Student

U ZEMLJI HILJADU JEZERA

čITAJTE REPMTAZU NA < STR

Коментар

ДРУГИ КОНГРЕС CCJ

ПрелиСтавајући материјале ове велике радне смотре и договора југословенских студената и сређујући утиске, може се без претеривања констатовати да је она један реалан и не мали, прилог даљем развијању у раду Сав-еза студената. Када се чиНају резолуције и други документи Конгреса може се зашвучити на први поглед да П Конгрес није рекао ништа ново. Међутим, реално се није могло ни претпосгављати ни очекивати да Конгрес донесе .нешто ново мимо досадашње праксе Савеза студената. нити је то било потребно. Ал« иажо се није рекло нншта ново, досадашња пракса је избацила на површину нека основна питања на која је tpeбало ставити акценат у будућој активности и П Конгрес је то учи нио. Када се то«е дода и чињеница да је Конгрес извришо и одређен посао око измеие Статута и давања конкретних на Закон о уиивераитетима, оида је иоправан затсључак који дат иа почетку овог кратког напнса о значају Конгреса. У дискусијама које су пре Конrpeca вођсње о изменама Статута ССЈ-а, једнЛ од домииирајућих питања је било место раз-них дру штава и клубова у Савезу отудената и њихов однос према студептскнм удружењмма на факултетима. Конгрес је Статутом, који је донео, успео да нађе нај«равилни»е решење овог питања, решење *оје одговара сажашњем степену наше организације. Сзвез студената Југославије је остао и надаље савез студентских удру жења, која су основни облик студентског удруживања и на којима лсжи да ~као политичкс и васпитнс органнзације студената(Настазак ка другој страки)

РЕЗОЛУЦИЈА II Конгреса о друштвено-политичкој активности CCJ

Други Конгрес Савеза студената Југославије на основу извештаја Централног одбора, реферата о „Главни народни наредним задацима ССЈ и дискусије” доноси резолуцију о друштвено политич-

кој активности ССЈ и обавезује све организације да је проводе. 1. Констатујући да је Савез студената Југославије пре свега политичко васпитна организација југословенских студента, П конrpec. НАГЛАШАВА да је основни задатак свих of>ганизација Савеза студената да доприносе социјалистичком васпитању студената младих интелектуалаца као високо квалификованих и друштвено активних грађана наше земље, упорних бораца за изградњу социјализма. Рад на васпитању чланова ССЈ мора обухватити и сталну борбу протнв свих непријатељских нзма туђих и штетних утицаја и схватања, као и њихових носилаца. Посебно је потребно повести епсргичну борбу протип разноврсиих вилова малограђанских и аиархистичких утицаја kojh се испољзвају међу студентима. Рзли спровођења овог основног задатка ПОТРЕБНО ЈЕ а) Ла стулентска удружења на факултстима буду носиоцн политичкс актпвности и идеолошкополитпчког рада међу студентима. б) Да члановн ССЈ и руководства постојећих студентских струч них удружсња. културннх и спорт ских друштапа, клубова и других обликл студектског удружнвања, радс на социјалкстичком васпитању студената. Стручна стулентска удружења су дужна ла кроз своју делатност упознају и разматрају проблеме развиткз наше земље и да студенте непосредно укључују у њихово рсшавање. Ширење еИшне културе студената н спортске активности, треба да буде саставни део соцнјалнстичког васпитања студената. ц) Да студентска удружења на факултетнма помажу даљне формирање и развијање различитих студентскиу друштава, клубова, секција итд. 2. Оцењујући кзо један од основних неуспеха у протеклом периоду широку и интензивну активност студентских организапија у друштвеном и политичком животу земље и повезивање наших (Наставак на другсј страпи)

GOVORNI JEZIK ILI ISTORIJA JEZIKA

Neophodna je diskusija o nastavi živih jezika

Izučavanje stranih živih jezika na našem Univerzitetu, nezadovoljava po načinu i metodama, tako da ovo za rezultat ima lošu spremu koju diplomirani studenti iznose sa fakulteta. Ne odnosi se ovo samo na studente jezičkih katedri, nego i na studente drugih grupa i fakulteta kojima je strani jezik ne ophodno potreban za savladavanje studija. Zbog toga bilo bi veoma korisno pokrenuti jednu ši-

ru điskusiju preko »Studenta« o problemima izučavanja stranih jezika. Koji se problemi nameću Sa kakvim predznanjem stranog jezika dolaze studenti na jezičke grupe? Na ovo pitanje najbolje će nam odgovoriti. nastavnici jezičkih katedri, no ipak ćemo nave=;ti jednu činjenicu, tj., da je studiranje ži-

vih jezika (specijalno engleskog i francuskog), mnogima u izvesnom smislu postalo pomodno. Ta činjenica imala je svog odraza, donekle i negativnog, i na našem Univerzitetu. Priliv studenata na jezičkim katedrama naglo je po' rastao, upravo toliko da je doveo u pitanje normalno studiranjc na tim katedrama. Dobar broj ima i takvih koji kroz srednju školu nisu pokazali ni naročitog smisla, ni interesovanja za učenje stranog jezika, pa su radi toga iz srednje škole izneli veoma oskudno znanje jezika, a ipak se po Jolasku na Un verzitet uoisali na iednu od jez'čkih (Na italijanskoj katedri na pr. studsnti počinju učiti jezik ispočetka). Jezik se ne izučava savremenim metodama Veliki priliv studenata na jezičke katedre je samo jedan od uzoraka nezadovoljavaju ćeg stanja na tim katedrama. Mnogo važniji uzrok leži u samim katedrama, naime, u nasta! vnim planovima i programirna tih katedri i metodama po kojima se uzučava jezik. Tu ima nekoliko pitanja za diskusiju: 1. Kakav i (Nastavak na trećoj strani)

POSETA BERLINSKIH STUDENATA SOCIJALISTA

Saradnja studenata Berlina i Beograda

U Beogradu je od 20 —25 marta kao gost Univerzitetskog Odbora Saveza Studenata Jugoslavije boravila delegacija socijalističkih studenata iz zapadnih sektora Berlina, koju je predvodio Dr Hartfrid Sindler, pretsednik Socijalističkog Saveza Studenata Berlina.

Pored Dr Sindlera, koji je istovremeno i pretsednik »Prstena političkih i slobodnih studentskih saveza Berlina« u kome je učlanjena 21 studentska organizacija, u Beogradu su kao članovl delegacije boravili i Eberhart Langer, glavni urednik berlinskog socijalističkog studentskog organa, zamenik glavnog urednika zapadnonemačkog socijalističkog organa, pretsednik studentske organizacije Akademije za Društvene nauke u Berlinu, zatim Ula Rul, koja je u Nemačkoj jedina žena-pretsednik neke pokraiinske organizacije Socijal-demokratske stranke, kao i Rajngart Deri, sa Univerziteta u Lineburgu. Tokom svoje posete Beogradu, delegacija je između ostalog posetila germanski seminar Filozofskog fakulteta, gđe je ođržana diskusija o aktuelnim problemima Nemačke i Jugoslavije; zatim je prisustvovala diskusiji u Klubu Omladine Beograda; obišla je željezaru u Želemiku i tom prilikom imala sastanak sa radničkim savetom. Delegaciju je osim

toga primio pretsednik Komisije za međunarodne veze Saveza Sindikata Jugoslavije drug Vivoda, a poseban prijem je priređio i Univerzitetski Odbor. (Nastavak na drugoj strani)

»PRIJATNO SMO IZNENAĐENI VASIM POLETOM DA STVORITE NOVO« Sa prijema nemačke studentske đelegacije u Univerzitetskom odboru

СВЕТСКО ПРВЕНСТВО НА ЈАХОРИНИ

Југославија је врло активна у ФИСУ-у изјавио је Др Шнајтер

У нашој земљи боравили су неколико дана др. Шнајтер, генерални оекретар ФИСУ-а, и г. Мартин Хафтер претседник Техничке комисије за зимске игре. Функционери ФИСУ-а допутовали су у Југославију на позиз Спортског одбора студената Југославије, како би могли да се упознају са мо гућностима за организовање следећих студентских зимских игара. После посете Загребу и Ееограду и разгосора са домаћим смучарским стручњацима, др Шнајтер и г. Хафтер бораСКли су два дана ка Јахорини где С У разгледачи смунзпске терене, и могућности за смештај. На

крају сврг боравка др. Шнајтер и г. Хафтер били су замољени да одговоре на неколико питања сарадника „Студента". На прво питање, како теку припреме за следеће Зимске игре које ће се одржати на Јахорини, др. Шнајтер дао је следећи одговор: „Наш боравак у Вашој земљи може се сматрати као почетак припрема за следеће Зимске игре. ФИСУ ,ie имао своје планове, а Југословенски спортски одбор своЈе,

тако да Је овај контакт имао за циљ да усклади те планове. Према ономе што смо ја и г. Хафтер овде видели, сигуран сам да he Зимске игре бити у Југославији врло добро организоване. Видим да неће бити тешкоћа око смештаја и исхране. Можда he само Вашој организацији недостајати међЈ-народно искуство. Но, то ће се лако отклонити, Јер сте сигурно и Ви спремни на извесне тешкоће. Друго питање гласило Је: Какво Је ваше мишљење о теренима и обЈектима на Јахорини? „На ово питање могу најкраће да одговорим: најбоље! Заиста сам изненађен лепотом терена, а наро чито одличним хотелима. Увереи сам да ће за све студенте који до-

ђу »а такмичење Јахорина прет- Z стављати изненађење и да he бити 2 потпуно задовољни. Следеће питање било Је: Колико ■ he земаља по Вашем мишљењу у- Z чествовати на Зимским играма? т „Треба одмах да нагласим да на S разним зимским такмичењима не у- “ чествује много земаља, јер немају | за то могућности. На пример на пр- Z венству света учествовала је 21 зе- “ мља, а на олимписким играма око “ 25 земаља. Верујем да ће на сту- Z дентским играма учествовати око z 10 —15 земаља. То зависи и од тога S да ли ће учествоВати скандинавске Z и источне земље. У том случају мо- S же се очекивати чак и '0 земаља (Наставак на осмој страни)

U OVOM BROJU

ф godišn ica 27 marta veliko sutra Ц kroz stranu studentsku štampu • INDEX | Lirika дј prevodu „dečaku eltsu" ф diskusifa o polušundu ko je r vik |a bc ф sport Ш nedelja medicinara ф ukrŠtene reči

god. XIX broi 9 * * * 31 ill 1954 вшшшшшл ШКв/ВШвНЛ ■nojk nedeljni list beogradsklh studenata