Student
Društveni život u domu „Vera Blagoiević" U DOMU 430 studentkinja
Anfceta o đruštvenom životu
180 devojaka u jednoj zgradi, 250 u drugojj. Cetiri stotine trideset mladosti... Toliko isto snova o životu, i o nauci i budućem pozivu, o »njemu«, ili o »njima«... Cetiristotinetrideset intimnih priča. To su teme literarne. Novinarske su nešto drukčije. Ovaj put, to treba da bude ona zajednička q>ona, društvena nit koja ih veže, tu gde zajedno žive. Svaka je devojka ličnost za sebe i svaka, opet, nužno uključena u životni ritam ovoga kolektiva, u njegovu atmosferu i njegova zbivanja. A zbivanja su ta sitna, svakodnevna, na prvi pogled beznačajna, mada je to ne mala varka. I tu se Ijudi grade i vaspitavaju, rastu i formiraju. I ti bi Ijudi, koliko je to moguće, hteli topline i lepote. Lepote, možda svedene na čašu cveća na stolu, topline, izražene često i u onom najkrupnijem: podeliti utiske, neku radost ili zanos sa nekim u svojoj sobi, ili oset'ti da sopstvena tuga ne ostavlja ravnodušnim Ijude oko sebe. Ili topline prosto i u tome, što u sobi niko ne štrči, postoji tolerantnost, nužna da bi bio moguć život pet Ijuđi u maloj sobi gde se jedva prolazi između kreveta, ili čak više Ijudi u većoj sobi, ali ne i sa više slobodnog prostora.
Anketa o društvenom životu Tema, пекако, pomalo I beži. Nije lako oko nje okuptti »ve one forme 1 oblike kroz koje se ona neprimetno, ali svakoga dana sigurno, Cesto sasvlm sitnim koracima, kojlh 1 nismo svesnl, probija, živi i dela. I možđa u tome baš 1 jeste sva stvar, kađ Je геб o đruštvenom životu. Ne zapostavitl nijeđnu od dve strane toga pitanja. Savest 1 svest. u tim sltnlm, svakodnevnim stvarima spontanlm 1 neobuhvatljivim pojedinačno. ali obuhvaćenih jeđnim opStim stavom aktlvnim odnosom prema sredini. I dru ga strana pitanja organlzovana, da tako kažemo, krupna, vidljiva aktlvnost. 1 upravo ovoga puta, da nam to đrugo buđe glavno. Kako to iHgleda u sobama Razume se, bar jeđna devojka uvek želi da razgovara. I vrlo često, bar jeđna želi da u6i. Suprotnost želja skoro je redovna, I mali sukobl ponekada. A žučni diskutantl prinuđeni su tađa đa se sele u hodnik. Tu se broj učesnika menja, Jeđni dolaze, stari odlaze. Teme najčešće film ta blagodatna najmasovnija umetnost, pristupačna studentskim đžepoviraa. ima ovđe mnoge, da upotrebimo staromodni izraz, »obožavaoce«. Politički događaji, onl najkrupniji 1 najznačajnlji, ne prolaze neopaženl. Možda se može reći, da evaka eotm obezbeđuje zajedničkl jedan dnevnl list, često 1 nešto viSe. Sa žaljenjem mnoge devojke konstatuju, da je pozorlšte prillčno daleka stvar u njihovom tivotu 1 zbog cena 1 zbog vremena, koje radl karata treba izgubltl. Tako se gube đragocene mogućnosti koje mnoge neće više imati kada posle fakulteta ođu iz Beograda. Asocijaelje vode ka posebnim stuđentskim pretstavama. koje bi blle najpogođnije гебепје, ali pripadaju prošlostl. Biblioteka od 400 knjiga, dobijenlh prošle godine na poklon od raznih izdavačklh preduzeća, zadovoljava ml nlmalne potrebe za knjigom. Dobro bl bilo, đa se varam, ali ml se čini, da knjiga i literatura nisu tako voIjeni prijatelji ove mladosti. O iskustvu kofe je гапетагепо Moramo da se potsetimo na prošlu gođlnu. Književnom večeri o poezljl Desanke Makslmovlć blle su sve devojke vrlo zadovoljne. Radili su 1 kursevi jezika, organizovane kolektiv
ne posete muzejima, pozorlštu, filmu. Sah tumlre imale su obe zgrade Tada je stvorena i blblloteka u kojoj smo govorlli. Bilo Je nekollko đrugarsklh večerl (kažu da sa njlh nije bilo prlhoda a zar Je to najvažnije?). Mora se ostati začuđen da od svega toga ove gođine ničega nema. Bez teškoća nije Krevetl, krevetl su ovde na svaka dva mogućna kvadratna metra. I opet su prostorije problem broj jedan. Delimično 1 za' društvenl život. Ali su naše potrebe takve danas, da јоб tolikl prostor ne bl blo đovoljan. Da stvar potkrepimo jednlm prlmerom: studentkinja ekonomlje bez stana prl hvatila Je sa radošću ono Sto su joj jeđino mogll pružiti u ovom domu: betonsku sobicu iznad kuhinje, u koju nužno ulaze isparenja. Za prenoćište 1 to je dobro kad se nema kuđ. Kutak za mlađost I nauku, to Je osnovna brlga ovlh Ijudl. Pa ipak u jeđnoj većoj sobl јоб uvek stanuje davnoprošla doktorka đoma sa porodicom. U Dalmatinskoj ullcl pred ratni upravnik ovog doma zauzlma đvogobni stan (a tu stanuje I sađašnjl upravnik). Da li je u pitanju otsustvo upornosti 111 razumevanje organa vlastl? A šta će blti ako se promenl još koji upravnlk? Koliko manje prostora za stuđentkinje? O rađioaparatima koii su neiskorišćeni i o društvenom klubu, kojl đva meseca čeka stolara Dom ima po jedan rađioaparat u svakoj zgradi. Glavni način korlšćenja muzlka za vreme obeđa. I to je, bezmalo, sve. Sluša se ponekad opera Ili đrama. Prenos »Porgl 1 Bes« okupio je mnoge oko aparata, a i razni sportskl prenosi. Devojke bl Ce sto i rado slušale radlo. Svaka nešto plete, ili iraa da zakrpi. Slušatl uz to muziku Ш nešto đrugo Interesantno bilo bl dragoceno iskorišćeno vreme. All aparat stojl u upravnikovoj kancelarijl. To Je I mala ргоstorija l upravnik Je skoro uvek pri sutan I đolazak devojaka, pogotovu većeg broja uznemlrava atmosferu 1 ostavlja tragove treba posebno ujutru Cistiti. All to sve, zaista, ne bi smell blti razlozl, đa se studentkinje u najmanju ruku ustručavaju, ako ne i sasvim ođrlCu đa nešto čuju. U »Gajretu« aparat stoji u portirnlcl, mađa bi mu stgumo pogodnije mesto bilo u druStvenom klubu. A sada o đruitvenom klubu zgrađe u Dalmatlnskoj uUd. Ne mnogo vellka, ali pogodna prostorija preko dva meseca čeka domskog stolara da na-
pravi dva plakara za knjige. On rađl polako druge poslove, često je 1 pijan pa ne radl ništa. Dom nema kredita, đa plati J drugog radnika. Stuđentkinje su se obraćale i Univerzitetskom odboru za pomoć radi uređenja te prostorije. Odgovor je bio, da i oni nemaju kređlta. Tako je ргоstorija davno doblla parket mesto betona, ali lepa ideja o konačnom uređenju rasplinula se na već skoro četvrt godine. Da li je zaista učinjeno sve, da se omogući rađ ovoj toliko neophodnoj ustanovi za 250 stuđentkinja ovoga đoma? U krajnjem slučaju, mogao je klub da radi i bez plakara, pa ih kasnije završiti. Dali fe to stvar samo upravnog odbora U prvom ređu njihova, ali i svlh ostalih studentkinja. Mora se spra-
vom zapitatl, kako se 430 devojaka, mnoge su i komunisti, mire sa takvom situacijom? Zašto svođenje boravka u domu samo na krov, na spon tane i slučajne razgovore, mada smo naglasili njihov značaj, zašto takva pasivnost? Koliko je već tu moglo da bude zanimljivih večerl posvećenih književnosti, filmu, pozorištu, sportu i raznim drugim aktuelnim 1 zanimIJivim temama? Ako nigde na drugom mestu, moglo se oduzetl nekoliko časova nedeljno 1 učionlci koja po stoji u Dalmatinskoj ulici. Koliko se već puta mogao slušati prenos opere ili koncerta ili radio drame! Sasvlm je sigurna stvar, da tu ima jeđan đobar broj devojaka, koje nisu angažovane nekim večim poslom na fakulte tima. Zašto se njihova društvena aktivnost bar ovde ne razvija?
Pređ 8 mart Moglo bl se očekivatl, da će Dan žena potstači ovde na veću aktivnost. Međutim, predvlđeno je samo jedno pređavanje o savremenoj modi. A ova bi proslava u đomu studentklnja mogla posebno da buđe obeležena, mada će one učestvovati u proslavama na fakultetu. To su neki momenti na ten*u o društvenom žlvotu u ovom domu. Nesumnjivo da tu materijalne poteškoće postoje, da se zbog toga mora mnogošta ogranlčavati, ali 430 mladih IJudl su nelzmerno obilje koje ovde ipak, ima mnogo načina da se manifestuje, razvija i oplemeni da pokaže sve svoje IJudsko bogatstvo 1 kvalitete. LJ. S.
Шјп Satio: seljanka
Са балета Народног позоришта БЕЗ ДЕКОРА
(Наставак са 4 стране) направившн круг нико у њега не може да продре сел оца детвта. ,Она на двору обвија око себе к руг u ceu приеутни понну се вртети у лудом ритму око ње. Долази принц и наравно, улази у круг. Крај. ~Причам ти причу.“ лепо зар не? насмејао се. (Доле из парка долеће нечији гласан смех.) Декор смо очистили od свих реалистичких слика Није могуће дати потпуио кинески амбијеит, али ипак eae је стилизовано у духу који му је врло близак. УлЈ.е ко n селили: Мала —Рут Парнел у алтернацији Јовапка aji гојевић, Принц: Милан Мом чнловић и Стеван Гребелдингер, закупац Градимир Хаџи Славкови К м Ивица Ганза друга жена Врра КостнК u Иванка Митић, љубавника женина игра Бранко Марковић, вланик чајцинице Сима Лакетић. Најлепша сцепа је свакоко она када Причц долази уснуло] девојци. Само знате овде се јавља и проблеж: како ће гледаоци остварити континуитет
гледаног Јер ће бити много реминисценција, мораће људи да повезују... Али ко разуме, разуме. . . Чујв св о гостовањима? Да, уствари велики deo лвта he отићи на то. Бен. Визбаден, Италија Дубровник итд. За Визбаден спремамо „Еру с онога ceujeта", освеженог. Вредност и наде? Зната то Је мало незгодно ni»тање! Ипак Јованка Бјегојввић, Душка Сифниос, Стеван Гребелдингер, Душко Трнинић. Занудио пас ja овај редослед код мушких. Ко Је то ново име? Гребелдингер Је дошао из Новога Сада, велики тааенат... .. .Кроз подневни град се ниЈе лако шетати еа звуцима у ушима и ониЈу пуних покрета. Бука п хаос, подкевно светло тек су негде на ТеразиЈала добили ceoj прави лик. Нестао је из ониЈу прашњави под изрезбарен неЈасиим траговима и капљама воде.
Драгољуб Кавран