Student

ОД АВГУСТА ДО СЕПТЕМБРА У БЕОГРАДУ

МЕЂУНАРОДНИ СКУП МЕДИЦИНАРА

У Бвограду ће се крајем ангуста месеца ове године одржати Генерална скуп-

штина Међународне организацмје студената медици не (ИМФ.СА). На Скупштини ће учествовати сва национална удружеша чланице ове оргакгтзације. Поред н>их биће позвана и удружења студената медицине источно-европскмх земал»а, што до сада није био случај. Дневни ред Генералне скушптине ИФМСА је уста љен. На Скупштиви у Бео граду ће се дискутоватм о текућим ггроблештма међувародне размене медипинара-rrpa ктиканата, развијан>у претјатељских веза међу члановима Организације и вероватно о пријему нових' чланова. Троигкцве око организова н>а ове Скупштине не сносц домаћин, већ сваки нациоцрлни комитет за свОју делегацију. Скзтштина почиње с радом 24 автуста, а завршава се 1 септембра.

М. ИГЊАЧЕВИЋ

MALI POTSETNIK

Sta је AIESEC

Međunarodna organlzacija za razmenu etudenata akonomskib i komercijalnlh naa ка AIESEC, osnovana Je još pre Drugog svetskog гаta. Njeni osnivačl su bile studentske strufne organizacije iz skandinavskih zemaIja. Danag Je u njoj uClanjeno oko dvadeset zemalja Iz Evrope, kao I Turska 1 Izrael, Jugoslavija je pristuplla u članstvo 1952 godine. Prema statutu, ova organlzacija je isto stnjčnog karaktera i njen Je zadatak da organizuje razmenu stuđenata ekonomsko-komercljalnih nauka, radi obavljanja stručne prakse u stranim ustanovama 1 preduzečima, kao l ostale oblike aktlvnostl naučne ekskurzije, seminare i sl. Svake godine u martu o<Jržava se kongres ove organizacije na kome se vrši razmena mesta na bazl гесдргоciteta I raspravlja o ostalim aktivnostima. Koordinaeiju rada između dva kongresa obavlja nacionalni komitet pretsedničke zemlje, tj. ons u kojoj se održava sleđeći kongres. Pretsednička zemlja se menja svake gođine. Radom AIESEC-a u naclonalnim okvirima rukovodl Ju goslovenski ođbor AIESEC-a On koordinira rad među pod odborima koji postoje prl svim ekonomskim fakultetima u zemljL vrši raspodelu praktikantskih mesta, ođržava kontakfe sa pretsednlćkom zemljom i đrugim nacionalnim komitetima. Pododborl se staraju za obezbeđenja mesta stranim studentima u našoj zemlji i vode sve ooslove oko slanja naših i priiema stranih praktikanata. Konkurs za izbor paaktikanata raspisuje se svake godine u novembru. Praksa tra je u proseku dva meseca. Obim razmene koju vršj Jugoslovenski odbor AIESEC-a tjoslednjih godina je konstan tan.

II međunarodni studentski susret u Ljubljani

U cilju produbljivanja međunarodnih veza sa sjudentskim organizacijama iz drugih zemalja, Savez stuđcnata Ljubljanskog univerziteta organizovaće u julu drugi međunarodni studentski susret u trajanju od deset dana. Тош prilikom učesnici će biti upoznati sa društveno-poiitičklm uslovima pod kojima radi naša studentska omladina, kao i sa sistemom društvenog samoupravljanja u našoj zemlji. Susretu će prisustvovati pedeset studenata iz evropskih zemalja,' a očekuju se i delegati iz severnoafričkih zemalja, prvenstveno iz Egipta i Etiopije. G. N.

Вести

ф На једнои радном састанку у Клубу зн међународну сарадњу студената и наставника Београдсхог универзитета одлучено је да се поред досадашњих активности Клуба, уведу као новина и дискусиони саставци чланова на епглеском, француском и немачком језику. Beh је направљеп и распоред дискусија на ова три језика. • Друг Иво Бојанвић потпретседцик Централног одбора ССЈ присуствоваће конгресу Националне униЈе француских студената (УНЕФ) који се одржава у Страсбургу почстком априла. ф Од 12 до 15 априла одржаће се у ФраНцуској друга међупародна студентска конферепциЈа о културној сарадњи. На њој he учествовати претставници ССЈ. Као што Је познато прва конференција је одржана у Љубљани почетком Јануара 1955 године. ф Друг Јосип Ћерђа амбасадор у Државном сскретаријату за иностранс послове говорио Је у чствртак пред око 400 студената у *(епзи Дома »Д4 децембр" о актуелним догађајима у свету. То је било прво у низу предавања које оргаимзује новоосновани друштвени клуб студената овога дома.

SOCIJALNI KORENI PUŽADIZMA U FRANCUSKOJ

Razulareni malogradjanin

„Mali knjižar 44 bez perspektive

Rezultat januarskih parlamentarnih izbora u Frpncuskoj pretstavljao je dvostruko iznenađenje. Grupacija desnog centra, najčvršći oslonac vlade koja je isforsirala održavanje prevremenih izbora, doživela je poraz koji je strankama.levice doneo nestabilnu parlameritarnu večmu. S druge strane polarizacija biraćkog tela donela je i veliki triumf mračnoj mrlji francuske demokratije PJeru Pužsdu * Uspeh levlce je na zapadu primljene vlie kao neprijatna činjenica nego kao iznenađenje, jer je vladma politika beskonačnog manevrisanja i kompromisa svojom labavošću bila kompromitovana. Naprotiv, činjenica da je Pužadov pokret dobio skoro 1094» poslaničkih mandata pretstavljala je senzaciju јег takav uspeh nije pređviđao ni samouvereni i razmetljivi lider »sitnih trgovaca i zanatlßrzinom kojom se Pužad za poslednje dve godine peo lestvicama političkog uspeha zaista iznenađuje. O tome svedoči ogroman publicitet kojl je svuda u svetu dobio njegov pohod na Buurbonsku palatu i ideje koje su počele da prodiru i u susedne zemlje. Male akcije zar,tite poreskih obveznika Sen Serea od egzekutora razvlla se u mrežu uporišta širom Francuske. »Savez za odbranu trgovlca 1 мпаШЈа. doblo Je od svojlh 800 hiljada Slanova kao upisninu osnovni tond od 800 iruhona tranaka. Takav pompezan finansiski uspeh mje imala nl jedna novoosnovana politička stranka Francuske. Njegov organ »Union« dostigao je tiraž od 600 Jnljada primerakaJto za Cetiri puta premašuje tiraž »Imanitea« koji je do tada bio najveć? partiski organ u Francuskoj. Na Pužađovim zborovima se okuplja po 50 hlljada vatrenih pristalica člme nemože da se pohvali ni jedan drugi savremem poliUčar Frsncuske# Ovakav uspeh, sredstava i vratolomna brzlna kojom je ostvaren izazivaju neprijatne asocijacue na Dučeov pohod na Rim Ш Hitlerov uspeh. Tim рге što je Puzadova politička platforma posle njegovog ulaska u parjamenat proširena sa zaštlte pozicija sltne buržoazije na ultradesnu koncepciju nacionalizma Iza koje stoje konfront rane najreakcionarnije snage zemlje.

Postavlja se, međutim, pltanje đa 11 raspored snaga u savremenom francuskom društvu i ekonomska kretanja omogućavaju da se formira tle pogodno za razvijanj© nacističkih iđeja? I to sasvim opravdano. Pužađ u zemljl klasićne buržoaske demokratije priređuje bez smetnje fašistički spektakl. Raspaljuje krv svojih sunarodnlka stresajuci naftalin sa oreola slave šuanskih četovođa. Mnogi su do sada ocenili Pužađov uspeh kao jeđan od francuskih hirova, kojl ne može da Ima ozbiljnijih posledica u budućnosti, koji će čak svoju snagu i zamah da izgubi isto tako brzo kao što je 1 stekao. Kada bl se Pužadizam ograničio na pozicije sa kojih je počeo da se razvija 1 kađa ne bl povezivao svoju akciju sa interesima kolona u Alžiru danas, a sa potstrekačima rata u svetu sutra, ovakva ocena bi možda bila i tačna. Međutim, pipci Pužadizma prodiru u sve oblasti života, a sukobl radnika sa pužadistima potsećaju na stvaranje firerovih jurišnih ođseda. Pa ipak, celokupni đosađašnjl razvitak Francuske. njena socijalna struktura, ekonomski potencijal, međunarodni položaj i demokratske tradlcije daju negativan odgovor na tako postavljeno pitanje. Uspeh pužadizma je izraz unutrašnjih protivrečnosti u položaju srednjeg giađanskog staleža, koji je u Francuskoj veoma brojan, 1 lutanja zemlje uopšte u traženju rešenja za niz problema koje je nametnuo savremeni razvitak. Neosporna je člnjenica da đanas iza Pužadovog pokreta stoji krupnl kapital Francuske. Slabost ovog, inačo logičnog, upoređenja je u tome što proces koncentracije i centralizacije kapitala u Francuskoj nije uopšte doživeo kulminaciju koja je karakteristična za druge razvijene kapitali?tičke zemlje. Francuski kapital je više parazitski nego ekspanzivan, Što mu je tradicionalna osobenost. Ppred toga raslojavanje klase inđustriskih posednika nije se odvijalo »normalnim tokom« zbog niza političkih potresa koji su na svoj način prisiljavali krupnu buržoaziju d4 štedi sloj sitnih posednika kao protivtežu zahtevima r-dn : ’k° klase. Zvanična statistika biračkog tela pokazuje

đa klasu vlasnika sa 6/7 sačinjavaju zanatllje i sitnl trgovci. S đruge strane 1954 godine prolzvodnja sredstava za prolzvodnju iznosila je samo 3040 milijarđl dok je proizvodnja sredstava za potrošnju iznosila 3700 milijardi franaka, Poznata je stvar da ovakva struktura proizvodnje pokazuje slabu razvijenost krupnog kapitala, cija je koncenfcracija uvek dostizala kulminaciju u energetici, hemijskoj industriji i crnoj metalurgiji. Pri tome treba imatl u vidu činjenicu da je u Francuskoj posle drugog svetskog rata nacionalizacija obuhvatila Narodnu banku, četiri velike depozifcne banke, rudarstvo, elektroprivredu, železnicu i pojedina velika pređuzeća automobilske, аегоnautičke i druge mašinske industrije. Otuda je udarna snaga krupnog kapitala neuporedivo manja nego što je pre dvadesetak godina bila, naprimer, u Nemačkoj. Francuska privreda je već 50 godina u stalnom relativnom zaostajanju iza drugih razvijenih zapadnoevropskih zemalja. Tome doprinosi neznatan porast bfoja stanovnika, nedovoljno investiranje kapitala u zemlji, odveć velikl broj zaposlenih u neproduktivnim sektorima (27% u administraciji i trgovini), veUki broj sitnih robnih proizvođača, itđ. U Međunarodnim razmerama kapital već odavno ne pretstavlja ozblljnu konkurenciju engleskom a naročito ne američkom ili nemačkom. Rezultat Je gubljenje tržišta i sirovinskog područja što sa svoje strane dalje đoprinosi slabljenju borbenostl francuskog kapitala. Danas se Francuska grčevito bori da u Severnoj Africi sistem koji bi t*io panđan britanskom Komonveltu, јег je u pitanju ne samo međunarodni prestiž nego i životni ekonomski interes da se sačuva to područje. Sve to ukazuje da u Francuskoj ne postoje uslovi za odveć bujan i vitalan prosperitet krupnog kapitala, pa samim tim ni za razvijanje snaga koje bi imperijalističke interese mogle pretvoritl u moto prosečnog čoveka. Premda pužadizam kočopemo 1 sa đosta uspeha ističe galskog petla kao simbol nacionalne veličine i slave, čime vešto razdražuje nagone sujetnog malogradanina, isključena je mogućnost da prodre đalje od linije koja obeležava slojeve 1 onako desno orijentisane. Razlog za uspeh »malog knjižara« treba tražiti u savremenim teškoćama sitne buržoazije. Pogođena ekonomskim teškoćama ona se razbešnjava i kliče svome vođi koji zahteva *skupštinu staleža« i preti novom Velikom revolucijom. Ekonomske 1 političke besmislice koje Pužad garnlra svome auditorijumu mogu se održati duže samo zahvaljujući njegovom slepilu, ali zato ne drugačije nego kao jedna od usputnih bura kroz koje Francuska prolazi đo jedne stabilne leve većine. z. м.

STRUČNA PRAKSA NAŠIH STUDENATA U INOSTRANSTVU

Nedostaje analiza kvaliteta prakse

Iz goidine u godinu raste broj studenata sa našeg i drugih univerziteta u zemlji koji ргеко svojih stručnih organizacija idu na praksu u inostranstvo. Taj broj је u prošloj godini premašio cifru od 500. Postoje opravdani razlozi da se pretpostavi daIji porast obima ove razmene studenata koja se vrši na bazi reciprociteta sa odgovaraiućim y organizacljama u drugim zemljama. Da navedemo samo jedan dokaz koji to potvrđuje: Nacionalni komitet je već obezbedio oko 250 mesta u inostranstvu za dvomesečnu praksu našlh studenata, a tc je daleko veći broj nego ikad ranijih godina u ovo do ba. SliČna je situacija i u oetalim nacionalnim komiteiima stručnih organizacija. LogiČno je što se namećo pitanje opravdanosti takve pojave. Već se mogu čuti i mišljenja o njoj. Uglavnom su polarno sa ipak jednom zajednićkom crtom: nljedno nije potkrepljeno übedljivim činjenicama... A to bi izgleda bilo i nemoguće, ne zato Sto ih nema (i za jed. no i drugo stanovište ih ima i one se potržu u diskutlji) već što nisu načinjene »potrebljivim. Cilj ovog napisa je lamo da potstakne na analizu kvu’liteta prakse koju naši nudenti izvode u lnostrans*vu To. međutim obavezuje da »в odmah iznesu već uočeni pro blemi. Time bismo otklonili jednu anomallju koja danas postoji u pogledu slanja studenata na praksu, а to je da se tim poslom bave iskljo čivo studenti dok škola ni na koji način nije bila obavezna niti joj je бак omogućeno da sudelujc u odafciranju kandidata. Posebno je, međutim, pitanje stuđenata koji idu na pralcsu u inostranstvo, a nemaju obaveznu praksu u ’vojoj zemlji (naprimer ekonomisti). Iz neprečišćenog odnosa prakse u zemlji i van rađa se i jedan problem polltičke prirođe. On se izražava u potcenjivanju prakse u našim fabrikama i ustanovama i u vršenju pritiska na struCne organizacije da se Ide u inostranstvo na svakl način. Malograđanskt pritisak te vrste je jedno vreme bio uhvatio i većeg maha, ali je već prevladan.

O stručnoj praksi u Inostranstvu se od samih praktikanata mogu čuti оргебпа mišijenja. To nesumnjivo govori o neujednačenosti njenog kvaliteta ali isto tako 1 kvaii’teta samih praktikanaia. I jedno 1 đrugo može da pret stavlja značajnu komponentu rezultata buduće analize. Kriterijum za odabiranje studenata koji mogu ići лз praksu u Inostranstvo (a koji uključuje tri glavna eiementa: da je kandidat apsolveni ill na završnoj godini studija, da dobro vlađa ođnosnim stranim jezikom kao I đa poseduje ođređene moralne kvalitete), kroz ovlh ne koliko gođina je izgrađen i organizacije su ga se pridržavale. Zato se ne bi mogio govoriti o podieganju stihijl: po ivaku cenu u Inostran-

stvo. Ali se radi, pored ostalog i o tome da je za pravilno sprovođenje ovog kriterijuma potrebno i učešće na stavnika u procenjivanju školskih kvalifikacija kandldata. To nije samo formalno pitanje, jer povlači za sobom čitav onaj već spomenuti kompleks pitapja stručne prakse naših studenata. Za nas je danas važno đa znamo je 11 I koliko na stručna praksa u inostran stvu. Od toga trebg, da zavisi 1 njen obim. CeliEhodnpst pak možemo ceniti jedino na osnovu solidnih anajiza u fcijoj bi izradi bl bila kcrisna saradnja svih onih koji imaju šta da kažu o tome počev od samih praktikanata, preko drugova koji rade u stručnim organizacijama _ do nastavnika. M. Prelić

У БОЛОЊИ ЈЕ ОДРЖАН ПРВИ КОНГРЕС СТУДЕНТА СОЦИЈАЛИСТА ИТАЛИЈЕ

Борба за лаичку школу

Крајем лрошлог месеца у БОЛШ.И ое, према писању торинског студентског листа „Атенео“ одржанпрви национални конгрессту дената социјалиста ИталиЈе. На овом Конгресу који је расправљао о основним проблемима студената и ор ганизације, најаише пажње је посвећено пит&њу реформе школства. На Конгресу је истакнуто да је моментална ситуација у школвма одраз оггште у држави и немогуће је дати joj -нов празац уколггко с« не би начиниле дубоке проме не ка демократизацији структуре читавог друшгва. Празнине у италијан ским школама су многоструке и опасне: с једне стране (нарочито на југу) број основних школа јенв довољан, па је велики део становгоплтва неписме« или полутгисмен. С друге стране број виших школа је у нескладу са конкретним . потребама у држави;

170.000 ИТАЛИЈАНА СА ШКОЛСКЦЈИ ДИПЛОМАМА НЕМА ЗАПОСЛЕЊЕ

па бе њихова прекобројцост услфила чињеницу да Италија стоји на првом месту у Европи по броју иеазпослених интелектуа-! лаца. Око 170.000 Италијана са различитим диплома ма данас је без икаквог запослења. Сем тога, притисак цркве и њен апсолутни утицај на школство чинв ово стањв још тежим. У току прошле деценије, број приватних, средњих и виших школа повећаосе за неколико стотина, поред већ постојећих 2000, e број студената иоји пасећузУ приватне школе повећаосе за неноликх) хиљада, поред постојећих 44. Супр-отстгЛгљајући се оваквом стању, студенти социјалисти теже широкој акцији која ће повести све демократске снаге у борбу за спровођење радикалних измена структуре италијанских школа и за коптролу и заштиту школе од спољног утицаја капиталиста и цркве.

» STUDENTSII S¥ET «