Student

У ШТАЛАМА КАПЕТАН МИШИНОГ ЗДАЊА

Нашој привреди и нашсм школству неопходно је потребан зкатно већи број хемичара него што их сада има. Данас, на пример, у Трепчи ради четири пута мање хсмичара него пре рата, иако је производња осетно повећана. У хемиској индустрији стање је слично. Оно ће се у блиској будућности још више погоршати с обзирк>м да претстојн подизање низа нових хемиских погона везаних за пољопривреду, за прераду нафте и шкриљаца, за произ-

водњу кокса, итд. Не иуледа разумно улагати нова средства у хемиску индустрију, за чији развитак постоје одлични услови ако јој се истовремено не обсзбеди довољан прилив висококвалификованих кадрова. Какве користи има Трепча од hobtix, опре мљених хемиских лабораторија, када У њима нема ко да радн! Ко гарантује да ће 10 милијардк динара предвиђених за азотару крај Обреновца, бнти целисходно употребљено ако фабрикд не буде имала довољно стручњача? Не треба се заваравати да lie једној таквој фабрици бити довољнв 2—3 хемичара. У једној швајцарској хемиској фабрици однос нителектуалних и мануелних радни- ; ка је 1-1,2 а Швајцарска је земља којој четвртину дохотка доноси хемиска индустрија, иако је без икакве домаћс сировинске базе. Знатан број хемичара потребан јс и за наше средње школе где хемију махом поедају нестручњаци, и за факултете на којима нема довољно асистената, и за научно-истраживачке установе. Зашто немамо довољпо хемнчара и може ли се да њн хов број бржс pacje? Одговор је лако наћи: треба само отићи до хемиских лабораторија, тамо где се управо и стварају нпви нараштаји хемичара. Студенги раде у бившим шталама Капетан Мишиног здања у једном крклу трошне црвоточне зграде коју је већ давио требало прстворити у музеј. Без претеривања се може тврдити да су данас радни услрви знатно гори него пре 50 годкна, када су ту основане лабараторије. Све је претрпано, тесно, трошнх>, застарело, дотрајало. Радно (Наставак иа 4 crpasm) ' :л ~ *'

КО ДА МИСЛИ УMECTO ЊИХ

Подизање научног подмлатка

Време је да се једном о овом тако актуелном проблему на Филозофском фа>култету озбиљно и отворено проговори, са скромним претензијама да се потстакну на размншљање они, који би требало да о ње.му више воде рачуна. Једна група редовних професора, старих л>удп, сазрсла је за пензију. То су- Васић, Ибровац, Сљепчевић, Барјактаревић. Белић, Б. Стевановић, М. Ђу.рић нтд. То су л»уди којн, иако у дубокој старости, ипак раде на факултету и не пристају да буду пензио«исани, јер сматрају да науии треба посветити цео свој живот. Њима евагкако треба дати дужно признање јер је развој и напредак Филозофског факултета всзан и за њихова нмена. Али, хтели то они или не! једнога дана, и то у блиској будућности, један ио један he напустити csoie., кабинете и сел.инара и повлачигц ct да остатак живота проведу у миру. Постав■ jph -ot . питање, а шта онда? Наи-

мс, да ли ће доћи до нормалне.замене генерација, да ли ће имати ко да замени горе поменуте и друге професоре овог факултета. Скоро да нема ко. Кад ово кажем имам у виду то да већина асистената објективно није у могућностн односно није спремна да замени сирије професорс. Не мислим овим да потценим асистенте који сс налазе на факултету, али они нису толико савладали основе науке да 6и могли нормалмо да продуже животна дела својих проф сора. ПЈта је узрок таквој ситуацији? Разлози су објектпвне и субјективие природе. Објсктивне при-IХ)Де је свакако раздог, што јс у току рата био напра»!’всн прекид у раду Универзитета од некоудико година. Он је сваасако важан, 'али није ни једини ни н; Iважнији. - Разлоге греба трго.ити нз ДРУгој страни. Нел.у Карпјсристички односи на факултету у бившој Југославији, атмосфера у

којој се човек развијао, са свим оним стањем, свакако је утицала да до оваквог стања дођс. Добрим делом та се атмосфера задржала и до данас. Она се, између осталог* огледа и у томе што код неких професора влзда бојазан да не буду потиснути са својих положаја, да не уступе место другом. На ФИлозофском факултету није се уопште систематоки радило, у послерзтни.м годинама, на уздизању и развијању младих и способних људи, За то, по мом мишљењу највишу кривицу cnoce лрофесори који нису уза себе подизали асистенте. Зар у том погледу може бити мнрна савест например професору Барјактаревиhy који за чегврт века свога рада на факултету нијс обезбедио се(Наставак на 5 страни)

Пројекат Хемиског ииститута

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ КУК-А ЈАВЉА

Др Беблер примио претставнике КУН-а

Друг Алеш Беблер, државни потсекретар у Секретаријату за нностране послове, примио јс у петак, 8 ов. м. претставнике КУН-g и разговарао са њима о £адржннн рада клуба. Друг Беблер је изразио своје задовољство због формирања KS r H-a, и обећао КУН-у помоћ од стране Секретаријата. ♦ Прпи радни састанак чланова КУН-а одржаће се у четвртак, 14. О.М. у 17 часова на Правном факултеуу. После састанка ће се

приказивати документарни филмови о раДУ VIII заседањз Генералне скушптине ОУН.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавамо читаоце да наш шедијални дописник нз Истамбула због квара на међународној телефонској линнјн Београд Истамбул, није могао да нам преда извештај са почетка рада IV конференције КОСЕК-а. (Ово место било је резсрвисано за тај извеШтај).

ДИСКУСИЈА О МОРАЛУ

БЕ3 ЛАЖНОГ СТИДА

• а НИ Ј® на крају кра. нншта друго до 4овек, то јест, способан за хало м за много, за све и ништа: није ик »нђео ни животиља. већ човех.’* (Ласкал) Још недавно код нас је noctojaпо мишљеље да је говорити о моралу неморалко. У најмању руку fap незгоднв. (мислићу овде на јед»н сасвим конкретан посебан вид . иорала»’ да употребим тај израз ктји, овако, баш ништа не значи -»на односе између младића и де*|јке). Обилазили смо око врло шнтралних, врло битних проблема hic младих. свих младих не само н;с. који се мучно и жучно намеђу сјлом логике свог постојања. потајн<, јавно, извргаван>lгма и лепотама субјективностима и општошђу. А обилазили смо и сад, овде на

нашој дискусији иако су људи дошли махом баш због тога, не због оног „Зашто ниси био у петак?”, већ да би ~чули»’ нешто о тим стваримз. Због лажног стида? Због несхватања да се пређуткивањем не постиже и непостојање, због личне несмелости, због „виших форума’»? Свеједно због чега. Да ли смо још незрели за овакве велике скупове? мислим да нисмо. Али мислим да иам не ваља овај систем припремљених дискутавата и да би требало бити личнији. Можда смо и добили у „систематичности’’ у интересантности свакако нисмо. Мислим да тежиште дискусије треба пренети од обрачуна са старом генерацијом („стари нам пребацују да смо неморални ) на обрачунавање с основним упориштима тих истих схватања у иама самима. Мањс K 4ucTf>i 1 ' теорsтиса9»а mq-

жда и тога, али на другом месту, мање „научних ставова’’; мање „социјолошких и психолошких оцена“; маше чак и „дијалектичког малеријализма’’_ па „односа између општег и појединачног’, па „друштвених законитости’’, мање фраза о комунистичком моралу а више сагледавања себе. анализе својих поступака и решења. Својих погледа, врлина и сујета, а пре свега; својих предраеуда. . Нико још није мислио да „дискусије мењају свет ’ (или бар: не само оне), али оне мог у да мењају (макар и само пружале основ, импулс, материјал за размишљање) понешто од наших погледа па можда и акција, а оне то стварно и чине. Зашто овај наш разговор свести на „само обичну безазлену борбу идеја’»? Речено је: комунизам укида вечите истине (буржоазЈјГје, разуме се), ал# није <шде реЛгкЛи ...... 'У

чено и која то привремена, али добра реална истина остаје за нашу употребу? Сви ми знамо да треба бити „моралан*. Али какав је тај наш морал, која смеса новог и старог, који који сутрашњи, а прво и пре свега коЈи данае? Зар би било добро о томе разговарати? На пример: да ли је морално ако девоЈка пре брака осТваруЈе своЈу љубав. Да ли је девоЈка „гтреварена“, ако Је та љубав не доведе код матичара? Да ли за младића и девоЈку важе исти прописи (верност, невиност итд.) Још нема једнакости; да ли he је бити, како и када? Како раскрстити с мноштвом Јучерашњих етичких „правила", коЈи су* не само остатак буржоаског друштва, тј. израз застарелих производких снага и односа, који се, са своЈе стра(Наставак аа rpefcoj схрани)

TRIDESET GODINA OD SMRTI V.I. LENJINA

Navršilo se triđesct godlna od smrti Vladimira Illća Lenjina. Bolno je odjeknula njegova srart u srclma rusklh rađnika i seljaka, ali ona nisu klonula. Nisu klonula ni вгса proletera i komunista ostalog sveta, jer su svi oni bili uvereni da sa Lenjinom nije umrlo i njegovo delo, da će sovjetski Savez i bez Lenjina ićl Lcnjinovim putem. Tako je glasila 1 parola pod kojom je S. S. S. R. nastavio đa živi i posle Lenjina, a koju je SKP-b svečano obnavljala o svakoj godišnjici njegove smrtl.

Danas, i već poodavno, ta sc рагоla ne obnavlja. Zaboravljen Je i sapi rtan Lenjmove smrti. On se viSe zvantćrr* ne sva. To je u nekv tuku simbolično priznanje eovjetsklh vlastodržaca dfa je SSBR prestao đ« ide Lenjinskim putem. Kako se dogodilo đa Je SSSR ođnosno SKP-b skrenula s« LenJtnčn*og puta, zaSto Je došlo do Izrođavanja Oktobarske revolucije, do pretvara* nja Rusije u zemlju državnog kapitalizma?. Danas to još nlje lako shvatitl, јег smo suviše bllzu događajima a da bi smo iza subjekllvnih motlva, kOJima su se rukovodili učesnici jtih doSođaja u svojoj delatnosti mogli jasno l tačno sagledati objektivne uzroke ko ji su determinlsali njihovu volju. Ali mi danas ipak nismo toliko blizu tim događajima da bl morali videti samo, nerazumljive nam još od dana donošenja famozne cijalističke motlve đelatnostf Staijina, Molotova, Zdanova i članova SKP-b. Danas već imamo pred očlma izvesnu Istorisku perspektivu. Iz te perspektive mi već možemo sagledati bar opSte konture onih ohjektivnih uslova knjl su malo po malo potiskivali SKP-b sa . Lenjinovog puta dok ? je (Наставак на друтој ■Страни

nedeljni list beogradskih studenata

ф otvoren је ximovrnk na kopooniku I odgovor Ijudiroo sa olimpa • pariz strajkova reportaža I žan-pol sortr: među zupčanicima scenario у nastavcima в bal na balu medicinara | diskusija o moralu • iz čerčilovih memoara | zlatni rez U OVOM BROJU