Student

(NASTAVAK SA I. STRANE) Naravno slika nije ovako craa kako na prvi pogled, prema ovom opisu, izgleda. Samo mali deo omladiine, čak i u najrazvijenijim zemljama, zaista je ovakav kako je ovde opisan. Nasuprot tom delu omladine, jedan drugii dco, verovatno takođe, mali, bar u razvijemm zemljama, nije u krizi ili je u sasvdm neznatnoj krizi jer ili prihvata ustaljene društvene vrednosti u potpunosti ili ih odbacuje, ali razvijajući nove u istom pravcu i duhu Što u stvan znači da ih u suštini prihvata. Treći deo omladine, i svakako daleko najveći, nalazi se u sredini, više ili manje se približujući jednoj ui drugoj od dve krajnosti. Kriza ovog dela je da leko jača no onog dela koji uglavnom pmhvata postojeće vrednosti, ali je opet daleko manja od one koja vlada onim radikalno negatorskim delom omladine. Međutim, kao i uvek kada je reč o pojavama koje nisu statične nego se kreču, suštma nije u sadašnjem stanju, nego u tendencfljama kretanja. A te tendencije su jasne, lako nedostajii tačndji i obimniji podaci, izgleda nesumnjivo, naročito u razvijenim zemljama, a donekle i u nerazvijenim, da postpu tendencija brzog uvećavanja onog dela omladme koji se može označiti kao negatorski, za koji smatra da je u velikoj krizi. Cesto su P<>daci u tom pravcu i alarmantm (novecanje knmi naliteta narkomaniie, polnih ozopačenosti, samoubistava itd.). Zato je opravdano dokle će tako ići i moze li se taj razvoj zaustaviti Da bi se na to odgovonlo, mora se. narav no, pokušati da se otkriju uzroci ovakvog stanja. xin U vezi s ovim postavlja se i problern vaspitanja omladine. Mnogi smatraju da. je sistera vaspltanj'a rđav i da bi njegovim poboljsanjera inoglo da se suzbija asocijalna kultura omladine i da se ova kultiviše sbcijalnom kulturom. Cini nam se sasvim očiglednim da su ovakva gledišta samo gole zablude f> iako dobronamerne, Niti je moguće vaspitanje ucmiti oraKčijim od suštine kulture koja se pomocu niega prenosi na omladinu. niti je moguce njime usaditi u omladinu neku drugu kulturu otl one koja odgovara datom društvu. Drugim rcuma, vaspitanje se daleko najvažnijim svojim delom vrši upravo u procesu rada i u drugim društvenim procesima u kojima omladma igra jdređene uloge, a ne u formalno vaspitnom (po pravilu školskom) procesu, a kultura i vrednosti koje se vaspitavanjem ukazuju nužno su onakve kakve odgovaraju datim društvenim procesima. No, ovde je termin »vaspitanje« shvaćen u drugom značenju od onog koje smo mi dau u početku, i koje nas prvenstveno zamma. Ovde je, naime, vaspitanje shvaćeno više kao obrazovanje sticanjem znanja a ne kao izgrađivanje socijalnog karaktera u bčno.ti, kako smo ga mi odredili u početku. S toga cemo razmatrati problem vaspitanja u ovom smislu. Kao sastavni deo i istovremeno aktivni čimlac kulture vaspitanje treba da datu kulturu tako usadi u omladinca da se u njemu razvije sklonost da bez naročitog napora volje, s Pon* tano, a uvek pouzdano, postupa onako kako oa njeea zahteva odnosna kultura. U tom smislu vaspitanje je uvek funkcionalno u odnosu na kulturu tj. na osnovne radnje i druge Pfocese u društvu u odnosu na koje je, opet, funkcionalna sama kultura.

Ne može se poreći da se ovakvo vaspltanje i ostvaruje u savremenom društvu, da se omla* dina vaspitava u tom duhu, i da ono uspeva da stvori takve ličnosti i karaktere koji relativno tačno cdgovaraju njegovoj asocijalnoj kulluri. I to ne samo zato što je samostalni vaspitni proces (prvenstveno u ško'ama) tipiziran, standardiziran, vršen od Ijudi koji ga, kao i svaki radni proces, ne uzimaju kao svoj lični, nego kao otuđen, nego i zato, i prvenstveno zato, što neposredni društveni, radni i drugi procesi u kojima omladina učestvuie, ili ih posmatra, istovremeno i vaspitavaju tu istu omladinu u datom, asocijalnom pravcu stvarajući takve ličnosti i karaktere asocijalne koji će doprinositi lakšem toku osnovnog radnog procesa koji ima asocijalan karakter, kao i celog društva isto takvog karaktera. XV ZakljuČak iz svega ovoga u pogledu uspeha u rešavanju pomenutih omladinskih problema s težnjom da se omladina podruštvi na društveno i Ijudski pozitivan način, da izgradi sopstvenu socijalnu kulturu i usvoji nove, ali Ijudskije vrednosti od starih i da se vaspita u razvijene, bogate ličnosti i čvrste karakterc koii će nositi takvu kulturu, —• taj zaključak izgleda dosta pesim'stxan. Zaista, ako savremeno industrijalizirano, urbanizirano, mehanizirano i robotizirano društvo nužno sobom no si postvarenje čoveka i asocijalnu kulturu, a uporedo s tim i vrednosni nihilizam i odgovarajuću ličnost i karakter u čoveka, i ako je delovanju takvog društva u tome pravcu osobito podložna omlađina, šta se tu još može učiniti da se problem oraladine reši? Svakako da ne može mncgo, a osobito ne odmah. Treba strpljivim radom prevazići kvo društvo, a to će trajati dugo. Ipak, može se dosta učiniti. Prvo i osnovno što sc neizbežno može i mora učiniti jeste da se priđe organizovanom i sistematskom uključenju omladine u odgovarajući radni proces, i to od najranijeg detinjstva. U tom pravcu treba preduzeti sve mere, budeći odgovarajuću inicijativu i pomažući na svaki način sve napore i mogućnosti u tom pravcu, počev pre svega od porodičnih pa preko naseljskih, raznih užih društvcnih organizacija itd., sve do opštedruštvenih napora koji će morati da nadoknade ono što drugi, uži napori ne mogu postići. Razumljivo je da škola i omladinska organizacija moraju u ovome da nose jedan od glavnih tereta. One mo raju biti pretvorene, što hitnije i što potpunije, u prave Ijudske zaiednice. Samim lim otpada svaki strah od glajhšaltovanja i »prania mozgova« putem strogog organizovanja. Omladina mora u okviru svih ovih oblika organizovanja ili zajednica da bude što slobodnija da bi što potpunije bila čovek i izgradila sopstvenu socijalnu strukturu i odgovornost i vaspitala samu sebe. Ima bezbroj radova koji se mogu organizovati kao pravi društveni omladinski rad, i s veoma malo sredstava. To važi pre svega, naravno, za školski rađ, kon mora postati pravi društveni stvaralački omladinski rad. To isto tako važi i za zabavu. Treba što pre izvući omladinu iz pasivne, mehanizirane masovne zabave kakva je sad i uvesti je u stvaralačku aktivnu zabavu. Na ovaj način se u omladini može stvoriti bar toliko socijalne kulture i pozitivnih Ijudskih i društvenih vrednosti da ona mogne shvatiti nužnost, ali i mogućnost uspeha borbe protiv postvarenja savremenog čoveka i asocijalne kulture i nihilizma, kao, naravno, i vrednost takve borbe za sebe. Jedino se tako omladina može mobilisati da svim snagama krene u bor bu za stvaranje novog dmštva. A to novo društvo je ne samo moguće nego njega nužno donosi isti onaj razvoj proizvodnje koji je doveo i do sadanjeg postvarenog društva. Razvoj nauke i tehnike donosi oslobođenje od pokretne trake i neljudskog postvarenog rada, kao i od džinovskih radnih zajednica. On otvara nove mogućnosti za stvaralački rad koji će se osećati kao potreba u stvarnim, relativno malim Ijudskim zajednicama. On će učiniti mogućnim ponovno okupljanje porodice i drugih prisnih Ijudskih zajednica, u kojima će čovek opet biti svoj i puna ličnost, koja ima samostalnu i neponovljivu vrednost. On će doneti savlađivanje grubosti robno-novčane privrede i tržišta i mogućnost razvijanja svih Ijudskih sposobnosti i potreba. Ljudi će ponovo imali potrebu za Ijudima kao Ijudima u jednoj Ijudskoj sredini, razvijenoj po Ijudskoj meri, ponovo uklopljenoj u prirodu razaranjem čudovišnih megalopolisa, Sve se ovo može rnnogo brže postići ako se mobiliše omladina. I zato treba rešavati njene probleme i izbaviti je iz krize u koju je za' Pa (fršITEGRALAN TEKST PROFESORA LUKICA OBJAVLIEN JE U CASOPISU SOCIOLOGIJA« BR. 1) 1968. DELOVE KOJI SU OVDE OBJAVUENI IZABRALA JE REDAKCIJA) prof. RADOMIR LUKIĆ

Cma Gora je u cjelini nerazvijeno područje sa veoma prisutnom negativnom tradicijcm i starim shvatanjima. Industrija je pcčela da se razvija tek posle rata, a uslovi za bavljenje pcljoprivredom i život na selu veoma su skromni. Zbog svega toga je u čitavom posleratnom i>eriodu, pa i danas vrlo izražens težnja mladih za školcvanjem. Zato nije ni nailo slučajno što je školska omladina kod nas najbrojnija i što ona predstavlja gotovo pclovinu ukupnog broja mladih u Cmoj Gori. Tako brz porast brcja mladih koji se školuju zahtjevao je i brzo proširenje školske mreže i izgradnju novih školskih ustanova. Po tome smo iznad jugoslovcnskog prosieka, ali baš tu se suočavamo sa ozbiljnim problemima jer ne možemo da obezbeđujemo produžetak školovanja na drugom stupnju svima onima koji završe osnovnu školu. SELA BEZ MLADIH LJUDI Nagli razvoj industrije poslije rata i proširenje školske mreže uslovili su izrazito jaku migraciju omladine sa sela u grad. Poljoprivredna imanja su masovno napuštana, čak i ona koja bi mogla da pruže pristojne uslove za život. Mi ne možemo obezbijediti uslove za školovanje ili zaposliti u industriju sve one koji to žele jer nam realnc mogućnosti to ne dozvoljavaju. Međutim, upravo tu nailazimo na nerazumijevanje i neshvatanje, U ovoj republici čitava sela su ostala bez omladine. Na prste se mogu izbrojati ne samo omladinci, več i oni ispod 35 godina starosti, koji se bave zemljoradnjom. Upravo taj sukob između želja mlade generacije u Crnoj Gori i materijalnih mogućnosti Republike predstavlja jedno od značajnih pitanja koja treba da rešava Savez omladine. Tu se prije svega radi o prevazilaženju određenih shvatanja koja su se formirala u protekle dvije deccnije. Put za rešavanje ovog problema ne vidimo u vraćanju omladine iz grada u selo, ali je sigurno da će poboljšani noložaj poljoprivrede uticati na smanjenje pritiska i migracije omladine iz sela u grad. Međutim, i porcd naših insistiranja, sporo se prilazi usaglašavanju programa u osnovnim školama i potreba i karakteristika privredne djelatnosti u tom području. Područje Cme Gore pogodno za poljoprivredu geografski je malo, ali se ištiču tri specifične oblasti: planinska.

Kao što je poznato, u našem današnjem društvu živi nekoliko generacija; a) stara generacija koja je gradila predratno društvo, b) generacija koja je udarila temelje novom društvu, c), srednja generacija, koju su neki književnici, po mom mišljenju opravdano, narvali »izgubljenom«. To je generacija koja je bila previše mlada da bi uzela aktivnog učešća u ratu i revoluciji, ali previše stara da bi se uključila u posleratni, osobeni mirnodopski oraladinski način življenja, d) brojne posle rata rođene generacije. Izrazom »prekobrojna« generacija želimo da označimo problem mlade generacije u našem društvu danas. Međutim, problem »prekobrojnosti« je mnogo složeniji i ne odnosi se samo na mladu generaciju. Postoji i problera »prekobrojne« ili »suvišne« stare generacije koji se po, našem mišljenju odnosi na: a) grupu prerano ostarelih i iznemoglih, u predratnim, ratnim i posleratnim teškim uslovima života i rada obogaljenih radnika koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove za povlačenjc iz aktivnog života. b) grupu bivših boraca, mcđu kojima ima i relativno mladih Ijudi'. koji su, mada materijalno dobro obezbeđen:, svoje prinudno povlačenje iz aktivnog života doživeli kao tešku ličnu tragediju.

srednja i primorska. Svaka od tih oblasti ima svoje osobenosti i od toga zavisi i način angažovanja omladine. Zatim, još uvijek su nam vrlo skromni rezultati u jačanju društvenog sektora u poljoprivredi, razvijanju kooperacionih odno* sa i jačanju zemljoradničkdh zadruga. NEBTAJU PREDRASUDE O NEKIM ZANIMANJIMA Značajnu perspektivu za veliki dio mladih ne samo iz Cme Gore, već i iz drugih podrucja, mi vidimo u razvijanju turizma i svih djelatnosti koje turizam prate. Uslužne djelatnosli u Cmoj Gori su izrazito nerazvijene. Dugo vremena se na te poslove gledalo sa podcjenjivanjem. Bio je jako razvijen činovničk; mentah; tet, želja roditelja da im dijete zavrsi skolu i radi u kancelariji. .. . . . , . Novi procesi vrlo brzo mijenjaju ta stivatanja i lome otnore. Trgovinske, ugosfiteljske i đruge stmčne škole koje spremaju kadar za uslužne djelatnosti i koje su nam do pnje dvije godine bile takoreći prazne, već danas ne mogu da prime sve one koji bi željeli da ih pohaaaju. Problem ženske omladine na selu, naročito u zaostalim podmčjima, moći će donekle da se riješi intenzivnijim razvojem domace radinosli kao značajne djelatnosti u razvoju tunzma. Kedovnije organizovanje zđravslvenih, domaćičkih i raznih dmgih tečajeva biće najenkasniji put za bržu emacipaciju i prosvjećivanje ovog dijela omladine na selu. Razumljivo je da će se svi ovi procesi brže odvijati ukoliko naša mlada industnja nađe svo je mjesto u jugoslovenskoj pa i široj podeh rada. Da bi se to uspješno ostvarilo, potrebno je riiešiti problem saobraćaja i povezivanja crnogorskog podmčja sa ostalim krajevima nase zemlie. Moram reoi da je u redovima omlad'.ne, i samo omladine, veoma prisutno uvjerenja da brži razvoj Cme Gore i njeno »tzvlacenje« iz zaostalosti ne može biti uspješno rešeno bez izgradnje pmge Beograd Bar. Istovremeno, znatan broj omladine polaže velike u izgradnju aluminijumske industrije u Crno.i Oon i vidi svoju perspektivu u nizu djelatnosti koje bi ova industrija povukla za sobom. NEZNATAN UTICAJ STUDENATA O problemima školske omladine govori se u kongresnim materijalima i zato ih ne bih poseb no isticao. Htio bih samo da kažem da smo se poslednjih godina suočili i sa pitanjem škola 111 stupnja. Naime, još od ranije u Crnoi Gon su postojale dvije više škole, a prije neicoliko aodina otvoreni su u Titogradu Ekonomski i Elektro-tehnički fakultet. Formirana je studentska organizacija. Međutim, moram da kažera da su u životu Titograda studenti nedovoljno pnsutni, da se njihova organizacija nedovoljno osjeća. Djelimično tome je razlog i nepostojanje tradicije i razvijenih oblika aktivnosti koji postoje u univerzitetskim centrima, ali razlog treba tražiti i u neorganizovanosti i odsustvu fk> trebne volje i smisla za kolektivni rad. Normalno je da kritiku koju njima upućujem treba shvatiti i kao kritiku nas iz Saveza omladine. Morao bih da istaknem kao pozitivne pokušaje koje čini mlado kultumo-umjetmčko drustvo »Mirko Srzentić« koje sačinjavaju studenti ova dva fakulteta. BRANKO KOSTIC, PREDSEDNIK CK SAVEZA OMLADINE CRNE GORE Problem »prekobrojna« mlade generacije, pored demografskog aspekta tj. činjenice da u aktivan društveni život stupaju brojnije, neposredno posle rata rođene generacije, i ekonomskog tj. činjenice još uvek vidno izraženog materijalnog siromaštva, ima i svoj širi društveni i rekao bih fiziološko-istorijski aspekt. To je problem revolucije u kome je jedna generacija uzela na sebe istorijsku misiju da revoluciju dovede do kraja. U takvoj društveno-kultumoj klimi deo mlade generacije »usled nedostatka revolucioname prakse i iskustva« javlja se u izvesnom smislu kao »suvišan«. Od davnina poznati sukob generacija u nas je modifikovan određenim istorijskim okolnostima našeg razvoja, a mogućnost njegovog dmštveno-pozitivnog razrešavanja je prigušena specifičnim tipom društvene organizacije u kome je pojedinac, tj. radni čovek pozvan da i naj: krupnija dmštvena pitanja rešava na »svorae radnom mestu« u okvim samoupravljanja, Manifestna slika ovog stanja je vrlo korapleksna. Jedna od najuočljivijih manifestacija jeste polilička apatija i rezigniranost jednog dela mladih i izražen karijerizam jednog dela aktivista s jeđne strane, i »krvavi dinarski realizam mladih«, s dmge strane. Problem se manifestuje i kroz nejednake startne pozicije mladih koje su uslovljene dmštvenim položajem njihovih roditelja, kroz ograničene mogućnosti zauzimanja dmštveno-odgovoraih položaja stvaralačku primenu i korišćenje stmčnih znanja stečenih u procesu dmštverio-pofesionalnog oblikovanja, ograničene mogućnosti sicanja osnovnog i profesionalnog obrazovanja i nemogućnost zaposlenja. Međugeneracijski konflikt u našem dmštvu komplikovan je i latentnim konfliktom između razvijenog industrijskog severa i zaostalijeg agramog juga, kao i kultumim konfliktom koji se naročito manifestuje u pojavama nacionalnih i religioznih isključivosti. Dmštvcno-kultuma situacija u kojoj se nalazimo, u nekim svojim aspektima, predstavlja vidno izraženu krizu revolucioname svesti. Vidljiva je idejna konfuzija pod kojom podrazumevam mnoštvo protivurečnih stremljenja i uticaja i prilično odsustvo dugoročnih idcala i ciljeva. Umesto aktivističkog, revolucionarnog radikalizma dmštveni život u značajnoj meri nosi karakteristike polukonzervativnog reformizma, pojedinačnog i gmpnog egoizma, pasivizacijc i privatizacije. MIROSLAV RADOVAVOVIC (IZ TEKSTA OBJAVLIENOG U CASOPISU »SOCIOLOGIJA« BR. 1/196«)

osnovni proMemi ondodine: poAušivljeoje, usvnjanje kulture, vospilnnje

Brige cinegorske omiaine

ProMem „preMiojne" generacije u snvremenom Jugoslovenskom drušivo

Strana 2

STUDENT

1968/5