Student

DISKUSIJA PO REFERATU MILOJKA DRULOVICA

Mladi kadar komunista moramo sistematski uzdizati

U početku svoga izlaganja drug Bora Pavlović је izneo mišljenje da se proučavanje izvesnih čvorr.iih pitanja politike SK mora postaviiti na osnovicu koja ne bi dozvoljavala opredeljivanje pojedinaca za izvesna pitanja samo po svome interesovanju, već bi ga obavezivala na njihovo proučavanje u celini. To bi osposobilr> članstvo SK da bude tumač i svesni sprovodilac politike SK. U tom smislu bi se kao fcrma mogli koristiti kratkoročni semi. nari sa akcentom na diskusijama, a ne predavanjima. 1 Među komunistima na UniverI feitetu preovlađuje shvatanje j da za predavača treba angažovati 1 isključivo čoveka sa većim poli|iČkim iskustvom i znanjem, po«to cd studenata »nema šta da /se čuje«. To је ozbiljno upozo/гепје komunista da se trude da / se po količini znanja i načinu / istupa uzdignu iznad sred : ne i ( da njihov ugled »ne samo kao do. brih drugova, nego i kao političara i ideološki formiranih Ijudi bude mnogo veći«»Ja inače ne vidim praktično Imcgućnosti da se čitava ideoloiško-politička aktivnost sistematpodiže na viši nivo. ako komunisti po svome znanju i ugledil koji uživaju ne budu stekli jedan renome da našom snagom na Univerzitetu, više nego do sada razviju tu aktivnost.« Važno je uočiti da sada dolaге studenti članovi SK koji su ito postali tek pre kratkog vremena u srednjoj školi, dok druge treba učlaniti ovde na Univerzitetu. Od njih je nemoguće očekivati da samim tim postanu sposobni da razvijaju političku aktivnost u onoj meri koja odgovara nivou Univerziteta. »Stvar je u tome da mi nađemo odgovarajuće oblike rada sa mlađim drugovima, kojima neđoptaje izvesno iskustvo i jedno sislematsko vođenje iz akcije u akciju, tako da ih postepeno osposobljavamo da stiču politička iskustva, upoznaju svoje mogućinosti- Tako ćemo krenuti dalje«. Treće pitanje koje je obuhvaćemo ovom diskusijom, odnosi se na stanje u organizacijama SK r.a' umetničkim akademijama. Mada se rruože izvršiti izvesno diferenciranje na ’nešto bolje organizacije na Akademijama likovnoj i za primenjenu umetnost, i saevim slabe na Pozorišnoi i muzičkoj, ipak su u celini posmatrano za sve njih karakteristične pojave individualizma, što otežava zauzimanje jednostavnog stava i po elementarnim pitšnjima, kao i ozbiljno zaostajanjc komunista u raspravIjanju cstet?kih pitanja. čemu bi nesumnjivo baš cni trebali ca doprincse. Stoga bi ovim orgar.igacijćuna Ufifealo tvuliU što ае?

posredniju i sistematskiju pomoć. Sređivanju opšteg stanja na akademijama, neosporno će dcprineti i što skorije uvođenje družtvenog upravljanja.

Bora Pavlović

Ksenija Gaćinović

BORA PAVLOVIC

DESETA KONFERENCIJA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Više poverenja u sopstvene snage

(Nastavak sa strane 1.) loške borbe. a ne cslanjati se samo na predavače sa straneSnage za to neosporno postoje i treba imati u njih poverenja, makar koliko u početku bile skromne, јег se od skromnih snaga uvek i polazi, da bi se kroz rad i borbu kalile i bogatile. Studentski pokret na Beogradskom univerzdtetu u prošlosti bio je čtvrsto povezan sa radničkom i seljačkom omladinom. To je tradicija ko.iu treba i danas gajiti, ‘јег napredna studentska cmladina igra značajnu ulogu naročito u širenju prosvete, a time i poiitičkih horizonta na selu. Izučavanje radničkog pokreta kcd nas i u svetu pak, pcsebno je poglavlje. To је pokret u 'kome se razvila marksističko-lenjininistička nauka o društvu, pckret od presudne važnosti za dalji razvoj čovečanstva. U ovoiikoj masi studenata. morao bi se, prema rečima druga Vlahovića, naći daleko veći broj Ijudi koji bi dublje obrađivali ovu neobičnu dinamičnu i važnu materiju. Jer samo tako komundsti mog u sagledati procese koji se danas odigravaju i koji će se sutra odigrati i samo tako mogu da u ргаvom smislu reči budu svesni nosioci progresa. Drug Vlahović se potcm šire osvrnuo na tendencije savrcmencig razvitka rađničkog pokreta u svetu, kao i opštu ekonomsko polatačku situaciju i u tim okvirima deo položaj naše zemlje i doprinos naše socijaiističke revolucije. Studentkinje mogu da igraju značajnu ulogu u našem društvenom životu

Drugarioa Ksenija Gaćinović je svoju diskusiju posvetila isključivo pitanju uloge komunlsta u vaspitanju mladih Ijudi. Nakon što je iznela veći broj pitanja koja govore da studentima ćesto ponestaje đruštvene svesti i osećanja za meru, ona je nastavila »Svi znamo da ima niz takvih pojava, ali kako mi na njih reagujemo? Mi obično prelažimo preko toga ili nesvesno, ili smatramo da je to stvar porodičnog vaspitanja. Ali mislim da pre svega to radimo zato, što i medu nama komunistlma ima takvih pojava. Tu dolazi do izražaja ono što je u referatu геčeno da se politički rad ne sastojl samo u posećivanju konferencija 1 predavanja, nego 1 u reagovanju stude-nata na takve pojave u svakodnevnom žlvotu. Cini mi se da bi u ovom smislu veliku ulogu mogle da odigraju studentkinje na našem Univerzitetu i pored toga što kod nas vlada mišljenje da su drugarice neaktivne i da ih je vrlo teško povući u akciju. Prošlogodišnje

pripreme za.proslavu 8 marta pokazale su đa naše drugarice mogu biti vrlo aktivne i postizati dobre rezultate u rađu. Primer za to je i klub studentkinja' medicine koji u poslednje vreme razvija sve življu aktivnost. Tako su već održavana predavanja za devojke i žene u fabrikama. Mislim da bismo mogli da sprovedemo akciju kroz predavanja i slične forme u cilju raščišćavanja mnogih pitanja, kao što su odnosi u porodici, zatim seksualno vaspitanje omladine itd. To bi doprinelo da sutra, kada ti mladi Ijudl odu sa Univerziteta mogu da prihvate sve obaveze koje društvo od njih traži«.

GOSTI NA UNIVERZITETSKOJ KONFERENCIJI SK,

К§ЕШ£

Komunisti se moraju boriti za svoja gledlšta u organizaciji Saveza studenata

Drug Ljubiša Raikić se u svojoj diskusiji naročito zađržao na učešću osnovnih organizacija SK u radvi Saveza studenata. On je istakao kao prvi problem pojavu začauravanja osnovne organizacije u neke »svoje posebne« probleme i zanemarivanje učešća u veoma dinamičnom životu koji se odvija kroz Savez studenata i druge organizacije na Univerzitetu. To je, po njegovim rečima, došlo i otuđa što se kpd izvesnog broja Ijuđi ukoreiilo shva tanje da SK ne treba đa se bavi uopšte problemima koji se javljaju u Savezu studenata, smatrajući da bi to bilo »mešanje« u njegov rađ. »Jedna pozitivna pojava u radu Saveza studenata jeste da je on postao organizacija za čije se odluke interesuje sve veći broj studenata. U takvim uslovima osnovne organizacije moraju da se orijentišu na sagledavanje problema u Savezu studenata, da ih ozbiijno raspravljaju i zauzimaju stav po njima, ali ne tako da ono što se tamo odluči bude zaključak za organizaciju Saveza studenata, već da to bude samo stav koji će zastupati komunisfi, za čije će se usvajanjc i г-р.- . ttdenje ki х/

Ljabiša Rakić

JAČANJE SOCIJALISTIČKIH ODNOSA NASTAVAK REFERATA " MILOJKA DRULOVIĆA

(Nastavak sa strane 1.) i živo se održavaju na našem Univerzitetu. Za nas je veoma ak tuelno pitanje, naprimer, kako marksisti treba da gledaju na ulogu umetnosti i umetnika u socijalističkom društvu. U toku prošle godine vođene su veoma žive diskusije o tome. Jedni su smatrali da umetnik može biti pravi stvaralac. samo onda ако je samostalan i, nezavistan od uticaja sredine i od uticaja bilo kakvih političkih gledišta; samo tada umetnik može biti slobodan i samostaian stvaralac, samo u tom slučaju može doei do izražaja njegov talenat i njegova lič nost. S takvim gledištem povezano je mišljenje nekih naših drugova da komunistima - studen tima, kao i ostalim koji se spre maju za neki umetnički poziv, nije potrebno da prate aktuelnu svetsku politiku i naš društveni razvitak, već da oni. treba đa budu orijentisani is'Jcljučivo na svoj budući poziv umetnika i da se posvete stvaranju. Oni su sma trali da marksistički pogled na svet stiču kroz studiranje određenih humanitarnih nauka, a što se tiče savremenih političkih pro blema njihovo poznavanje nije im neophodno.« »Prošle godine vodila se živa diskusija o književnosti i njenoj društvenoj funkciji u sooijalizmu, o tome da И kod nas postoji tzV. kriza književnosti i zašto; zatim o problemima estetike da li se može govoriti o marksističkom gledanju na estetiku i slično. Bile su veoma česte diskusije o modernom i modernizmu, naročito na našem filozofskom fakultetu, a i na drugim. U svim ovim diskusijama pokazivala su se različita mišljenja. Nije nroblem u tome što je bilo različitih mišljenja. Naprotiv. Ali bilo je i antimarksističkih pogleda, pa čak i negiranja marksizma. Inače opšta je pojava da se, nafočito u našoj nastavi o marksizmu, malo govori. S druge strane, postoje gledišta kako je savremeni razvitak prevazišao marksizam, kako ne trcbo dogmatski prlaziti izučavaniu marksizma, pa se pod tim »nedogmatskim« razumevanjem marksizma kriju razne konfuzne socijaldemokratske i anarhističke teorije.« »U poslednje vreme zapostavi-10 se izučavanje marksizma na našem Univerzitetu. Neki put i komunisti o njemu sramežljivo govore izbegavajući sukobe na idejnom frontu, đa bi tobože sačuvali neko jedinstvo na univerzitetu. Međutim. To »jedinstvo« ide na našu sopstvenu štetu i šteti socijalističkom razvitku Univerziteta.« »Nama komunistima na Univerzitetu. čssto se prebacuje da naši studsnti ne dobijaiu dovoljno znanja iz oblasti društvenih nauka, iz oblasti poznavanja našeg sistema i njegovog razvitka. Najčsšće, te kritike potpuno su na mestu. »Ima ohrabrujućih znakova da se neki drugovi: nastavnici. asistenti komunisti - prihvataju delikatnih teoretekih pitanja u svojim predavanjima. radovima. doktorskim tezama, stručnim seminarskim radovima i diskusijama iz oblasti ekonomije. filozofije, istorije i književnosti. A-11 jedan broj komuisfa mlađih nastavnika, možda pod uticajem mstcda nekih starih profesora beži od ozbiljnijih teoretskih pro blema ka pozitivističkom i faktografskom prikazivanju stvani, saopštavanju činjenica i đostignu ća, a sve drugo smatraju praznom teorijom. Moramo, nažalost, i ove godine da konstatujemo da i ovo malo štampe što imamo na Univerzitetu nije dovoljno iskorišćeno za jednu dinamičnu polemdkui za prikaze, kritike. diskusije. »Smalramo da je necphodno Mteßßti оуе go 4»« “ okviru

našeg Univerziteta diskusiju o jednom brbjtu veoma aktuelnih teoretskih pitanja, gde ima niz nejasnoća, o čemu je več rečeno. Prva grupa iz oblasti »Umeti društvo«, »Književnost i politisada tri glavne teme:« Stvaralac i društvo, »Književnost i politika«, »Marksističko gledanje na estetiku«; druga oblast »Putevi u cosijalizam« obuhvatila bi eventualno sledeće teme: »Različiti putevi u socijalizam«, »Diktatura proletarijata i demokratija.«, »Klasna borba u savremenim uslovima i socijal demokratske teorije o srednjim klasama«. Najzad teme iz oblasti »Socijalizam i država« bile bi sledeće: »Nacionalizaeija i planiranje«. Naš sistem decentralizacije društvenog upravljanja u poređenju sa državno kapitalističkim sistemima i merama u privredi«. »Nije slučajno da veliki ,broj organizacija na Univerzitetu na dnevnom redu ima pretežno razna sitna organizaciona pitanja. Cesto se ostavljaju po strani veoma važni problemi, naprimer oni koji se cdnose na materijalne uslove studentskog života, na probleme nastave i druge, da i ne govorimo o zadacima polltičkog i kulturnog rada, zabave i slično. To odva janje organizacije Saveza komunista od života i stvarnih problema, to posvečivanje. sebi samima, bilo je bštro kritiko, vano na plenumu CK Saveza Komunista koji je održan pre dva dana«. Veliki deo referata posvećen je problemima društvenog upravljanja i kadrova na Univerzitetu. Govoreći o tome referent je rekao; »Značajno je da su svi Ijudi na Upiverzitetu i studenti i profesori prihvatili sistem društvenog upravljanja kao jednu progresivnu socijalističku meru koja vodi računa o samostalnosti Univerziteta kao školske ustanove, ali koja Univerzitetu obezbeđuje brigu društva u celini i povezuje ga . na jedan efikasan način sa dru gim područjima društvenog života.« »Ipak, studenti đovoljno ne koriste prava koje im pruža Zakon o univeržitetima. Neki još nisu dobro upoznati sa sistemom našeg đruštvenog upravljanja. Prilikom prošlogodišnjeg izbora za studentske pretstavnike u organima društvnog upravljanja, učestvova lo je nešto preko 50% studena ta, što je svakako malo. Slično se ponovilo i ove godine. Na godišnjim skupštinama koje su održane po fakultetima, studen ti su učestvovali u veoma malom broju.«

I*ш.ашл »дјкде