Student
ugodni
razgovor
Mira, Senja, Maja, Ajša, Nataša, Lidija, Vera, Mila bdile su, pre nekoliko dana gosti naše Redakcije. To popodne razgovarale smo 0 studijama o gradu u kome živimo, o društvenoj aktivnosti i afirmaoiji žena, o ženskim časopisama, o svim onlra stvariraa koje ćdne naš život i o kojima beogradska studeantkinja 1 inaće ćesto razmišlja. Razgovor je bio »ženski« ne sarao po temama vec i po stilu gla* san, pun digresdija, povišenog tona i dug, ali pre svega prijatan i neposredan. Devojke su govorile o svojim ličnira iskustvima, ali se čini da ono što su rekle karakteriše razmiiišijanja, dilcme i raspoloženja i ostalih kolegiinica. Sve devojke dobro parate prve dane na univerzitetu. Tada su bile pred problemom: kako ući u novu sredinu, osvojiti je prinodnošću, Šarmom, samouverenošću ? Izvestan strah od nepoznate atmosfere u fakultetskim aulama Beograđanke oblčno pokušavaju da nadvladaju slobodnijim ponasanjem, uobraženošdu, čak blaziranošou. Zuto se većina devojaka iz unutrašnjostj, posle tog prvog susreta, oseti podređena, obeshrabrena svojom »provincijalnošču«, Posle prve zbunjcnosti te devojke počinju da se prilagođavaju i to najpre garderobom. U osvajanje »beoeradskog ndvoa« stuclentkinje polaze pieko novih haljina, dpela, kaputa. Prva godina je teška za sve nas. Ali več na dmgoj, svi se ponašamo sponlanije i prdsnije. Devojke doc unutrašnjosti više se ni po spoIjašnjem izgledu ne razlikuju od Beograđanki. Casovi i ispiti uverili su nas da smo svi u jednakoj pozici jd, da se potvrđujemo preko stvarnih, stmćnih, intelektuainiih vrednosti.
Ipak, devojke iz unutrašnjosti rado se drže svojih malih, »zavičajnih« gmpa. Njih pr« svega vezuje isti način života, zajedaičke brige zbog malih stipendija i kredita, napor da se odvojenost od kuće pretvori u stvamu samostalnost, borba da se opstane u velegradu, da se on osvoji, A problema ima svakojakih, Stanujem u jednoj otmenoj, velikosrpskoj porođici. Sve vreme krijem od gazdarice đa sam Muslimanka. Ako jednog dana to nekako sazna, saiguma sam da če mi dati otkaz. Teško je živeti u studentskim domovima u kojima se svaki čas kvare tuševi, teško je pra-. titi modu sa stipendijom od tridesetak hiljada, kupiiti ulaznicu za svaku priredbu u Beogiradu koju bi devojka želela da vidi. Ali studentki* nje se ne žale. Bar ne toliko koliko mladiću Chie su, izgleda, strpljlvije i vrednije. I na, kraju uglavnom izlaze kao pobednice. Samo mali broj njih želi da se sa dlploraom vrati u svoj kraj. PREDRASUDE NA SVAKOM KORAKU Razgovor je postepeno prešao na angažovanje studentkinja u raznim fakultetskaim aktivnostima, na njihov rad u društveno-političkira orgamizacijama. lako je i ovđe potrebno jedno vreme za upoznavanje i prilagođavanje, devojke u prinoipu prihvataju ovu aktivnost kao nešto prij-odno i potrebno. Međutim, ima dosta prepreka ponajviše spoljašnje prirode zbog kojih se studentkinje često povlače. Pre svega tu su malograđanski nazori, provincijski duh, predrasuda da »politaka nije za žene« i slična rezonovanja. Evo samo nekoHko primera kojc su devbjke ispričale: Sukobi nastaju prvo u poirodici. Več nekoliko godina ne mogu da ostvarim svaju žeIju da postanem ćlan Saveza komunista jedino zato što su moji roditelji energično protiv toga. Poštovanje prema njima nalaže mi da se bar još neko vreme ne usprotivim, - ... • ,, 4 .. , Većina nas vaspitana je u patrijarhalhim porodicima gđe je pravdlo da muž. bude ne samo obrazovaniji več i dmštveno uvažehiji od žene. Ma kako se naši mladići sada ppnašali, sigumo je da ni jedan od njih ne bi rado pristao da za njega jednog dana kažu samo; »Ah, on je muž Savke DapČević-KuČar«. Na zboru studenata na Ekonomskom fakultetu predsedavajuoi je nekollko puta pitao da li neko hoće da obavlja jedan određeni posao. Konačno, dobrovoljno se javila jedna devojka. Mladlći su joj zviždali i vikali: »Ua, karijerista!« Nije mali broj onih koji misle đa ođ dmštveno-političkog rada devojka ogmbi, da na sastanoima gubi ženstvenost i šarm. Postoji ! krilatica; »Ako ne uspe kao žena, uspeće kao sifražetlđnja«. Tako se, čak i u studentskoj sredini u kojoj su po obrazovanju i preduslovima za dmštvenojpoditičfci rad svi jednaki, lakše prihvataju muškarci jer se smatra da su probojniji, auto* ritativnirjl, cnergičniji. Osim toga, devojke se žale da se na fakultetima isuviše insistira na tome »šta je ko ranije radio«, na karakteristici iz srednje šfcole. One misle da bi sve organizadje na univerzitetu trebaio da budu otvorenije za sve devojke koje imaju stvarnd interes da u njima rade, t I STRUCNJAK, I MAJKA, I DOMAĆICA * KAKO BITI DOBRA U SVEMU TOME No, na fakultet se dolazi pre svega da b! se učilo. Sta devojke misle o sebd kao Dudućim stmčnjacima? Savremena žeoa dobila je mnogo novih o baveza, a da io| ni one osnovne nisu u dovoljnoi meri olakšane. Misleći o sebi kao zaposle* noj ženi, domaćici, supruzi, majci devojke unapred sumnjaju da će sve svoje dužnosti moći da obave podjednako dobro. Nedovolian životni standard, nerazvdjenost senrisnih službi, problerai sa obdaniištima i produženim bo ravkom dece u školi onemogucuju svako veće profe&iomalno i dmštveno angažovanje žene, Nemoeućc ie biti poznati stmčniak, dmštveni radnik, dobra majka,,idealna žena i nasmejana i lepa u četrdesetpj gođmi. A, cto, fcod nas je još uvek populama izreka; »Ženi je nedopustivo da ne bude lepa, muškarcu da bude glup«. Pa ipak, devojke nisu obeshrabrene svojom perspektivom. Na fakultetima ih je svakim danom sve više. Cak im smeta što se fakulteti još uvek dele na »muške« i »Ženske«, Što se često sa predubeđen jem govori o ženama piscima, rediteljima, naučnicima. Nisu one razmažene i ne očekuju od dmštva da im pomogne pre no što mu same neštp pruže. Pokazalo se to i u razgovoru o ženskim časoDisima. De\ r ojke smatraju da je našoj ženi, bila ona studentkinja, domaćica, slvižbenik ili sve to zajedno neophodan pravi ženski časoois koii bi se bavio njenim stvamim problemima. Čak i, verovatno naičitanjji, Politikin »Bazar« preoisuje strane časopise name njene ženama iz »koje samo sede uz televizor i kukičafu«. Rubrike tina »Tntimnih razgovora« nosehno se komnromiituju ier pisma ne daju dovolino podataka za ozbiljan razgovor i savet stručnjaka. TRAGOM PRIČA - TRAGOM TRAČA
U »GAJRETU« 5
»Gajret« nije samo jednom b o povod da o njemu pišemo, niti su studentkinje iz ovog doma samo jednom negodovale zbog loših uslova koje im za 4500 dinara mesečno nudi nesumnjivo najlošiji student* ski dom u gradu. Prošle godine, u februai*u, posetili smo devojke koje žive u »Ga|retu«. Ved tada se pokazalo da je renovuanje zgrade višc nogo neophodno, a bilo je i mišljenja da zgradu treba srušiti pošto je skoro nemogitće popraviti sasvim trošne i dotrajale električne i vodovodne instaia dje. Studentkinje su se žalile na nedostatak osnovnih uslova za održavanje higijene, na sobe &a velikim brojem kreveta (sobe koje ni jednom nisu okrećene za poslednjUi nekoliko godina). na slabo zagrevanje prostorija, na neđovoljan broj pegli l rešoa, na nedostatak prostora za sušenje rublja. Ovih dana ponovo smo posetUi stanar ke »Gajreta«. Sa žaljenjem konstatujemo da še ništa bltno nije promenilo. Dod'Uše, zagrevanje prostorija jc bolje, u domskom klubu stari televizor zamenjen je novim, u kvpatilima svakodnevno rade bojler. Pa 1pak, kupanje ie dozvolieno samo subotom. Zidovi su ostali neokrećeni, sobc sa osam I devet ležajeva ! dalje postoje, rublje se još
uvek suši po hodnicima, mačke se slobodno šetaju stepeništem. (Bolje mačke nego pacovi primedba urednika). Studentkinje se još uvek nadaju da će ih se neko uskoro setiti, a one koje ovde žive od početka studija kažu rez gmrano da su se navikle na postoječe uslove i da im više ništa ne smeta. Uostalom, bne će uskoro i diplomirati. Uzgred smo porazgovarali i o ishrani u studentskira menzama. Mnoge devojke nezadovoljne su jednoličnom, često nekalaričnom hranom, tako da pored 14000 dinara koje uplaćuju mesečno za ručak i večeru rnoraju da obezbede »fond« za dopunsku ishranu, I pored izdataka za potrebe lične higijene, koji su veći od onih koje imaju mladiči, nađe se novac i za pozorište i koncorte, pa i za igranke. Studentkinje kazu da su ih kreditT »spasl’«. Da niih nema, pola ih ne bi stuđiralo. Bilo bi dobro, primetile su, đa portirsku službu u domu preuzmu studentkinje kako bd i na taj načan nešto zaradiie.
NIOEVOIKE Z
Kaikvi $u ođnosi Između mladića i devo* jaka u Studentskom gradu? Kako se slažu d kaiko žjvc? Devojke ćesto zameraju mladićkna nekorektno ponašanje, dobacivanje, grubosti, žale se da ih pijani noću bude i uznemiravaju galamom. Ali, u poslednje vreme slične primedbe dolaze i sa druge strane. Mladlći tvrde da devojke, pod velom mraka i anonimnosti, odgovaraju istom merom. Želeli smo đa saznamo pravo stanje stvari i posetiii smo Studentska grad sa pitanjem: »Sta zamerate devojkama iz Studentskog grada?« Prvi blok: M. S., student Mašinskog fakulteta: Devojke se često žaJe da smo drski, bezobrazni, da mnogo psujemo. Neke od njdh sknaju suviše visoko mišljenje o sebi, pa ne vide sopstvene nedostatke. Mislim da Hm nedostaje neposrednosti, komunikativnosti i topline u odnoslma sa nama. B. H. ( student Filološkog fakulteta: Jezik psovki nije za devojke. A ovde od njih i tO možete čuti. Cesto sam iznenađen kol'ko malo devojaka poseduje onaj rafiniraniji, intelektualniji, ako hoćete onaj produhovljendjd odnos prema životu, Ijubavi, svetu uopšte.. Z. P., student Međicdnskog fakulteta: Neke devojke privržene su još uvek malograđanskim zastarelim shvatanjima.
Drugi blok: B. S., studeut Fannaceutskog fakulteta: Većina mladića prooštro ocetnjuje po našanje devojaka. Poznajem veMJd broj ozbiljnih, vredmh koleginica. U cd.ni, nemam šta da ira zamerina. 2. S., student Pttrxxino-matematičkog fakulteta: Devojke su postale suviie slobodne u ophođenju preraa mladidima. Cesto nam dobacuju nepristojne reči, ponašaju se nedolično. Mi takve devojke ne volimo, ne možemo da ih poštujemo. • -rncjcu; ...■jLi M'i »jrru Troćd btok: R. L., student Filozofskog fakulteta: Lošc glasove o devojkama prenose obično oni mladića koji ne umeju da uspo stave dobre odnose sa njima. Ist aa, Lma i »problematičnih« devojaka. Međutim, to su obično ilegalke koje probave mesec-dva u Studentskom gradu i ne razmišliaju o ugledu doma i ostaiih s\ojih kolegmxa. • * • Izgieda da su u pravu i jednJ i drugi. Ove jeseni devojke su odbile da dele dora sa mladićima. Možda bi, ipak, zajedničko stanovanjc slvorilo mogućnosti da disciplina buđe bolja, da se studenti i studentkinje bolje razumeju, da se više poštuju.
DOBRI IEKJkRI flg
Jedno vreme u studentskoj javnosti dosta se govorilo o broju abortusa među studentkinjama, a podaci su se dramatizovali te je izgledalo da je to najglavnaji problem devojaka na Univerz totu. Zdravstveno osoblje Studentske poliklinike žaldlo se na nizak nivo zdravstvene kulture studentkinja i njihovo ustručavanje da im se obrate za stručne savete i pomoč. S druge strane, čulo se da studentkinje nerado idu kod ginekologa jer su doktori nepredusreUjivi, a atmosfera u čekaonici, zbog mladića koji ih neprijatno zagledaju i komentariiu dok prolaze, nepodnošljiva. Otišli smo u Studentsku pol kliniku i razgovarali sa devojkama koje smo zatekli u čekaonici pred ordiinacijom ginekologa. Lj. M., studentkinja Više pedagoške škole: Kod ginekologa dolazim redovno. Ovde uvek radi dr Smiljka Pišteljić. Ona je divna! Mislim da svaka studentkinja koja ovde dođe može ujoj u potpunosti da se poveri... G. S.. studentkinja Ekonomskog fakulteta: Dolazim već nekoliko puta i uvek me stav dr S. Pištdjić ohrabri. Sve vlše devojaka odlučuje da se ovde pregleda I leči, Ponekad je ćekaomca premala za sve nas. V. P., studentkinja Pravnog fakulteta: U ovoj ordinadji vrše se ginekološki pregledd, a tu su i Savetovalište za kootracepciju i Savetovalište za trudnice. U prvi mah to izgleda nezgodno, aii se uvek nađe rešenje. Uostalora, zahtevi su jedno, a mogućnosti drugo. M. R., studentkinja Tehnološkog fakulteta: Zašto tražiti probleme tamo gde ih nema! Gužva je kod svakog doktora. Mislim da je oko svega toga stv r orena fama koja je posledica iz\ r esne primiti\TK>sti devojaka, a možda i njihovog straha. Znači, ovde n'jje ni »opasno ni nepriiatno. Pa ipak, jedan broj devojaka smatra da bi bilo vrlo korisno kada bi ekip>e medicinskih stručnjaka posećivale devojke u studentskim đomovima i sa njima razgovarale o seksualnoj higijeni, kontracepdji i lečenju ženskih bolesti.
1963/8
SIUDENTKINJA
Strana 11.