Student

SPORT

JEDNA DESETOGOĐIŠNJICA APSOLUTNI ŠAMPIONI u jubilarnoj godini

Nećemo ponavljati sve ono o čemu je veš toliiko puta, skoro uvek u ovo vreme, posie osvojenih prvenstava, pisano. Svak zna, a mnogi se i sećaju, grupe bosonogih mladića, sa kožom napunjenom travom; mnogi se sećaju i pamte prve rezultate. koji su na prviiri utakmicama jedva pa-eiazili brojku 20; mnogl se sećaju i prvihsrednje.v colslcih prvenscava, • s л ia b' ? a materiialna baz-i njeg šampiona; mnogi pamte. . . АИ, to je već istorija, koju skoro svaki Ijubitelj ovoga sporta zna. Dom »Crvene Zvezde« i crveni tereni. sabijeni među drevne kalemegdanske zidine. danas su već deo istorije jugoslovenske košarke. Brojrti trofeji, novinski isečci, fotografije to je jedna istorija, koja govori o ui*>sima ovoga kolektiva, o njihovih 29 osvoje-

nih nackxnalnih šampionatc; o njihovih 29 muških i 9 ienskih turneja u 6 evropskih zemalje; o propa>gandi i popularizacifji košarkaškog sporta u zemlji; o usponu i rezultatima državmh reprezeniacija kojl su tesno vezani za ime «Crvene Zvezde«. Kako je došio do tih uspeha? I zar je moguće da je samo jedan kolektiv toliko doprineo razvoju i uspesima košarkaškog sporta? Moguće je. Ko poznaje, ko prati rad ko'rkaškog kluba »Crver o Zv zde« vrlo dobro zna kako je put vodio do potpunog uspeha. I opet da se poslužimo ciframa: u osvajanju 29 državnih prvenstava za »Crvenu Zvezdu« je nastupalo 120 igrača i igraćica od kojih samo 12 nije prošlo kroz »Zvezdine joniorske timove. Tu leži tajna uspeha našejg besumnje najboIjeg sportskog kolektiva.

Deset gođina prvaci. Deset godina besprekidnog sportskog trhimfa. Desete ’s eni, »Zvezdini « košarkaši na svoje dresove ušivaju crvene 'czdice—simbole osvojenih nacionalnih šampionata. To je 'đak podvig u istoriji sporta uopšte. Podvig vredan hvale priznanja.

Još se u Beogradu, u rano proleće 1945 god. čula topovska kanonada iz Srema i Bosne, a stariji omladinci već su mislili na svoje zamene. Iduće godine dres prvotimca navukli su Kalember i Bjegojević. Tri godine kasnije prvi tkn osvežio je svoje redove Andrijaševićem, Curčićem, i Jovanovićem, a kroz tri godine opet, Obrenorn, Popovićem, Nešićem i Ostojićem. Iduća godina đoneće verovatno još koje novo sше na listi prvoga tima. SW jigre »Crvene ZvcrcT'*«. Usvajale su i državne гсргс-

zentacije. Kako i ne bi kada je polovinu igrača muške i dve trećine igračica ženske ekipe »Crvene Zvezde« skoro redovno branilo prestiž naše zemlje na košarkaškim terenima Evrope i Južne Amerike. Sećanja na proteklih 10 godina stalno naviru. Uspomene se bude. A pred našim očima odvija se kao na bioekopskom platnu film o razvoju košarkaškog sporta kod nas. Možda je već počela da se snima iedanaesta storija ovog kbšarkaškog filma. Možda...

Dragoš DIMITRIJEVIC

PAKOST?

HUMOR

Sličice sa ispita

Svačega ima na ovom naSem univerzitetu. Da navedeшо nekoliko primera >šlager pitanja«. Ozbiljne rubrike mogle bi ozbiljno da govore koliko su takva pitanja na mestu. Mi ih samo navoduno... Bilo je to na biologiji. Ртоfesor je ispitivao jednu studentkin ju: Sta će biti sa kokoškom ako joj zamenimo polne organe pevčevim. Devojka se zanaisli. Smešка se. Nezna šta bi moglo da bude. Profesor navaljuje; Kažite slobodno. . . Ona se usteže i dalje pa najzad reće; Pa postaće . . . pevac homoseksualac. , Na taj odgovor profesor se prvo nasmeja, zatim pocrvene đrekrm, i otera je. , . . A jednu je pitao:

Sta misllte koliko je jaje od kita? Ona raširi ruke: Ovoltko. Profesor je gledao poluzačuđeno: Ma neće biti! Ona još više raširi ruke: Ovoliko!, . . On mahnu регош, upisa 5 i hladno reče: Pali ste! Kit rađa mladunce. . . . Ali sve to nije ništa; jednog studenta je pitao: Zamislite dva psa, belog i cmog, da trče jedan deo puta zajedno. Koji će pre da se oznoji? Crna boja više upija svetlost, rezonovao je on, te reče; Cmo pseto! A profesor likujuči dodađe; Nijedno pali ste! Psi nemaju znojnih žljezda.

Pismo brucošu

(КАКО DA POSTANES COVEK OD AKCIJE) Dragri koiega Ako si, posle mog pnrog pisma ođlučio đa ostvariš svoj munjeviti uspeh, znaj da moraš bdti svestran. Pošto sl učinio sve da te zapazi nastavno osoblje 1 službenici dekanata, počni da se raspituješ, na sve strane i što glasnije možeš, kada će se održati prva konferendja Saveza Studenata tvoje godine. Kad uočiš Ijude koje to interesuje, diskutuj s njima neumornb o organizbcionim pitanjima. Pri tome govori samo u prvom licu množine: »Hoćemo li dobiti dovoljno veHku salu?«; »Kako da oknplmo sve IJude?« Po svaku cenu gledaj da te neko predloži za overača zapisnifca. Na konferenciju upadni žurno, u poslednjem momentu, i urlikni iz sveg glasa: »Drugovi, hoćemo li da počnemo?« Uopšte, ponašaj se.kao čovek koji nema ni trenutka slobodnog vremena. Posle toga ne sedaj u klnpu, več odozgo. na naelon tako da te svi viđe. Ukoliko te ipak niko ne predloži u radno pretsedništvo, javljaj se što češće za reč. Pravi se kao da te interesuju svi mognćj problemi. Prethodniclma п diskusiji obraćaj se snishodljivo: »U principu se slažem, ali hteo bih da dopunim druga . . ,« ili napadno: »E drugovi, ako tako uskogrudo gledamo na stvari . . . « Kako Ćeš kome da se obratiš to ostavljam tvom instinktu. Nadam se da si ga izoštrio. U diskusiji budi opširan I govori uopšteno; upotrebljavaj izraze; »moralni lik«, »iskrivljenost linije« itd. Nikako nemoj davati konkretne predloge Posle konferencije sačekaj dok pretsednik ostane sam. priđi mu i upitaj: »Kako da organizujemo skup-

Ijaaje članarine?« Odmah zatim rascvezi pričn; »Mi smo to u Narodnoj Omladinl ovako . . .« Tada oe ti on verovatno ponnđiti da bndeg blagajnik na gmpi. Ti mu se zahvali na poverenju, ali reei da s tobom računaju već u Ferijalnom savezu. A ako ti baš bnđe nepriJatno đa ga odbijee, ti prihvati. Ta dnžnost će ti dobro doći moći ćeš da intrigiraš protiv koga budeš hteo na gođini, jer članarinu retko ko uredno plaća. Docnijc, kad se bode organlzovalo brucoško veče, izjavi pred svima da si protiv trivijalne žabave; igranke i bifea, a da si za kulturni program. Ponudi se da recituješ nešto od Mire Alečković. Ako ti to ne uspe, prijavi se za garderobera. Ako budn hteli da ti daju zaduženja, izgovaraj se radoffl u Planinarskom društvu. Kod planinara se pravdaj foto-ametarskim tečajem, a na tečajn folklorom. Uglavnom svuda se pojavljuj i svuda se izgovaraj. Ne treba đa zaboraviš još na jednu stvar. Raspitaj se za koga navija tvoj pretsednik. Pa ako navija za »Zvezdu« tl »objektivno navijaj za Hajdnk«. odnosno kad god to možeš, Ističi višu fntbalsku klasn »Zvezde«. Ako budeš tako postnpio postačeš brzo »ličnost bliska pretsedniku«. No, nemoj se tlme zadovoljiti. Gledaj nekako da ti povere đužnost oko deljenja studentskih karata za utakmice. Uspeš II na konju si. Tako ćeš dostići čak i raene ukratko bićeš na »<i« s kim god hoćeš. Još uvek tvoj kolega Рега P. S. Kaže ii ti neko, slučajno, da si poltron, pravi se lud. A ako je taj neko, baš uporan. ti mu odgovori da ne znaš bukvalno značenje te reči i da si spreman da s njim o tome prodiskutuješ. Ostaviće te na mirn. Još nešto, ako si pušač drži nvek п džepn spremnn kutiju »Morave« којош ćcš nnditi titlcajne drugove. Ti možeš da pnšiš i »Dravn«.

MODA

nd sa

П Тл lepe JesenJe đane 111 Haljina od JednoboJKratak kaput sa haljmom nog somota, bolero ođ istog erveno sa slvlm ill u dve materijala (relefto, žuto. crplave boje. Kratak kaput . * je sa dva lica ođ kojih Je veno) nosi se I b« bolera Jeđno u istoj boji kao i ћа- sa bluzom. (belo, crveno, U ina - crao)

IZ TEHNIČKIH RAZLOGA NISMO U MOGUĆNOSTI DA OBJAVLJUJEMO KURS ESPERANTA * " *

Save/. I cOfirađskog uftivci >.iieta i Akademlja * Uređujc reaakcionl kolegljurn * Glavnl 1 ortgovorni urcdn k Milan Vukos; tehnlćkl urednlk Vlada Fillpovlć * GrednlS tvo i ailminiu к n - ктлл, Balkauska 4/IV, teielon 86-035 • Cekovni ratan (ОК-Х- 223 • Siog i preiom Beogtadski grafički Zavod. Buievar Voj vode Mlšića 17 • Rotacija Borba, Oečanska il • Tromesečna prei&ta ш dinkr*