Student

IZVEŠTAJ 0 RADU UNIVE RZITETSKE KONFERENCIJE SK 0D XIX D0 XXI REDOVNE KONFERENCIJE SK

PRED PRVU SEDNICU UNIVERZITETSKE KONFERENCIJE SK

PRVA SEDNICA UNIVERZITETSKE KONFERENCIJE SAVEZA KOMUNISTA ODRŽAĆE SE 12. JANUARA. U OVOM BROJU DONOSIMO DELOVE IZVEŠTAJA O RADU UNIVERZITETSKE ORGANIZACIJE SAVEZA KOMUNISTA U PERIODU OD APRILA 1966. GODINE DO JANUARA 1968. GODINE.

Period od XIX do XXI redovne konfereaicije SK Beogradskog univerziteta, Umetničke akademije i viših škola, iako ne duži od godinu i po dana, odrazio je svu živost društvenih tokova i brzmu promene društva u kome živimo. Konsolidaciji privrede i bumoj međunarodnoj situaciji komimisti čdtavog društva davald su pečat jasne orijentacije na prevazilaženju teškoća, razbijanju svega što je nacdonalističko, birokratsko, formalno, antisamoupravljačko. Izmene u načinu finansiranja visOkog školstva usmerile su komuniste sa Univerziteta na osnovna pitanja ргошепе p>oložaja i uloge Univerziteta i njegovog uklapanja u tokove privredne reforme, samoupravljanja i njegov doprinos izvođenju društvene reforme dubljih zahvata u strukturu d demokratičnost, ■ Ukrupljivanje osnovnih organizacija, zajedničko povezivanie nastavnika i studenata treba da ima za cilj ne centralizovano odlučivanje komunista već njihovo radno angažovanje na sprovođenju zajedničkih stavova i afirmisanju progresivnih tendencija u ostalim društveno-političkim organizacijama i pre svega kroz samoupravni mehanizam. ■ Da bi Savez komunista mogao ne samo da prati već i sam kreira tok društvenih događaja neophodno je u njegovom reorganizovanju poći od prava i dužnosti svakog njegovog člana, razvijati i kolektivno korigovati samoiničijativu članstva i formirati takvog člana SK kpji će svojim ideološkim obrazovanjem i stručnim znanjem, a pre svega povećanim radnim angažovanjem, moći da bude sudija reakcionarnom i birokratskom i nosilac samoupravlianja. Obeležavajući na Univerzitetu jubilei 50 godišnjice Oktobarske revoluciie i 30 godišniicc dolaska druga Tita na čelo Partiie sprovedene su na inioiiativu UK akcije zaiedničkorr obeležavanja ovih trenutaka sa mladim radnicima i učenicima Beograda. Pravac evociranja vređhog i velikog u istoriji i povezivanja u svim oblicima delovania sa radničkom omladinom grada u kome živimo značajne su oriientaciie. Izveštaj o radu UK odražava kroz pregled pokretanih akciia i održanih plenuma i savetovanja kako uspešno praćenie daljeg razvoia društva i SK tako i organizacionu nemoć da se vremenski više angažuie na pitanjima која bd bila suštinska za dalii rad. Zato, koliko је zadatak ovog izveštaja đa prikaže dvogodišnie ansažovanie UK, njegovu sistematizaciiu, isto toliko treba Konferenciji da ukaže i na propuste u tom radu d na način njihovog otkLvijania. ANGAŽOVANJE KOMUNISTA NA RESAVANJU PITANJA NASTAVNO-NAUCNOG RADA Osnovni tokovi privredne reforme dali s»i značaian podsticai stalnim điskusijama na Univerzitetu o nizu pitanja koia se odnose kako na unutrašnie prohleme, tako i na one opšteg karaktera. Do izraznia ie đošta ođavno postav ■ liena oriientnciia komunista na Vniverz.itetu da ie pohotišanie efikasnosti i kvatiteta stuđirania i naučnoz rnda niihov naivaž.niii ali da se to moze postići upoređnim zodovotjavaiućim rešovanjem materiialnih problema visokoz škoUtva. U iesen 1966. godine razvila se živa aktivnost u OOSK o problemima materiialnog položaia visokog školstva ti celdni. U ciliu ocene aktivnosti komnnista na Um'verzitetu n ovim akciiama, ođržan је i plenum UK SKS. Zaključeno је da osnovni zadatak Vomunista na Univerzitetu obu hvata dalie razviianie samoupravliania i sistematski rad na rešavaniu. pre svega, onih pitania koia ie moguće rešavati i hez šireg učešća društvene zaiednice ili nien ; h predstavm'čkih organa. Tstaknuto је, takođe. da treba razđvaiati probieme i ići najdirektnijim putem na niihovo rešavanie. U decembru 1966. održana ie i sednica CK SKS, posvećena aktnelnim ifieino-političkim prohlemima visokog školstva. Veoma intenzlvna diskusiia na Univerzitetu koja ie nioi prelhodila poslužila је kao osnov diskusiji na samoi sednici. Zaključci VIII sednice CK SKS primlieni su veoma dobro i postali su osnovna smemica za rad organizaciie SK na Univerzitetu. Poseban značai za orvnnizaciiu SK na Univerzitetu ima stav koji ističe nužnost tešnieg oovezivanja naučno-istraživačkog rada i visokog obrazovania. koje treba da obuhvati stvaranie materiialnih i organi-mcionih uslova za unaivređenje naučno-istraživačkog rada na fakuketima, a isto tako saradniu i zaiećhučke akcije fakulteta i samostalnih naučnih ustanova u istraživaniu, organizaciii postdinlomskih studiia, naučne soeciializaciie i povezivanje osnovnog sa primenienim istraživaniima. U poslednie vreme ie evidentno znatnije ulaganie napora komunista na koncentrisanju snaga u cilju osavremeniivanja nnstave i nključivanja studenata u naučno-istraž ; vački rad na bazi sredstava sa koiima se rasoolaže. RezuUati, međutim, još uvek nisu zadovoliavajući sto se pre svega ogleda u nedoslednom angažovanju u sprovođeniu đogovora (formiranie kate£h*i na Univerzitetu za nojedine nredmete), đugom traianiu studirania, i velikoi razlici u broju on ; h koji su upisali studiie 1 koii su ih završili. činjemca je da se usled nedostatka

razrađene naučne kritike u nastavničkim OOSK još uvek malo diskutuje o kvdlitetu nastave kao i o uzrocima neuspeha na pojeđinim predmetima i gođinama studija. Aktivnost komunista orijentisana na ovršće povezivanje Univerziteta sa opštim društvenim kretanjima mora predstavljati osno\oi iz koje će komundsti izvoditi zaključke o pravcima i potrebama svoje akcije u celini i posebno na pojedindm fakultetima. Kao na poseban problem ovde se samo ukaшје da su atudenti takoreći bili ostavljeni sasvim po strani od rada na izradi nov'i'h staluta. To se nepovoljno odrazilo i na regulisanje njihovog položaja u samoupravnim odnosima u svojim školama. U toku donošenja statuta fakulteta početkom 1966. godine Univerzitetski komitet se znatno angažovao u rasprav r ama o mestu i ulozi, a posebno o obimu nastave predmeta društvendh nauka u ukupnoj nastavd. Pritom su zapaženi krupni nedostaci naročito na višim školama. Akcija UK-a bila je usmerena na to da sc u statutima fakulteta predvidi, a u nastavnim planovima i programima obezbedi značajnije mesto i veći broj časova, pretlavania i vežbi iz predmeta društvenih nauka na tehnićkim i medicitnskim fakultetima, a posebno da se uvedu ti predmeti na nekim v'išim školama na kojima se predviđeni program smatra »dovoljnim« za društveno-ekonomsko i društveno-političko obrazovanje studenata. Rezultat je bio donošenje Ргерошкс republičkih organa o u\x>đenju predmeta Osnova nauke o društvu u nastavne planove. Predmeti su uneti u program, aK kao ni mnoge аксце ove vrste pofcretane ranije, ni ova nije dala Vfeće rezultate. Pre svega, zato što nije bi!a obezbeđena potrebna koordinaoija sa 6dgovrarajućim prosvetndm organima u repubhci, niti se vodilo raćuna o uzrocima otpora uvođenju predmeta društvenih nauka i povećanju njihovog obima koji leže u sistemu raspodele si-edstava od strane Fonda za školstvo, odnosno Zajednice obrazovanja, gde se za osnovni nlemenat uzima broj časova predavanja i vežbi, pa se onda nastavnici bore da u okviru ukupnog fonda časova obezbede što veći broj časova za svoj predmet. Tu leži jedan od uzroka

neopravđanom proširenju obima nastave nekih stručnih predmeta na račtm predmeta društvenih nauka, kao i opštoj tendendji povećanja obim.a nastave. MATERIJALNI POLOŽAJ NASTAVNIKA U proteklom periodu UK SKS organizovao је niz razgovora u vezi sa materijalmm problemima na Univerzitetu, nekim kadrovskim problemima, pitanjima naučno-istraživačkog rada, materijalnog obezbeđenja i stimuliranja studenata itd. Zloupotrebljavana reladja Univerzitet društvo i poslednjih godina često se svodila samo па materijalnu zapostavljenost Univerziteta i nizak standard Ijudi koji rade na Univerzitetu. Materijalni položaj Univerziteta (uslovi za izvođenje nastave, materijalni položaj studenata, lični dohoci nastavnika) nalazio se u toku 1966/67. godine u centru pažnje komunista. Pogotovu je ovo pitanje bilo obrađivano u osnovnim organizadjama nastavnika. Otuda je i prirodno što je UK-a već na pvvom svom sastanku u školskoj 1966/67. godini zaključio da komunisti u Udruženju nastavnika treba da pokrenu određen broj pitanja vezanih za materijalni položai Univerziteta. Shvatajući razmere које је dobila diskusiia o ovim pitani'ma, kao i izvesne tendencije које su se ispoljile u Upravi udruženja nastavnika, sekretarijat UK SK је sazvao savetovanje na kojera je učestvovalo oko 80 komunista nastavnika sa svih fakulteta. Diskusija је dovela do zaključka o potrebi nalaženia suštinskih i dugoročnih rešenia za materijalne probleme s kojima sroo suočeni ali su mišljenja o putevima

i metodima rešavanja ovoga pitanja ostaJa raaličdta. , . Iđejna akcija komunista tako je doprtnela da se, uprkos nekim nastojanjima koja su išla na suiavanje problema time što bi se govorilo samo o ličnim dohocima, materijalnom pitanju Univerziteta priđe sasvim kompleksno. U diskusiji koju је organizovalo Uđruženje, naime, govorilo se: o položaju visokog školstva u celini, o đaljem razvoju samoupravljanja. S tim u vezi, oštro su kritikovani budžetski odnosi i mentalitet 5 naglašavan stav da је potrebno sve učiniti da se ti bdnosi prevaziđu i da se i na Univerzitetu uvede princip nagrađivanja ргеша radu. KADROVSKA POLITIKA I DELOVANJE SK Na zajedničkom sastanku UK SKS i UO SSJ raspravljano ie o naučno-istraživačkom radu i o kadrovskoj politici na Univerziletu. Polazeći od konstatacije da na Univerzitetu ne postoje utvrđeni mehanizmi koji bi omogućili uključivanje studenata u naučno-istraživački rad i izgrađivanje dugoročne naučno-istraživačke i kadrovske politike, materijal, uvodno izlaganje i diskusija obuhvatili su viŠe pitanja... Položaj asistenata na Univeraitetu je specifičan društveno-politički problem. Više puta je isticarb da u sadašnjim uslovima asistenti na Univerzitetu nemaju ni mogućnosti ni dovoljno vremena da se ozbiljno posvete naučnom radu. S druge strane, usled nedovoljno rešenih materijalnih (pre svega stambenih pitania), /а asistente sve više ostaju prvenstveno Beograđani. Potrebe za radnim mestima asistenata treba uskladiti sa potrebama za razvitkom nauke, sa brojem rnlađ ; h talentovanih Ijuđi koji odloze sa Univerziteta, i postepeno prevazilaziti finansijske mogućnosti kao jedini kriterijum za zapošljavanje. Umesto toga, ovakve planove treba postaviti kao osnov z.a finansiranje Univerz;teta. Drugp područje borbe za prihvatanje d realizaciju kriterijuma za koje se SK zalaže bdla je akcija izbora za savete, veća, dekane, ргоdekane. rektora i prorektora. Aktivnost komu-

nista u izborima najbolje je pokazala koliko se shvata promenjena uloga člana, lišena fetiške pozadine osnovne organizaoije. Ističući kao osnovnu pouku sve šire saznanje da se u izbomim telima, posebno u funkciji direktora škole ili dekana sve manje nalazi vlasti i prava samostalnog odlučivanja. SK može sa novim iskustvima da se pojavi na terenu razvoja samoupravljanja. MEĐUMACIONALNI ODNOSI I SK NA UNIVERZITETU Prisutne diskusije o međunacionalnim odnosima dobile su u proteklom periodu podsticaj objavljivanjem dokumenata koji su tom pitanju pokušali da daju karakter političkih sukoba pojedinih nacionalnosti u Jugoslaviji. Pitanju ođnosa mladih prema jugoslovenstvu pritazi se dosta jednostrano polazeći od toga da »među mlađima nema nacionalno zctgriženih« i da »deklarisanje za jugoslovenstvo znači u suštini progresivan protest mladih pro • tiv isticanja ovog prohlema v prvi plam. Studenti su pokretali ovo pitanje sa osnove jedinstvenog prihvatanja razvoja socijalizma sma trajući da se koreni međunacionalnih sukoba i dalje nalaze u birokratizovan : m sređinama koje se povezuju sa nacionalizmom. Da razmatranja o jeziku često imaju karakter veštački stvorene aktivnosti pokazuje i činjenica da »kada se raai, jezik ne smeta*, što sti do sada vrlo dobro đokazivale nmladinske radne akcije. Rađne akcije politički ne mogu biti mevazidene i treba se zalagati za nj ; hovo oživljavanje, naravno, uvek nn hazi i ekonomskog računa koji se može naći. (NASTAVAK PiA 3. STRANI)

POVODOM UKIDANJA KUHINJE U DOMU IVO LOLA RIBAR“

OTVORENO PISMO REKTORU UNIVERZITETA Dr DRAGIŠI IVANOVICU

Dragi druže Rektore, Povod da Vam se obratim je Godišnja skupština stzmEira Studentskog doma »Ivo Lola Ribar«, održana u subotu, 6, januara ove godine. Pored tekućih problema o kojima је bilo reči na ovom skupu, studenti-stanari doma najviše su govorili o situaciji nastaloj nakon prestanka rada kuhinje u ovoj kući. Jedan od stanara, student Pratmog fakulteta Vučko Đukič, рге nego što je i sam govorio o problemu ishrane 615 stanara i opstanka u radnom ođnosu 16 lica која su u kuhinji гаđila, interpretirao ie ovom skuou Vaše reči sa nedavne konferenciie Savera studenata našeg Univerziteta, kada ste obećali da ćete »učiniti sve što је u granicama moeućnosti da se reše osnovni nroblemi studentsikot» stanđarda...« Ja sam übeđen da ne može hiti u Vašu dobru voliu da to obećanie i održite i upravo zato želim da Vam nrikažem rituaoiju nastalu kuhinie u ovom domu. Pre svega, stanari Stuđentskog đoma »Ivo Lola Ribar« svesni su tosa da је u nreuređenie zsrrade u koioi stamtiu investirano nreko Ш miliona starih dinara. oni takođe znaiu koliko ie teško u sadaSniem trenutku nronaći za bilp kakve investiciie. noeotovu htv. »nenrivređne«. niima ie u adantiranom đotou tonliie. svetliie t lenše пето u »starom« ali nikada stanari »T ole« nisu tmali više nroblema oko rpdovn *l ishrane. Sve do konca nrošle Skolske crodine u domu ie nostoiala kuhinia. kvahtet hrane u nosleđ* nj’m mesecima nienog rađa hivao ie sve N)lii a broi ahonenata novećao se na pn»ko hiliadit t>a ie nrvt nuta u ovom domu iednu ooslovnu eodinu završila sa čistim đobitkom. Sve to u ttslovima ko?e su sani f ami orii više navrata nronrlasili nerepulamim i Pretih da će staviti VI »uč u vrata ovoe restorana. Kađa su se usel?av'>li tt renovirani dom stanari su bilt nenriatno imenadeni saznaniem da dotraiala onrema knbmte niie гатепјиаа i da »menza« vi&» neće raditi. 2a nreko 600 ctonara ovop doma i više stob.na ctudenata r akul f «ta na tai naćin tiastaia ie veoma nennvotjna situacija u noR’eđu ishrane Oni su sađa na kuhinju (NASTAVAK NA 2. STRANI)

STUDENT ими mi 9. јаппаг 1968. ћ l S_ LIST - 6EOGRADSKIH STODENATA 3 f OVCM BROIU; • O POLOŽAJU, PROGRAMU I TAKTICI SAVEZA STUDENATA Str. ♦. • KONTRACEPCIJA, ABORTUSI I STUDENTKINJE Str. 5 9 PROF. DR RADOMIR LUKIĆ: MORALNI SUKOBI U NASEM DRUŠTVU Str. « t HERBERT MARKUZE: PROB LEMI REVOLUCIJE Str. 9 9 KAKO SU ŠPANSKI STUDENTI »PROSLAVILI« FRANKOV ROĐENDAN Str. 10 • ARHITEKTONCI SPREMAJU DIPLOMSKI U »FRI2IDEv RU « stn 11 J