Student

Да говоримо отворено

(Наставак са ггрве стране) су у првој години слушале хемију и геодезију један семестар, сада слушају два. Обим рада на техничком цртању и кацртној геометрији се повећао. Код физике такође има иеко погоршање. Изгледа да he једино из математике гтрограм бити смањен. Начело новог наставног плана да студенти не смеју имати више од 36 часова предавања и вежби седмично није одржано. У свему студентима прве године је теже него ранијим генерацијама. f Где су узроди? Дакле први корак у реформи наставе није испао сретно. Огроман рад, који треба обавити да се промени целокупан рад на факултету, напредује веома споро, а могао је већ бити завршен. Ова спорост по нашем миш.њењу није слзгчајна. Многи професори који су пре годину дана усвојили нов наставпи план сада су протиз њега и против овако замишљене реформе настазе. Декан инж. Петар Мицић данас каже да предвиђена реформа не ваља, да она значи враћање педесет година уназад и да ћемо се морати кроз неколико година вратити на старо. Професор инг. Милан Дражић и неки други тврде слично итд. Из приватних разговора с њима излази као да им je неко са стране наметнуо реформу наставе, а да се с њом одлучно не слажу. Чудно је да су они за годину дана променили своје мишљење, а још чудније да га отзоренб не заступају ако сматрају да су у праву. Ми смо сад коначно увидели на чему смо. Како можемо очекивати реформу наставе од пних који су против реформе? Како можемо очекивати разумевање за тежак положај преоптерећених студената од оних који нам говоре: „Ја сам радио шеснаест сати диевио, кроз пет година и иијсдан дан нисам од тога отступио. Тако се једино може студирати. Студенти не могу да иду у биоскоп и позориште ако хоће да заврше факултет" Ови наставници сматрају за нормално ако 10, 0 студепата иде напред. ОНи смаграју да неуспех студената ни)е истовремено и неуспех наставника („То важи само за зсповну школу“) итд. Све ово јасно говори зашто реформа наставе споро напредује и зашто она, ако настави звим правцем, неће донети оне резултате који су у почетку постављени за циљ. Нови наставни план и проррам треба да ступају у живот постепено. То значи да ће се аапример на четвртој години почети да примењују кроз три л по године За то време радиhe се по старом наставном пла*у Наше Удружење је тражило да се у текућем наставном плану и програму мења оно што очито треба мешати и што :е да лако изменитц. не чекајући да то одумре кроз неколиso година. Једино тако предзиђена промена у настави може ца користи садашњим генерацијама и да им олакша положај. На тој линији било je и наше тражење да се укине поедмет Основи електротехнике. А одбијање нашег траже-

ња је управо на линији оиих који желе да остане све по старом. При томе, пошто се нема стварних аргумената, прибегава се формалним изгозорима: ми нисмо надлежни. Када је пак у питању да се нешто ново натозари студентима на леђа, онда се чак и настазник као појединац сматра надлежним да мења план и програм пре»у» свом нахођењу. Ми стојимо на стаповишту да наставник има право на самосталност у оквиру свога предмета, односио катедре, али до извесне границе. Отсуство ефикасне контроле учинило је да добар број наставника ради оно што хоће. Декан инг. Мицић, проф. инг. Тројановић и друти например сматрају да наставник из Отпорности материјала, који је самостално извршио радикалне измене у свом предмету, „лети високо", али ништа стварно не предузимају да се то измени. За то време студенти масовно падају и понављају из тог предмета. А то је баш карактеристично за садашње сташе на

факултету. Сваки наставник је потпун господар у сквиру свога предмета, односио катедре и не жели да му се други мешају у његово подручје, па ни он сам следствено томе неће да се меша у туђе и не интересује се за наставу у целини. Што се тиче студената, они су дужни да испуне све оно што наставници од њих траже и нико се до сада није стеарно aanu’rao може ли све то жив човек издржати. Реформа наставе управо би требало да докрајчи с тим стањем. Она би трсбало да укине садању анархију и да доведе до јединства у настави, јер њу прима јединка студент. Башзато се јавља оволики отпор тој реформи, зато су ти наставнкци, изузев неких изузетака против ма какве измене. Ово наше писмо требало би да послужи решавању овог по нашем мишљењу крајње несносног стања. Одбор Удружења студената грађевинске технике

РАДНИ ДОГОВОР

(Наставатс са прве стране) личности мора да буде један од основних програмских и руководећих принципа омладинске оргагшзације." Мада је на Конгресу било fJG4H и о проблемима и задацима студентских организација, можда би као најважније требало на овом месту указати на потребу и обавезу студената да масовније и активније живе животом свога града и краја, да изиђу из оквира својих факултета, да се масовније укључе у рад организација Социјалистичког савеза радног народа. Многе фа-

култетске организације повезале су се досада са радничком омладином у предузећима и школама, пружиле им помоћ у много чему. Ако студенти наставе да раде овако ва једном пшрем плану, може се рећи да he они у највећој мери испунити, очекивања и одлуке V конгреса Народне омладине Југославије, и да ћемо ми, млада генерација Југославије оправдати поверење које нам је указала земља одликујући нашу организацију високим одликовањем, Орденом јунака социјалистичког рада.

Кроз УНИВЕРЗИТЕТЕ у свету

ЛУСТРИЈА ПОСКУПЉЕЊЕ СТУДИЈА Око 50% аустриских студеиата затражило je ослобађаље оц плаћан>а уписних троигкова. Практично, ове молбе указују на тешку материјалну сшуацију студената и њихових породица, Не буду ли њихове молбе позитивно решено, премда то није верковатно, преко 10.000 аустриских студената прекинуhe сггудираше. Ово би била последица недавног пораста школарине. БЕЛГИЈА ПРОТЕСТНИ ШТРАЈК Концем децембра студенти Вриселског универзитета ступили су у протесни штрајх поводом једномесечног отстрањиван»а са студија претседнкка Генералног студентског комитета на основу тога што је он студенггској организапији саопштио поверљиву, тајну одлуку Универзитетског савета у чијем је расматр>ању и он учество вао. Одлука се односила на мере које је универзитетска администрација предузимала против студената који су учествовали у ноћним нередкма у студентском граду. Студенти су сгупили у штрајк, јер сматрају да то није био прекршај, зећ дужност

претседштка Студентског одбора да обавести студенте о одлуци Савета. ХОЛАНДИЈА СТУДЕНТСКА САМОПОМОЋ Холандски студентски оркестар организовао је своју прву велику турнеју. У току фсбруара студенти су гостовали са солкстичким и оркестралним делима Баха, Бетовена, Брамса v. Моцарта у Хагу, Харлему, Утрехту, Амстердаму и Гронингену. Сви ппиходи са ове турнеје упстребљени су за изградљу холандског студентског санаторијума. ШВАЈЗДАРСКА СТАНБЕНА КРИЗА Потреба изградње студектског града у Женеви данас је хитнија него икада досада, јер је стакбзна оскудица добила неподносиве размере. Више од 1700 студената присиљено је д« станује ван града, јер се месечне уплате за једну собу у граду креће између 150 и 130 швајцарских франака, што он" не могу да плаћају. Вероватно је да би се подизањем студентског града остварио и бољи контакт између Швајцараца и бројких иностраних студената.

„ POPULUS" И „ EXERCITUS“ У ЛЕТОПИСУ ПОПА ДУКЉАНИНА

Одломак из семинарског рада

Један од органа власти у рано феудалним јужнословекским државама биле су и народне скупштине. Изворно оие и код нас воде своје порекле још из гентилног друштвеног уређења када су у њиховом раду узимали учешће сви одрасли чланови генса и када су оне бирале и смењивале и остале органе, боље рећи у техничком смислу, опуномоћекике генса. Коначном колонизацијом Балканског полуострва у VII веку, са зачецима и надаље сталним продубљивањем имовинске диференцијације, условљене поред осталог и сталним ратовима Словена са Византијом, са настанком зачетака држанне организацаје, мења се и карактер делатности скупштина, меша се и њихова улога у друштвеном животу Словена. С једне странб оне се све ређе сазивају, њихову делатност преузтшају новоформирајући државни оргаки (веће, владар) који баш као такви, као државни органи искључузу учешће народа у власти, а с друге стране и ону надлежност коју су сачувале скутгштине не врши суверено народ који се на шима окупља, него у присуству окупл>еног народа факпгчки одлучује горњи владајући слој. Та тенденција довела је коначно до потпуног отстрањења народа из учетпћа у власти и до формирања сабора као сталешких гтретставничких тела. Овој ошптој закономерности, кола није специфична за јужне Словене, већ претставља имакентну ггојаву у ранофеудалном периоду свих држава, подлеже у основи и раиофеудална Дутсља. О постојању скупштине у ондапрво] Дукљи и о њеној улози закључујемо пре свега на основу Летописа попа Дукљанина, односно Барског родослова. како га назива ДР- Никола Радојчић (настзо према најновијим мишљењима, вероватно средином XII века). Скупштине се нарочито спомињу када је у питању долазак новог владара та ггресто, посебно кад оца не наслеhvie син, већ неко друти. У глави XL.VT вели се да се народ окупља и поставља за коаља Гоадихну. Предимира из гл. XXXII такође за краља поставља на-

род. Михаља је у народу омрзнут и зато га народ неће за краља: „Тада хтједе његов син Мпхаља да га наслиједи на престолу, али због неваљалства његове мајке становништво области (Populus terrae) то не хтједе, већ постави себи за краља Доброслава, брата краља Бодина. На Дувашском сабору (гл. IX) присутан је и народ, јер је Светопелек наредио да се сакупе „ошпез populos terrae et regni sui“ („сви народи његове земље и краљевства"). Из наведених цитата види се да је учешће карода у скупштинама нарочито јасно долазило до изражаја приликом избора новоТа владара. Међутим, Нпкола Радојчић у делу „Друштвено и државно уређење Срба у раном средњем веку према Барском родослову", тврди да се у Летопису „Народии сабори уошпте не спомињу, јер populi војску..." и да је поп Дукљагош „прегледао примену ове речи из Св. писма старога завета одакле је доиста могао прочитати да populi значи и војску, па ју је тако, бар на неколико места, и применио" (страна 21 наведеног дела). Према том гледишту народне масе у Дукљи биле су искључене из учешћа у власти у било ком виду, посебно нису имале никаквог утицаја на избор новог зладара. Ако се краљ није сам поставио, постављали су га банови, жупани и сатници као горњи владајући слој и војска. Међутим из анализе Летописа може се иззући и друти закључак који изгледа вероватнијим. Намеће се ггитање: зашто поп Дукљанин унотребљава и реч exercitus, ако се већ речју populus служи да њоме означи војску, јео утгоаво реч exercitus и значи војску. Поп Дукљашш и са својим скромним знањем латинског језика зна да разликује употребу Лших речи. Кад год се ради о рату, одбранбеном или нападном, о оружапим сукобима у било ком вилу, онда не употребљава реч populus већ exercitus. Краљ Георгије треба да ратује ггротив Гојислава и зато je он сакупио exersitum војску. Кад краљ Доброслав полази у рат гтротив гочког воlскозоће Арменополоса, о« такође „сабере војску“ („congregans

exercitum“) и дели је четвориди својих синоза. Кад кнез Гојислав полази на двобој с Људовитом, он води са собом „Duos strenvos milites" (,«два вјешта војника“). Има међутим једна друга категорија случајева за чије означавање летописац употребљава једну поред друте обе речи populus et exercitus. Не може се рећи да ои у тим случајевима брка њихова значења или да читаоцу жели да стави до знања да се обема речима означава једна те иста појава. То су они случајеви када је независност јако угрожена гтред навалом јачег суседа, те стални оружани одреди нису довољни да му се супротставе, већ се оружје даје у руке и народу. Зато краљеви у таквим случајевима сакупљају и војску као сталне оружане одреде и народ. Сасвим су другог карактера случајеви када се употребљава реч populus у самосталном значешу. Народ се окупља кад треба изабрати ковог владара, решавати о важгогм државним ттатањима и слично. У већ поменутој гл. IX говори се о Дувањском сабору. Светопелек жели да утврди границе свога краљевства, да ое кругогше за краља, да изврши административно територијалну поделу земље, постави администраторе и зато он наређује да се сакупе „сви народи његове земље и кпаљевства - (omnes populos terrae et regni sui“). За сииове краља Предимира каже се да окрутно владаЈу не војском, већ народом (contra populum) и они су народу смрзнули: „unde valđe caeperunt displiсеге populo". И за то ce под речју populus може да подразултева једино народ, масе, а не војска. У прилог тога иде и чшвеница да се реч populus упогребљава ондч када се уттраво из ситуације и збгшањз пиди да је баш народ вшпз него обично вучен у та друштвена збизања. На почетку гл. XLIV стоји „у том се сакупи народ (populi) и постави за краља Владимира..." Ово је сасвим на месту у т<sм сглислу гпто избор Владттипа од стране народа долази у време ката ,ie тај исти народ гкжазао своју одлучност

ке хтевши Михаља за краља. Гл. XLVI слнчно почин>е: „Псслије тога народ се скупи и постави за краља Грздихну*. Овде избору Градихке за краља претходи борба коју он води против омрзнутог краља Георгија, због чега су симпатије народггих маса на н>еговој страни. Логкчно је да се после таквих успешних ратовзња у којима народ Градихки даје моралие подршке акт проглашеља Градихне за краља обави свечано пред народом, На основу свега овога чини се није тешко доказати да су за писца Легописа, populus и exercitus две различитв ствари. И да је према томе у раду скупштина учествовао и народ. Много теже је рећи нешто одређено колико је народ на тим скуповима фактички одлучивао, посеоно колико је био јући фактор приликом избора ковог владара (наравно кад то летописац тврди). Да није суверено одлзгнггвао говори и један конкретан податак из самог Летониса: “Оданде извуку из тамкице Грубешу и п0 наређењу царском постави га народ за краља. Како каже др. Драгослаз Јанковић учешће народа све се више сводило на немо ггрисхствовагве, а стварно су одлучивали банови, жупани, сатници као гсртни владајући слој. Извесно је међутим то, да када је земља била угрожена са стране, од тшаче јачих суоеда, када је требало више уцутарњег јединства, владајући, који се још нису осећали довољно сигурним па власти, обоаћали су се са више поштоваша и обазривоспш народу и да се водило рачуна о народним жељама. А Дукља је често била под оружјем. Приповедаша о ратовима и бојевима што су их водили дукљански владари. добрим делом исцопљују садржину летописа. Jep и Духља је, као и остале ранофеудалне јужнословеиске државе, пробијала пут самосталном економском и политттчком развитку кроз сталну борбу и оружје се често налазило у рукама народних маса.

Обреп СТАНКОВИЂ студент II г. права

Универзитет за странце у Перуђи

Не само по својим природким лепотама и уметиичким споменицима, већ и по својој култу!>ној установи Универзитету за странце Перуђа је позната гшгром света. У позне јутарље часове стигли смо пред палзту Галенга у којој је смештеи Унизерзптет импозантка зхрада у барохшом стилу. И док смо се пели широким степеницама које всде на први спрат, једиа група студекгга окренула се радознало к нама и рекла на ентлеском: , ; Која ли је нација“? Кад смо итл у пролазу одговорили: Јзтославија, при* јатељски осмех прешао је пре

ко њихових лица. Свуда по ходницима био је жагор, чуо се италцјански језик ка свемогуhe начине изговаран. Ускоро је почео и час. П">дељени смо у оделеша: снглеско, франод т - : ско, немачко, грчкз и шпанско. У чисница је била препуна, тако да се студепт који је ушао псследтви, у недостатку места, кије мпого двоутугио и спустио се на оsлижн>и степеник. Ускоро је ушао и каш про фс сор Извршио је прсб ну вежбу са нама. За оне, који хтису могли јасно да изговарају поједине гласове, образовао је засебан курс на коме је исгштао разлоге томе и настојао да их истрзјном вежбом уклони. На часу смо књижевности Професор занимљиво и живо илуструје сцену с грофом Уголином кога Дакте гиди у паклу како бссно глође лобању свога противкика,. надбискупа Ру ђера. Против бездушне освете коју је Пиза извршила над грофом Уголином, ссуђеним за издају, затворивши с н>им у кулу и ст-шове без кривице и уг.торивши их све глађу, диже

се гнушање Дантез. Он призива Арноа да гготопи све грађане оне Пизе која убија не вину децу, Пизе ругла Итали 3«Часове имамо и пре и после подне. Студетгги сзих група пс сећују курс историје уметности. Стари професор који пам ти толике генерације странзца, упознаје нас са великзтм де лима италијанске уметности и њиховим творцима, од етрурске епохе па до дзнашњих вре мена. 1921 године отворени су први курсеви за домапе и стране студекте. Курсеви су се у почетку одржавали на Универ зитету за Италијапе и у згради Ошнтине. Тек i: J 27 године прелазе у велелепну палату грофа Галенга, на једном од најпознатијих тргова из историје Пвруђе, Иако је број сту дената из године у годину растао, постала је мала и овз зграда, а 1931, новцем једног њвног студвнта Американца, проширује се на рачун старих

кућерака који су бнаи у ш&* пом залеђу. Од раног пролећз па свв jsf децембра, када је Универаимв, створен пристижу са свих сгра на, из свих крајева студезти разних годишта. Међу њима кма већ свршегшх тхрофеоора, журналиста, комерцијалиста* доктора, као и младих студената ксторије, кшижерноста, у* метности и музике Прошле године sило је ва курсевима и осам раишх сту дената: један из Љубљане, че тири из Загреба и три из Боограда. Проректор Универзите та господин Прошути поздрабз-го је долазак првих југослс венских студената после паузс од дваиаест година. Прошлог кесеца проректор г. Прошути учинио је посету Београдском увивврзитету. Жив контакт на часовима, излетима и прнредоама са студентима разиих расо, језика и објичаја доприноси међусобшж упознавању и зближењу студена п * а Т/Г > па.чних кт>аl*ева см< та.

Е. Брунстж

СТРАНИ СТУДЕНТИ НАМ ПИШУ

Студентском удружењу Бео градског универзитета! Ми. чланози Управног савета Студентскот удружења државе Бисконсин, жељни смо да допринесзмо смањивању напетости која постоји по целом свету, Као студенти, сви ми имамо много заједничког, али немајући везе са студентима ваших универзитета, сматра мо да смо тиме и ми и Ви лишени једног важног дела наше наобразбе: тј слободна међусоЗна измеча појмова заједнхтчтшх проблема, и народних културних традиција и каследства. Наша одвоје-

јеност не доггриноси међусобном разумевању. Ми имамо много појмова и искусгава које бисмо желели с вама да поделимо о нашеас начину живота, о нашкм мислима, и о значешу взтше наобразбе у Сједињеним Државама Амсрике. Ми смо сигурии да и Ви и Ваши другови имаггв много искустава и појмова које бисте желели с нама да поделите. Са ови м пиофом наћи ћете брошуру која садржи фотографије нашег Универзитета и наше екзше футбала, која је једна од најбол-их у целој земљи. Шаљемо вам ово да би Вам дали барем неки појам о нашој универзитетској зајвдници. Врло бисмо радо примили од Вас одговор. Сли чан гест са ваше сграае би могао значити почетак ширег гтрограма академске и културне међусобне измене. На овај мали начин, ми се, као студенти, надамо да се напетост која постоји у свету може смањити. Међусобза и мирољубива измена појмова студентске омладине са свих страна света као нггпример, прилзгхом скорашн>их Олимписких игара помоћи he остззрквању наших жеља за међународни мир и пријатељство. Студентскл Одбор Универзитета Медисои Држгва Вн сконсин

2

НАРО Д Н И СТУД Е К Т

Број $