Student

kroz stranu studentsku Štampu

STUDENT MIROR Burma U ciljn poboljšanja saradnje između socijalističkih grupa, Biro aziske socijalističke konferencije, rešio je da organlzuje centar i internacionalnu radnu akciju za mla de socljaliste, Omladina iz Azije, Evrope i drugih delova sveta skupiće se zajedno da radi na izgradnji raznih objekata. Predviđeno Je da prva inter>acionalna brigada dođe и Burmu и toku ove godine i radl na izgrađnji puteva l objekata navodnjavanja. Francuska Cehoslovački studenti vratiče posetu francuskim kolegama u decembru ove godine. Francuski studenti posetili su Cehoslovačku početkom ove jeseni. Indija Vlada Indije napravila je plan školskib stipendija za 1954 i 1955 godinu. Trojici japanskih studena ta bile su dodeljene stipendije za studiranje u Indiji. Inostranl studenti studiraće u Badnarok orijentainom istraživačkom institutu u Punu, na Univerzltetu u Betoresu i Delbiju. Komisija indiskog univerziteta rešila Je da đodeli 7,200.000 rupija za razvitak vlsokog naučnog 1 tehničkog obrazovanja na devetnaest različitib univerziteta. Među prlmaocima pomoći nalazi se i irdiski ženski univerzitet u Bombaju koji prima 32.264 ruplje. Јарап Japanska studentska federacija za Ujeđinjene nacije koja ima više od dve hiljade Clanova u 43 koledža i nniverziteta širom Japana, snimila je dokumentarni film »2ivot studenata u Japanu«. Film če bitl prikazan na pretstoJećoj aziskoj studentskoj konferenciji u Pakistanu. Koreja Unlverzitet u Koreji dođelio је pet dlploma na polju farmaclje, psihologije i obrazovanja ženama. Tlh pet žena su prve koje su diplomirale na Korejskom univerzitetu. (Preveia: Jelena Ostojić)

DESET GODINA O. U. N.

»Ujedinjene nacije se sastaju u 11... V... V111... 1X... zasedanje. Ujedinjene nacije razmatraju problem razoružanja ... pro blem atomske energije ... tehničke pomoći zaostali zemljama ...« Ujedinjene nacije! koliko puta smo u toku ove nepune decenije koja je protekla od kada se skrhala stala strašna mašina rata i narodi sveta pregli da na njenim razvalinama zasnuju novi, lepši život te dve reči našli na prvim stranicama novina. slušali preko radia, u školi, na ulici .. U tim dvema rečima je ispoljena čežnja za mirom, žar za slobođom koji su se u đušama Ijudi razbuktali u danima kada је čovečanstvo preživljavalo s voju dosad najveću krizu. Shvatajući da bi svaki novi rat pretstavljao daleko veću kata strofu nego prethođni, slobodolju bivi narodi sveta su se uđružill u Organizaciju Ujedinjenih Nacija, čvrsto rešeni da to ne dozvole. Talas oduševljenja za velike principe demokratije. došao je kao reakcija na pokušaj fašizma da porobi svet. Takozvani »mali narodi« koji su na svom telu osetili najneposrednija ra+na гаzaranja, dali su mu najjači impuls. Velike sile u takvim političkim uslovima nisu mogle da ga i same ne potstaknu. A taj talas je u svojim nedrima iznjihao prvi veliki plod Povelju UN. Momenat u kome je Povelja doneta> pretstavlja triumf progresa. Ona na sebi i nosi njegov duboko urezan pečat. Zato i dan nog stupanja na snagu. 24 okto-

bar 1945 godine (do kada ju je ratifikovala potrebna većina država članica) pretstavlja najznačajniji datum u dosađašnjoj istoriji OUN-a. To je dan koji, evo, već po deveti put proslavljamo. a želeli bl da to činimo još mnogc godina. Zelimo zato što u OUN vidimo značajan realni faktor za obezbeđenje mira u svetu i omogućavanje danas toliko potrebne tesne sarađnje đržava na svim poljima A to i jeste jedini put kojj vodi ostvareniu velikih clIjeva postavljenih u Povelji za čije je ostvarenje dala, daje i davaće značajne priloge I naša zemlja. M. P.

Blagodeti delatnosti UNICEF -a osetila su s v a deca sveta

Faksimil potpisa jtiffn«dovenskog delegata na Povelji OUN

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

San Remo: diskusija о kulturi

Za uspeh prve konferencije eksperata

Savez studenata pridaje veliki zna čaj kulturnoj aktivnosta svoga članstva. Mnogobrojne su manifestacije ove široke delatnosti. Napomenimo samo smotre preko godišnjih festivala a l činjenicu da danas u Jugoslaviji žlvi i radl 13 kultumo umetnlčkih dništava i grupa sa oko 2.000 članova. Ovakav pozltlvan stav SSJ zapažen je 1 na međunarodnom planu naše sarađnje. Na 111 konferenciji naclonalnih Unija studenata u Kopenhagenu 1953 godine kao 1 na IV u Istanbulu 1954 godlne SSJ je u formi »deleglrane odgovomosti« doblo i izvršava specijalne zađatke iz ove oblasti. Jedan od značajnih koraka na putu ostvarenja rezolucija pomenutlh konferencija l »delegirane odgovornostl« SSJ u okvlru saradnje preko COSEC-a treba istaćl prelimlnarnl sastanak koji Je ođržan 28 i 29 avgusta ove godine u San Remu Italija (On je održan u vreme V Međunarođnog semlnara kojl Je organizovaia UNURI u okviru »delegirane odgovornosti« sa temom »Sloboda kulture«.) Na ovom prelimlnarnom sastan ku koji je održan na inlcljatlvu SSJ okuplll su se pretstavnici i posmatrači iz 13 zemalja, Osnovno pltanje koje je bllo sadržano u memorandumu SSJ rešeno je pozitivno. Usvojen Je predlog da se održavaju godlšnje konferencije eksperata iz oblasti kulture 1 umetnosti. Konstatacija je blla da uprkos znatnoj kulturno-umetničkoj aktivnosti u pojedinim zemljama ona daleko zaostaje na međunarodnom planu. (I ako u ovoj godinl možemo beležis značajne manlfestacije kao što su: Balkanski festival studenata u Ankarl, festlval drama u Erlangenu, festival horova u Minhenu). To vredi 1 ako se uporedi sa drugim granama kao što su sport, putovanja i sl. Materijalnl problem Je jedan od osnovnih kočnlca tog razvitka. Ali, treba tražiti izlaza u pomočl od međunarodnih organizacija koje se bave oviln pitanjima (u prvom redu UNESCO) a zatim većom organizavanošću * 1 direktnijim kontaktom pretstavnika pojedinih kulturno umetnlčkih društava 1 grupa radi uspešnijeg otklanjanja prepreka ove vrste. Najzad praksa je pokazala da u okvlru generalnih godišnjih konferenclja nacionalnlh Unija. nije moguće svim pitanjima, a njih ima mno go, poklonitl punu pažnju. To se odnosl i na kulturno urcetničku aktivnost studenata. Ovaj preliminarni skup je pokazao svu jeđnođušnost ovakve ocene i zaključaka SSJ 1 niza drugih pitanja koja se postavljaju na ovom planu Zelja da se što pre pristupi rasmatranju svih ovlh problema na jeđnom zajednlčkom zvanlčnom skupu izražena je 1 kroz insistiranje da do prve konferencije đođe, ako je to mo guće, već krajem ove godine. Sa zadovoljstvom je prihvaćena ponuda SSJ da organlzator ove prve konferencije buđe Jugoslavlja. Ovo značl veliko priznanje našoj organizaciji a-11 1 nameće velike obaveze. Konferenclja će se ođržati od 25 do 29 januara 1955 god. u Ljubljanl Osnovna pitanja koja će blti predmet diskusije (a koja su razmatrana 1 u San Remu) jesu: Studentska saradnja kroz razmene i gostovanja umetnlčklh društava i grupa 1 preko naclonalnlh I međunarodnlh festlvala; međusobno upoznavanje studenata sa nacionalnlm kulturama pojeđlnlh zemalja. organlzovanje međunarođnih semlnara, studlskih tumeja, izložbi i sl.; saradnja studenata akademlja za pojedlne grane umetnostl (pozoiišnlh, muzlčklh, Ukovnlh, fllmsklh 1 sl;) mogrućnostl godlSnjlh međunarođnih

studentskih konkursa za pojedine oblasti umetnoeti; festival za vreme V Međunarodne stuđentske konferencije; publikacije u vezi međunarodne saradnje studenata na kul tumo umetničkom polju. Pored ovoga predvlđen Je i Jedan dan za diskuslju neke teme lz oblasti naše nacionalne kulture i umetnostl koja bi bila interesantna za sve učesnlke konferencije. Isto tako u okvlru konferencije naš Savez će nastojati da učesnicima prikaže i jedan deo svoje kulturne aktivnosti preko priređbi, koncerata, izložbi i sl. Konferencija ne može rešitl sve probleme koji se pred studente postavljaju. Od njlh možemo očekivatl da započne i otvorl perspektivu za rešavanja ovih pltanja na međunarodnom nlvou. Za uspeh konferenclJe, Sto se tiče nas jugoslovenskih stu denata, neće bltl dovoljne samo mere koje preduzlma Centralnl odbor. Potrebna je l blagovremena pomoć naših univerzitetskih odbora a naročito kulturno-umetnlčkih društava i Udruženja sa umetnlčklh akađemija kao 1 svih onih drugova koji se više bave ovom problematikom. Biće potrebno đosta prethodnih diskusija, sugestija, mišljenja, predloga ali i mnogo organlzovanih mera za uspeh konferencije. Vremena ima dovoljno, ali ga nema mnogo. Zajeđnlčkim snagama i naporirra obezbedićemo uspeh ove konferencije a on će značlti, pored ostalog, još jednu novu afirmaciju našeg Saveza studenata. V. N.

ДИСКУСИЈА У УН O РАЗОРУЖАЊУ

НАПРЕДAК

Последлих иесеци свет Је еа задовољствои осетио дв ивпетв сказаљка светског барометра нагло опада. Неколико знанајних догађаја коЈи су се недавно одиграли на међународноЈ политичкоЈ позорници охрабрило је иирољубиви свет и улило му више иаде да he се постићи и одржати пуни иир тај узвишени циљ и насупгна потреба данашњег човечанства. Довољво Je само поменутм постигнуте споразуме о Индокини и НемачкоЈ, Трсту, Суецу и Сару, па да нас задовољн биланс охрабруЈућих чиљеницаПоред ових неколнко решених проблема покренуто Је са мртвв тачке и Још једно велико питаље тако важно за мир и напредак човечанства пнтање разоружаља. Већ неколико недеља у УЈедиљеним нацијама дипломати настоЈе да приближе и ускладе британскофранцуски предлог као базу за днскусију са совЈетским амандманима. Овим предлогом предвиђа сс одређиваље плафона оружанмх енага (САД, СССР и Кина заједно 1,500.000 а велика БританиЈа и Фраицуска 750.000 војника) и постепено смањивање производње тзв. кдагичиог оружја и ограничавање производње атомске енергије за ратнв сврхе. Изгледа да су ставови великих сила доста блиски по овом питању, али су зато врло дубока неслагања око начика међународнв контроле разоружања. Највећи спор води се око тога да ли he се Једном контролном органу који 6и надзирао спровођење разоружаља дати овлашћеше да предузима санкције против прекршитеља евентуалног споразума. Западне силе су за, док совјетски делегати захтевају да у случаЈу неизвршавања споразума од стране неке чланице, контролни орган само извести Савет Безбедности о томе. На таЈ начин Руси би хтели да себе обезбеде од евентуалних „злоупотреба овлашћења" Јер у Савету имају право вета. Несумњиво је добра ствар што су велики коначно нашли заједнички Језик у разговорима о крупним међународним проблемима. Какав ће бити резултат и да ли су садашње дискусиЈе маневри или ствар не жеље показаће се у скорој булућности. Но, без обзира на то већ се може са задовољством констатовати да Је на томе плану остварен знатан напредак. Да ли he се доћи и до жељеног успеха зависи до кога ће се степена развити међусобно поверење међу државама и народима. Сада се моментано на овоме стало. Дискусија је одложена за неколико дана. Неизвестан Је исход дебате о разоружању. Али сама чнњеница да се први пут сада пришло проблему разоружања и упоредо са тим дискусији о коришћењу атомске енергије у мирнодопске сврхе добар су знак и нада да се реализмом и добром вољом може све постићи Дискусијом о овим проблемима знатно Је порастао и углед ОУН и вера човечанства у боље дане. Докле ће пробелм разоружања Још остати на дневном реду УН, хоће ли се смањити или пак повећатж ~породипа атомког оружја" в када he савремена достигнућа гехникв стварно послужити Једино благодвтима човечанства —то су ггитања на коЈа мирољубиви људи у целом свв ту нестрпљмво очекуЈу позитивав одговор. Када ће га добити, видећемо?! B. МИЋОВИЋ

ИСПРАВКА Прошли број „Студента” омашком носио је број 20 место 18. Овим се то испрнвља.

2

sludeni