Student

BORIS I BORIS KIDRIČ

ffije li neopravdarto n odnosu na velike Ijude pisati velike reči o njima? Rodio se... živeo je... umro je rekla bi njegova biografija. Voleo je svoju kćerku rekla bi reportaža. Ali, zar je ma lo puta rečeno da je neko voleo svoju kćerku, da je živeo, da je stvarao? Kada ne bi bilo budućnosti tačnije, kad ne bi bilo žeIje da se za budućnost sačuva uspomena, jedino što smrt ostavIja pored učinjenog, bilo bi uvredljivo pisati o Borisu Kidriču rodio se... živeo je... umro je... Rekli su jedanput: Boris Kidrič je umro. Malo je bilo Ijudi koji su ga ihtimrvO poznavali; koji su znali način na koji se smeje, kolače koje voli ili karak terističan pokret koji učini pre nego što sedne na stolicu. Mnojo je više onih za којг je 11. IV. umro Boris Kidrič, čovek koji je bio deo pretstave o socijalizmu, čovek koji se bezmalo pretvorio u simbol primer individue koja je uvek, smatrajući to za jedino prirodno, stavljala opšte iznad H čnog. I bez obzira koliko je to hne izazivalo u svesti miliona po jedinaca malo intimnih asocijajacija, tamo duboko, u najskrive nijem deliću srca, pokretalo se nešto lično u bolnom, fizičkom grču svesti o intimnom pubitku. Sveopšte je postalo deo ličnog sveopšte je pretrpelo guhitak, lično je bilo pogodeno. Rekli su jedanput: Boris Kiđrič je umro. I reči će za deset, pedeset ili sto godina: umro je Boris Kidrič. Mogu da kaiu još mnogo velikih reči o velikom Bo risu Kiđriču. Ali za Ijude u kojima je on živeo kada je sa puškom ili perom stvarao, kada se borio sa beskmjno mnogo sitnica koje neće zvučiti kao podvizi, ali koje su pretstavljale korake napred u socijalizam, on nije umro. Taj Boris će umreti zajedno sa milionima onih koji su doživeli njegovu smrt. Reći će za deset, pedeset ili sto gođina: Boris Kidrid je umro. Istorija će žalosnom neminovno šću mumificirati bistu velikana, stvarajući od Borisa koji se sme Ši personifikaciju onoga zbog če ga se zna da je Boris Kidrič umro. Kao feniks uobličiće se on « toj smrti, dalji nestvarniji, ali na nelični način veći kao simbol ili ideja ili tačka u istoriskom periodu i oni će pisat rodio se... živeo je.. umro је... Reći će za deset, pedeset ili sto godina: Boris Kidrič je umro i Ijudi neće žaliti; oni će se radovati što je Boris Kidnč živeo.

IV ПЛЕНУМ СКЈ И КОМУНИСТИ НА УНИВЕРЗИТЕТУ

/*уна антивност и одлучујући утицај номуниста Бољи рад номуниста најбржи пут развоја Савеза студената Борба за идејност и чистоту наставе и успешно завршавање студија НритериЈ за чланство у СНЈ: квалитет, схватања, политични рад

Са пуно интересовзња, чак нестрпљења, очекиеали су комунисти на Универзитету одлуке IV Пленума, увјерени да ће оне значити потврлу досадашњих напора усмјерених на јачање организације СК и дати нов активности Савеза. Данас, када нас од завршетка рада Пленума дели тек десетина дана дакле. већ после првих договора о спровођењу одлука Пленума може се са сигурношћу рећи да је наше увјерење било основано. Наиме. из материјала IV Пленума недвосмислено произнлази да је енергична оријентација универзитетске организације на јачање и

учвршћење властитих релова би. ла правилна. И порел тога што се претежно бапила анализом негативних појава, недавно олржана ванредна, конференнија СК на Уннверзитету могла је да констатује и пове резултате ове оријентзиије. Ланас, мјесец дана касније, ти резултати још јачгније се оцртавају; далеко кнтензивнији живот opraнизација СК на безмало свим факултетима; смјелије обрачунаван>е кбмуниста са малограђанским и анархистичким „теорнјама“ у редовима Савеза и ван њега; полизан>е одговорности комуниста v извршењу свакодневннх залатака и као приролна после дица ове активности оживљавање рада у свим лруштвеним организацијама на Универзитету, и одлучније из организапија Оних чланова који по схватањима и активности ннсу комунисти. (Тако, док је у читавом зимском семестру искључено из Савеза 45 чланова, у времену од Ш Пленума до данас искључено је 198). Чињеница да смо одлуке IV Пле нума дочекали са овим резултатима и да се став наших организација потврлио као правилан помоћиће нам, бесумње, да сигурније кренемо ка њиховом остваривању, дакле ка даљем подизању квалитета наших организација, за пуџију активност њихову и одлуч нији утицај комуниста на Универзитету. Имамо, међутим, много разлога да овај огггимизам кад је ријеч о задацима који иас чека.ју не ' замјенимо слијепом самоувјереиошћу и небудношћу npfc'va (Наставак на трећој етрани) Upišite se и Klub za međunarodne veze Grupa nastavnika, asistenata i stuđenata Bcogradskog Univerziteta, Velikih škola i Akaelemiia pokrenula je osnivanje »Univerzitetskog kluba za međunarodne veze«. Zadatak Kluba biče da kroz na j raznovrsnije forme ostvaruje гуе stranu ativnost iz oblasti međunarodnih veza. Unis članova svakog đ?na od 12—14 čas. Balkanska 4/111. Inicijativni odbor

Među prijateljima Titova posetа Turskoj

Beograd, 12 april Ovih dana osobdto smo radosni što smo neposredno ргеко voljenog Tita mogli da uputimo naše srdačne pozdrave prijateljskom turskom narodu. Vemi tumač i nosilac naših želja i misli otplovio je ~Galebom“. u savezničku zemlju koja je praznički iskićeria i slavlienički raspoložena prekjuče u Bosforu dočekala svog visokog gosta. Titova poseta Turskoj pretstav Ija znatno više nego običnu kurtoaznu manifestaciju međudržavae solidamosti. Ona je, svi se u tome slažu, iznad svega izraz teEnji dva naroda da u zajednici за trećim balkanskim savemikom ialje ridaju snažnu gradevinu nira na Balkanu. Drug Tito i njegovi saradnici opšime razgovore sa šefodma Ataturkove zemlje. Tu će, biti reči o daljim putevima Balkanskog saveza, o mi•u i opštim pitanjima svetske poitike. Rezultati dosadašnje sarad ije triju zemalja nisu mali i nezlatni. Svi oni koji su danas iskre п pobomici mira mogu, bez рге:erivanja i samohvale rečeno, da зе ugledaju na nas, Mi danas sa zadovoljstvom mo:emo sumirati rezultate Balkan;kog pakta. Oni su vidni u raziim oblastima života. Ako napra

vimo bilans studentske saradnje videčemo da se prilično postiglo. Međusobne izmene delegacija i grupa, međusobne podrške na me đunarodnim konferencijama, uspešno organizovan Balkanski festival u Ankari, pripreme za pokretanje časopisa i organizovanje »Balkanske tumeje« i zajedničkih letovališta sve to nam govori koliko su 1 studenti našli svoje mesto u širokim okvirima Ankar skog sporazuma, način i forme svoje delatnosti na jednom plemenitom poslu zbliženja i međusobnog upoznavanja. Prijateljska Turska Republika dočekala je našeg Pretsednika sa svim počastima. Saveznika su dočekali saveznici i tom prilikom kao i ranije rekli mnoge Ijubazne reči. Nas neobično raduje tako iskreno odavanje priznanja našem voljenom Titu. Mi smo ponosni zbog onoga što je prilikom posete гекао: da je maršal Tito svetska ličnost, jedna od najeminentniiih figura našeg doba, je-

Страна осма:

Bernštajn otac revizionizma

dan od najvećih Ijudi epohe. Počasti koje Turci ukazuju Titu su na visini njegovog imena. Zbog svega toga i zbog perspektive гаzvoja naših odnosa, mi smo razdragani i sa puno želja za dalju saradnju i procvat prijateljske Turske Republike. V. M.‘

ДРУГ ТИТО ДОЛАЗИ НА ГАЛЕБ

Rad odbora za prosvetu Savezne narodne skupštine

NAČELNA DEBATA O NACRTU ZAKONA O UNIVERZITETIMA

Danas je, pod pretsedništvom druga Veljka Vlahovića, nastavio sa radom Odbor za prosvetu Saveznog Veća Savezne Narodne Skupštine razmatranjem nacrta za Opšti zakon o Univerzitetima. Odbor je primio ргеко 6.000 pismenih primedbi na ovaj nacrt, one su umnožene i dostavljene narodnim poslanicima članovima ovog Odbora.

kultetu i da ga sačinjavaju: nastavnici (redovni, vanredni profe sori i docenti), pretstavnici asistenata i stručnih saradnika) i to ne samo simbolično) kao i pretstavnici studenata. Pretstavnici studenata imali bi ista prava kao i ostali članovi saveta sem pravo glasa u izboru nastavnika. Ovakav fakultetski savet pretstavljao bi unutrašnju samoupravu fakulteta. Narodni poslanik Dr. Milož Žan ko dalje je predložio da pretstav nici studenata budu zastupljeni kao ravnopravni članovi i Univerzitetskog i fakultetskog saveta. Pored pretstavnika studenata drug Žahko je predložio da u U-

Načelnu debatu započeo je narodni poslanik Dr. Miloš Zanko diskutujući o organima đruštvenog upravljanja. Novim zakonom o Univerzitetima fakultet treba da dobije svoje pravo mesto osnovne i najvažnije jedinice društvenog upravljanja Univerzitetom. U vezi s tim drug Žanko je zahtevao da se učešće u nastavničkom savetu fakulteta proširi na sve unutrašnje snage na fa-

niverzitetskom Savetu buđe zastupljen i pretstavnik Gradskog Narodnog Odbora, Isto tako i u Univerzitetsku upravu drug Žanko je predložio da uđu pretstavnici studenata, ta ko da bi upravu sačinjavali: Rek tor, prorektori, dekani, prodekani i pretstavnici studenata. U ovom telu pretstavnici studenata bili bi zastupljeni onda kada se radi o rešavanju nekih studentskih pitanja. Posle usmenog izlaganja dru.ga Žanka, narodni poslanik Dr. Ivo Babić podneo je amandman o upravljanju u univerzitetskim i fa kultetskim ustanovama što, prema njegovom mišljenju nije bilo obrađeno u nacrtu za Opšti zakon o Univerzitetima. Narodni Padovan Papić, Ivo Babić, Đuro Hržerv'ak, (Nastavak na trečoj strani)

U OVOM BROJU:

• AKTUELNA POLITICKA TEMA U SENCI INTERVEN CIJE • IZ DOMA >ZVEZt)A- RA \ KORPORACIJA: UPRAVNI ODBOR STUDENTI • REPORTAZA? Harmonija I traženje • SA STUDENTSK IH GALERIJA Nestašna pretstava ф MALI EKON’OMSKI RECNIK • ANKETA O DRVSTVENOJ aktivNOSTI STUDENATA