Student

Starateljska ideologija

'jfttfevojk e se Žale ito ne mogu da im dolaze mladlći. A naročlto se žale one koje nemalu mladlća«. Ova mala, banalna izreka koju sam čuo pre neko veče nosi u sebi formulu onog neobjašnjivog »omladinskog« stremljcnja i nemira. Mladi Ijudi su van kontrolc proizvodnih sredstava, oni »ih nemaju«, ali se ponašaju kao da ih imaju. Uznemireni su za sudbinu druStva, za njegove uzuse i način proizvodnje, a u stvari smešteni su u nekom beskrajnom polju dokle ne dopiru železne poluge proizvodnje. I čovek bi se mogao decenijama čuditi omladinskom nemiru, i pitati se: za ime sveta šta je njih briga hoće li u društvu biti slobodc ill demokratičnosti, kad su ionako van proizvođnje i van istinitih supstancijalnih okršaja. U nekim klasično buržoaskim člancima iz tridesetih godina upravo sam takvo Čuđenje i sreo. Omladino, poručivao je brižni staratelj, vaŠe je da učite i da čekate, okanite se politizirania. Nemate produkciona sredstva u rukama, bez diplome ste, i zato će vas to vašc omladinsko stremljenje i nemir, ta vaša liberalističko-demokratska pomama zavesti na put lenjosti, nećete diplomirati i postaćete duhovnl proletarljat. Definicija je precizna; demokratična, leva orijentacija koja vas irnutra tera da se brine* te za produkciona sredstva i njihov poredak, i to pre nego što ih imate, neće vam ih pružiti. A ako budete deshi, tvrdoglavi, mračnjaci, čovekomrsci i kompletno indiferentni prema produkcionim sredstvima i njihovom porelku, dobićete brzu i laku kontrolu nad produkdonim sredstvima! To je isto ono Što se u dugim pubertetskim noćima pripoveda o devojkama. Tad erotski najobrazovaniji mladić svom društvu u sencl rascvćtalih lipa, u junske večeri objašnjava da do devojke neće doći onaj uspaničeno željnt Šizik kome je »mnogo stalo«, jer cure vole frajere. A kad vide tvoju nervoznu, drhtavu strast uplaše se. Jer, nastavlja on, devojke traže sigumost. One traže Ijubav, i ti im je i nudiŠ, ali si je sakrio, jer si ispred svoje Ijubavi postavio stravu. A tvoja pečal nije nikom potrebna. Da bizamost ovog poređenja dovedemo do kraja. starateljska Ideologija omladlnskog odgoja, posmatra proizvodna sredstva kao nekakvu čudljivu đevojku, hlad.ui, nekultumu i neobaveštenu o dvostrukoj prirodl srca i duše, o njenlm sakrivanjima i Istlnama. Starateljska Ideologlja jeđnostavno brka proizvodna sredSlva i kontrolore proizvodnlh sredstova. Ona je izmcšala stvaraoce i cenzore. Ona omlad'ni namenjuje život u takozvanom pripravničkom sektoru gde se nalaze samo apstrakcije. Ona je čak umela da stvori ckonomsko-istorijski fenoraen fizičkog rada za mlade, ali koii nece biti konkretan, već će se mmeno presijavati, zavodljiv i privremen, na suncu zaslugokratiie. Umela je da stvori apstraktni fizički rad. Starateljska ideologij? kao tipično državistička m'sao, deli društva na sektore, pa je isparcelisala i tai sektor Omladine (Svete Naše Mile

Omladine). I u tom rezervatu joj dala dovizu da treba mnogo učiti, dobro učiti i samo učiti. Ono što Je Lenjin jednom prllikom rekao obraćajuči se SVIM UUDIMA I STARIMA I MLADIMA, I BEBAMA I BABAMA, Jer Jc hteo da kaže kako je socijalizam moral kojl ZNA, a ne Instinktivni etos, staratcljski idcolozl su servlrali Omladlnl kao poziv na akclju. To je naravno jedan od ideoloških plconazama, jer omladina je poslednja kojoj trcba govoriti da treba učlti, jcr cgzistirati kao omladlnac značl, u kultumom smislu reči, cgzistirati kroz učenje. Onaj omladinac kojl je inhibiran 1 prestao da uči, završio je duhovni pubertct, 1 postao senilan. U omladinskom rezervatu koji stvore Staratelji i sama suština omladinskc kulture, želja da se osvoii naučni pogled na svet, vene i sparušuje se. Omladinac naluca cgzistenciju i kosmos, on još ne zna granice saznanja, i zato je njegov um identičan sa umom svakog istinskog naučnika. To starateljska iđeologija poriče, i zato već ograđenu paircelu omladinskog žlvotarenja pregrađuje novim žicama i preprekama, pođučava miade da je njihova kultura parciialna, mladenački naivha, prakticističko-zabavljačka. Zaboravlja da će svl mladi Ijudi kad-tad postavitl ono hipotetlčno pltanje ZASTO SE ŽIVl? I da zato treba, ako ne žellmo da tog časa ostanu bcskrajno saml t očajnl, pofiteno da im priznamo granice svoga znanja u svlm sferama žlvota, od astronomlje do moraino poiitlčkih reglja. Starateljska ideologija boji sc agnosticlzma kao čume, jer misli da će omladinci, koji, kako Staratelji misle, žive u vakuumu, sve srušiti a ništa neće znati da izgrade. Staralelji nc znaju čak ni koliko je ijudski zadatak fizički velik. Oni su davno izgubili onu slrahovilu omladinsku percepciju prostora 1 vrcmena. Oni ne mogu ni da shvate sta to znači kada omlađinac otkrije da je jedna od onih svetlih tačkica na ncbu, ne JEDNA zvczda, već Galaksija M 31 u konstelaciji Andromeda, i da u toj jednoj tačkici ima 100,000,000.000 zvczda. I zato Starateijl veruju đa omladina živi samo u »omladlnskoj sfcri«, tojest onde gde nema produkcionih sredstava, pa se zato čude otkud kod omiadlne briga o prolzvodnim sredstvima i njihovom porctku. Oni ne znaju da omiadina živi u jednoj sasvlm drugoj sfcrl: u KREATIVNOJ SFERI. A ko zavodi na krive zakijučke te Staralcije? Oni omladinci koji ispadnu iz kreatlvnc sfere, i koji do iznuravojuće monotonije ponavIjaju kako Im je dosadno, dosađno i samo dosadno. Onl omladinci kojl zdravorazumskl kažu: ml se ne možemo osećati kreativnim doklegod nam se ne daju u mke komande. To su senilni duhovi koji ne mogu da shvate iznijansirani relativizam izreke: »Devojke se žale što ne mogu da im dolaze mladići. A naročito se žale one koje nemaju mladića.« lako ih nemaju, one ih vole više nego one koje ih imaju. A to je jedan od osnovnlh ključeva svake kreativnosti.

RAŠ 4 POPOV

Referendum kao estetički čin

LJudl koj! budu Javno procenjlval! vrednost stvaranja svojih savremenlka rade to svesno da su pred očima svih i da su ođgovorni i pređ vremenom. I ocena stvorenog je svojevrsni slvaralački čin. Prirodno Jc, da 1 ovde postoje mogućnosti da se vrednost nekog dela ne viđl u trenutku nastajanja. Takvlh prlmera Je uvek bilo. Ko, na primer, danas pamlt nekadašnje bestselere romane Milovana Vidakoviča, ali zato su iz zaborava izvučenl »Memoari Si-

meona Plščcvića«. Samo, uprkos toga, Iskustva pokazuju da se u većini slućajeva procena vrednostl u času nastajanja, poduđarala sa mišljenjem većine. Zbog toga je, uveren sam, potrebno osloboditl zakon ponude I potražnje u ovoj sveri. (IZ INTERVJUA KOJI JE »VECERNJIM NOVOSTIMA. POD NASLOVOM »CDE SU ZLATNE ZICE TALENTA«, DAO VUKASIN MIĆUNOVIC, PREDSEDNIK SAVEZNOC SAVETA ZA OBRAZOVANJE I KULTURU).

Društvena vrednost radnih akcija

Ko je malo bolje pratio radne akcije i ono što se o njima pisalo, zna da je do sada največu naučnu studiju o vaspitnom i političkom značaju dobrovoljnog rada omladine dao zagrebački sociolog dr Rudi Supek. On je 1963. napisao knjigu »Omladina na putu bratstva psihosociologija tadne akcije«. Prošlog meseca Supek je izjavio da je situacija danas drukčija i da se radne akcije više ne mogu uspešno odvijati. Društvenu vrednost radnih akcija u današnjem periodu osporio je i Pavle Novosel, takođe sociolog. I jedno i drugo mišljenje izrečeno je na nedavnom savetovanju sociologa iz cele zemlje u Splitu, čija jc glavna i jedina tema bila društvena problema-

tika omladine. Ovome skupu prisustvovalo jc i nekoliko omladinskih rukovodilaca, ali se nijedan nije javio za reč i nije ušao u polemiku sa stavovima koji su sasvim suprotni odiukama donetim nedelju dana ranije na omladinskom kongresu. Isti sociolozi, na koje se omladinci pozivaju, izneli su shvatanja koja iz temelja načinju pitanje koje omladinska organizacija i u narednom periodu ima nameru da stavi u centar svoje pažnje. MILOJE POPOVIC: »SOCIOLOZI GLASNI MLADI CUTE, »POLITIKA«, 3. IU 1363.

Lideromanija

Odražavajući sopstveno mišIjenje preko svojih sredstava Šapatom i žamorom, javno ntmje nje bi, izgleda, zaključilo da je na nedavnom Kongresu Saveza omladine izabran novi Predscdnik Saveza omladine Jugoslavije. Znači, ono najupečatljivije što je ostalo jeste da je omladina dobila svoga novoga lidera. Ako bude on dobar, biće dobra i omladina, iz čega se ne bi smeo izvesti zaključak da važi i obratno. Eto, ispade da je značajnije što jc izabran novi pred sedink Saveza odmladine Jugoslavije nego što je održan Ilongres. Da, ali zar ne postoji razlika između predstavnika Predsedništva Saveza omladine i predsednika Saveza omladine

Jugoslavije? Postoji, i to ogromna! Ovaj drugi, ustvari, i ne postoji. On jc samo tako predstavljen javnosti. Onaj ko misli da on ipak postoji živi u iluziji, isto kao što Živi u još većoj iluziji i predsednik Predsedništva da je on ipak ovaj drugi. Znači li to da je u istoj situaciji i onaj ko ga je takvog predstavio široj javnosti? On je, ustvari, u najvećoj iluziji. On i doprinosi da dolazi do takvih »dilema« i modemih religija. Zato, u štampi i nema kongresnih rezolucija i dmgih kolektivnih misli. U odnosu na njih, u daleko nadmoćnijem položaju predstavljaju se misli novog omladinskog lidera. Da, lidera, jer ga je opet takvog Štampa

pređstavila. Eto, Ispade da je štampa za sve kriva. Ne, ni slučajno! Zar se, upravo, tako ne ponašaju i neki omladinski rukovodioci? Na tom istom Kongresu u predlogu novog Statuta stajalo je da je po funkciji član Predsedništva i predseđnik Saveza studenata Jugoslavije, a ne predsednik Centralnog odbora, Svi znaju da takav ne postoji i da ne bi, ni slučajno, raogao ni postojati. Pa, ipak, tako se pišc i po nekome podrazumeva. Oni koji se na ovakav način predstavljaju javnosti nemaju ndšta protiv. Izgleda, da, čak, uživaju u sam ozadovol] stvu. I u velikoj zabluda.

RATKO BUTULUA

"Levi" idol kori obožavateljke

Jedait od našlh tikorećl orbiljnih omladinskih listova »Mla dost«, u svakom broju ustupa deo svog prostora izvcsnom Zoranu Mlščevlću koji, opet, raznoliko koristl taj prostor: dell lepa obećanja i pouke 1 dopisuje se sa svojim obožavateijkama. Spomenuti spisatelj je glavom i dugom kosom vokalni solista ansambla »Siiuete«, što napominjem s obzirom da, zamisilte (!), znatan deo čltalaca ovog iista to ne zna. U jednom od poslednjih brojeva »Mladosti« on je obavestio svoje zabrinute poklonike da je do incidenta na koncertu njegovog ansambla u Sarajevu, kada

je iz publike' đoletela na pozornicu i jedna boca, došlo zbog toga što su »Siluete« zaboravile da ponesu termometar i, tako, nisu mogle da kontrolišu temperaturu u publici. (Miščević je valjda i bez toga raogao da zna da njegovo svlačenje i lomljenje stolica u jednoj dvorani koja je navikla na reprezentativnija gostovanja neće ostati bez ikakve reakcije). Posle svega on se obraća devojkama koje mu pišu svakog dana »...u nekoliko različitih verzija, s različitim rukopisima, različitim imenima i iz različitih gradova« 1 koje su, oh tako nasrtljive (!), pa Zoran (jadan)

fnoli da već jednom počnu da ga cene bar onako kako on ceni te devojke. Nema spora o tomc da u nas postoje i da se iz dana u dan fabrikuju novi »idoli« i da mnoge stvarne vrednosti, ne mogući da se obznane u vreme sumraka zdravih kriterijuma, ostaju u senci. Ali, nije nam jasno zašto i jedan list, kakav bl »Mladost« trebaio da bude, potpomaže stvaranjc takvlh Idola i zašto ne otvori rubriku u kojoj bi sa svojim vršnjacima razgovarao jedan odiičnl matematičar iz Jajca i neki drugi koji, ne na žalost, ne umeju baš najbolje da sviraju i pevaju.

KEMAL KURSPAHIC

Od poezije do atrakcije — 24 časa

Ovih dana se mnogo govorl o jednom mladom Čoveku, studentu književnosti, Ratomiru Damjanovlću. Kao što je poznato, on j= postavlo svojevrstan rekord go-1 x ■ ■ Glupost mojih snova U listu »Mladost« vcć duže vremena postoji rubrika »Mladlć (devojka) mojih snova«. Kao što je poznato savremene Snežane u toj rubrici, oplsuju svoga princa, I obratno. »Mladić snova« treba da izgleda, otprilike ovako; »Visok i smeđ (...) Uvek s filter-clgaretom u ustima. Ne pije pretcrano, ali u društvu može dn popije ćašicu-dve. To jest, po nekim spoljnim karakteristikama. muškarac, a ne neka mamina maza, 111 zanesenjak kojl izigrava Romea. (...) I, neka, brate, ne bude napast... Kako bi izgledalo kada blh ja svog Romea na prvom sastanku poćela da pretresam ispod košulje, lii džempera...« B. M.

vorećl stihove neprekidno puna 24 časa. Bio sam na toj »seansi« pesničke reči, i, priznajem, nikako nisam mogao da objasnim zašto jedan mlad čovek pokušava (i uspeva) da 24 časa ostane budan i da, uz to, neprestano recituje. Njegovo objašnjenje je poznato: prevelika Ijubav za poeziju, Lepo. Ipak, mora se priznati da sve fo pomalo podseća na maraton u atletici i plivanju. Zajednička crta između ovog »bdenja« i maratona je izdržljivost. Samo, izdržljivost ima smisla u sportu, jer je njegova karakteristika, ali izjednačiti recitatorstvo sa sportom, oprostite, ali mi se čini da bi se na to naljutio i sam Ratomir Damjanović. Sam Damjanović je na početku tečno i čisto recitovao pa je zatim bledeo, crveneo, klecao mahao rukama više nego što tc zahteva estrađa (verovatno da bi oterao san i zamor), dok na kraju njegovo recitovanje nije prešlo u jedno rutinsko izgovaranje stihova, i u tom tempu, ja sam siguran, on je mogao da izdrži bar još jednu noč, naravnr izlažući se opasnosti da za uvek izgubi svoj »dobar glas«. Zar ni-

je mogao, ovaj izuzetno nadareni recitator, da organizuje dvanaest recitala od po đva sata. Sto se tiče popularisanja poerije, mislim da bi efekat blo isti. Ovako, pored brojnih posetilaca koji su doSli da čuju bisere naše i svetske poezije, bilo je i »radoznalih« Čije je interesovanje bilo izazvano samo atrakcijom.

DRAGUTIN MILENKOVU

Strana 2.

STUDENT

1968/8