Student

Vida Tomšič, član CK SKJ;

PORODICA I SOCIJALIZAM

specijalno za »Stu-dent« redigovano prema stenografskim beleškama

1 Bta Je osnovno lz Istoriskog osvrta na porodlcu? osnovno Je to da moramo gledatl porođlcu kao Jedan promenlfiiv dru* štveni odnos. Mi znamo da su naročito u kapitallzmu naučnlcl hteli da proglase ne samo da Je društvenl poredak privatnog vlasništva đat od uvek za uvek, već su naročito nastojali da proglase i pitrijarhalnu porodicu kao večitl oblik IJudskog života. Međutim, ostaei iz pradavnih vrcmena pokaznju da je porodica pre nego što Je stigla do patrijarhalnog monogamnog oblika doživela više promena. Oblici porodlce menjall su se od grupnog braka više žena sa više rauškaraca preko raznih formi suževanja, sklapanja braka po određenim krvnim vezama, za što Je blla u tom vremenu, kad ekonomski razlozi Još nisu uticali, u prvom redu tcžnja održavanja boifeg 1 jačeg roda. U to vreme računa se rod po majci koja je Jedina sigurno poznata. Zbog toga zovemo taj period svlh tih raznih obllka braka matrljarhatom vlađavinom majčinog prava. Jasno Je đa Je žena kao majka već u davntnl tcžila od tih veza mnogih muškaraca sa mnogim ženama ka sužavanju broja muževa i bila nosloc nastajanja monogamnlh veza. Monogamlja, brak jedne žene sa Jednim muškarcem, tada nije bila čvrsta, trajala Je povremeno, nije pretstavljala u tom periodu prestanak matrijarhata. Drugl faktor koji Је tek stvarno pretvorlo dotadašnji obllk porodlce i braka u monogamnu porodlcu, blo Je društveno ekonomski razvitak. Nalme, porast muževljeva bogatstva đoveo Je do patrijarhata, znači, do vladavine muškarca, koji Je onda proglaslo monogamiju, brak sa jeđnom ženom. Ali Je taj brak sa Jednlm partnerom bio obavezan samo za ženu, đok u patrljarhatu «ve đp danas muškarcu kao supružnlku ili se uopšte dozvoljavalo mnogoženstvo lli je muškarcu društvo i dopuštalo razne vanbračne veze i smatralo ih kao pravo muškarca, Fngels Je nazvao taj prelazlk od matrijarhata u patrljarhat svetsko istorlskim porazom ženskog pola. Glavno obeležje patrljarhalne porodlce nlje pollgamlja, već je glavno obeležje očinska vlast koja vlada nad nesobodnim 1 neravnopravnim Clanovlma porodice. Cak 1 rlmska reč familija, koja se obično 1 danas uzlma za porodlcu, dolazi ođ reči famulus, što znači rob, tako da je u suštlnl nastanak šnje famjlije, zapravo robovsko podanstvo žena, dece, robova i robinja Jednom gospodaru, a to Је pater familias otac. Monogamni oblik porodice se ne razvija dakle samo 1 u prvom redu iz želje žene, već iz traženja prlvatnog vlasnika đa on tačno zna da Je dete one žene sa kojom žlvi njegovo ,kako bl njegovo dete nasledilo njegovo imanje. Dvojni tnorai klasnog društva * Privatno vlasnlštvo, koje se razvilo u izvesnom stepenu гаzvitka čovečjeg društva, traži drugi oblik porodlce i nalazi ga u patrijarhalnnj monogamnoj porodicl, tako da poreklo porodlce koja Je blla vlađajuća đo đanašnjeg dana pada istovremeno sa nastankom klasnog društva 1 sa nastankom drlave, Engels kaže 0 tome; »Ona (monogaralja) nlkako nije bila plod indlvidualne pelne IJubavl, s kojom nlje imala ničeg zajednlčkog, Јег su brakov kab 1 ranije, bili brakovi konvenlencije. Ona Je bla prvl oblk porodice koji se zasnlvao ne na prtrodnim. već na ekonomsklm uslovlma, nalme, na pobedi prlvatne svojlne nad prvobltnom, iskonskom zatjeđničkom svojinom.« (K. Marks —F. Engels, izabrana dela 11., Bgđ, Kultura, 1950, str, 217). Dalje Egnels kaie: »Na taj način monogamlja se nikako ne Javlja u istorljl kao lzmlrenje muškarca 1 žene, a Još daleko manje kao njegov najvlšl obllk. Nanrotiv. . lor- kao podjarmljivanje Jednog pola od strane drugog, kao proklamacija suprotnostl polova, koja Je dotle nepoznata u celoj preistoriJl.» (K. Marks —F. Engels, Izabrana dela 11., Bgd, Kultura 195«., str. 217). Engels kaže dalje da Je Marks nekom prllikom zapisao: »Prva pođela rada Je između muškarca 1 žene radl rađanja dece«, a Engels dodajje: »Prva kla» sna suprotnost koja se Javlja u istorijl poklapa se s razvojem antagonlzma muža i žene u monogamlji, a prvo klasno ugnjetavanje s ugnjetavanjem ženskog pola od strane muškog.« (K. Marks —F. Engels, Izabrana dela 11., Bgđ, Kultura, 1950., str. 217). Znate iz istorlje, da Je ova pntrijarhalna raonogamlja imala uvek dva dodatka: prostituclju i preljubu. Prostituclja koja Je naširoko služlla muškarcu za zadovoljenje u braku nenađenih strasti a preljuba obadvojlce a posebno kao uzvrat žene koja Je isto tako tražlla IJubav van braka đok Je Cesto puta sam brak za nju ргоstitucija. U toj hlljadugođišnjoj borbi za nasleđivanje privatne svojine po vlastitom krvnom rođaku, na kraju dolazlmo đo Jedne fikcije koju utvrđuje napolenski zakonik, koji najjasnije izražava faktično stanje time što kaže đa treba dete koje Je račeto u vreme trajanja braka, smatrati kao đete muža đotične žene. Znači, 1 poređ svega što Je patrijarhat hteo da nametne, suprotnosti unutar monogramije su tollke, da treba postaviti pravnu formulu umesto sporazuma supružnika. Jasna stvar da patrljarhalni brak nije monogaman oduvek. Imamo raznoraznih formi. Ja se ne bih zadržavala na nijima, pošto su poznate a neke od tih forral traju do danas u našem đruštvu. Ml ih ukidamo, zabranjujemo all ipak tek polako iščezavaju. Na kraju krajeva. tek Je naša revolucija ukinula onaj poznatl član Srpskog građanskog zakonika da se žene u pogledu imovine izjednačavaju sa slaboumnima. Sličnih paragrafa imali smo u svlm građanskim zakonlcima kojl su važill na teritoriji stare Jugoslavje. Klasno društvo postavlja zakone koji treba u prvom redu đa osiguravaju monogamlju za žene. Tu su, pored religioznih sankcija velike mogućnosti za muSkarca da nevernu ženu odbacl, u prvo vreme čak je mogao da Je üblje a kasnije da Je otpusti, odbaci. Moralnim l zakonskim gonjenjem ispostavljeno Je vanbračno dete. Razvod je privileglja muskarca. Kažemo da u klasnom društvu vlada dvojni moral, što Je шоralno za Jednog supružnika, potpuno se proglašava za neraoralno za drugog. Jasna stvar đa se u društvenom razvitku stvari ne postavljaju ovako oštro, đa mi imamo na hiljade 1 hiljade godlna prelaza raznih oblika koji sve ne opovrgavaju ovu sliku razvltka porodice do kapitalizma, što sam sada ukratko objasnlla. Individualna Ijubav -- osnova za brak u vreme kapltallzma pojavljnle se masovnlje Jedna pojava koja Je dotada samo povremeno i izuzetno Izrastaia uz oblike braka koje sam napomenula, a to je indivldualna polna IJubav Individualna polna IJubav ima svoj Istoriski početak zapravo n vanbračnim odnosima. Ako se sećate iz istorlje grčke države, pa 1 rimske države, tamo ima Ijubavnih veza samo sa ženama van braka, a o bračnoj ženi se govori 111 sa nipodaštavanjem 111 kao o ženi koja je majka dece, ali sa kojom muž nema JJubavne odnose. U srednjem veku imamo vlše pojava, all isto tako Imamo to da Je individualna polna Ijubav počela kao IJubav koja rušl br ak* To je poznata IJubav vitezova, kojl sanjaju o tuđim zcnama. All Je put đo toga da inđlvldualna polna Jjubav postane osnova za brak, a ne osnova za rušenje braka, bio vrlo dug. Tek u kapitalizmu to postane mogućnost za širi krug muškaraca i ž *na. S Jedne strane imamo, all vrlo malobrojnlh brakova između Jednako dobro situalranih žena i muškaraca vlađajuće klase, gđe postaje svejedno da 11 će oni izabrati bračnog druga prema svom nahođenju. Masovno je mogla IJubav da počne da igra ulogu kođ proletera, kojl nisu mogli đa traže preko sklapanja hraka ekonomske Ш socilalne privileglje, koje su se dotada preko sklapanja braka tražile. Brak 1 porođica proletera u vreme kapltallzma blo Је poljuljan sa neke đruge strane. VI znate, da Je prvobltna akumulacija u kapitalizmu značila ogromnu eksploataclju ne samo muškog rada, već i ženskog 1 đcčjeg rada. 2ena 1 dec« sn radill ne samo osam časova, već 16 pa i 1S Casova n tvornicama, pođ najtežim uslovima. Ali se u kapitallzmu »tvara Jeđna nova osnova za položaj žene time Sto Joj se daje ekonomska samnstalnost. Tu se onđa zaoštrl konflikt između položaja zene п porodici 1 u đruštvu. U kapltalizmu razbija se njena porođlca l unlštava se objektlvnim uslovlma hrak proletera, makar on ,,n* s 2*° iz IJubavi, jer radnica koja je rađila tokom čltavog dana .11 noćl, u fabrlci morala se takoreći.odreći od svog porodičnog žlvota, Ш se odreći svog rada i zarađe. Privatni kućni rad treba da se pretvori u iavini industriju No, proleterski ženski pokret osionlo je svoje zahteve ва ovakvo eledanje na istoriju. kako sam iznela, 1 postavlo Je to pitanje ovako: Ako Je nastanak kiasa i nrivatne svojlne na prolzvodnim sredstvima osnovni uzrok za neravnopravnost žene, onda je nkidanje klasa uopšte 1 ukiđanie urivatnc *™Јlие nad »Г««Јstvima za proizvodnju osnovna mogućnost na kojoj e se »azviti ouna ravnopravnost žene. Mi smo na takvu osnovu postavlll raš ženski pokret pre rata l naša Komvi?istlčka partija Je takvlm pa* rolama povezala ženske snage uz pokret za locljallstk-k nbražai zemlie. Nastanak moderne ndustrije, fiakle i pored iošlh uosledlca za proletersku porodicn, istovremeno otvara put za irt* l ?S5. PorMlce. novlm odno.lmo, p.gđlc. M penu u socijalizmu. Kada Je razrađlvao pitanje aečjeg i ženskog

rađa, Marks Je ukazao na to da krupna industrlja đodeljujući znaćajnu ulogu žcnama, mladim licima i deci ona pola u društ/eno organlzovanom procesu proizvodnje iavan kućanstva, stvara novu ekonomsku osnovu za viši oblik porodice : rdnose među polovinia, 1 odnose među članovlma porodice. Znači, ra/rešavanje konflil'ta koji Je nastao u patrijarhatu, ti monogamnoj porođici, pod vlašću muža, jeste istlnska ravnopravnost žene, aii ta ravnopravnost ne postoji samo u političkom smislu, vco u prvom rcdu u žcntnom ekonomskom osamostafjivanju. To je ipak jedno dosta korapleksno pitanje, jer za istinsku ravnopravnost žene čak i nije dovoljno da Је ona ekonomski samostalna. Tu se postavlja još pitanje porodice koja je đosada živela bilo u široj porodici više generaclja u jednoj »kućnoj zadruzi«, bilo u užoj porodici samo muža, žene 1 dece. Ta porodica ipak leži na kućnom radu žene. S druge strane, žena rađa decu 1 pitanje dece se rešavalo u prvom redu u porodlci. Zbog toga treba da se rešava kroz razvitak druStveno-ekonomskih snaga ne samo problem ekonomskog osamostaUivanja žene, već i problem savremenog načina života u našlm kućama i porodicama. Engels je rekao nešto u vezi s tim, a ja mislim da je to najvažnije i za našu današnju praksu. RazrađuJućl zbog čega Је došlo do neravnopravnosti žene, Engels je rekao da Је u prošlosti, u prakomunizmu, ženski rad u kući blo Jednako društveno koristan i potreban kao i rad muškarca, .koji Је lovom obezbeđivao sredstva za život porodice. Kasnlje, kađa muž stlče svojim radom veće bogatstvo, njegova ekonomska moć daje mu mogućnost da dobtjjle 1 društvenu i porodičnu vlast u svoje ruke. Dalje Engels kaže, da se tu vidi da oslobođenje žene, njeno izjednačenje s muškarcem, jeste i ostaje nemogućnost dok god Је žena isključena iz đruštveno-prolzvodnog rada 1 ograničena na kućni, prlvatni rad. On dalje kaže da će oslobođenje žene biti moguće tek onda kađa ona budc mogla učestvovatl u veliklm društvenlm razmerama u prolzvodnji, a irućni rad je buđe još samo ц neznatnim merama opterećivao. To je postalo moguće гаzvitkom krupne inđustrifie, koja ne samo što dopušta rad žena u veliklm razinerama u proizvodnji, već zahteva i ide za tim da kućni, prvatn rad pretvori u javnu industriju. Engels predviđa višak procesa, koji će se odigravati u razvitku proizvodnih snaga, 8 jedne strane, razvitak industrije, mehanizacija, omogućava ženi, koja Је fizički slabija od muškarca da se masovno zapošljava u mehanlzovanoj proizvodnjl. s druge strane, velika mehanizovana proizvodnja, ako hoće da nađe tržište, treba da proizvodi za Ijudskl život, za život porodice. Značl, stvara mogućnost da se kućni rad promenl i da se prlvatni kućn rad smanjuje i pretvara u tiavnu ndustriju. Nekl put kada đržimo ovako predavanje, neko iz publike nam kaže da mi sanjamo o budućnosti, da od toga još nema ništa kod nas. Stvarno, nema još mnogo, ali mi bi bili slepl ako ne bi videli da se ispred našlh očiju iz kuća iznosi ogroman deo posla koji se dotada vršo u kućama. Ne govorm samo o tekstilnoj industriji, industri.H obuće, već imamo i Citavu prolzvodnju prehranbene industrije. Isto tako, uzmimo veliki razvitak zđravstvenlh ustanova, gde se sve vlše obavlja ne samo briga o boiesniku, već 1 poraađnje itd. što je sve na HniiJl iznošenja iz porodične kuće svega onoga Sto ranije nije bilo moguće ni zamisliti da se vrši van porodice. Znači, taj proccs Је u toku, makar da on ide za nas suviše polagano. Kod toga nama smetaju, s jedne strane, objektivnl uslovi, to su Još materljalne teškoće našeg industriskog razvitka. Bračni drsgovi mefusobno S druge strane, nama mnogo smetaju 1 subjektivnl uslovi, mlšljenje Ijudl o tome, što Je zapravo budućnost naših porodica 1 u kakvom smeru će se naše porodice razvijati. Možda nigde toliko koliko u pogledu porodićnih odnosa, ličnih odnosa, odnosa izmeđn mnškaraea i žene, nema u našem javnom životu, pa i u štampl, u vlcevima, na neklm priredbama, aludiranja na potpuno stare odnose, kada Je žena, potčinjena u svakom pagledu nalazlia svoje mesto u društvu tek udajom. Kod toga Ijubav nlje svakako igrala ulogu, pa Је nastao brak, koji je bio samo brak sa spoljne strane, a unutra je bio pakao za oba druga, all se ođržavao zbog Javnosti, u tome se nalazila čednost, a od toga su patila ne samo oba supružnika, već 1 deca. Smatra se đa Је to 1 danas tako 1 da će tako i ostati. To su uglavnom preživela shvatanja u glavama Ijudl formiranih u prošlosti. Zbog toga sam se radovala ovom susretu s omladinoro, koja je danas pred tlm da stupl na svoja mesta u daljnoj izgradnji socijalističkog društva. Socljalistička omlađina treba, ako hoće da bude istinskl slobodna, da prizna ravnopravnost svakom čoveku, a to značl u prvo mredu ženi, da zasniva svoje Ijubavne, bračne i porodične ođnose na potpuno novim, naprednim pogledima, l tamo gde naša materijalna osnova još ne stiže da nam pruža punu mogućnost za takve odnose, znači poznavanje istorije, poznavanjje pređenog puta i perspektive, poznavanje da Je nemoguće okrenuti točak istorije natrag, pa, na primer, izbaciti žene iz druStvene prozvođnje, sve to je vrlo važno za praksu, koju ćemo Imati u našem svakodnevnom životu. Mi smo u našim zakonima izbegli sve ono što potseća na staru neravnopravnost žene. U Ustavu 1 u druglm zakonima mi smo nastojali da svuda uvedemo potpunu ravnopravnost žene, bilo u ekonomskom, druitvenom ili političkom pogledu. Naprlmer, razvodl brakova. Stojeći na princlpu đa brak treba stvarno da se osniva na sporazumevanju, da bazira na istinskoj Ijubavi, na međusobnom poštovanju bračnih drugova, mi smo morali uzakoniti razvod brakova, koji su, ргеstaii da takvi budu, i to je* pozitivno. Mi imamo svakako posle rata 1 nekoliko godina kasnije priličan broj razvoda brakova. Mada se kod nas Cesto puta mnogo piše i preteruje u vezi sa brojem razvcdenih brakova, činjenica Је da gledajući u svetskim razmerama kod nas петашо preterano veliki broj razveđenlh brakova. Na oko 100 novosklopljenih brakova kod nas dolazi 9 razvoda, što mislim da je otprilike jednako kao i u drugim zemijama, a u nekim zemljama možda je 1 veći broj razveđenih brakova. No, svakako mi se ne radujemo razvodima, ali ne treba da gledamo na te razvode brakova kao na jeđnu strašnu pojavu. Razvod braka Је ustvari deklaracija, da se ono što je mrtvo i formalno raskine. No, kod toga mi nailazimo na vrlo tešku situaciju razvedene žene, koja je brak sklopila polazeći iz starih društvenih shvatanja svog položaia, kada je u braku, u porodici, nalazila ne samo svoj društveni položaj, već i svoje materijalno obezbeđenje. Našl zakoni dozvoljavaju razvod, a ima žena koje traže da to zabranimo. One razvodom i dolaze u težak položaj. Putem socljalnih službl тогато se pobrinuti za individualnu pomoć tm ženama a naročito za đecu iz razvedenih brakova. S đrugo strane, treba videti da je raskidanje takvih bračnih veza bolje za same žene, pa 1 za decu. Kod razvoda brakova imamo

sađa pojavu đa žene hme počinju parnlcu đa se brak razvede. Imamo tu pojavn, svakako ograničenu i na selu. U prvom redu to su ženc ekonomski samostalne, kcfje ne traže i ne nalaze samo u braku svoje obezbeđenje, a ne dozvole maltretiranja. Ta pojava dokazuje da se žena polako oslobađa potčinjenosti i doblja veru đa može u našera društvu svojim radom da se obezbedi, ahe samo udajom. Ma prvl poglcd može izgledati da _su sadašnji brakovi labilnijl od pređašnjih. Mislim da je vrlo teško meritl današnje brakove sa brakovma u staroj Jugoslavijl. Xu ima više uzroka koje mislim đa bi trebalo dubšje analizlrati. Ako gledamo na položaj omladine рге rata, svakako vidlmo da omladina pre rata nikako nlje iraala tollkih mogućnosti, niti je imala kakvu perspektivu za svoje zaposlenje đa bi se usudila rano stupati u brak. No, to još ne znači da nije bilo brakova, odnosno još vlše braku sllčnih ijubavnih veza, koje su zapravo Jednako odgovorne kao i bračne veze. Pre rata nije bio dozvoijen razvod, odnosno vrlo otežan, tako da teško možemo upoređivati današnje brojke o razvodima sa brojem razvedenih brakova u ono vreme, kada Je bilo malo Izudi, kojl su bilo prebacivanjem iz religije u religiju i raznim druglm stvarima uspevali da se njlhov brak razvede. Naš je ideal svakako brak, a ne brakorazvodne parnlce, naročito јег najviše pate и razvedenom braku deca. Zbog toga bl trebalo, da nastojimo, naročito kod mladih ijudi, da kađa započnu svoje međusobne odnose da ih baziraju u prvom redu na poštovanju svog bračnog druga 1 nh glcdanju u svom bračnom đrugu jednako osjećajnog Coveka kao što Je on sam. Mi moramo biti nosioci ukidanja dvojnog morala, koji je smatrao da je Junaštvo za mladlća da ima mnogo devojaka, da vodi kratkotrajnu ijubav, itd., a devojka nek se onda osramoćena snađe kako zna. М1 ukidamo dvojni moral, ne samo na rečima, već 1 na delu, a to znači vodlti Ijubav sa stanovišta da Je to čovek s kojim želim da živim, da je jednak kao Ja, da žeii isto kao ja, duboku, i tratfnu ijubav. Društvena pomoć ч vaspitanju dece Zaposlenost majke danas još stvara Jednu veliku teškoću koja se samo sa teškim naporima sapie majke može savlađivati. No, rešenje n|je u ukidanju zaposlenosti majke. Rešenje je u modernizaciji đomaćinstva, u drugoj podeli rada unutar domaićnstva, kod svih domaćlh poslova, pa i kod dece, a naročito je rešenje u razvijanju đrugih društvenih fnstitucija, koje će zapravo dopunitl našu modemu porodicu. Porođlca, koja je prestala bazirati samo na radu žene, koja je prestala bazirati na prlvatnoj svojini, to Je porodcia dva zaposlena čoveka i ona nije u stanju đa sama svršava sve poslove koje je do kapitalizma, pa i u kapitalizmu, Još izvršavala porodica, a to su svi poslovi u domaćinstvu i poslovi oko vaspitanja dece. Zbog toga gleđamo u socijallzmu na porodlcu, ne kao na jedlnku koja treba sve to sama da obavlja i da društvo treba samo da priznaje ženi ravnopravnost, da joj đa jednaku platu za njezin rad, već da treba da stvori niz institucija oko porodice, koje će omogućiti vođenje domaćinstva i vaspitanja dece, počev od porodilšta, zdravstvenh stanca, školskih kuhinja, dečjih vrtića, Jaslica, menzi i raznih drugih vaspitnih 1 zdravstvenih institucija. Razvitak industrije, naročito prehranbene, razvitak trgovlnske mreže, drukčiji odnos kod planiranja stanbene izgradnle, urbanistlčkl planovi, koji će uzimati u obzir potrebe dece, itd., sve će to omogućiti takav život porodice kakav smatramo da treba da bude u savremeno doba. Porodica neće više biti čitav dan na okupu kao što je nekada bivalo i pored toga što će se u budučnosti skraćivati radno vreme. Хо značl đa će bitl potrebno da za vreme .rada rodltelja deca buđu zabrinuta ,a kućni poslovi smanjeni. Za sve to je potrebno stvarati niz društvenih ustanova. Kod nas ta suprotnost, koja je nastala u kapitalizmu izmertu porodičnog života i rada van kuće, rešava se time, da roditelji ne samo što rade van kuće, nego postaju i upravljači života van kuće. Znači, roditelji kod nas postaju upravljači, i to ne samo upravIjači fabrika, već i upravljači u komuni, prva u prvom redu treba da stvara nlz ustanova oko porođice, da bi Jqj olakšala život 1 đa bi zajednički nosila teret 1 odgovornost za vaspitanje dece. Znači, mi ne predviđamo u socijalizmu nikakvo olabavljenje porodičnih veza u smlslu kako se nekada govorilo u antikomunističkim brošurama. М1 se ne slažemo s tim da se sankcijama protiv jednog od supružnika, a to je protlv žene, zadržava neka institucija, koja je puna unutrašnjih konflikta. Mi smatramo da je jačina porodice u socijalizmu baš u sigurnosti koju ima rađni čovek u socijalističkom društvu. Bez klasnog eksploatisanja i u humanom odnosu čoveka prema Coveku, muškarca prema ženi, u poštovanju ličnosti koja je osnovna podloga istinske individualne polne Ijubavl, koja Je, kao što ste videli, produkt istoriskog razvitka, koje će se tek u socljalizmu, kada čovek bude sve više lišavan dnevne brige za svoj vlastiti životni opstanak, koja će se tek onda moći u punom smislu da razvije. Danas svakako mi imamo ioš mnogo teškoća. Imamo dva elementa koja Još snažnije ođ zakona duboko zadiru u dosađašnje porodične odnose 1 pretvaraju u jednom brzom procesu dosadašnlu porodicu u novu porodlcu, Prvo je menjanje socijalne strukture našeg stanovništva, јег dolazak velikog broja seljaka i seljanki u građove 1 u industriske centre razbija stare porođične odnose, naročito patrijarhalne kućne zaJednice 1 stvara Jeđnu novu porodicu. Ova nova porodica je opterećena sa svim predrasudama, sa svim onim na šta je čovek blo naviknut u toj staroj porodici, ali ona je tu, ona je postaia uska porođlca muškarca i žene, gde često i žena rađi van kuće. Uz sve teškoće I negativne pc\lave u novoj okolini nastaju nove porođice. Drugo, masovan ulazak žene u proizvodnju, pretvaraju od dojučerašnje potčlnjenog čoveka, koji traži u porođici obezbeđenje svog ekonomskog položaja u čoveka, koji ima svoja vlastlta sređstva za život. Ulazak žene u privređu nije uvek praćen istovremenom 1 brzom transformacijom mišljenja žene koja radi i njezine okollne. Imamo na tom području, naročito tamo gde naše društvene, sindikaine i druge organizacile ne rade đobro, danas đa nas zbunjuje. Baš tu se pojavljuje potreba jačeg I politlčkog i vaspitnog rada, da bi pravilno ocenili procese koji se danas odvijaju u našlm porodicama, da bi nastupali protlv svih ostataka starog, da bi naše društvene organizacije 1 naši politički aktivisti, a naročito omladina, postali nosioci novog morala, morala koji ne zna za Iskorišćavanje čoveka po čoveku, ne zna za neravnopravnost žene, za njeno nipodoštavanje, koji Je proglasio ličnu sreću ne samo kao privilegiju jednog dela Ijudi, već kao cilj čitavog društva. Mi imamo tih ostataka starog ne samo u teškoćama gde se lomi staro s novim, već 1 u raznim institucljama, naročito u zabačenijim krajevima, gde naš inđustrlski, privredni i društveni razvitak nije Još daleko stigao. Imamo pojava kupovine žena, traženja miraza, brakova na pokušaj. Imamo dosta morala »slobodne IJubavi«, imamo pojavu koja se zove »bela kuga«, sve to što je ostatak odnosa ne sarao predkapttalistlčkog doba, već možemo kazati nekada i feudalnih, pa i pre feudalnih odnosa kod nas. Sve to pruža nama puno mogućnosti ne samo za studije, već naročito za jednu smišljenu naših, naročito mladih stručnih kadrova, ko.M će otići ц sve krajeve zemlje i koji će moratt znati iz š-fih tih konflikta da vide klic~ novog, da gaje te klice novog, da ih prlraerom i rečima uzdi » 1 da tlnfe übrzavaju proces pribllžavanja ka dmštvu, gde će porodica slobodnih 1 ravnopravnih građana biti osnova lične sreće oba supružnlka, kao i srećnog detinjstva naše dece.

АТТТОРПВТЋКТ

LJUBAVNICI