Student

СПОЉНА ПОЛИТИКА И МЕЂУНАРОДНА СТУДЕНТСКА САРАДЊА

S А PUTA PO AZIJI

STUDENTI RANGUNA prvoborci revolucije

Teško je rečima izraziti zadovoljstvo koje čovek oseća u dođiru sa Ijudima iz Burme. Provesti izvesno vreme u Burmi, značl osetitl svu IJubav koja se n toj dalekoj zemljl gaJi prema Jugoslaviji, prema našim Ijuđima, prema našoj prošlostl 1 prema našoj sadašnjostl. To Je uopšte na rod jako izrazitog karaktera, skroman i beskrajno pošten, iskren i veran prijateij, gostoprimljiv i jednostavan. To je narod kojl je prošao kroz revoluclju i izvojevao sam svoju slobođu 1 nezavisnost koju ceni iznad svega t za čije očuvanje Je spreman na najveće žrtve. Onl se Još bore sa mnoglm teškoćama. Zlvotni standard Je nizak. Još nlje izgrađena Jaka sopstvena industrija, još ima 1 stranog kapitala. Ima sirotinje. Ima Još bezbroj nezgoda, all niko zbog toga nije tužan, ■niko se ne žaii na teškoće. Svesni su da za tako kratko vreme nije moguće izbrisati teške tragove skoro Jeđnovekovne kolonljalne vladavine, tragove muka i patnji, bede i nematšine, tragove polufeudalnog gospodarenja, tragove sistema kojl se nikađ više neče vratiti, sistema kojl je već danas prezren i osuđen od na pređnog demokratskog Javnog mnenja. Studenti Ranguna

prvi borci

revolucije

Svuda u Bnnni se oseća duh novog žlvota, đuh progresa, težnjl da se stvori zajednica zbratimljenlh narođa. Probija se novl socijalistlćki put razvitka, put menjanja lika zemlje, put svetao i čist kojl se krčl sopstve nlm naporima, snagom naroda i njegovom nesalomljivom voljom da se za uvek raskine sa ostacima koje Je ostavio kolonijalni sistem vladavine. Omladina Burme tgra vrlo značajnn ulogu n životu Burme. To se naročito može rećl za studente i srednjoškolsku omlađinu koja Je i najorganizovanija i sa bogatim tradicijama. U kontaktu sa stuđentima Ran gunskog univerzlteta uvek ćete Cuti kako sa ponosom govore o svojim tradicijama, kako sa puno odnSevljenja govore o Aung Sann, Takin Nuu, U Ba Sveu, U Co NJenu 1 druglm istaknutim vođama burmanskog antifašističkog pokreta, koji su izrasli iz naprednog studentskog pokreta. Stuđenti Rangunskog univerziteta su 1920 godine a i kasnije prvi digli svoj glas protesta protiv ugnjetavanja, protiv kolonijalne eksploataclje, tako da Је kasnije uz saradnju sa napred nlm seljačkim pokretom, prerastao u široki antifašistički pokret otpora, koji Je Burtni doneo slobodu.

Dosta znaju o Jugoslaviji Svaki student želi da vas upozna sa vidljlvim razllkama koje postoje između unlverziteta đanas 1 u kolonijalno doba. Onl podvlače da sve to Još nije ono ka Cemn teže all sn već i tl, na oko ne tako krupni uspesl, sollđan osnov za dalji napređak univerziteta. Besplatno školovanje ođ osnovne škole do univerzlteta, 15V» studenata koji primaju stipendije, besplatna zdravstvena zaštita stUdenata, odvijanje nastave na burmanskom Jeziku, Cvrsta orijentacija na podizanje sopstvenog kadra 1 mnoge druge stvari govore o pravilnoj orljentaciji da se od unlverziteta stvori ustanova dostupna svim slojevima naroda a koja će služiti pre svega interesima Citave zajednlce. Prllikom posete srednjlm Skolama u Mandalu, Memjuu 1 Saganu iznenađilo me Je da skoro sva omladina ovih škola zna dosta o Jugoslaviji, narodto o našoj Narođnooslobodilačkoj borbl i o đrugn Titu. Geografska udaljcnost nije spreCila da se upozna 1 sazna o onome što im Je blisko i drago. Хо Je I normalno Јег naše dve zemlje vezuju mnoge zajednićke stvavi, kako u prošlosti tako 1 u sadašnjosti. Na spoljnjem planu borba za mir a na unutrašnjem borba za socijalizam. To su dve osnov ne, bitne stvarl koje Cine osnov naše sarađnje, iz kojih proizilaze mnoge neposređne veze 1 kontakti.

80% pismenih seljaka Interesantna Je Clnjeplca đa ćete u burmanskom selu naići na procentualno veliku pismenost. Oko 80V» seoskog stanovnlštva u selima, sem u sasvim zabaCenim krajevima, zna da Cita i piše. To Je delo budištiCkih ka luđera koji poređ svoje misionarske nloge u propovedanju budizma rade i na opismenjavanju stanovništva 1 na opštem prosvećivanju kroz razne oblike. No, ipak Je zabrinjavajući njihov preterano velikl broj. Samo u Mandalu ima oko 10.000 ođ ukupno 50.000 stanovnika. Oni ne uCestvuju u proizvodnjl. Stanovništvo ih izdržava. Uživaju razne druge beneficije (građski saobraćaj koriste besplatno, imaju popuste na želcznicama, itd.) * Svuda na ulicl upadljivo deluju njihove žute toge, ošišanl do glave sa specijainim Cinijama u rukama u koJe đobijaju hranu. I ne samo kaluđeri, već ! svi vernicl moraju đa ргоveđu po seđam dana kao kaluđeri, što pretstavlja neku vrstu njihove provere i ođanosti Buđi.

Dosadašnji kontakti između omladinskih organizacija Burme i naše zemlje pretstavljaju dobar osnov za dalje razvijanje te saradnje 1 srdačnlh, prijateljskih ođnosa. Pored đosa dašnje razmene stuđenata kroz koju je učinjeno đosta predviđa se njeno dalje proširenje. Zatim se predvlđaju mogućnosti učešća omladine na radnoj akciji u Burmi koja se sada priprema. Već mesec đana kao gost Narođne omladine Jugoslavije i Saveza studenata, u našoj zemlji boravi pretseđenik Nacionalne unije studenata Burme u želji da prouči naS omladinski pokret i đa ta iskustva, zavisno od njihovlh speclfičnih uslova, primeni u Burmi. Danas kada se drug Tito nalazl u prijateljskoj Burmi, srca svih njenih građana i omladine ispunjena su bezgraničnom Ijubavlju i srećom Sto i" maju prilike da vide Coveka kome su se toliko divill, koji za njlh pretstavlja određen pojam borbe za ргоgres i napredak, simbol svega što kre će ijudsko đruštvo napred.

Miladin SAKIC

BURMANKE SU DOVELE SVOJU DECU NA PREGLED KOD STRUCNJAKA ZDRAVSTVENE POMOCI UN.

U ZDRAVSTVENIM CENTRIMA DECA DOBIJAJU KONZERVIRANU HRANU IZ OKVIRA ZDRAVSTVENE POMOCI UN.

IZ KUN-a

GRUPA ZA PROUČAVANJE PROBLEMA OUN

Nedavno je u Beogradu održano savetovanje коше su prisustvovati delegati iz svih univer zitetskih centara, sekretari Klubova za UN, kao i delegat CO SSJ. Na savetovanju se diskutovano o svim problemima klubova za UN, koji postoje u Ljubljani. Sarajevu i Beogradu. Istaknuta je korisnost postojanja ovih klubova, te će se nastojati da se oni organizuju i na Zagrebačkom i Skopskom univerzitetu. U diskusiji je ukazana potreba osnivanja Jugoslovenskog koordinacionog odbora klubova za UN. U isto vreme, diskutovano je kakav bi stav Jugoslovenski koordinacioni odbor trebao da ima prema ISMUN-u (Svetskoj studentskoj organizaciji za UN). Osnovane su stručne grupe za izučavanje pojedinih problema iz delatnosti UN. Tako su osnovane grupe: Međunarodni sud pravde. reviziju Povelje i za prava čoveka. Zadatak ovih grupa je da izučavaju temeljitije ove probleme, a grupe za Međunarodni sud pravde pripremiće jedan sud ski proces. Uskoro će se na Filozofskom fakultetu osnovati grupa za рго učavanje problema iz rada UNESKO-a, na Ekonomskom grupa za probleme iz Socijalnoekonomskog saveta i na Medicinskom za probleme Svetske zdravstvene organizacije. U toku su i obimne pripreme za proslavu desetogodišnjice Uje dinjenih nacija. Clanovi Kluba održavaće po preduzećima predavanja o OUN-u, a po srednjim školama organizovaće se sekcije prijatelja UN. Lj. J.

КРОЗ СТРАНУ студентску ШТАМПУ

DEUTSCHE STUDENTENZEITUNG

ФРАНКФУРТ Први пут У послератној историји студентске самоуправе АСТА није по истеку службене дужности добила разрешење од студентске Скупштине. Одбор који је Скуп штина изабрала требао је да испита разлоге настанка дефицита од 1700 немачких марака. Дошло се до закључка да се АСТА у целини за настанак де фицита не може сасвии ослободити. Сада треба да се установи још и колико су поједини чланови АСТА допринели настанку дефицита. Тројица чл»нова АСТА-е су као личну надокнаду за своје путовање у име Универзитета У Турску подигли из астиног фонда 351 мар ку без одговарајуће сагласвости студентске Скупштине. БЕЧ За око милион марака ће се повисити државне стипендиЈе, најавио је аустриски министар финансиЈа У државном буцету за 1955 годину. Осим тога биће предложено у идућој го дини више средстава за размену стЈдената и високошкрлаца са универзитетима У иностранству. ХАЈДЕЛБЕРГ ХаЈделбершки студенти намераваЈу да оснују секцију „САВЕЗ ПРОТИВНИКА ВОЈНЕ СЛУЖБЕ". У том ЦИЉУ ће отпочети са сакупљан»ем пот пиСа да би приморали студентску скупштину да се изЈасни против поновног наоружања Не мачке.

Student Mirror

КВИБЕК претставници пет универзитета у Квибеку, предали су недавно претседнику кзи бека своју петицију, којом rpaже од покрајинске владе да сма њи висину школарине за универзитет. Приложене статистике показале су пораст школарине, цене скрипата и уџбеника на уџиверзитету у Монтреалу. Студенти су тражили повећање стмпендија по броЈу и висини, осннвање покрајинског позајмног фонда, владину помоћ студентским мензама итд. Претседник је напоменуо да се ови предлози студгиата не могу peшавати сада кад влада има толико много других проблема.

coĺoquium

МАРБУРГ. Министарство просвете је захтевало повишењс социјалног дохотка који сваки студент мора уплатити приликом уписа семестра, радн успо стављања болесничког осигуран>а студената. Насупрот томе марбуршка АСТА је упутила молбу Министарству просвете да држава преузме ове сувишнг издатке.

Konferencija o kulturnoj aktivnosti studenata

(Nastavak sa 1 strane) su dokaz da naš Savez poklanja veliku pažnju ovom opšte-čovečanskom nastojanju za zbliženjem svlh naroda preko najplemenitijih tekovlna IJudskog društva. U toku rada konferenciji Je pođneto nekoliko referata. U referatima SSJ obrađena su pitanja saradnje studenata putem razmene kulturnlh đruštava 1 grupa, kao i organizovanja nacionalnih i intemacionallh festlvala i poseta. Pored iscrpne anallze ovih pitaja sa flnansiskog aspekta, jedan ođ referenata drug Ivo Bojanić, izneo Je nlz konkretnlh predloga za Jačanje kulturne sarađnje među stuđentima raznih zemalja 1 kao stalni njen obllk predložlo ređovno ne bi na sebe preuzele 1 funkclju informisanja o svim konkretnlm pla-

novima kultume aktivnosti pojedlnih unija. Referat o mogućnostima studentske saradnje 1 izmene mlšljenja kroz seminare 1 studentska putovanja podneo Je pretseđnik Italljanske studentske unlje g. Vitorio Boni, a o sarađnjl studenata umetničkih akademija, p.pretseđnik Nemačke studentske unije g. Horst Avenarius. Poslednjeg dana rada konferenclje naša delegacija Je podnela konkretne predloge i preporuke: da se konferencije o kulturnlm pitanjima održavaju svake godlne sa osnovnim zadatkom razgovora o konkretnoj kulturnoj saradnji u narednoj godini; da studentske uplje izdaju publikacije 1 biltene u kojima bi se iznosio njihov rad na kulturnom polju; da «e seminari ođržavaju druge gođine, s tim da se ove godine u Francuskoj ođrži seminar o problemima filma kao vaspitnog sredstva; da se sprovede sarađnja sa studentima umetničkih akađemlja; da se u toku ove godlne održi muzički festlval; 1 da se organlzuju stuđentske ekskurzije u cilju proučavanja kulturnih tekovina pojeđinih naroda. Konferencija Je ove predloge prihvatlla i odlučlla da se upoređo sa međunarođnim stuđentskim festivalom u Monpeljeu (Francuska) u martu ove godine održi 1 konferencija eksperata. Odlučeno je takođe i da se formira blro za razmenu informaclja 0 kulturnoj aktivnosti, kojim će do V konferenclje KOSEK-a rukovođlti SSJ. U toku konferencije i posle nje učesnlclma Je pružena prlllka da se upoznaju sa mnogim kulturnlm l turlstiCkim znamenltostima LJubljane 1 okoline.

Ј. BJellć