Student

НОВА ФАЗА РАТА У ИНДОКИНИ

Предах или крај?

После једвог седмогодишњег рата између француских снага и Хо Ши Миновог покрета, који се до сада водио сталво на територији Вијетвама, једној од држава Ивдокннеске федерације, рат је изненада, једнои неочекнваном офавзивом великих размера i( са много успеха, пренст са суседиу државу Федерацмјс Лаос.

Снаге Хо Шм Мина, ко)е свакако иосе печат пекктапке стратегнЈе, за непуних двадесет и пет дана од почетка гфанзиве, уз велику подршку етановнжштва, заузеле су roтово трећжну лаоске територије (велкниве нешто ман>е од ЈугославиЈе, casao врло ретко насељеве) n опколнле лаоску престоницу Луанг Прабавг. Међутии, исто тако нагло, из непознатих узрока, офанзива Је кахо изгледа и оковчава, влх Је можда направљен само мали предах, О узроцима изненадног. пре станка офанзнве војни посматрачи у Ханоју, као и други полнтичари заинтересовани у теме сукобу, имаЈу подељена мишљеља. Једнм сматрају да Је офанзива преккнута због тога пгго су Хо Ши Минове cnare покупнле жетву пиринча, дох други мисле да Је офанзива окончака због периода монсунских кинта које, упрано, доаазе. Истовремено постоји и мвшљењс да офанзнва није прекинута него Је направљен само мањи предах како би се извршило ново прегруписаи>е и боље снаодеваше трупа коЈе, услед сувише брзог напредоваша, није ишло у корак са главнмном снага. На знак за опасност по францускн колонијализам, датом у Паризу, најбрже су реаговале САД са својом приоритетном испоруком срсдстава за рат, док су се и другс колоиијалне смле узнемириле »нзненаднои ситуациЈом", пошто и саке почињу бивати свесие да Је нс само Французи»*а који већ нмаЈу тешкоћа у СеверноЈ Африци, него и колонијализму осталих народа уопште углавном одзвонило. Јер, Хо Ши Минов успсх у Лаосу, вла- , де лаоса и Камбоџа (треће државс Индбкинске федерациЈе) већ покушаваЈу да кскористе, путем притиска и претњи, изнуђмвање пуне нсзависности. Међутмм, макар дл Je биланс седмогодишњег ратовања у Индокини прилично поразан и Јсдан од узрока данашње нестабил ности фракцуске: годишњи трошкови рата износе 1,250.000.000 лолара, а укупан биланс се пење аа преко 6 мили Јарди, док се број мртвих, рањених, заробљених и несталих пење на преко 130.000 фракцуске владе, све редом како су долазиле. и даље одбиЈају да преговарлЈу са Хо Ши Мином у циљу решења тога сукоба. Фрапцузи, иаравно, у таквоЈ политиди уживаЈу пуну подршку других колониЈалних држава, а нарочито полигике САД која Је за цео простор Далеког Истока изградила једну Јединствену стратегију на бази повезивања проблема МалаЈе, Индоки»е. Кореје и Формозе. да Је ова констатација тачна, били писано на енглеском). аептификовање рата у КореЈн, где се ради у ствари о чистоЈ агресиЈи. са ослободилачким и колонијалним ратовима у Малаји и Индокини « са питањсм Формозе коЈа такође претстављл посебно питање за себс. Таква политика у ствари води ономе што већина земаља преко ОУН жели да избегне проширењу раra дуж целе пацифичке обале. С друге стране, ниЈе тешко предвидети да Је таква политика у крај њем циљу, необичио погоди* Једном другом агресору СССР и његовим сателитима, који приказуЈуhtt се као заштитници колоиијалпих народа, у ствари користе такву ситуадиЈу за испуњење својих империјалистичкмх тежњи. Да Је ова констатациЈа тачна, најбоље илуструЈе сам нндокинескм покрет; француски колониЈализам на сваки начин насто Јао ♦е да угуши сваку тежњу зв ослобођењем иарода Индокине и затварао Је сиа врата за преговоре са Хо Шм Мином тако да Је овај, ктео ие хтео, био прнсиљен да се стави под покровитељством кине, заправо с*ми Французн су га гурнули у наручја пекинга и Москве.

С. ТАТИЋ

Посетили су нас

Инострани гости на фестивалу

На позив Одбора Савеза студената Југославије Београдског универзитета као гости на четвртом фестивалу студената присуствовали су претставници студентских организација из неколико земаља. Из Хурске су били Рефет Ерим (Истамбул), Тара Вилдан (Истамбул), Цемал Отуз (Лнкара), из Грчке Грегори Асирндес (Солун), из Италије Олаф Оређо и Гвидо Ђони (Падова), из Данске Густав ХумилсхеЈ (Копенхаген), из Холандије Јан Вансинк (Лајден) и Павле Марсић и Марко Лах из Трста.

У току петодневног боравка у Београду они су имали обиман програм. За неколико дана посетили су више културних и спортских приредаба које су одржане у оквиру и ван фестивала. Тако су били на концерту народних игара и песама који су приредили студенти Пољопривредног, Економскот и Филозофског факултета, разгледали су студенски дом „Иво Лола Рибар“, Универзиггетску библиотеку „Светозар Марковић“. Осим тога, посетили су Техничку велику школу, Правни факултет, изложбу уметничке фотографтеје, Музеј НОБ и Студентску поликлининику, док су такође јгмзли при лике да на изложби виде радове наших младих ликовцих уметника и успеле тачке тален

тованих ученица и ученика средње балетске школе. Изложба народне технике и такмичење кајака и једрилица на . Сави дале су могућности нангим гостима да се упознају са аматерским техничким rioстигнућима београдских студената. Они су исто тако присуствовали .концерту ансамбла народких итара и песама Хрватске, као и утакмици ГрчкаЈугославија. Излети на Авалу, у Тополу, Младеновац, Аранђеловац и Кошутњак оставили су добар утисак на иностране госте. Природне лепоте, гостопримство људи који су их дочекивали, остаће им као трајне успо

мене на боравак у Јутославији. Они су то нескривено изјавили. После посете гробу Незнаног јунака на Авали, инострани студенти навратили су и у студентско опоравилиште и ту разговарали са нашим студентима. Брзо су се зближили. Чули су се разни језици, али исте мисли и осећања другарства. Иако су се ту задржали кратко време, ипак се стигло да се одигра једна одбојкашка утакмица. Било је организовано и неко лико пријема и разговора. Тако је ледно пре подне претседншс Народног одбора града Београда друг Ђурица Јојкић примио наше госте заједно са претставницима студената Београда, Загреба, ЈБубљане, Сарајева и Скопља, док су после подне били претстављени и за држали се у краћем разговору са др. ВуЈсићем Мићовићем, рек тором Београдског универзитета. Претседник Централног одбора Савеза студената Југо-

славије друг Мика Трипало такође је примио иностране студенте. Он је том приликом изразио своје задовољство, што види овде претставни ке студентских oprannoaipija са којима ми сарађујемо по многим питањима од заједничког интереса и нагласио да њихово присуство на фестивалу значи даље настављан»е и развијање те сарадње. У Универзитетском одбору Савеза студената приређен је призем и вођени су разговори са свим иностраним делегатима. Том приликом предложено је низ конкретних форми будуће сарадње. После заједничке забаве у дому ЈНА и завршне фестивалске приредбе на Коларчевом универзитету, наши инострани пријатељи отпутовали су у сво је земље да тамо пренесу утиске и срдачне поздраве студената Југославије свима који су за сарадњу и солидарност младе прогресивне интелигенције.

В. МИЋОВИЋ

Ректор др. Вукић Мићовип у разговору са претставницкмч словеначке студентске ор ганизације из Трста

Писмо из Израела

ДВАДЕСЕТ ДАНА У „ ОБЕЋАНОЈ ЗЕМЉИ “

Велики успех фолклорне групе „Бранка Крсмановића“ у Израелу Честитка њујоршке прима-балерине - „Сабре“ вичу „ош“ - Концерт на броду - Јерусалимски доживљаји

ДЈАДЕСЕТ дана већ борави у Израелу фолклорна група КУД „Бранко Крсмановић“. За ово време, приређено је двадесет концерата који су увек довели гледаоце да напуне дворану. Ових дана> у овој земљи на Блиском Истоку, највише се говори о три догађаја: на првом месту је сва како величанствена прослава петогодишњице осниваша др-

жаве, затим звиждуци на концерту Јаше Хајфеца, који је упркос слушаоцима свирао један комад - Рихарда Штрауса, и успеле ггретставе плесача и плесачица из Југославије. Новине су већ у више махова донеле краће и дуже написе о „студентима који изврсно плешу, чија сигурност и знање, складност покрета и лакоha. могу да се упореде са најбољим професионалним балетским ансамблима". Но, свим новинарима који су се готово после сваке претставе пели на позорницу, на уснама је прво било питање: „Збиља, зар нисте професионалци?“ Очекивало се вероватно, да Једна грутга студената, која путујс по свету, прикаже симцатичан програм, али да he он поред тога бити на достојној уметничкој висини то се чак не би ни захтевало- Међутим! и публика и музички критичари били су изненађени. Донекле и сами извођачи. Иако ово није прво гостоваше „Бранка Крсмановића" у иностранству, ипак су готово сви чланови групе осетили шта значи „живети животом професионалаца“. Наступати готово сваки дан, понекад и два пута на дан, захтева прилично напора. После једног таквог „дуплог програма" цео ансамбл само што не личи на „маратонце који су тек стигли на циљ“. Али, и поцруштву „Апоел“. Наши студенти су са интересовањем по-

ред тога нико не одлази одмах на одмор. Ту је стотину пријатеља који би хтели да поразговарају, ту су израелски студенти или чланови фолклорних друштава, који сви желе да погосте југословенске приЈатеље. А сви позиви се не могу одбити. Једне вечери, после претставе у Тел Авиву приређен је мали пријем у синдикалном

сматрали плесове својих нових познаника. Истина, домаћини нису могли да им своје народне игре, јер не треоа заборавити да се тако што није могло сачувати за три хиљаде година прогона и угњетавања. Cse што се те вечери приказало југословенским студентима било је плод стваралачке маште неколицине људи који на музичке мотиве израедских ггиоиира стварају плес. То је у неку руку стилизован балет који се да лако научити. Лако, и ево, после треће игре заједно са својим домаћинима почели су играти и наши студенти. То Је њихове нове пријатеље највише одушевило- За узврат, певали су им иске наше песме које су чули на концертима „Бранка Крсмановића**. Крај сваког концерта протекне у обостраеом аплаузу и оних из сале и оних са пооорнице. Онда се обично појави понеки букет цвећа. Али, једне вечери у Рамагд Гану крај Тел Авива, док су се још сви налазшш у гардероби. изиенада су се отворила врата и узбуђени импресарио најавио је посету познате прима-балерине Метропол итен опере у Њујорку мис Мире Светлове. Одлично, гтријатељи! Она је том прилииом изјавила да је била дубово импре-

: спонирана уметничком висином приредбе и богатством нашег пародног фолклора. То је била јsдна посета, која ће дубоко остати у сећан-у свих фолклораца. Претставе у Јерусалиму биле су најтоплије примљене. Не треба заборавити да у овом гра ду живи око три и'по хиљаде бивших југословенских грађана. Свима њима је још увек Југославија у срцу. Гледао сам једну стару госпођу, која ни]е иогла да на претстави задржи сузе. Гледао сам хиљаде руку које су неуморно пљескале и чуо како и „Сабре" (то је назив за домороце) вичу скупа са осталим „ош, ош, ош!“ Тај узвик нема везе са ивритским језиком. То >е уствари „још“ на српском, али како они нису добро чули од својих суседа како се та реч правилно изговара, узвикивали су само последња два слова „ош“. Али, доста се говорило о приредбама. Свакако ће читаоце интер>есовати шта су све ових тридесетак наших студената могли да виде у овој интересантној младој земљи- Ако се ггрескочи трагање по Јафи за успоменама које неће бити мно го скупе, иеколико посета значајним .историскттм местима, као што је на пример Хар Пмон, брдо на којем ie наводио сахрањен пророк Давид, а које се налази уз саму траднсјорданску границу, неколико творница у Хаифи и Тел Авиву, онда нам неће остати

Чланови КУД „Бранко Крсмановић« на путу извели су концерт фолклора на броду „Петро Гриман*

Инострани студенти нам пишу

ЈА САМ јапански студеит и желим да се дописујем са иеким г.з ваше земље. Покушавао сам да отпочнем преписку са вама, али без успеха. Сада сам добио едресу „Народног студента" и наравно, надам с« да ћете објавити моје име и моју адресу. Бавим се филателијом и фотоаматеризмом. Бићу веома захвалан за вашу љу базну поиоћ, (Колега из Јапана нмје нагласио коЈим се Језицима служм, а напомин.смо да Је писмо које смо добили ггисано на енглеском). Hiroshi Ito А Ni 13 Komagome Aparts Ттиршг Гћп Toshima-Ko Токув Japar.

много да говоримо. Јер- заправо, туристичка турнеја почиње тек пред крај гостовања кад ће прилике дозволе, на*-*' правити неколико излета на Кинеретско Језеро, у Тибери? ју, па евентуално и на најјужиију тачку пустиње Негфе, у град Елат. Засада је још код свих прва жеља да се појашу камиле, али њих сада има само у Негефу, те се за остварење те жеље мора причекати неколико дана. Оно мало Арапа, који и данас живе на израелској територији под истим условима као и Јевреји, већ су у више махова стајали пред фотографским апаратом да се сликају са нашима. Тек толико за успомену. А најинтересантнији догађај био је у једном јерусалимском аутобусу кад је неко од наших младића погледао једну сапутницу и усхићено’ узвикнуо: „Види, богати што је мала!" Та девојка се онда окренула њему и лепо на нашем језику упитала: «,Да, шта би хтели да знате о мени!" Вила је то једна од наших бив ших грађанки крја сад живи овде у Јерусалиму. Сви су се слатко насмејали, збуњеном извињењу овог нашет колете који се ваљда више никад неће усудити да нешто слично каже у аутобусу, бар док се борави у Јерусалиму. Путовање у ову земљу. трајало је гтрилично дуто. Скоро недељу дана, кретала ое ова „олеја" „обећаној земљи". Успут, на броду, изненада родила ое идеја о једној „тренинт приредби". Командно особл>е „Гриманија“ са одушевљењем је прихватило предлог, пристало чак на услов да и сва посада која није на дужности присуствује овом малом концерту. Цело то преподне. међу путницима и морнарима, говорило се само о симпатични м југословепским студентима. Сви су били одушевљени прггредбом. Нашао се чак и један Американац који је филмском камером снимио неколико комплетних игара на колор врпци. Он де обећао да ће једну копију послати „Бранку Крсмановићу" у БеоградПосле краткотрајне посете Акропољу, ово је такође био један од тренутака који he као и читава ова турнеја дуго остати у сећању целе групе фол клораца. Ал. М.

Са Међународног конгреса за здравствену заштиту студената у Паризу

Проблем душевних обољења студената

УПаризу се одржавао Међународнк конгрес који Је расматрао здравствене гтроблеме студената. Стручњаци су на том конгресу, између осталог, расматрали и чиниоце психичких поремећаја и њихово лечење. Референт професор Querido са Амстердамског универзитета навео Је, кав главне узроке настајања душевних поремећаја, тешкоће, на које ес наилази у студирању, због доласка У туђу средину и због сексуалних проблема. Реферект је нагласио, да ннш студенти морају осим студирања сами да зарађују, или, пах, ocehaју дужност ггрема родитељима, ији их помажу да што пре и успешније заврше студије. Недовољла исхрана и станбене тешкоћв еу моменти коЈи много утичу на душевно стање. Код студената коЈи долазе из колонија, ЈављаЈу ое t*uiKOhe и друге врсте: већином еу одвоЈени дуже времена од своЈих породица. Живе у земљи, чкЈа ии Је култура страна, слабо познаЈу Језик и готово увек и у наЈнапрелнијим круговима долази повремево до расне напетости. У таквим елучајевима често захтеви прилагођавања новоЈ околини превазилаз« могућности дошљака. Такођв се че сто запажа да душевна поремећекост наступа као последица рвзлике социЈалног порекла студената м постављеног идеала. Према запажањима профееора Querida, на хиљаду студената долази осам таквих, коЈи се мораЈу подвргнути психотерапиЈи. То Је број, који Је знатно већи иего лод осталих становника. На хиљаду студената долазе два до три случаја психозе, осам тешке и петнаес* лакше неурозе и око педесвт елучаЈева за коЈе Је потребно психотерапеутско саветовање. За очување душевног здрашм студената треба мислити на следеће: оснивање психотерапеутског центра са психолозима и психијатрима, употреба тестова, осетшање клиника за посматрање, издваЈаље и лечење с нарочитим обзиром на Рсобености студената, опоравилишта, посматрање и контрола по отt гЈуштању из установе за лечење, сарадња са студентском организациЈом, универзитетским властима и академским статистичким уредом. Нарочито Је важно саветовање при избору занимања и могућност саветовања са психијатром У сваком универзитетском центру.

Припрема се „Балканска турнеја" иностраних студената

На састанку прегставника југословенског, турског, атинског и солунског бироа за међунах)ол не размене и путовања студената (који је одржан крајем априла у Солуну) говорило се међусобној размени студената ове три земље као и о учвршће н»у веза са студентима осталих земаља. Том приликом је, у ци љу омогућавагва страним студентима да лакше упознају Југославију, Грчку и Турску, одлучено да се сваке године заједнички организују балканске тзгрнеје иностраних студената. Учесници ових турнеја ће по заједничком програму, са којим ће се претходно упознати, провести извесно време у свакој од ове три земље. За овогодишњу турнеју разрађен је и програм који he се утгутити студентским унијама страних земаља, те ће већ овога лета једна група кренути на ту турнеју. Идуће године организоваће се више таквих турнеја. Програмом овогодишње турнеје предвиђено је да она траје двадесет и један дан. Учесници he кренути из Љубљане, гтрове сти седам дана у нашој земљи, два дана у северној Грчкој и седам дана у Турској. Заггим се морем враћају у Атину где се после петодневног боравка завршава ово путовање. За zb* време боравка у овим земљама, страни студенти ће по програму обилазити знаменита места. Знатну олакшицу за учеснике ове турнеје претстављз уједначеност цена за све три земље, као и обављање уплатч само у једној земљи. Ове годи не послове око организован-а прве оалканске турнеје преузео је наш биро за размену и путо вак»а студената. А. Л

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Врој u