Student

KULTURA I UMETNOST

Још један квартет младих

„ОМЛАДИНА”. БЕОГРАД 1954

Ова белешка иеће бт*и суморна и добро је. Четири студента загазила су у брзу воду савремене поезије и донели један делић осећајног света који се не може срушити ни ударцима потцењиваша ни мачем начитаности- Овде ce доиста има шта прочитати. Четири врш њака и четири блискост! А разлике су трајније и ваља их тражити међу песмама самим. Стрмоглава би била кривуља која би покушала да означи ра звој слова Бранка ЈовановићаОн доста раздељено, у скоку који му пригушује реч, пева о сензацијама завичаја где је сањив и о тренуцима великог гра да v коме је недОвољно пробуђен. Одвише милујући стих, овај студент неоспорно повезује две оазе наших поратиих младих: јесењинско „удри, удри на клетом гитару!" и овај тренутак мисаоне речитости. Томислав Мијовић долази као господар лирске реченице. Оно што он пише свакодневни је псалм човечности. Али, чмтаоче који га не познајеш, не ве-

руј да Су то стихови стидљиви и суморни НиЈе ли „Рођење“, написано насушно топло, знак јвдног превасходно песничког рођења? Није ли „Љубав" азур на самоопомена коју сви ноСИмо у себи? И доиста таквим лир ским податком објављује се јед на посебна, студентска лирика, коЈа у себи носи и чигру и тигра. Својим прилозима МИјовић је лонео мала крила поверења читавој овој збирци. Тиху пројекцију замишљене младости врши Пејатовићев одељак „Тамо где нисмо били**У широком. водоплавном стиху, са речима дугим као клисуре и кратким као зов, овај стулент књижевности моси прустов ску, али српштином обојену ту гу за једним детињством; Вратићеш се а више никад нећеш бити дедбчак који на рингишпилском коњу путујв око света, а више никад нећеш скривати голубове испод капута, мли у касне зимске вечери писати бескрајна писма." Од Пејатовића треба препору чити још две песме: светлуцаву и метафором неизбежну „АлаС и бела девојка" и „Пасторалу" где су очи и после пораза остале плаве. Најаернија повест Боже Тимотијевића има један активистички позив: „Откини влати травв“. Али ДОк je читате она спада, тетура се, развејава. Из

једног надахнућа, веома нрадсг и насушног, скочило се у игру и магурски инвентар, na емо су очени и са оваквим редовима: “Нема геомстрије која би npo* јектирала и израчунала љубав и мржњу“.

Међутим, Тимотијевић има једну неуморно присвојену рбку. реку изхубљену у себи, корану реку, „зелену, зелему као јабука м > Да сам ђак, научио бих је напамет. „Квартет" је збирка Студентских соба и прспланака Али чстири руковети неће се одржати свежим, јер ехб брзописних сгихова срећемо готово на свакој другој страниии. Речи у спегу и трави лако he се изгубити. али сумњив је и харач који нас водио тамо где висмо били, Остаје још и гштање; да ли ће изгубљене године детињ ства и сусрети са самим собом моћи да се тематски усамљују?

МИЈОВИЋ:

ПЕЈаТОВИЋ:

Милосав МИРКОВИЋ

„Сусрети са самкм ообсш*

„Тамо где нисмо билм".

Monroizacija naše filmske štampe

FILMSKI IMPORTER

Sudeći po sadržajima naplsa holivudskih filmskih novinara. publika za koju oni piSu sastoji se isključivo iz sanjara koji se intenzivno zanimaju za razvode. skanđale i prijeme u svetu filmskih zvezda. Način njihovog pisanja odgovara percepcionim mo gućnostima jednog infantilnog poluiđiota: »Upotrebivši prvi put dobro naućeni reverans. Đina se duboko poklonila kraljici. Engleski suveren se blago nasmešila : Đini uputila kompliment: Pravo je zađovoljstvo vldeti vas,. . Idućer dana, za vreme svečanog ručka. Đina je sedela pored kraljice ...« Ovo je tekst iz napisa o Đini Lolobriđidi. Nedeljni list »Filmski reporter«pobrinuo se da se prevede što više ovakvih članaka. Merilo vređnosti glumaca u napisima ovog lista je njihova slava 1 veza sa vellčinama: Đina kod Ajzenhauera I Elizabete. Dženiser Džons gospođa Davida Selznika, Mičiko Kio se susreće sa slavnom Odri Hepbern... Ovaj posleđnli susret opisan je u »Pismu iz Tokia« (Reporter br. 1) u kome se talentovana japanska glumica Mičiko Kio forsirano stavlja u inferioran položaj prema Odri Hepbern. List se pobrinuo I za naše pegave koleginice Maks Faktor mlađi u rubrici »Zenama celog sveta« objavljuje tekst fatalna žena sa pegama«.., Drugi broj, iako nešto više piše o đomaćem filmu. ipak na najupadljivijem mestu donosi tekst: HOLIVUD U GROZNICI ZBOG RAZVODA BRAKA MERILIN MONRO. Bili bi nepravedni kada bi osuđili samog »Filmskog reporteга« za unošenje kulta filmskih zvezda tako neukusnlh srazmeга. »Duga« je nedavno objavila sSku МегШп Moctro na nacto>

noj strani, uz potpis u kome se kaže: da je to bezvredna glumica koju je reklama naduva'a, a »Filmski svet« br. 2 паз je u vidu kritike »monroizma« obavestio da Merilin ne nosi donje rublje... Ko će od njih prvi počsti da objavljuje ekskluzivne dopise skandalozne hroničarke Holivuđa Hede Hoper koja se zavlači glumicama pođ krevet da bi ustanovila s kim spavaju? D.

За возовима

5a вбзовима остадв дим u покидане нити мојих успомепа tt реке што ми проносе дане, као конвоје без везивања. Пролазе месечине залеђене na вагонима мирноћом столећа, ширином поплава равница. Протиче жутица октобарска језом са точкова и узнемирене су просуте тишине no хоризонту заморених њива. Осташе полу-напите улице ca светиљкама из предвечерја u deo мене остаде за возовима.

2. X. 1954 год.

Бранислав ПЕТРОВ

МОЈА ПЕСМА

Док небо говори бојама ја нећу бити сак. Па кад више твојим стазама не будвм мотао да ходам, обале he ми pebn да сам једави вал, заљубљен у тиидшу заспалих водо.

Шкпш КОЛУИРРА

PRO et CONTRA

Предлог који треба остварити ФИЛМ ПРОТИВ 3АОСТАЛОСТИ

Написом „Наше село без филма” v „Борби” 16. XI. 1954 поново је поменут проблем стварања једног жанра кратког просветног. како ra аутор написа зове полудокументарног, филма који не би био оби чан регистратор догађаја, већ би се активно ангажовао v борби против заосталости нашег села: који би Tv борбу водио очигледно. гметничким средствима и што је најважни ј,е пред масовним аудиторијумом. Како убедљиво може да делује документарни филмски ма теријал са дискретно пласираном пропагандном нотом. пока зали cv прелизборнн филмови „фнлмских новости”: и људи који реловно прате штампу и филмске жгрнале. изненалили cv се када cv v јелиом кратком Лилму вил в ли шта ie све изграђено последњих година код нас, Исто тако успешан и користан био би и ефекат ових „негативних агитки”. Које би биле теме? Могле би се наћи v прлкси наршх студената. богатој чин>е4тцама о неопходностм борбе против заосталости. Ево их неколико: ме дицинари. Нишки срез: сељак држи туберкулозног сина на неудобној постељи у загушљи Boi кухигии. v којој породипа проводи дан. док у гостинскј Собн која се сјаји од чистоће (којом Се Он поноси) стоје два неупотребљена кревета пу на беле постељине - мираз sa кћерку. Екмпа је са сељаком водила 6op6v за здравље његовог сина 4Cmv је ова| претпостављао фетишизирану собу прелмете које значе богатство. Други пример; ветеринар. срез Фоча: дете закоплно до грла v з°мљу: да земља извуче отров. мјела ra змија .. Брза иптервенци : а спасла је живот летету, али му је нога ампутирана услел гаигрене. Трећи пример: психоло зи. Нови Пазар: на бајрам, ле чаци, мчениии v привреди, паaafv на panv у несвсст ол гла ди: они кош се и иначе слабо хпане. тога дана нтпита не јелу Услед релнгиозних предраcvna или страха од ролитеља... Сваки кратак филм на јсдну

овакву тсму ефихасно би пок* зао да је равнодушан став пре ма заосталости и непросвећ«ности морално недозвољен. и директно би помогао активисте. учитеље. лекаре и омлалинце v њиховом раду очигледним и убедљивим слИкама. Ко би финансирао стварање ових филмова? Здравствене. политичке и прооветне организације. Како би изгледала дистрибуцнја? Обавезна. va сваки филмски програмч поред фплмских новости. Врло је умесна примедба изнета у поменутом напису аа би стварање оваквих фнлмова требало поверавати најспособнијим кадровима који би обез* бедили уметнички вреааи Филм створен на начин Штатбековог „Заборављеног села”. Потребни су намкратКи филмови мобилизатори, не дидактичне приче доброг чика лекара. Ово је потребно нагла сити ieo Се код нас, по намени. слични филмови већ годинама оаде v загребачком „Зора-филму” али тако. како би их радио излапели провинписки професор. без имало маiPte и инвенције. без икакве идеје о сврси филма и основно.) нужности којој мора аа одговори просветни филм: npo дориости. Извесне традиције већ има наш документарни филм: филм Црашкоиија и Штрпца „Ланац је покидан*’ из борбе против сифилиса у Хомољу. а и две кратке сцене са дервишима и ученицимч богословнје v Призрену („Призрен ски мотиви” Жике Митровића)’ које су указале на могучност домаћег антирелигибзиог „документарца”. Серија кратких филмова ч.Борба против заосталости’’ могла би да одигра изванредну улогу v борби напредних снага против сујеверја, надрилекарства. беле смрти, попова нехигијене, па чак и ситно соп ственичких схватања: на разно врсне мале теме. конкретно, кратко, храбро, поштено, јасно и продорно. Д. м.

У филму ~У срцу Космета” Штрбац је приказао индустриски Космет чији човек облачи ношњу још мсамо кад иде на фестивале”. Том нОвом човеку тре ба помоћи v ДРУштвеној акцији, јер још нису помрли сви старци који продају своје рођене кћерке по древном, нечо вечном верскомобичају. НЕГДЕ ДАЛЕКО

Hohac су биле празнс и уплакане звезде, Њихов cjaj су однели кладенци једног ока. Кријући се од свих, да је остао да чезве, водени цвет је уснуо нем на сред потока. Са отвореним вратима је осжаовсућни праг. Неније руке остадоше незадрживо ооружене. Најдражи Yoct је окренуо лице и замео траг, да не би видео нечије очи раетзгжене... На олуку једнога крова уморан голуб је заноћио, у грлу му је остао неоглашени гухут. Заокарено око скрмвеном сузом је помутио, а меки леоет иу остаде под уздрктаоте скут.

Живанка БОЖИНОРИЋ