Student

(Наставак са прве стране) Ирака, чак из Еггшта, Марока, Туниса. Дипломирани студенти унизерзитета заузимају високе положаје у својим земљама. У Сауди Арабији и Јордаиији, на ггример, сви саветници, амбасадори и министри ђаци су овот универзитета. По свом карактеру, каже ректор, школа спаја старо са нозим. Н>ен циљ је да васпита људе кадре да раде на Јединству арапског света, Ми не дајемо првенство нк једној култури. Тековине човечанства сматрамо и својим, настојимо да их усвојимо. Модернизација и репесакса ако тако може да се каже. Буђење арапског национализма томе тежимо! Универзитет је активгги чинклац друштвеног живота. ~M:i често приређујемо јавна предавања, конферекције, дебатз. Долазе и инострани каучници... Перо је заменило сабљу, перо је симбол науке говори ректор. Настава на универзитету траје четири године и он има више факултета: медицински (ггајстарији факултет), правни, фи-

лозофски, литерарни, техттачки, просвете и науке. Највише студената има на правима 1200, па књижевности. На медицински факултет ограничен је упис, јер нема довољпо инсгрумената. За пријем одлучујући је успех у гимназији. Одбијени студенти на конкурсу прелазе на друге факултете. Отуда, кажу, ггравни има највииЈе студената уошпте, а филозофски студенткиља. Студенти имају своје удружење, ргзне секције: спортску (спорт је факултативни предмет ira свим факултетима), туристичку, музичку, за конференције, кружоке, разоноду. Студентски клуб има неколико оделења велику салу, салу за читање, за пријем странака, канцеларије. И све од мермера, пространо, спетло, једноставно. У згради клуба је и рестораи у коме се хране заједно студеити и многи професори. Ту је храна за педесет посто јевтппија него у граду, лекар свакодневно коктролише њену калоричност. Студентски комитет и професор „вођа“ Сарадња између професора, одкосно управе школе и студеката, остварује се преко _ студентског комитета, који заједно са професором, таксзваним пеођом“, руководи животом на универзитету. Вође се именују и сваке године мењају. То су обично млађи људи, који воле спорт. Делатност сгудентских удружења не прелази оквире забавпо-економских проблема. По литичка активност је забрање-

ДАМАСКЕ СЛИКЕ

на, не толико, бар тако се чини, што се сматра да се студеггти не треба да баве политичким животом пре него што напусте универзитет, већ, рекло би се, оним тренутним ппштим стањем, оним објективним условима који још увек владају земљом. Ми извлачимо само једно у Сирији су све политичке партије распуштене. Оне су сзе, сем Хоранијеве соци]алистичке, раније сарађивале са колонизатором, а после ослобођеша били непрекидни изазивачи мзггне, несређене ситуације. А Сирији данас више него икада раније потребна је консолидација унутрашњих сна га, јединство народа. Јер, тек је шест година како се застава зелене боје слободно вијори под сунцем сириске пустиње, тек шест година борбе да се у својој кући постане господар, уклоне трагови колонијалног режима и културно и политички подигне земља из заосталости, у којој супротности непрекидно бујају и изазивају различита колебања. А оне, старе коло низаторе моту да каведу на нову похлепу... Јер, ми смо кгаже ректор Мидани окренути лицем према западу. Али, ми смо исто тако окренути и према истоку. На једној страни је море, на другој пустиља. Изгледа да је сада интересантнија пустиња. Она крије у себи разна блага, она привлачи својом снагом. Једноставни и скромни човек сириске пустиње хоће да та снага буде само његова. ВЛ. МИТРОВИТ*

Сусрет са Димитровом

Нисам случајно дошао на мисао да налишем ов-у десетину редака и оживим ухлтомеау на нап; сусрет са нежадашн»им вели ким пријатељем Југославије, револуционаром Сорцем. lia то су ме потстакли неки скорашши догађаји. Размишл»аЈући о гграшким вешалима и на„новијим сталлетским „чистка ма’’ и „открићима", о хистеричној антисемитској кампањи у Совјетском Савезу и сателит ским земљама: слушајући и читајући о припремама будућих московских гиљотина, се ћам се многих знаних и незнаних резолуат-гонара хгрсја који су тајанствено нестали и тада ми као дан постаје јасно зашто је нас осамдесет у чеивгка Београдске учитељске школе приликом гхосете Бу гарској 1940 године тако дуго чекало на гхријем код онда шшег претседника бугарске владе. Ко нам је спречазао са станак са тим племешгпш ч>веком, што се већ тада иза тога скривало и ко га је тадз „чувао“? Овде hy укратко испричати о нашем „јуришу” у Софији и срдачном сусрету са верш-ш сином међународног пролетаријата, са великим покојниксм другом Георги Димитровсгм. Наша посета и разгледахве Софије блиахили су се крај/. Видели смо Велико Народно Собраше и замрле Јграљевстсе палате; манифестовали смо улицама Софије заједно са бугарским омладинцима, своју љубав према великом песнтгку бугарског иарода Христу Богеву који је тако лепо опевао патк»е и тежњу за слободом бугарског иарода, а који му 1е одао почаст ггршшком стогодипгњице рођеша. Певали смо и м.и, загрљеш! са младим Бугарзlма, наше и бутарске песме. Они су нам ое дивили и са срџбом причали о студегггима фашистима, који су mi баш тих дана запал •лн Уииверзитет. Једког лепог дана обишли смо и Пернички рударски 6азен и у шегсвим окнима слушали од рудара ггриче о Геооги Димитрову и нашем Титу, о њиховој борби за право радног народа. Гледали смо те љу де и кроз н»их видели НлИХОвог најбољег друта, чија је реч пре двадесет годгша дозела до беса немачке и остале фашисте и улила наде и самопоуздање папредних људи у победу над хитлеровцима. И зато смо неодољизо желели да видимо тог чозека. То, већ онда, није било лако. Цео један дан лутали смо софиским улицама очекујући извештај преко наше амбасаде да ли ће моћи да нас прими Димитров. Добијали смо разне одговоре: „Заузет је, има вас миого". . . (б<ило нас је око осамдесет ученика београдске учитељске школо. Почела ie да пада киша. Нестрпљење се блтокило врхунцу. Негде предвече одлучили смо да идемо код Димитрова и без за то потребне дозволе.

Разбијени у групе, под пљуском кише која нас је сталио пратила, устављајући се јед.ино на раскршћима да би од збуњених пролазника добили обавештење којом се улицом иде према стану Димитрова. стигли смо од Радио-станг-цр до мале виле ограђене високом тарабом за неких двадесетгк минута. Необраћајући пажњу на стражара који је збуњвч стајао пред капијом, упадали смо један по један у зтраду м задихани одмах отпочели песму онако како се то певало првих дана наше слободе. У великом холу све је врило. За време паузе између пе* сама и црногорског кола ориле су се громке речи „ТитоДимитров“. Само су два ство* ра ћутала као заливена и сз очигледном мржњом и сумњзм гледала у нас. Један омањи риђокоси човек тридесетих година и ггрћаста носа и једна црномањаста жена, седели су готово непомично у једном углу хола и шарали по нама својим жлпфказим очима. H-r ки од радозналијих обратилт* су гш се са неким питањима да би и њих увукли у коло. Али смо на то добили набусит одговор: Не поњимајем! Нису могли или нису хтели да разумеју нашу радост и оре ћу у којој се брзо изгубило omo њихово ~не ттоњимајем". Ми смо и надаље певали v тако дочекали друта Димитрова. А ви тако, кзо пзртизани упали овде без питања смејући се са рукама на загрља} раширеним, ишао нам je из ј-гл

ног ходкика у сусрег руметаи седамдесетогодишњ а к крутгних и сјајних очзlју. Уместо одгозора, кроз двора* ну се разлегло громогласно „Ура за Длшггрова", а песнице су као једна полетеле у вис Димнтро® је почео да говори. Говорио је дуго на свом, атги нама ипак дозол>но јасном језику, тако да смо га разумели сасвим добро. Разумели смо га, јер је говорио ошш заједничгсим револуционаршш језиком, са жаром старог револуциона* ра, говорио је о живоггуи двају балканских народа, гово рио је о кама младима Бугарима и Јзггослозешша, о тоие да смо ми Југословенм прл лично измакли у своме развит ку од н>их Бутара и да he се они за то утледати на нас. Говорио је Димктров о нашој Партији која „као луна светит“ у рукама нашег Тита, на тешком хтуту у социјализам путу на коме, како он рече, има тако много окука и прова лија, тешких успона и падова. А најтежи успон, завршио ,е стари револуционар, налази се тек пред кама. Како се догодило да и оп падне баш ххред тим, за нас и њега, најтежим услоном не зча се и можда нико никада неће сазнати. Али ми једно поузда но знамо: знамо ко је и зашто прекратио тај племешгш ход. Но, ми сигурно знамо и то дз ће историја једнога дана извести пред савест човечанстзп злошшцо кремаљске деспо те који су криви за смрт Димитрова, Дзодзеа и друпгх вер них синова свога народа. П. Станковић

Кроз универзитете у свету

ЕНГЛЕСКА КУРСЕВИ ЗА ИНОСТРАНЕ СТУДЕНТЕ Летши курсеви за иностране студенте ће се одржати ове године у Едикбургу т , Лондону, Оксфорду и Страфурду сагласно са Бритакским учшверзитетским комитетом за летње курсеве. Курсеви he укључитк следеће предмете: Бирмингемски универзитет: „Шекстхир и драма у доба Елизабете“, Оксфордски универзитет: „Кшижевност и политика у XX веку“; Лондонски универзитет: „Британска економија у атлант ској заједници“; Единбуршки универзитет: „Развитак савремене западне цивилизације". Висина уплате за шестомесечне курсеве износиће до две сто тите долара.

ФРАНЦУСКА ДЕЧЈЕ ЈАСЛЕ У УНИВЕРЗИТЕТСКОМ ГРАДУ Јасле новог укиверзитетског града у Паризу раде од t*"четка зимског семестра и могу да приме тридесеторо деце која немају више од три године. Студентски парови се надају да ће се створити и друте установе ове врсте, јер су те јасле биле препуне још од првога дана. То доказује да су у Француској студенти брзо схва тили овај проблем и да су бсз оклезаша почели да рзде на његовом решавашу.

МЕ-БУНАРОДНИ СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР Француска национална комисија УНЕСКО-а одлучила је да оснује интернациона лни омладински центар у Паризу, геоји he помагати младим људима из целог света у међусобном зближавашу и упознавашу. Париски центар ће примати француске и иностране студекте на краће вре-ме, обезбеђујући им посете културним центрима и местима за састанкг различитих актизности. Архитектонски план предвиђа подизаше удо Сних просториј а за смештај, разопођеше и одмор, гимнастичку салу, ресторан и зграду за адмикистрацију, Центар he располагати великом библиотеком и салом за одржаваше позоришних претстава. ПАКИСТАН КРВАВЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ Неколико хил>ада студената који су били наоружаии камењем и штаповима водили су петочасовну борбу са војском и полицијом средином јануара у Карачиу. Том приликом погинуло је осам лица и рањено више од шездесет. До сукоба је дошло када су студенти демоистрирајући против плашг раног повећања школариие покушали продрети у просторије Министарства просзете.

НЕМАЧКА РАЗМЕНА СТУДЕНАТА У току прошле године више од 2000 немачких сгудената путовало је у иностранство, обилазећи Западну Евротту._ Око 900 од ших учествовало је у радним акцијама, док је других 700 било на стручној техничкој специ] ализацији. Сарадња и пријатељски односи

немачких универзитета са ииостраним студентима добијају све већег маха, нарочито у по* већаној размени студеаата. ДРУЖИНА ВДС Новооснована Ф-здерална сту дентска дружика одржала je састаиак у Берлину фебруара 1953 године. Дружина гсретстав ља укупуно 165.000 немачких студената од којих су 120.000 студенти академских института са ректооским статусом скупл»еии у Нагџтосналној унији студената ВДС, док су других 45.000 чланови Укије студената технике, филозофије и уметности. Ово значи да су захтеви чланоза озих унија били ггрви пут ефективао застушвени јед ном репрезентативном организацијом. аустрија ПРОДУЖЕЊЕ СТУДИЈА Бечка висока школа авеђународне трговине ггоднела је Министарству просвете нацрг нових регулација студи}а п испита. Рашгје је било могућо добити диплому после шест семестзра сгудија, док се сада тражи да се сгудије продуже на осзм семестара. Програм вв черњих курсева ће се проширити да би се омогућила зарада студентима, који поред својих студија морају и да радс. Други институти су такође при премили сличне предлоге у односу на то, тј. rpaja:i>e студија филозофије и в-терине треба да се продужи од осам на десет семестара. Удружен>е студената се суттротставило хтродужешу студија које би повећало тешкоће материјално кеобезбеђених студената.

ПИСМА РЕДАКЦИЈИ

Драги господине!

ХОЋЕТЕ ли, молим Вас, да ми учините једну услугу? Пошто ми је одувек била жеља да имам пријатеља у Вашој земљи, желео бих да се допп сујем са неколико пријатеља у Југославији. Зато бих Вас молио да будете толико љуоазни да дате моју адресу неким младићима и девојкама у Југославији коlи би желели да се дописују са мном. Стар сам 22 године, а интересује ме читаи>е, наука, поштанске марке, часаписи и филмови. Ако је магуће, моавш Bac.

штампајте моју молбу у једном часопису или билтену ако Ваша канцеларија тахве штампа. Био бих захвалан и много o.ix се радовао ако би били толико љубазни да ми предложите кеке књиге и литературу која би ми помогла да боље угтозкам Вз шу земљу. Такође бих волео да добијем један примерак неког културког часописа који излази у Југославији. У нади да ћу ускоро неппо чути захваљујзм Вам

Драги пријатељи

ЖЕЛЕО бих да се доггису)С*l са једним или више Ваших сту дената, за размену информација и мишљења о разним стварима. Хоћете ли молим Васдати Вашим студеитима ово до знан>а? Стар сам 27 година и башсам завршио своје студије у Великој Британији. Дипломирао сам на Лондонском универзитету из уметности (В. А.), а после тога био сам на трогодишњем курсу у Манчестеру и Единбургу о просвећивању дефектне дег.е. Сада радим у Просвегном одељењу Китгра.

Ваша динна земл»а ме је врло много привукла и желео бих да више сазнам о iboJ. Врло много бих желео да сазнам о њеној литератури, уметностл, просветном системз г , спортском и друштвеном животу уопште. Иако је моја земл»а мала, nviaa бих много да Вам узвратим за вести о Вашој земљи. Да ли би икоји студент или студенткиња са сличним интетересом писао ка доњу адресу?

Обавештеша о страгаш студенткма, који желе да ое дописуЈу, могу се добити у Одељењу за међународне везе Уннверзитетског одбора.

истинито Ваш Рањит Сингх Индија

Ваш Георге Маркоу Кипар

Утврђен је буџет за ову календарску годину

У УТОРАК је одржан састанак Универзиггетског одбора Савеза студената на коме je утврђен буџет наше студентске организације за 1953 годину. Буџет износи 13,805.000 динара од чега отпада 12,000.000 на дотације које је Влада Народне републике Србије доделила нашој универзитетској организацији. Влада је такође доделила 2,000.000 динара за летоваље једног дела студената у току лепвег распуста. Предлот буџета који је под нео секретаријат, Одбор је усвојио са неколико измепа. Решено је да се уместо 3 додели 4 милиона динара за потребе фискултурне делатности. Према одлуцн Одбора ова средства морају се употребити углавном за стварање површина на којима би се могао одвијати фискул турни рад студената. Одлучено је да се ове године граде те рени на ТВШ, МВШ и Новом Београду. Основни задатак организације је у томе да ство-

ри базу за масовни фискултур ни и спортски рад студената. Културно уметничким друштвима одређена је сума од 2.350.000 динара, од тога 1,500.000 за КУД „Бранко Крсмановић", 300.000 за КУД „Мика Митровић“. У подели ове суме Одбор је пошао од тога колико је поједино друштво показало резултата у своме раду, колико је оно уложило сопствегогх напора за решаваше појединнх проблема и колико je у прошлој години иступало у јавпости. Средства одређена за културне групе на факултетима би ће подељеке према резулггатима које ове покажу ва претсто јећем фестивалу. Сума од 800.000 дин. одређена Је као помоћ за друштвене клубове факултета. Остала средства добијена су као помоћ „Народном студенту“ (1.285.000), удружењима у унутрашшости, (200.000), за фестивал (600.000), Међународном оделењу (1,100.000), за публикације (1,000.000).

Шта кажу професори

(Наставак са прве стране) боље било да се ти неуспели врате у ранију годину 1 новембра? Моје је мишљење да у пети семестар не треба уписати никога ко није положио све испите ттз прве две године. На стручни део наставе треба пустити само отае л»уде који су

једанпут за увек завршили са огшггим техничким образован»ем. Можда би се у озом становишту могло ићи и даље и захтевати да се припремни дсо општег техничког образовања обавља у потпуно засебкој школи за коју постоји могућност да обухвати ке само све факултете, него и више технич ких високих школа.

Др Татомир П. Анђелић;

Програм група природно-математичког факултета још увек су преопширни

По мом мишљењу овај јануарски рок не допушта извођење некаквих наро читих закључака ни о успеху, ни о квалитету истшта, ни о вредности самог система студи ја. Разлози леже у чшвеници да се овај рок налази на граници два тзв. режима студија и обухвата разне прелазне одредбе. Како је у току последн>их година режим студија често мењан немогуће је извести правилна поређења поједпних јануарских рокоза међу собом. Међутим, ако се овај јануарски рок упореди са јунским и сепггембарским, онда и он показује ону ошпту особину јануарских рокова, а то је: већи број одустајања и падања ио што је то случај у остала два рока. То је уосталом и при родно, јер тада полаже већина студената који своје испите ни-

су на време ликвидирали било из којих разлога. Мени се чини да је стога чак и квалитет положених испита у јануару нешто слабији но у остала два рока. Сигурно je да ће одабирање које допушта пријемни испит при упису (под претпосггавксм да заиста служи за одабираше) и прилично растерећење које је на нашем факултету спроведено новом уредбом, омогућити и бољи просечни успех и поди зан»е наставе на већи ниво. То ће, међутим, моћи показати тек наредни јануарски рокови. Истина је, да узгред напоменем, да дсста група на нашем факгултету још увек захтевају више но што је потребно и за солидног наставника средње шко ле и за аспиранта за научни рад.

Професор Добрила Карапанџић:

Прва година шумарства кампањски је спремала испите

Студенти прве године Шумар ског факултета на исгоггу из веорганске хемије нису показали напредак у одкосу на старије генерације. Кроз испитни рок испољило се да поједини студенти кампањски раде, што је вероватно негативан утицај „искуства“ старијих студената. Тако например, неки су показали незнање из систематике, док су теориски део неорганске хемије спремили добро. Било је и обратнлх случајева. За све досадашше генерације, а

и за ову, карактерисггично је да су на факултет дошли са слабијим знањем из природних на ука, па и из хемије. И поред то га студенти садашње прве године у целшш нису настојали да у току протеклог семестра употпуне своје знан»е. Ипак je било доста оних који су радили много више, али и они нису успели да покажу све својв знаше, вероватно зато што ј€ то био н>ихов преи испит *• факултету.

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 1