Student

BUDUĆIM STUDENTIMA

koji se spremajii za etudij, пајбе- | Sće imaju maglovito, nejasno shvatanje o fakultetu i : studentskom životu. Idealizovano puno romantičnih ; iluzija. Univerzitet... slobodan studentski život! K to- • me velegradska buka, sjaj... može da zbuni. A većina : je iz unutrašnjosti. Promena sredine načina života : sve to može da dezorijentiše, stvori krivu pretstavu. ■ I desi se: vreme prođe a takvi ostaju posmatraći dok : aktivni studentski život teče nekud pored njih i oni : ga stvamo znaju samo sa površine. Dođu ispiti... a i ; menza je ponekad slaba. Pa i stipendija može đa zaka- ; sni. U takvim slučajevima iluzije, neozbiljno shvata- : nje studentsicog života postaju uslov za razočarenja 1 ; malodušnost. A tada je kraj ozbiljnom studiranju. Ovo • nije obeshrabrenje na početku se to mora shvatiti j da bi se shvatila lepota studentskog života. Јег lepote : i radosti ima mnogo. Samo gde ih tražitd? Ili, zašto' ; smo mi ponosni na svoj poziv? Svakako ne zato što je J lako. Obmuto. Мога se to shvatibi. Mi moramo učiti : da postanemo ono zašto smo došli na fakultet. I to ođ : početka. to je merilo naše vezanosti sa narodom kome • smo potretmi, I neka zvuči kao fraza stereotipno : programisanje, ali nije tako. Opšte istine ne gube na značaju zbog čestog ponavljanja. Eto tu, drugovi, po- ■ tražite ono što se zove slobodan lep studehtski život. j Da bude jasnije: nikakvi zahtevi za asketsko odrica- j nje. Samo pošten rad, Nije lako, treba to znati, ali nije . ni strašno teško dobro studirati to želimo da vam > kažemo. Počnite odatle i onda... biće mnogo zadovolj- j stva, rađosti. Utoliko više što ćete ga sami sebi stvo- : riti. I samopouzdanje će rasti a ono vam je potre- • bno, vrlo potrebno. I još nešto. Većina od vas dolazi iz unutrašnjosti. To znači: j moraće daleko samostalnije da živi. Puno problema da : rešava. То je značajna promena. I treba vam mnogo ; samodiscipline, pdgovomosti, pri rešavanju ekonomskih i drugih problema. U tome če vam pomoći đrugovi iz SKJ i Uđruženja studenata. Tražite od njih : poraoć. Oni su dužni, oni žele da vam pomognu. Ali ; ne čekajte bespomoćno. Upoznajte organizaciju sa svo- J jim problemima. To je vaš Univerzitet vail drugovi : i zato vi treba da zajedno sa njima pomognete đa Uni- • verzitet izvrši svoju ulogu; đa stvori takvu visoko j stručnu inteligenciju koja živi tako i zato da bi naš j narod živeo lepše i srećnije. JoS jedanput želimo vam mnogo steće .na početku : . i sve do kraja vašeg studiranja. i

DRUŠTVENA AKTIVNOST DEO ŽIVOTA STUDENATA

LJUBIŠA RAKIĆ

Svake godine u univerzitetski život uključuju se nove mlade generacije, unose u njega svoju mladalački entuzijazam, želje i interesovanja, a primaju deo neiscrpnog nasleđa koie im daje škola, da bi se naoružali i pripremili za budući život i deiatnost. Najvažniji zadatak koji stojl pred svakim studentom je da do maksimuma iskoristi sve mogućnosti za sticanje stručnih znanja, da do detalja ovlada materijom iz domena struke koju je odabrao za životni poziv.

No, sa ovim se ne iscrpljuje njegova uloga kao studenta. Učešće u najraznovrsnijim oblicima društvene aktiv nostl, proširivanjem domena svojih političkih i kulturnih vidika, rađ u raznim stručnim, sportskim, kulturnim l drugim . organizacijama u okviru Univerziteta, a poseb-

no učešće u upravljanju školom pretstavlja sastavni deo studehtskog života koji utiče na naše formiranje u svestrano obrazovanog socijalističkog intelektualca. Ostvarivanje ovih zadataka i principa omogućeno je đelatnošću Saveza studenata političke, vaspitne i staleške organizacije jugoslovenskih studenata, koja u svojim геdovima kroz razne oblike aktivnosti okuplja ргеко 90% svih studenata. Raznovrsnost formi i delatnosti omogućavaju svakom studentu da zadovolji svoje interesovanja i nađe mesto u nekom obliku aktivnosti. Pored svog vaspitnog značaja 1 razvijanja ideološke političke 1 druge društvene aktivnosti, viđno mesto u гаdu Saveza studenata pretstavlja pomaganje studentima u rešavanju niza pitanja od njihovog životnog interesa socijalne i zdravstvene

Pretsednik univerzitetskog odbora SSJ:

zaštite, stipendija, studentskih domova, ishrane i drugih materijalna izdanja. Važan domen naše aktivnos'ti je borba za poboljšanje uslova studija i re šavanje niz principijelnih i praktičnih problema nastave čime dajemo svoj đoprinos u formiranju fizionomije Univerziteta. Studentski pokret na Beogradskom univerzitetu ima

za sobom đugačak put i svetle tradicije jer je uvek odražavao najnaprednija stre mljenja naših naroda. Sva ta generacija koja dolazi na Univerzitet unos! nešto novo u naš život 1 delatnost. A sve generacije povezuje kao beskrajna nit zajednički osećaj i stremljenje ka progresu i napretku. Od nove generacije studenata koja ove školske godine stupa na Univerzitet očekujemo da dS svoj svestrani doprinos na svim poljima univerzitetske delatnosti. Übe đeni smo da rezultati neće izostati.

Poruke budućim studentima

STUDENTI SU BILI NAJPROGRESIVNIJI FAKTOR U ŽIVOTU UNIVER ZITETA

ĐURICA JOJKIĆ

ĐURICA JOJKIC

Stupanje na Univerzitet pretstavlja za svakog mlađog Čoveka veoma značajno razdobije u njegovom ■ životu. Time on definitivno odlučuje u kom pravcu će razviti svoje snage i sposobnosti na kprist svoju I zajednice. I to pretstavlja njegovu prvu i osnovnu dužnost. No isto tako ne može se nl zamisliti da i sami studenti svojom aktivnošću ne doprinose rešavanju onih

РгР|lчргlпllс Ilnivprzltpfslfnor savpfa •

problema koji se odnose na sve vidove školskog života. I škola i zajednica očekuju od njih veoma mnogo jer se nalaze u takvom položaju da mogu veoma dobro osetiti i videti sve nedostatke škole u nastavi, organizaciji, režimu studija i drugim problemima. Današnje generaclje mladih Ijudi, koje su prošle kroz srednju školu, već su imale prilike da same svojim snagama I sami doprinose usavršavanju i unapređenju njegovom. Utoliko će lakše 1 brže moći i na Univerzitetu razviti svoju aktivnost u ovom pravcu. Iskustvo je dosada pokazalo da su studenti bili najprogresivniji faktor u životu i razvitku Beogradskog univerziteta. Bogate i slavne trađicije stuđenata Beogradskog univerziteta svedoče o neprekidnoj progresivnoj ulozi njegovoj. КаКб u pfedodu odbrane slobode nauke pre i njihovim neprekidnim naporima za njeno dalje progresivno kretanje, za njenu živu vezu sa savremenim razvitkom i stremljenjima, posle rata. Najnovija tekovina našeg Univerziteta, društveno upravljanje, to im ne samo omogućuje, nego i stavlja u dužnost.

STUDENTI IMAJU VIŠE SLOBODE ALI I MNOGO VIŠE ODGOVORNOSTI

ILIJA ĐURICIC

Rektor Beogradskog univerziteta t

Pređ upis u novu školsku godinu želim da sadašnjim srednješkolcima budućim studentima skrenem pailnju na važnost izbora fakulteta i na razliku između srednješkolskog učenja i fakultetskog studiranja. Prcd svakog omladinca koji sa uspehom završi srednju Školu i želi da svoje školovanje nastavi na univerzi.etu postavlja se najpre vrlo ozbiljno pitanje za koju struku da se opredeli: za struku iz oblasti društvenih nauka lozofski, Pravni, Ekonomskl fakultet), za lingvistiku"ili književnost (Filozofski fakultet sa raznim grupama), za matematiku ili prirodne nauke (Prirodno-matematički fakultet sa raznim grupama), za primenjene biološke nauke (Medicinski, Stomatološki, Vcterinarski. Poljoprivredni, Sumarski fakultet, za Farmaceutski fakultet), za struku iz oblasti tehničkih nauka (Arhitektonski, Građevinski, Elek* trotehnički, Tehnološki, Mašinski ill Rudarsko-geološki fakultet). Našoj zemljl potrebni su visokokvalifikovani stručnja ci svih struka. Za nekim stručnjacima postoji u praksi trenutno veća potreba, te se oni danas više traže i boIje plaćaju (na pr. lekari, inženjeri tehničkih nauka), ali to je privremena konjunktuга koja se brzo menja te ne treba da ima presudan značaj pri izboru poziva. Od svih stručnjaka zahtevaju se izvesne zajedničke osobine, kao što su, na primer, solidna stručna spremnost za rešavanje problema određene struke, pedantnost u radu, predanost poslu. Međutim, svaka struka ima i svoje osobenosti, te uslovljava izvesne lične sklonosti onih koji žele da joj se posvete. Tako, na primer, lekari, veterinari, poljoprivtennici i šumari treba da imaju

naročito interesovanje za biološke nauke a uz to i posebnu sklonost za brigu o zdravom i bolesnom čoveku, odnosno o domaćim životinjama, za kultivisanjem biIjaka, negovanje voćnjaka, gajenje domaćih životinja, podizanje šume, itd.; inženje ri, tehničari treba ne samo da poznaju fiziku i ostale fundamentalne nauke, već i da imaju sklonosti da ih primenjuju i геŠavanju raznih problema teh ničkih struka. Isto važi i za ostale struke. Ne traži se ista sklonost na pr. za lingvistu, istoričara ili pravnika, Ove posebne sklonosti pojeđinaca za (dređenu struku ne treba shvatiti tako, da na pr, jedan student koji se opredeli za medlcinski fakultet ne bi morao sa uspehom da studira recimo prirodnomatematički, filozofski, prav ni ili koji drugi fakultet. Posebna sklonost pojedinca za izvesnu struku znači samo da će on studije te struke lakše savladati i da će sa više interesovanja raditi u toj struci. Stoga svaki srednjoškolac pri izboru fakulteta treba o tome da vodi računa, kako ne bi posle prelazio sa jednog fakulteta na drugi, Studiranje na fakultetu znatno se razlikuje od srednjoškolskog učenja. Kao aka demski građani, studenti imaju mnogo više slobode u svom radu, ali i mnoge više odgovornosti. Njima se, ргеma nastavnim planovima fakulteta, sa katedre iznosi raz vitak nauke, njeni osnovi, metodi naučnog rada i najnovija dostignuća u nauci; u vežbama i seminarima pruža im se mogućnost da lično razrađuju materiju sa predavanja, a u vremenu predviđenom za samostalno studiranje prepušta im se da samostalno, po svom nahođenju, dopunjuju svoje znanje. Kako je fakultetska nastava planski utvrđena i sistematski povezana, ona ne dopušta neredovno studranje. Propušteni časovi teško se nadoknađuju jer je nastava organska celina. Zato skrećem pažnju ' novim studentima da nastava počinje sa prvim časom i izvodi se tako da novo izlaganje proističe iz prethodnog. Ako student radi predano, sa interesovanjem i kontinuelno, bez prekida, uspeh ne može izostati. Ispiti će blti samo potvrđivanje vrednosti rada u toku.cele školske, godine, a znanje stečeno na fakultetu omogući će da diplomirani student sa uspehom rešava stručne probleme pred koje ga prakga stavlja.

DR. ILIJA ĐURICIC

NEDEIJNI LIST BEO6RADSKIH STUDENATA [ IZDANJE ’• BEOGRAD 8-VI-1956