Student

„Демократски" принципи

(Наставак са прве стране) 1 > и леши студенти‘‘. Господин 1 Станков тврди да је нормално да годишње дипломира десетак ггудената, а ггривреди и за потребе одбране земље треба их неколико пута толико, док отсек има око 150 апсолвената. Програм пати од преопширности тако да су студенти присил»ени да вербално уче, оез студиозног рада. Сувишни детаљи (например пр>орачунаваше већег броја пресека са понављашем истог принципа и слично) одузимају драгоцено време за савлађиваше суштине материје. Број часова, ггредаваша и вежби, на четвртој години износи у зимском семестру 49, а у летшем 45, што је изнад сваког максимума овзквих и крупнијих примедби дато је у реферату и дискусији на кон ференцији. Савез студената овим не жели да прејудицира на неко конкретно решеше, него да констатује ситуацију и I да да своје примедбе и сугестије, уколико у наставничком савету постоји воља за решеше тих питаша. Исто тако студенти овим не желе да врше притисак на наставнике у циљу поклашаша оцена, како је то изјавио господин Станков. „Видим да сте у истој ситуацији као и ми пре рата“ Изјавио је претстааник команде ваздухопловства ЈНА п. пуковник Радојковић...“ У свету свуда су професори ваздухопловства уједно и руководиоци у привреди. Тако је било пре рата и код нас. Професор Станков био је директор „Змаја“, Сима Милутиновић директор „Рогожарског“, Бато До-

бросављевић, директор у Раковици итд. Међутим, после рата , догодило ое да су се они одвојили и изгубили корен из кога . су потекли. И зато они можда не осећају потребе ни индустрије ни Команде ваздухопловства. Ми смо хтели да решавамо про блеме заједно са њима. Са наше стране постоји искрена жеља за сарадшом без неког „поткопавања угледа“ и „уласка“ на факултет чега се они можда плаше. Ми смо одржали са шима двадесетак конференција по том питашу и ништа нисмо Х>ешили, а вама желим да у томе будете боље среће... У сваком случају програм треба изменити и скратити. Ја не знам, например, зашто се Елисе изучавају као посебан предмет када ће оне испасти из употребе. Смешно је исто тако да се не поставља питање млазних мотора, а ми ћсмо по програму потпуно преоружати наше ваздухоттловство... Ја ћу, завршио Ј€ потпуковник Радојковић, команданту ваздухопловства пренети ваше захтеве и жеље“. (Из стенограма конференције). Претставник индустрије п. пуковник Ђурић; „Отсуство професор>а са ове конференци је сматрам да кико објективаи не може да одобри. С једне стране дужност је наставника да раде на техничком образовашу студената, а с друге стране ту су индустрија и ваздухопловство које траже инжешере. На сам програм ја стављам следећу примедбу: овај програм овакав какав је, као и лшшја овог факултета, застарели су и не одговарају нашем развитку... Нгомилавање аттсолвената је апсурд иоле развијене и зреле наставе". (Из стенограма). М. Ћ.

.тегацијв био је ирански студент који студира на универзитету Јужне Калифорније, а чланови су оили студенти неколико друтих националностн. Наравно да смо се најприје морали фотографирати, тј. стварни делегат Југославије са тобожљом ијугослменском делегацијом“. Онда сам имао дужи разговор у којем су студенти чланови „југославенске делегације" проверавали да ли су добро схватшти наша становишта по читавом низу компликованих међукарсних питања. Могао сам се уверити да су студирали говоре друга Кардеља, Зиласа и другмх наших делегата, па и моја жступања пред Саасесж безбедности и то са нзванредном пажњом. Мо**и су скоро на памет да цитирају неке важниЈе кзјаве на пр. оиу где смо осудили кинеску ЧЧаику интераенцију у Кореји. На крају су ме Увели у салу у којој су у партеру седеле стотине студеката и студенткиња испред којих су на сто■товжма биле табле на којима Је било означеко име земЈве коју претстављају, управо као у правим Уједињеним ацијама. Оотине студената налазило се нв галерији као публика и посматрало рад. ВоДила се управо дискусија о разоружању и иступао Је делегат СССР-а. пажљиво сам гледао лица стуДевата делегата и слушао говорника. Он је сасвжм ообиљно V лојално према совјетској влади излагао совјетско становиште старајуКи се да буде У ствари колико је могуће убедљив. Нико св у сали није смијао, једино је један „јужно-амерички Делегат" неколико пута прекидао говорника са крипримедбама. ПпетседавајуКи, један високи чиновник из ства{Јних Уједињених нација прекинуо је оба говорника да објасни да се у ОУН на т ај начин не прекида гоеорника и ако чини то је онда у сасвим изузетним случајевима, али у сваком случају онај који прекида говорника не добива Рсч него може само преко реда нешто да довикне м еђутмм да се такво иступање сматра прекршаје.м Усталлног реда и процедуре. Додиром са студентима, било у семинарима или - пргдавањима и дискусијама по систему тзв. панела, или иначе, стекао сам утисак да се међунаР°Дна питања стварно озбиљно проучавају, и да се Сг Уденти старају да израде неке своје оригиналне п °глед е на питања. Али то, наравно.

не значи да има и много оригиналности. То у једном смислу. Америчка штзмпа и радио па и већи дио професора и родитеља ипак засгупају нека основна становишта са великом упорношћу тако да је студенту приличио тешко да се ослободк неких прегстава коЈе ва кас, наравно, чине утиоак предрасуде, Ово показује ренативност значаЈа формалне декокрациЈе, али е мари! Велика Је ипак ствар оваква слобода речи какву уживају амерички студенти и она дозвољава перспектиау да ћо иова схватања лако моћи да се појаве и прочтиг када за њих буду -тти историски услови. Што су ме студенти питали када- гу добива. и реч да износе своје мишљење и да нспитују о ЈугославиЈи? Обавезви су пмталк за Дражу М г.’хајловића пошто еу из њихове штампе у овоје време дознали да Је о« био „једини јуиак отпора* против Њемаца. Даље, питали су за Степинца и за слободу религије у Југославији Јер су и о томе чули и то углавном негативне ствари. Међутим ноак далеко ваЈвећа дискусиЈа ое развијала када се дошло иа питање нашег односа и сукоба са СССР-ом, испитујући о разлозика тог сукоба, формама совЈетског притиска итд. Ово Је редовно довело до дискусије о новој социјалистичкој демократмји и ту смо увек заЈедио са студентима долазклк као до једнор зида преко којег садашњс студентоке генерације у Америцк Још не могу да прескоче. Амернчки с-:-дент Је толико дубоко уверен да се кзмеђу појма демократије и појма многопартијског система мора поставити знак Једнакости, да се са тог становишта, као правило, још не може помакиути даље. Отсутност опоз — ‘е формиране у Једну посебну политичку партију са својим кандидатима на изборима, то Је америчком студенту „доказ“ за отсутност демократије. Аргуменат коЈи је још кајвише утицао али и стављао студенте у ситуацију да не могу наћи одговор у односу ка америчке

прилике, било је указивање ва економсха права која може да даде једино социјалистички поредак, односио постављајуКи питање, гсако Је америчком гласачу који, додуше, може да гласа на пример за опсгшционог какдидата, могуКе и да ли му је уопКе омогуКено да одлучује о томе како Ке да се управља оним делом америчке привреде који је у приватним рукама, и где су ту испољека шегова демократска права? Таква су питања, наравно, постицала на размишљање алк, као што рекох капред, нису Још сазрели мсторијскн условк да се превазиђу давашња схваташа о депжжратији међу америчхим студентима. Морам, ва крају, ипак да нагласим да је та са»ршена слобода дискусије ипак јако велика ствар обзиром у каквом је друштвеном систему, и она"је пајбоља гаранција да Ке ое тај систем кретати некуд даље. У овој је вези мој утисак са једног своуег предаваша којег сам одржао у Једној цркви пред Једном верском студентскои заједницом. Био сам замољек да говорим о међународноЈ економској проблематицм и ту сам причао о томе како су велмке разлике у продуктивности рада у разним земљама данашљег света, па сам развијао мисао, да због тих разлика данас Још увек богатство придолази из сиромашних земаља у ииуКне, док би савременим моралним схватањима одговарало да то буде обрнуто. Ову саи мисао илустрирао са пифрама које су Јасно показале, да Је високи амерички стандард данас, у великоЈ мери последица тога да Је низак стандард у земљама које ммају обикну размену робе са Америком, као на пр. Бразилија или Мексико. Ни студенти ни професори иису били због таквог мог излагања т’ити изненађени а Још ман»е увређени, а протестантски свеђеник се је у закључном иступаи.у са крајњом срдачношђу захвалио на мом излагању, за коЈе Је рекао, да Је осветлило сасвим нови проблем и да 1е уверен да је „бог говорио кроз моја уста". Мислим да нисам могао изабрати бољи гтример да покажем колико има у студентским и професорским круговима у Америди оног што американич зеву .оупен мајнд*, тј. сттремноети да се прихва-

тају мишљења потпуно опречна опће прихваћеним мишљењима, а то је свакако оно најсимпати чнкЈе што се аоже наћи у данашњој Америци. Колико је опћенито ведики интерес међу универзитетсков* омладином за међународна питаша добро показује моја посета универзитету у граду Линколн, држааа Небраска. Ово није кајвећи. град Небраске. Тртовачки и индустриски центар је у другом граду, а Линколн Је само управни центар и седиште државног универзитета. Универзитетски живот много утине на живот читавог града, јер студенти сачишавату знатан дио становништва. Зато се интерее сгудената одразио и у интересу читавог града за мој долазак у Линколн. Ту сам боравио неколико дана и све те дане мој баравак је био значајан предмет пахње о којем је локална штампа писала ва првим сграницама. За главно јавно предаваље био је толики интерес да су обустављена предавања на свии факултетима. Највећа сала на универзитету била је крцато пуна, а многоброЈни слушаоци слушали еу предавање преко радија и на другим местима универзитетског насеља. Овај ое интерес одразио чак у заинтересованостн највиших државних органа државе Небраске. Држава Небраска налази се у самом центру САД. хтрежа тсшу оиа Ј е од свих 48 држава Сједињеиих Америчких Држава наЈудаљенија од оба океана. Зато су шаљиви небрашчани измислили да важнијим страшш посЈетиоцима приликои доласку у Небарску дају диплому са којом их проглашавају за адмирале морнарице Небраска (а уопће немају мора ки морнарицеГ). Зато сам био позван да посетим гувернера државе да ми преда овакву диплому. ту ме Је после тога позвао сенат лржаве Небраска да говорим на седници сената, па су због тога прекинули и буџетску дебату. У свом говору захвалио сам се што су ми дали навив адмирала и узимаЈући у обзир њихову склопост шалама, у свом захвалном говору одужио сам се Једном шалом. Рекао сам да сматрам да имам ЈОбру квалификациЈу да будем адмирал без морпарице, пошто ми се нешто слично већ у жи’°тУ десил °, паиме, 1945 године у своЈоЈ родној словенији био сам мштистар за финансије без новца.

Привредно предузеће или домаћинство

(Нвставак са Iгрве стране) иаавирнида и спреманиг хране, а шхак има највеће режиске чрошкове (око 400.000 дин.), а у оогалим ресторанима на те из* датке отпада од 100 до 200 хиљада. ОВО ТРЕБА ДА РЕШЕ УПРАВЕ ДОМОВА И РЕСТОРАНА Као што се види потерали смо лисицу а истерали вука. У сенци проблема Опште студентсксг ресторана проблеми дома ~Милован Ђилас“ се ине виде. Али то не значи да тамо, а и у осталилт ресторанима, нема проблема. Да проблеми постоје најбол>е показује пример Ресторана бр. 3 који је најслабије технички опремљен и има најслабије друте услове (мале просторије), а ипак су тамо режиски трошкови најмањи, храка понајбол>а и прилив абонената кајвећи. Све то показује да студентиабоненти, а у ггрвом реду чланови управних одбора, морају да поведу више рачуна о овим проблемкма и нађу начина за нлтхово хитно решавање. .~А ОВО ОРГАНИ НАРОДНI> ВЛАСТИ С доуге страие постоје прс, блеми копи МЈгче управе свпх респорана, а њих оне, и поред аајбоље всље и умешности, не могу да реше. Њихово решењо завиои од органа народне власиг. Кво први проблем јесте ценз Сlре»у. Од 1 јануара 1953 године цене утљу и дрвету за сгудентске домове су исте као зи сва привредна предузећа, а

то зкани веће од цена које важе за грађаиство. На тај начин ггп денти који живе у сту дентским домовима, одиосно који се храие у студентским мензама, стављени су у норавноправан положај у односу на своје другскве који станују <и храие се приватно. Домови и мензе плаћају за тону угља око Г.OO дин. више него што плаћају домаћинства и око 400 динара по кубном мегру дрвз. Када се узме у обзир да је дом на Новом Београду зимус трошио око двадесет тона угља "невно и да сви ресторагаи дневно троше око једну тону угл>а, снда се јасно види колико се на тај начин повећавају режиски трошкови. Исто тако и цена електрнчне енергије није иста за домове и грађанство. За домове у Београду она је по једном киловатгчасу већа за 5 динара. Као трећа ствар је проблем клаша стоке. Ресторашгма се ке дозвол»ава да кољу стоку У сопственој режији, већ су уггуће'ги на Градску кланицу ко Ја за услуге узима 12—15 динара по килограму. Обзиром да свакн ресторан дневно троши

око ст*'. килограма меса, онда се види да се издаци повећавају за 30—40 хиљада динара месечнз и четврто однос На родне банке пр-в*а домовима и ресторани ма. Наиме, Народна банка их упућује да све своје потребо подмирују куповино.м код трговачке мреже и то искључиво путем вирмана. Међутим, цене многих артикала код приватних произвођача су јеазтиније. Сем тога и нека задружна предузећа продају сво је производе јевтиније, ако се плађају у готовом , Банка не даје дс вољно новцч за плаћање у готовом, а тиме ресторани много губе. Оким проблемима се већ дуго бавр све управе ресторана и сада се боре за њкхово решаваше. Управе имају право, јер оне раде у интересу својих абонечгта и станара. На гвример: ако се дозволи куповање стоке на слободном тржишту и клаи>е у сопствекој режији,

цене месу биће окижене за око 40—50 динара по кшгограму. И<то важи и за поврће и остале намирнице. Да би се правилно решили сви ови проблеми треба прво рашчистити са следећим: да ли је празилно студентске домове и ресторане третирати као иривредна предузећа у правом смислу речи (утостителгска рецимо) или као велика домаћин ства. Наше је мишљеше да су то домаћинства у која сни улажу подједнаке суме новца за месечно издржаваше. Раније се нчјз ни поставл»ало да ое ово правилно формулише, али су де факто домови третирани као домаћинства. На пример, своје К-карте студенти су раније дзвали управи домова, а домови су их користили као и остала домаћинстваМи сматрамо да све о®о не би ишло на уштрб заједнице, а студенгтма би се на тај начин мнсго помогло. Што ое тиче приговора да би овакво решење омогућило разне неправилности, ми смо убеђени да ће студенти, станари и абоненти, а поготову чланови управгаих одбора, бити јажа гаранција да се то ие дешава.

М. Огојаповкћ

Студентски дом „Милован Т»илас“

Опште студентски ресторан

Неколико речи на тему Старо у новом

(Наса—к са ц»е стране) тгоаела се о кваититету и квалитету, иаиме, да ли је квачтитет (те и такве грешке), прешао у нови ' тет, (дакле, да ли је тај човек постао иешто друго зоог чега ие би могао бити вигие колуииста) те, ваљда зато ги*о се није доказало да је кваититет прехиао у квалитет и тпј је човек остао у организацији Савеза комуниста. У једиој анализи коју је вршио Универзитетсхи Комитет крајем прошлог семестра показало се да је мали број комуниста који су чланови разних друштвених организација на Универзитету, а још мањи број оних хој* стварно активно унествују у њиховом раду. И кад *атс организације СК прилазе овим клубовима, секциЈама, друштвима, која су иначе далеко одмакла у своле родд са становишта њиховог омасовљења и организациои о® јачања, онда је то свакако после&ица недовољног комуниста у њиховом раду. О томе какав је садржај рада ових организација, да ли је оп као такав разлог ног интересовања студената, да ли су ове организације постале преуске за масу студената једног факултета ж треба ли стварати нешто ново, о овим се стварима ретко дискутовало, управо зато, јер колунисти, непознаЈући стварно стање у њила, нису могли извуНи њихове проблеме на решавање било у Савезу студепата или Савезу комуниста. Како се на разие пачине маиифестују ова схватања нека послужи и овај пример. Истовременоје заказан састанак Савеза комуниста 111 год. и Скупштииа стрељачке секције Правног факултета. Кад је неколицина комуниста захтевала да оду на ову скупштину чији. еу они чланови организација је пружила отпор. Било је натезања и око захтева руководиоца стрељаштва на У ниверзитету да бар он пође тамо, а такође и у елучату двојице чланова ове организације који су активни водиоци у Народној омладини у граду и, будући бирани као делегати, имали тог дана конференцију. И уместо да колуннсти буду тамо где је њихов стварни рад, да ее чак одложи « састанак основне оргагсизацкје, ако је то потребно, такав састанак се фетишизира као да је рвд колуписта на њежу, а не тамо где стварно тече живот наше студентске организације. Због оваквих схватања ее и могло догодити да на састанку Савеза студената ове исте године (где се прорађивала једна тема из области делократизације нашег друштвеног живота), а на којој има сало чланова Савеза комуниста преко 150 а • поред тога 5 чланова Универзитетског Комитета, дакле, да на овај састанак дође свега 50 студената. Са изузетком једне солидно спремљене дискусије може се рећи да је састанак неуспео, а претседавајући је на концу дао овакву оцену: Ја сматрал да је ово напредак у односу према нагшис ранијим састанцима (општи смех у сали). Немојте се слејати. Ако се замислимо какви су нам били ранаји састанци, ово је стварно напредак. У неким организацијала МВШ испољила се жеља за применом административних мера. На ВПШ (о томе је „Борба” недавно писала) прети се члановима Савеза студената карактеристикама итд. Дискусија о методу и стилу рада , о остацима старог, избацила је на површину ова и низ других питања: каква треба да буде улога секретара основне организације, по чему се фактички цени један члан Савеза комуниста на нашим факултетима, како спремати састанке основне организације итд. Није претензија овог иаписа да одговара на ова гхчлања нити да даје неку анализу. Овде су набацана само нека питања на бази дискусија које су водили факултетски комитети а сад скоро и Универзитетски Комитет. Циљ овог написа је пре свега да се покрене дискусија о овим питањима и кроз штампу на много ширем плану, јер је заиста време да се упитамо: можемо ли ми брже и боље да се ослобађамо старог како бисмо целокџпне своје снаге бацили тамо где су нам оче најпотребније.

Јосип ФРАНИЋ

ПОСЕТА ЗАГРЕБАЧКИХ СТУДЕНАТА

Ових дана у Београду су, као гости Савеза студената Германске групе Фило зофског факултета, боравили тридесетак студената германске групе са Загребачког свеучилишта. До ове посете дошло је на инцијативу загребачких сггудената, с тим што ће једна наша делетација, вероватно негде половином идућег месеца, узвраппи хкхзегру.

, Тсжом четвородневног боравка Загрвбчани су присуствова> ли двема позоришним претстаи један дан провели на Авали. У њихову част натии студентк гермавскег рупе, прошлог петка, приредили су другарско вече са прклично успелим програмом, већинои ва еиглеекхж језику. Из разговора са Загребчанима могло се видети да су необично задоволиги са пријемои

који је био „нарочито другарски“, како они кажу. За време ове посете студенти су одржали и једну заједнгичку конференцију на којој се дискутовало о наставном програму и раду Савеза студената на оба Универзитета. V делегјцији, заједно са студентима, налазило се и неколико њиоижхх нрофесора. Т. )

Број Ј

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3