Student

На Медицинском факултету је тек донет преднацрт статута

Кратак рок за дискусију

Студентима је обезбеђено право да захтевају комисију при поновном полагању испита

Комисија за израду статута .Медицинсхог факултета је ових дана донела коначну верзију преднацрта статута. Са првим преднацртом се доста ттреУранилојерје израђен јошпре доношења Закона о универ зитетима, а са другим је прилично закаснила и оста вила само 15 дана да се о њему дискутује и примедбе ставе на њега. Прва верзија се морала мењати из основа пошто је донета у не време и обухватила многе ставке које су биле јасно прецизиране законом. I УКИДАЊЕ КОЛОКВИЈУМА Студије на Медицинском факултету трајаће као и досад шест година с тим што се у завршној години слуша само Један предмет, а она Је замишл.ена као година практичмог рада на коЈоЈ he се изводити практинне вежбе из • клиничких предмгга. Да Си се на неки начин смањио броЈ испита статутом Је предвиђено да се укине посебно полагање колоквиЈума из ратне хирургије. рентгенологиЈе и физикалне терапије. и да се поменути колоквиЈуми полажу уз одговарајуће клиничке предмете. Ово Је учињено због тога што су ови колоквиЈуми већ нарасли до размера испита. Из статута се Јасно види да Je настава на Медицинском фа култету преориЈ ентисана на клиничку наставу. коЈа he ce пзводити на часовима уз болнички кревет. Овакав начин извођења наставе више одговара од наставе теоретског типа, каква Је до сада извођена на Медицинском факултету. Овакав наставни план ie донет са циљем да се скрати време апсолвентског стажа ко}и Је- на медицинском факултету прилично дуг, а њега je донекле условљавао, не само,, систем наставе. него и сталне промене наставног плана током година студија. ПОСЕБАН ИСПИТ ЗА’ ПОСДИПЛОМСКЕ СТУДИЛS Статутом Је предвиђено да се за научно и стручно оспособљавање и наставу за специЈализацију као и наставу за при преме дожтора формира посебан отсек за посдипломске студиЈе, у оквиру Медипииског факултета, коЈи he руководити ортанизациЈом наставе за научно и стручно уСавршавање. Ова институцпЈа распзлаже посебним материЈалним средствима и администрациЈом. ПОЛАГАЊЕ ИСПИТА БЕЗ А Дl*Л ИНИ СТР АТИВНОГ ОГРАНИЧЕЊА Студептима je статутом обезбе.ђеад право да при по новном полагању испита захтевају испитну комисију, Ова комисија he допринети објективнијем оцешивању студената, а овим ставом задовољен је принцип обостране демократичности у погледу полагања испита. Сваки студент може полагати испит и више од четири пута с тим што после четвртог полагања пред комисијом је потр>ебно да прође извесно време. Да би пети пут студент полагао испмт потребно је да гтрође шест месепи, а после тога за сваки наоедни пут годину дана. Значи, студечт после четвртог полагања исггита не губи право на даље полагање. Овде се гогје хтело административним пу тем ограничити право полатања и сггита, већ је стулент ограничен извесним временским мерама у погледу полагања после полагања пред комисијом. ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ МОГУ СЕ КОРИСТИТИ СВЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ У НРС Клшшчку настав«у базу ста тут Је поставио на систем друштвеног управљања. ослањаЈући се при том на Уредбу друштвеног управљања здравственим установама. Да би Ускладио однос таквог друштвеног управљања, са интересима факултета, статутом Је предви

ђено да Је факултетоки савет, као орган друштвеног утгрављања читавим факултетом, надлежан да регулише те међусобне односе. Статутом Је предвиђено да се све здравствене установе на територији НРС могу користити као базе за извођење наставе. уколико за то постоЈе матери Јална средства. То значи, да факултет може користити све здравствене установе у ближоЈ и даљој околини

Београда, на исти начин и са истим правима као и клиничке установе. Преднацрт, којим cv састављачи задовољни одмах he вити стављен на дискусију студентима, али само 15 дана, и после тога ћемо тек видети колико су састављачи успели да реше доста компликованв и специфичне услове над коЈима ради иа Медидински факултет. Ж. И.

Зграда Секретаријата МедицинскоГ пакултета

Izrađen je nacrt statuta Filozofskog fakulteta

Bez značajnih promena Studentski pretstavnik u fakultetskoj komisiji nije učestvovao u radu komisije. Deset dana rok za stavljanje primedbi na nacrt statuta

Na prv%, osnovno pltanje koje nam se nameće pri čitanju nacrta statute Filozofskog fakulteta ie zaista teško odgovoriti. Teško je naim« reći koje su to u njemu,, u odnofiu na stari nepisani statut, bitno nove stvari koje ga kvalifikuju na punovažno trajanje za pet-deset godina. Izmene koje su izvršene gotovo nisu otišle dalje od pomeranja broja časova i ođređivanje broja semestara pojedinim predmetima. DubIjih sveetranijih izmena, koje bi bile u'skladu sa svim onim što nam je vreme već donelo i štb nas za ovih deset godina još očekuje, nema. Jednom rećju ovaj statut nije đoneo skoro ništa novo u metodu i orijentaciji studiranja, nije nlćim pokušao da vremenizuje fakultet. Pri njegovom donošenju kao da se uopšte nisu imali u vjđu neposredni problemi našeg kultumog života uopšte, kao nl problemi nove srednje škole. On gotovp ni malo ne usmerava podiranje kvaliiteta znanja, nitl njegovu selekciju u danas ogromnoj kultumoj zaoštavštini naro-

da (nadamo se da ć« s« donošenjem statuta aa tom pla пц nešto učinitd). A problem upravo jeste u tome: šta danas mora da zna visokokvalifikovani stručnjak da bi mogao biti aktivan činilac savremenog kulturnog života. Sem toga nužno je raztoiti famu o istoriskom kontinuitetu kao jedinom metodu savlađivanja nauke i pokazati da se istorija u nauci izučava radi sadašnjosti i budućnosti, a ne radi same prošlosti. Ovo bi nepoeredno značflo sažimanje izvesnih perioda koji se izučavaju poglavito radi istoriskog kontinuiteta, da bi se moglo nadodati sve ono što je u nauci 1 kulturi stvoreno u toku ovog veka. Gledano iz ove perspektive mora doči do znatnih promena u postavljanju i izučavanju same književnosti Ona se danas izučava pre svega u svom istoriskom kontekstu, đok naše vreme zahfceva otkrlvanje »estetsddh valerapr venstveno, neposređno i najdublje u samom umetničkom delu a ne oko njega«. Pored toga ogromne ILterame strane ostaju nepoznate studentima preopterećenim suvišnostima iz materlje koju pojedini profesori pređaju iz prostog razloga Što su je sami nekađ moraii naučiti. Dok se promene ne izvrše u ovom smislu, đok se dakle fakultet ne postavi na stanovište urnebesnog života našeg veka, oh neće tnoći da regulise kulturni Život, što će reći da ni kulfcura- <neće. otići jako daleko. Jeđnostavnije 1 rečeno sve đotle će profesori srednjih škola morati đa crvene pred svojitn đacima. Kađa bi se naprimer na jugoslovenskoj književnosti umćsto anonimnlh starih peanlka, znaCajnlh samo za istoriju književnostl, detaljnija IzuCavala moderna literatura bez koje se danaa ne može zamislitl literami rađnik, nIU đobar profesor, nauka nebl niSta Izgubila, a паба , kultura bi aigurno mnogo đobila. Može ae ovde staviti prigovor đa mi nemamo kadrova za ovu vrstu literature. Da zaista nemamo o« nakvih kakvi Ih bi treball 1 enoliko koliko bt želeli, ali imamo toliko da bi mogll poCeti. five ove primeđbe mogu se odnosiU kako na književnost tako i na ostale nauke koje se na ovom fakultetu izučavaju. Jfaetavnl planovi Zadatak nastavnih planova 1 programa Je đa jaano ocrtaju fizl onomlju grupa, Medutim, to nije sluCaj (programi nisu dovrženi) kod nekih grupa Filozofskog fakulteta. U tom smislu komisija SS za statut staviia je izvesne primedbe. Te primedbe su većim delom u nastojanju đa obezbede temeljnije i sistematekije izučavanje osnovnog predmeta. Tako su etudenti jugoslovenske književnosti izrazill mifiljenje da j p nepotrebno 1 naučno neoprav đano izdvajanej pojedinih disclplina iz predmeta teorije književnoati, pogotovu ako se uzme u obzir da nastava stllistike i tumačenja knjlževnih tekstova. kojima je dano osam Casova nedeljno. nisu na zadovoljavajučoj visinl. Studentl smatraju da teoriju treba IzuCavati kao jedinstven celovit predmet. Onl takođe predlažu spajanje Ungvietike sa nastavom savremenog srpako-hrvatskog jezika. Ovim spajanjima dobilo bj se u vremenu toliko da bl cela treća 1 Cetvrta godina bile posvećene slstematskom radu na IzuCavanju knjlževnostl Cime bl grupa doblla Izrazitu fiztonoraiju kao grupa za knjlževnost. (Napominjemo da su se na ovoj grupi đosada. u prve trl godine. polagaij. dakle 1 ućiIt samo pomoćni jezički predrreti, dok se književnost ozbnjnije radila tek u Cetvrtoj gođini. Obrnut slučaj bio je pak na grupl za srpsko-hrvatski jezik gđe su se u prve tri godine polagali ispitl iz književnosti.) Takvih nesrazmernosti između osnovnih i sporednih predmeta

ima i na drugim grupama. Tako na primer na grupi za epgleiki jezik, kdja trgba da đaje iskljućivo nastavnika jezika sređnjih škola,'všći broj ćasova dat je za izučavanje engleeke književnosti. nego jezika iako je jasno da je znanje jezika u ovom slučaju primarno. Na istoriskoj grupi je uoćljlva nesrazmera u obimu izučavanja istorije naSih narođa. Bво/ п diplomskih radova na istoriskoj grupi bave se problemima srpske nacionalne Istorlje, 6e/ n probiemima opšte t 8 -c*, iz istorije ostalih jugoslovenskih naroda. To svakako govori o tome kolika se pažnja u nastavi poklartja srpskoj naclonalnoj istorlji a koliko istoriji ostalih naših naroda. Jedini filozofskl fabnlteta n zeIJi na kome se ne izućava iitorlski materijallzam Naročito kod grupa: arheologija, etnblogija, slovenski jezici a i kod ostalih pad» u oči otsustvo jednog predmeta koji bl davao studentima jedan zaokrugljeniji, određenijl pogled na svet, oseća se rtaime nedostatak Jedne određene (apološke) teoretske osnove. Filozofski fakultet je Jedini Filozofski fakultet u zemlji na kome se ne Izučava istorlski materijalizam. Kako da Sto pre savladamo strani jezik Kod grupa kojo jezik IzučrtvaJu kao pomočni predmet da bi se mogli koristiti literaturom na stranlm jezicima, morftlo bi se učenje jezika postavitl na sasvim drugu osnovu, koja bl obesbeđivala racionalnije 1 efektnije savlađlvanje stranih jezika. Slstem lektorskih vežbanja, koja su 1 vrlo retka, da bi se preko njlh mogao naučiti jezik, nlsu U ovom slučaju najpogodniji način. Jedan institut za jezik pri fakultetu koji bi bio snabdevtjn modernim srecjstvlma za izučavanje jezika u mnogome bl poboljšao i übrzao studije. Mnogo dragocenih časova bilo bi na ovaj način uSteđeno, a mnogim studentiiprt pružena prlllka da se koriste šlгокбш nsučnom llteraturom. Sređstva koja bi se za takav Jedan institut morala uložiti nikafco nebi bila veća od sređstava boja svake godine ulaženpo za isti cllj laljući mali broj studenata u inostranstvo. • Nacrt statuta je mkovođećl se potrebom stimuliranja sistematlćnog 1 ozbiljnog stuđija razradio vrlo bogat, ali po milljenju izvesnih, I vrlo ne pedagoikl eistem administrativne kontrole. Nacrt šta vile obećava posebart pravllrtlk kojim će bitl razrađen način kontrole pohađanja predavanja i vežbanja. Studenska komlsija je milljenja da bi bllo korisnije đa se uklne 1 đosađalnja praksa đavanja potpisa, koja stuđentima I profesorima ođuzlma dragoceno vreme a pn tom ae pokazuje nikakvog drugog rezultata, nego da se Izmillja još č'tav pravllnik koji bi delovao u tom smislu. Zar nebl bllo bolje kađa bl se sistematičnost studlja regulisala proveravanjem znanja putem kolokvijuma f slićnih mera? Mađa je po rećiraa samoga doktna, drultveno upravljanje vrlo malo napređovalo u ovoj godini slstem društvenog upravljanja vrlo je slabo razrađen u nacrtu statuta. Tako se studentima daje prkvo da u izuzetnim slučajevima na svoju Ш na Inicijativu dekana, ućestvuju u radu fakultetske uprave. Mišljenja smo da studentims treba omogućiti đa potpuno prate i potpomažu rad I ovog organa. Napomenimo samo Jol đa su probleml stuđentske zdravstvene I materijalne zaštite nedovoljno razrađeni, ako se Ima 'U vidn inteneija koju u tom pravcu daje zftkon. * Interesantno je još da u radu fakultetske komlsije za statut niJe ućestvovao studentskl pfet stavnik јег su nadležni smatrali đa je bolje đa prvo izrađe nacri pa đa ga onda đaju studentima na diskuslju. Kako je taj n'-n kasno završen stuđentlma je ostalo svega deset dana za diskusiju tog nacrta. Neće H nas taj kratkl rok primorati da kupimo mačku u džaku, jer kako kaže nal narod: >Bolje išta nego niSta?« M, P.

Prednacrti statuta Ekonomskog fakulteta

Ekonomisti za ustanove, ekonomisti za preduzeća

PREDVIĐENE SU A I B GRUPE USMERAVANJA ZNATNO JE SKRACEN PROGRAM NOVI NASTAVNI PLAN PREDVIĐA VISE PREDMETA

О pređnacrtu statuta na Еkonomskom fakultetu počelo se raspravljaiti još рге dve godine. Upravo članovi pojeđinih sekcija Saveza studena ta u zajednici sa predmetnim nastavnikom katedre raspravljali su o predmetu, njegovoj širini, načinu prelaženja i savlađivanju gradiva. To je bio materijal odakle se počelo. Zatim su preko svojih pretstavnika studenti izneli svoje primedbe 1 koncepcije naetavničkom veću i to je bila neka vrsta uvoda u prednacrtu statuta. Februara prošle godine prednacrt statuta stavljen je na diskusiju, a onda na odobrenje Fakultetskom savetu, koji je prlhvatio sve osim na etavnog plana. On je zahtevao prilične izmene, pa se zbog toga o ovome moralo posebno da raspravlja. Jedno takvo menjanje nužno i>ovlaći za sobom sam razvoj naše privrede i drugi elementl ne шапје vaSni. Na interfakultetskoj konferenciji izneta su mišljenja strućnjaka i javnosti kakva treba da buđe struktura Ekonomskog fakultetu po ugledu na slićne ustanove u ostalim zemljama. Jula meseca, posle interfakultetske konferencije, podnet je specijalan referat koji je donekle odredio šta sve treba ućiniti u reorganizacijl i izmeni nastave na Ekonomskom falcultetu. I posle većih diskusija đoneta je odluka Fakultetske uprave, koju je odobrio Fakultetski savet da se nastava odvija u đva smera. To je ustvari tema o kojoj se pored nastavnog pla na najviše raspravljalo na ovom fakultetu. Tako se najzad došlo: da Ekonomski fakultet dobije dva usmeravanja: A grupa kroz nastavu treba da spremi ekonomlstu. za rad na problemima privrede kao celine I B grupa gde će se nastava više baviti problemima preduzeća. Usmeravanje ро grupama treba ustvari da počne ođ druge godine, mada će glavno težište biti tek u trećoj i četvrtoj godini studija. Među tim, da slučajno ovim putem ne bi došlo do jedne uže specijalizacije koja bi mogla stu dentu da smeta ako bi ga život bacio na granu za koje se on nije spremao nastavni plan predviđa jedan

opšti fond za obe grupe. Na taj način se dobija samo jodno blago usmeravanje koje neće smetati ako bi došlo do ovakvih slučajeva. Cela nastava odvijaće se kroz jedan magistralni kurs ćiji će predmeti bitl raspoređeni na eve četiri godine i on je obavezan za sve ekonomiste. I drugi kurs usmeravanja pod vojen za obe grupe posebno. Na taj način postignuta Je jedna skladnost u nastavi. A da bi znanje ekonomista bilo što veće i šlre predviđaju se postdiplomske studije koje će sve ovo upotpuniti. Pored ovog velika điskusija je vođena oko skraćivanja programa kako bi se Fakultet mogao normalno završit: za četiri godine studija. Do sadašnji program je preopte-

rećivao studenta. To đokazuje jedna mala analiza kod etudenata kojom je zaključeno da je prosećni staž kođ sadašnjih apsolvenata đve godlne. Međutim đa to skraćivanje ne bi đonelo izvesnlh praznina u nastavi predviđen je jedan veliki fond znanja koji će se dobijati kroz fakultativne predmete. Tu je ustvari težnja da budu

zastupljene sve ekonomske nauke, ali da se studenti prema interesovanju opredeIjuju za ovo ili ono. To će naravno doprineti i pomenute postdiplomske studije. Oko nastavnog plana i pro grama vođena je takođe ve-1 l:a diskusija. Pitanje je bilo: šta uzeti kao opšte grupe. a posebno za svaku grupu. I najzad, kako sve to rasporediti po gođinama. Najzad je sve to rešeno i sađ se već zna šta pripada kojoj godini i grupi. Tako će već avgusta ove godine biti detaljno razrađeno gradivo za prvu godinu, a onda svake sledeće za narednu školsku godinu. Tako u celini uzeto prcđnacrt statuta Ekonomskog fakulteta već priveden kraju.

S. ANĐELKOVIC

DISKUSIJB O STATUTIMA VODE SE I VAN FAKULTETA

AKTUELNI PROBLEMI BEOGRADSKOG