Student

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

УЗ ПОСЕТУ ПРЕТСEДНИКА ТИТА ПРИЈАТЕЉСКИМ ЗЕМЉАМА

ИНДИСKИ МОЗАИK

Огромна колонијална територија Велике Британије у Азији коју је она држала под својом влашћу више од два века. проглашењем независности Републике Индије 15 августа 1947 године подељена је на две огромне територије на Индију и Пакистав. Том поделом разбијено је и јединство ове територије. Површина Републике Индије износи око 3,250.000 км*. По величини претставља четврту државу на свету (Индија је дванаест пута већа од Велике Британије). Први попис становништва у независној Индији спр>оведен је 1951 године. Индија је тада и-

мала 357,000.000 становника. а 1931 године имала је 318,000.000 становника, (Индија у садашњим границама). Сада има преко 360,000.000 становника. Просечна густива насељености износи 107 становника по км 2 , а годишњи прираштај преко 4 милиона (више од !•/•). Према том попису становништво је по дељно на две основне групе: пољопривредно (пољопривредни најамни радници, закупци, ситни поседници укључујући и њи хове породице) и непол>опривредно становништво (велепосед ници, индустриски и занатски радници, државни службеници и слободне професије укључују ћи и њихове породице). Према тој класификацији, становништво које живи потгтуно или ве ћим делом од пољопривпеде износи 249,000.000 или 70%. а непољопривредно 108,000.000 или 30%. Савремека Индија претставља прави мозаик у расном, верском и националном погледу. Оваква шароликост настала је током ду ге историје као резултат бројних инвазија на индиско полуострво које су се често завршавале нових племе ка. односно народа. Ошпти попис становништва Индије од 1951 године није извршио категоризацију становни штва према кастама, већ према занимањима. Отуда се данас као приближно тачан број ггојединих религија узимају цифре према ранијим доста презицним цензусима. Хиндуса mta 84.99%, муслимана 9.93, хришћана 2,30%. Сикха 1,74%. Јаиниста 0.45%, БудтЈСта 0,06%. .рсталих 0.53?/о. Хиндуизам као назив за рслигију није, потпуво адекватан ни. ти опште прихваћен. Напоредо са овим срећу се још два назива (браманизам и ведизам) али је први термин ипак наlчешће у употреби. Хиндуизам (браманизам. ведизам) не претставља религију у нашем смислу речи, већ скуп лпуштвених норми, ол носно посебан друтцтвени систем чије су основне карактери стике: друштвена подела на бази каста и највиша слобода у M36opv божанства и исповедању вере. Споредно је да ли .ie припадник ове вере политеиста. мо нотеиста или чак атеиста. Битно је само да прихвата Веде, поастара сазнања и тгоавила за жтгвот Koia су се очувала у обЈтику усмештх ттоедања као осно витту свога веровања. Не зна се тачно у ком периочу давне прошлости и под коусловима су настале касте. Ппетпоставља се да су се појачиле као резултат опва.lања победничких апитевских племена, која су ттриликом насељавања индиског полуострва желела да задрже ттривилеговаlНи друштве ни положај у односу на потчињене староседеопе и у том циљу створили непремостиве огра де. С друге стране, изгледа да су касте у тој најдавнијој прошлости била основа неке врсте друштвене поделе рада у прими тивним Заједницама. јер се оне не заснивају на различитим религијама, већ на различитој функционалнот улози v друштву коју имају поједине људске групе. У целини узев релитита прет* ставља ,Iедну од најтежих препрека на ттуту општег прогреса данашње Индије. Снага религије и њен назадни утицај не долазе до изражаја толико због са мог исповедања верских ocehaња нити обожавања верских це ремонијала и ритуала. колико у њеним преживелим обичајима. Илустрације ради може се наве

сти, да je Индија најбогатија земља на свету у погледу крупне стоке (око 260,000.000 говеда) од које не само што нема економске користи, већ напротив, трпи огромне штете. Обожавање животиња није ограничено само на краве. Мајмуни се тако ђе сматрају светим животињама и због верске заштите, размножавање мајмуна је фантастично. Често они чине веће штете за пољопривреду него поплаве и суше, јер у неким крајевима потпуно уништавају жетву. Након ослобођења и проглаше ња независности, индиска влада је предузела озбиљне мере за ликвидацију каста. Први устав слободне Индије (усвојен 26 jaнуара 1950 године) забрањује сваку дискриминацију на основу кастинске хијерархије и тиме знатно доприноси њиховом унишгењу. ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ На првим парламентарним из борима у ослобођеној Индији одржаним крајем 1951 године и почетком 1952 год. узело је у-

чешћа око 105,000.000 гласача. Право гласа имало је 175,000.000. Посланичких кандидата било је 17.500. У борби за гласове појавило се неколико десетина политичких партија, од којих је око двадесет партија било од ве ћег значаја. Највећа политичка партија је Индиски национални кокгрес који је добио 47.528.001 гласова, а у парламенту 362 места. Затим Социјалистичка партија Индије са дванаест места у парламенту, независни са 11 и тако даље. Према поттису од 1951 тодине. v Индији има 6,500.000 радника. Од тога фабричких 2,468.000 (ма н»е од 1 % становништва). Држара је гсризнала право на синдикално удруживање и донела чи тав низ закона који регулишу многа ггитања у вези са радним условима (уредба о минималним надницама, уредба о компензацији у случају отпуштања са по сла, уредба о регулисању послодавачко-радничких спорова итд) Најважнији је .закон о фабрикама донет 1948 године који je ограничио радно време на 48 са ти недељно. утврдио мере за хи гијенску заштиту радника и про писао остале услове рада (годи-Iпн>и одмор. регулисање жена и деце итд.). Синдикални покрет и у данашњој Индији одржава у извесној мери општу политич ку ситуацију. Највећи синдикал ни савези стрје под нецорр<ед-

ним утицајем или су чврсто повезани са појединим политичким партијама. ПРЕКО ПОЛА МИЛИОНА СТУДЕНАТА Последња процена броја просветних установа и броја учени ка вршена је 1951 године. Према тој процени у Индији је било укупно 290.458 просветних ин ституција са 25,820.000 уписаних ученика, Основних школа било је 220.000 са 18,352.000 ученика, средњих школа 25.000 са близу 5,000.000 ученика. Приватних школа различитог ранга 8.458 са 406.000 ученика и 31 универзитет од којих 11 је основано после ослобођења са 550.000 студената. У Индијј* данас излази 6.762 днепних и периодичних лкстова. Дневних листова има 596. од којих 70 на енглеском језику. недељних 2.726 од којих 261 на ен глеском и осталих периодичних листова 3.940 од којих 784 на ен глеском. Д. Г, Фалке још 1912 године снимио је први индиски филм „Рађа Харишандра". Данас постоји у Индији више од 400 филмских продуцената који ра-

сполажу са 84 студија, 1947 годи не произведеко је 283 филма, а у периоду 1949—1952 снимано је по' 275 филмова годишње. Крајем 1952 године било је у Индији 2.400 биоскопа смештених у зградама. а 850 под шаторима. М. С. В.

За изградњу нових индиских села користе се и ова средства

kroz stranu studentsku štampu

BURMA WEEKLY BUĹETIN

Rangun Na proslavi Dana slobode kolonijalnih zefnaIja, koju j e organizovala Konferencija aziskih socljalista i kojom je rukovodio Antikolonijalnj biro ASK, mase su u Rangunu i u svim ostalim gra dovima Burme jednoglasno prihvatile rezoluciju u kojoj se optužuje kapitalizam u svim njegovim formama i tra ži od Ujedinjenih da' ukinu vlast stranih zemalja nad potčinjenim narodima sve ta... Pretseđnik aziskih socijalista je istakao u svom govoru da su tri glavna uzroka koja sprečavaju mir u svetu: podela na blokove, ekonomska neravnoteža i kolonijalna vlast. On je podvukao važnost i značaj uništenja kolonijalizma u interesu svetskog mira. Asta-lnformatlonen Finska Novu veliku lutriju pripremaju finski studenti. Od 1949 godine kada su prvi put takvu lutriju priredili Ostvarili su finski studenti na ovaj način prihod od 60 miliona finskih maraka. Veliki deo novca utrošen je za izgradnju studentskih đomova. Indonezija; Novi univerzitet u Surabaji zvanično je otvorio pretsednik Soekare 11 novembra ove godine. To je tre-61 univerzitet u Indoneziji i on obuhvata fakultete: medicinski. stomatološki, pravni, poljoprivredni i pedagoški.

Jeune EUROPE

Pariz Evropsko meduuni verzitetsko takmičenje u skijanju okupiće studente uče snike šest nacija: Austrijance, Svajcarce, Francuze, Italijane, Jugoslovene i Nemce, a održaće se od 3 —9 februara 1955 godine u Obermergau (Bavarska).

POVODOM PISANJA »STUDENT MIRRORA«

NETAČAN PRIKAZ

Organ Koordinacionog sekretarijata nacionalnih studentskih unija »Miror« koji u biltenskim vestima up>oznaje javnost sa životom i radom studenata širom sveta, krajem prošle godine je netačno i dezinformativno preneo iz Ijubljanske »Tribune« izve štaj o konferenciji pretstavnika studentske štampe u Jugoslaviji, Dosada je »Miror« dosta objek tivno prenosio vesti iz jugoslovenskih studentskih listova. Međutim, ovoga puta na njegovim stranicama mogli smo pročitati i ovakyu informaciju: »U Ljubljani je od 29 oktobra do 1 novembra 1954 godine održana prva konferencija jugoslovenske studentske štampe. Glavni cilj konferencije bio je saradnja između mn-gobrojnih studentskih listova širom Jugoslavije. Istaknuto je da teškoća leži u ideč.jškom cilju šta m p e (kurziv naš ređ.). Svi studentski listcvi su manje ili više organi udruženja studenata Jugoslavije ali pri svemu tome izgleda <£a su neki listovl prilično skrenuli sa lin i j e S S J (kurziv naš red.) Takođe je primećeno da studentski listovi imaju suviš® malu finansisku pomoć, Zbog hartije i cena štampanja koje su u znatnom pcrastu, studehtska štampa u Ju goslaviji suProstavlja se velikim teškoćama.« Ovakav način pišanja »Miro-s ra« začuđuje nas utoliko više što je redakcija toga biltena imala dosta mogućnosti da i iz »Tribune« i »Studenta« ili drugih naših listova donese tačne informacije .o prilikama i odnosu studentske štampe i Saveza studenata Jugoslavije. Mi postavljamo pitanje, da И se tu radj o slabom prevodu vesti sa slovenačkog jezika ili o jednoj smišljenoj konstrukciji dezinformacij e? Na osnov u čega kolege iz »Mirora« upotrebljavaju takve reči kao što su »teškoće u iđeološkom cilju« i »skretanje aa linije«, a da ih Пе potkrepe nijednom činjenicom? Mi se nadamo da će (ako se radi o grešci) ta greška biti ispravljena i đa će »Miror« übuduće sa više odgovornosti obaveštavati svoje čitaoce o živctu 1 rađ u studenata u Jugoslaviji, Ako se radi o određenoj nameri neka to redakcija »Mirora« otvoreno kaže U svakom slučaju objašnjenje je neophodno.

Часопис за међународно право

Југословенско удружеше за међународно право као огранак Intcrnaticnal Law Association покренуло је током прошле године свој часопис „Југословенска ревија за међународно право". Циљ Удружења је да преко ове публикације оствари систематско праћење развоја међународних односа који су од утицаја на овај или онај начин на међународно право у свим н>еговим деловима. Часопис треба да послужи изучавању тих односа с обзиром да постоји све очигледнија тесна повсзаност међународпог права и осталих грана права, утицај којс међународно право има на формирање домаћих правних схватања. Часопис такође има за задатак да доприпоси међународноЈ сарадњи у овој области стављањем на расположе&е резултате рада својих

сарадиика домаћим и страним заинтересованим круговима. Часопис излази три пута годишње на 160 страна са резимеима на страним језицима. Досада је изашло два броја, а трећи је у штампи. Материјал којим се бави је међународног карактера: међународно право у свим аспектима, политика, економика, социологија, дипломатска историја итд. У њему са Рађују најбољи стручњаци дру штвених наука наших универзитета. Овај часопис ће много допринети студеитима друштвених наука на њиховом проучавању разних шггања из тих области. В.