Ове „државне премије“, установљене с непрекривенкм циљем да се с најзвакичнијег места рецептира паучни и уметнички рад, треба несумњиво да учврсте курс ка свођењу науке и уметности на обично оруђе букурештанско - москов ске дневне политике. (Југопрес). ЈУГОСЛОВЕНСКА ПАЦИНАЛ НА МАЊИНА НЕМА СВОГА КАНДИДАТА Румунска штампа објавила је имена пославичких кандидатз на претстојећим изборима. Кас што се могло очекивати, букурештански функционери остали су доследни своме „ставу" дискриминадије и прогањањз ј угословенске националне мањине. У темишварској покрз-

јини, где живи највећи део прл падника југословенске националне мањике, није кандидовзн ни један њен претстзвкик. Букурешт је, међутим, одлучио да кандидује руководиоце организација осталих маљина и тиме је још јаче . подвукао дискриминацију грађана југословенског порекла, из чијих су редова у марту !948 године, тј. пре резолуције Мнформбироа, изабрана у темишварској 1 покрајини два (Југопрес) ЧУВАР ИЗ КРЕМЉА У предизборној кампањи за такозване народпе савете софиска бирократија је ангажовала, поред свих друштвених к политичких организација, и оугарске књижевнике. Према писању листа „Вечерни новини“, у агитацији је учествовало преко шездесет писаца, чији се допринос састојао у сасгављању приповедака, песама, фељтона и других написа на актуелне политичке теме. Из неколико стихова које је у сзојем уводнику објавио лист „Народна младеж“ може се добити претстава о томе шта лежи у основи ауторских замисли педесетак других песама срочених у том времену. Ево тих стихова: „Над Кремљом сије црвена звезда, Из Кремља будно Стаљин чува нас, И чува Стаљии нашу слободу. И чува нашу народну власт“. Да Стаљин доиста чува Бугарску, али од самих Бугара, одавно је познато. (Јутопрес).

НЕИНТБРЕСОВАЊЕ ПРАЖАНА ЗА СОВЈЕТСКЕ ФИЛМОВЕ Прашки листови поново су почели да доносе у рубрикама бкоскслског репертоара податке о пореклу филмова. Више од три године те ознаке су изостављанс, што је имало за циљ да колкко толико прикрије од најшире јавности све јачи прктисак совјетске продукције и потискисање филмова снимљених у другим земљама. У периоду од 1945—48 године у прашким биоскопима при казивано је проеечно 50% фил мова западних земаља. Остало су били филмови совјетске и чехссловачке продукције. Међутим, крајсм 1948 године овај однос се нагло променио у корист совјетских, а на штсту и чехословачких филмова и фил мова других земаља, у првом реду западних. У периоду од 1949 1952 године број западпих филмова који су приказани у прашким биоскопнма сведен је на минимум, тако да су совјетски филмови заузели до 65% репертоара прашких биоскопа. Међутим, услед све слабијег мнтересовања публике за совјетске филмове, њихов број на репертоару прашних бкоскопа почео је у последње време при лично да опада, тако да их је на дап 31 октобрз ове годинс приказивано свега 19, и то око 26 од укупног броја прашких бпоскопа (у Прагу има 72 биоскопа). Западни филмови при казивани су свега у три биоскопа. (Југопрсс).

У Франковој Шпанији

Фашистичка Шпанија се увлачи у разне међународне организације. Неке студентске уније тражиле су да се Франкови претставници позову на Међународну конференцију студентских унија у Копенхагену. На слици: Једна свечаност на Мадридским универзитетима у 1952 години. Инквизиција и фалангисти славе годишњицу Франкозе победе.

Страна 2

НАУЧН А КЊИГА СТУДЕНТИ НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА ЈЕ НАУЧНА КЊИГА ЈЕДИНО ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ КОЈЕ ИЗДАЈЕ ВАШЕ УЏБЕНИКЕ И ВРШИ ПРОДАЈУ УЦБЕНИКА У СВОЈИМ ПРОДАВНИЦАМА НА ФАКУЛТЕТИМА ПО ЦЕНАМА КОЈЕ СУ НИЖЕ 15—25% ОД ПРОДАЈНИХ ЦЕНА У КЊИЖАРСКОЈ ПРОДАЈНОЈ МРЕЖИ. СТУЛЕНТИ НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА СВАКО НОВО ИЗДАЊЕ КУПИТЕ У ПРОДАВНИЦАМА НА ВАШЕМ ФАКУЛТЕТУ. НО Б Е К ЊИГЕ С. Бабић и Љ. Михамловић УЦБЕНИК ЕНГЛЕСКОГ ЈБЗИКА први део шесто издање стр. 226 дин. 180 (153) В. Ж. Весслиновић ТАБЛИЦА ИНТЕРЕСА НА ИНТЕРЕС И МОРТАЛИТЕТНА стр. 67 дин. 100 (85) Инж. Н. М. Обрадовић ОСНОВИ МЕХАНИКЕ ФЛУИДА стр. 201 дин. 159 (135) И. С. Спасић ЗБИРКА РЕШЕНИХ ЗАДАТАКА ВИШЕ МАТЕМАТИКЕ I ПО Д-р РАДИВОЈУ КАШАНИНУ стр, 520 дин. 519 Инж. С. Хетвиг АУТОМАТСКА ТЕЛЕФОНСКА ПОСТРОЈЕЊА стр. 284 дин. 219 (186) Инж. М. Маринковић ФУНДИРАЊЕ ПРВО издагбе дан. 790 Инж. М. Маринковић СТАТИКА ОДРЕЂЕНИХ НОСАЧА ПРВО ИЗДАЊЕ дан. g 65 Др. С. Давмдовић СТОМАЧНА ИДУОДЕНАЛНА ГРИЗЛИЦА И КОМПЛИКАЦИЈЕ стр. 135 дин. 258 (220) Ост - Расо УЏБЕНИК ХЕМИСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ПРВА КЊИГА стр. 428 m дин. 340 (289) ЦЕНЕ НАЗНАЧЕНЕ У ЗАГРАДАМА САМО У ПРОДАВНИЦАМА НА ФАКУЛТЕТИМА ПРАТИТЕ НАШУ БИБЛИОГРАФИЈУ У ВАШЕМ ЛИСТУ.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Dpoj 1