Student

KO К VARI LJUDE

Sto za шепе postoji pomoću NOVCA što ja mogu platiti, tj. što novac može kupiti, to SAM JA. sam posednik novca. MARKS ločilovca su zamenili 2iža i Galić pnidružimo se horu. Postoji jedna bezazlena populama iluzija; NOVAC KVARI UUDE. Kao i sve druge maksime i ova može biti razlićito upotrebljena, ali najčešće ona je samo uteha za besparicu. Ustvari, novac samo pruža mogućnost (onome ko ga dma) da ne bude pokvaren samo u maštr kad nije imao novca). Skorojević ćovek koji se brzo obogatio, koji NIJE NAVIKAO NA NOVAC nije iskvaren novceni; on naprosto zadovoljava želje koje ranije nije mogao da zadovolji. Naravno, na ovoj sloj se može nadgraditi i jedan sloj njemu tuđih potreba skorojević tada postaje snob. Za sam karakter skorojevićstva sasvim je svejedno da li je novac pribavljen legalno, ili nelegalno. Istu strukturu ponašanja mogu da ispoljavaju i direktor koji zloupotrebljava fond za reprezentaciju, mladi fudbaler koji briše cipele novčanicama, ili lopov koji rizkuje par godina zalvora da bi sebi pružio svojih pravih »pet minuta« luksuzne egzistencije. S druge strane, razlika između društvene i Mčne krađe je tek razlika u vrsti. Nije reč, dakle, o ovom ili onom momku, već o jednom pogledu na život, predstavi o tome kako bi život mogao biti lep kad bi čovek imao dovolino novca da kupi svet i zabezekne i podredi one koji ga nemaju. Ta predstava o luksuznoj potrošnji, sistematski podgrevana od strane reklame, stvara jedan poseban PRITISAK NA POTROŠNJU lepše živeti naprosto znači imati, više trošiti. život je za prosečnog čoveka podeljen na dva dela jedan mučan, neprijatan (proizvodnju, rad), drugi prijatan, uđobaai (potrošnju). Veća, Ш manja smislenost življenja data je tada kroz srazmeru ove dve sfere. Covek je uhvaćen u trakalicu: raditi kupovati raditi kupovatl U logid »poslednje krađe« nahodi se žeIja da se pobegne iz ovog kruga jednom, zauvek RESITI egzistendju i preći u kategoriju čistih potrošača. U skoro svim »krimićima« prdsutne su dve predstave: luksuzna i

mtezivna egzistendja. Prva je sadržana u ideji 0 cistom homo consumens-u, a druga u bekstvu iz jednolične svakodnevnice, u elementu opasnosti koji čine onaj jedan korak između konačnog osećanja bezbednosti i mogućnosti da se bude uhvaćen. Ovde nije reč o profesionalnom lopovu koji manje-više krade celog života i »izdržava se« od toga, već o kriminalu kao egzi stendj alnom dodatku luksuznoj potrošnji. U pojedinim istraživanjima kao sociološki uzroci (povećanja) kriminala navodi se: razorene porodice, nezaposlenost itd. Međutim, ovo traganje za uzrocima je bdlo ograničeno jednom zastarelom predstavom o tome šta je »dovoljan razlog« da neko počini - krivično delo. U novije vreme »sa čuđen јеш« se konstatuje da se prostituišu žene koje su zaposlene, čiji muževi imaju zadovoljavajuće prihode, da to isto čine ćerke »dobrostojedh« porodica... da pozajmljuju kola dli obijaju skupe izloge uz određena ograničenja i sami mogu da raspolažu tatinim kolima. U svesti Ijudd povućena je jasna razlika između krađe »iz nužde« i krađe *iz besa«. To je ono što JUG GRIZELJ ne uviđa (članak: »žiža«, VEČERNJE NOVOSTI. utorak 13. februar 1968.) kad polemiše protiv dileme: kako je moguće da sin jednog DIPLOMATE p>ostane kriminalac? Za čoveka sa ulice žiža naprosto nije imao »dovoljan razlog« da krade ono što njega nervira jeste mladić koji krade »iz besa«, a ne »iz nužde« a mora se priznati da su to zaista dve DOSTA RAZLICITE stvari. Nije tu, dakle, reč o zaboravljenim procentima —• Ijudi koji razmišljaju u procentima mogu doći i na ideju đa uporede procenat diplomata (u ukupnoj populaciji), sa procentom »diplomatskog« kriminala, Za gornju razliku irelevantno je poređenje procenata dece »radnika i seljaka« koja postaju kriminalci sa odgovarajućim procentom dece diplomata. U ostalom, Grizeljeva primedba protiv uopštavanja ovakvih slučajeva je na mestu. Ono što, u lošem smislu reči, fascinira, jesu pojedini detalji iz ove kriminalne storije. Jedan kabadahijski mentalitet prenesen u luksuzni ambijent, gde se umesto šljivovice pije viski to su elementi koji izazivazu revolr 1 »zavist« čak i kod siromašnih siledžija.

telegrami

Radno predsedništvo II sednice Konferencije SK zakazuje 26. febrpara u 17 časova, u amfiteatru A na Mašinskom fakultetu raspravu sa teinom »AKTUELNI IDEJNO-POLITICKI ZADACI SAVEZA KOMUNISTA NA UNIVERZITETU U SKLADU SA POTREBAMA RACIONALIZACIJE MREŽE VISOKOŠKOLSKIH USTA NOVA I RADA NA UNIVERZITETU«. U ČEMU JE SMISAO VAŠEG ŽIVOTA

■ Istina, mnogi čitaoci su već angažovanij ■ pisanjem drugim listovima. Međutim, upu-“ ■ćujući ovaj poziv imamo u vidu dva razloga. 2 Prvo, ŠTUDENT ima prednost u odno-J ■su na ostaie listove jer ga čita najobrazo- B zvanija publlka i obraća se jednom relativ-j Jno ujednačenom čitalačkom forumu. Dm-и Jgo, pošto su ostali listovi preuzeli brigua Joko seksualnog vaspitanja, intimnih ispo-B gvesti itd., oslobodili su nas brige oko ne-B ■kih manje važnih pitanja, tako da možemol ■da se pozabavimo prvim 1 poslednjim pita-* ■ njem: smlslom života. ■ Dakle, čitaoci, pišite nam: u čemu nala-5 ■ zlte smisao vašeg života, ukoliko ga nalazi-J ■te, ako pak ne, pišite nam onda šta mislitej ■da radite. £

Pro festum

Mnogi problemi' u školstvu dobrim dijelom su posljedica nedovoljne materijalne baze u pojedinim mjestima i krajevima ali i neriješenih pitanja u slstemu obrazovanja u cjelini. Sve to stvara teškoće jednom dijelu riaše omladine u sticanju kvalifikacija i negativno se odražava na njenu društvenu svijest i raspoloženje. U našem društvu treba se izboriti da se svakom sposobnom mladom čovjeku pruže mogućnosti za školovanje i odgovarajuće stručno osposobIjavanje, kako bi došle do izražaja stvaralačke sposobnosti svakog pojedinca. Ne smijemo do-

zvoliti da to zavisi samo od materijalnog položaja njegovih roditelja. Briga o vaspitanju i obrazovanju ne smije da pada samo na školu. Porodica mora snositi švoj dio odgovornosti i ne treba očekivati da je neko drugi zamijeni u onome što je njena obaveza. Naravno, svestrano vaspitanje omladine, koje je od ogromnog značaja za naše socijalističko društvo, ne može se ostvariti bez punog angažovanja svih društveno-političkih faktora, u prvom redu Saveza komunista. (IZ GOVORA PREDSEDNIKA ПТА NA OSMOM KONGRESU SOJ) ‘ ' . »•* >

„FALSTAF" -DRAMA KOJA NIJE POSTOJALA

U POLITICI od 4. decembra prošle godine M. Colić je protestvovao što u programu Festivala uvezenog filma »Panorama 1967« nije naznačeno da je film PONOCNA ZVONA rađen prema »Falstafu« Viljema šekspira. Ovo je izgledalo kao obična neupučenost: ko radi taj i greši, a pogotovu nije svako dužan da zaista poznaje Sekspirove drame. Naime, živeli smo u uverenju da ne postoji Sekspirova drama »Falstaf« već da je Falstaf lik koji se pojavIjuje u Sekspirovoj komediji »Vesele žene vindzorske« i u njegpvim istorijskim dramaraa »Henri četvrti« prvi i drugi deo (a o njegovoj smrti se govori u »Henriu petom«). No ovo naše uverenje je bilo ozbiljno poljuljano kad smo, opet u POLITICI (13. I), u rubrici »Odabrano za iduću nedelju« pročitali: »Naše bioskobdžije nikako da se okanu prekrštavanja naslova filmova. Iza 'Ponoćnih zvona’ krlje se Šekspirov ’Falstaf’ Orsona Velsa.« Ovim član-

кош su zaista übijene dve muve jednim udarсеш! Film se, naime, i u originalu stvarno zove »Ponoćna zvona« a opet se pojavila ta misteriozna šekspirova drama »Falstaf«. No definitivno nas je potresao »Filmski barometar« NIN-a od 14. I. U toj rubrici (koju piše D. Adamović) saznadosmo o filmu »Ponoćna zvona«: »Iza ovog misterioznog naslova krije se remek-delo Orsona Velsa, rađeno po ŠekspirovoJ tragediji 'Falstaf'. Kao da ste bili SUOCENI S NEKIM TAJFUNOM, kao da vas je RAZNELA NEKA GRANATA koja se u vama samima na paramparčad rasprskava takav je ovaj susret s Velsovim filmom«. Sad više nema sumnje! U nama se zaista »kao neka granata« rasprslo saznanje da smo to mi bili na repu događaja јег nismo znali za ovo epohalno otkriće nove Sekspirove tragedije. Skiniimo kaipe našim filmskim kritičarima.

BUKVAR -PRIRUČNIK uz književne časopise

, Dirago nam, je što ovde možemo ukazati na jetdou zflačiajrm..NOV'lNtJ dtoja- ot-va%& žnačajne mogvćnpsti u prezentifanrju stručnih knjizev’* no-lingvistićkih tekstova u našijn ćasopisrma: U poslednjem broju beogradskog časopisa KNJIžEVNOST I JEZIK (I—2, 1967) objavljen je ogled dr Krunoslava Pranjiča: »Lingvostilistioka analiza jedne Matoševe proze«. Nesuranjiva originalnost ovog teksta sastoji se u njegovoj, ako se tako može reći, rečničkoj strukturi. Naime, iza skoro svake reči »stranog porekla« upotrebljene u tekstu (a ima ih mnoštvo), autor u zagradi brižljivo daje prevod pribliino značenje tih reči na našem jeziku. Cim, dakld, upotrebi neku stranu reč, dr Pra* njić je odmah i objasni inferiornom čitaocu, koji mu je, naravno, neizmemo zahvalan. Tako, na primer, sve u okviru teksta, imamo prilike da primimo k znanju Ijubazna tumačenja »uvoznih« reči: aproksimativno (približno), adverbijalni (priloški), ireievantno (bez va/nosti), prosede (postupak). Snabdevene su objašnjenjima i neke reči koje su poodavno ušle u naš jezik (što, verovatno, treba shvatiti kao naučnu opreznost): intenzitet (jačina), opozicija (opreka), emocionalno [afektivno((!), osećajno], intelektualni (pojmovni, logički, misaoni), рага-

doksaino (neočckivano i osebujno) itćl. Težety 4 . da nam prenbsc što više objašnjava: čemerno (fadno, tužnp'), Jnoyacl|a, (novotvorina>,-stanka (pauza). * 2**: KNJI2EVNOST I JEZIK fe’ Triače, Časfeps ponajviše namenjen sređnjoškolskim profesori : ma. No dr Pranjič, čini se, po-kazuje piodbnosnu naučnu skepsu prema njihovom poznavanju značenja stranih reči u svakodnevnoj upotrebi. (Opreznost je majka mudrosti kažu naši stari.) Pozdravljajući tu radikalnu (korenitu, bitnu), inovaciju (novotvorinu), mi sa naše strane predlažemo da uopšte svi naši literami (književni) časopisi kao permanentnu (stalnu, trajnu, neprekidnu) dopunu, dodatak uz časopis, uvedu priručni, koncizni (od lat. concisus: sažet, jezgrovit) BUKVAR. Јег, moramo pretpostaviti, neki književni časopis može dospeti u ruke polupismenog ili čak nepismenog čoveka, a priložen bukvar (po mogućstvu sa slikama u boji) omogučio bi mu da prati najnovija književna zbivanja, Potpuno smo svesni materijalnih teškoča u ostvarivanju ovog poduhvata, ali navedeni tekst dr Pranjića sraatramo prvim korakora ka tom važnom cilju.

GVOZDEN EROR

RAMIZOVA I DRUGE GREŠKE

»Slučaj« radnika Mašinskog fakulteta Ramiza Kadrića za većinu radnika i studenata ovog fakulteta nije nepoznat. Za neobaveštene: kada je prošle godine rashodovana »sitna imovina« fakulteta, jedno sanduče, sa nekakvim alatom, našlo se i u stanu radnika ovog Fakulteta Ramiza Kadrića. Fakultetske vlasti su alarmirane, pozvale su i SUP, trebalo je tačno da se utvrdi kako je to drug Ramiz zloupotrebio »službeni položaj«. Radna огganizacija formirala je i posebnu komisiju koja je ustanovila da vrednost alata koji je Kadrić »prisvojio« iznos 830 starih dinara. Posle je formirana i druga komisija pa je ona zaključila da ie taj iznos mnogo veći, oko 22 hiljade starih dinara, a protiv Ramiza preduzcte su sudske, dis •'.iplinske i partijske mere... Drug Ramiz isključen je iz Saveza Icomunista. Sud је, poštujućl reč svedoka i Ramizovu dokumentaciju, utvrdio da nema osnova za krivično gonjenje. Kontrolna komisija Univerzitetskoc komiteta Saveza komu

nista poništila je Odluku o isključenju Ramiza Kadriča pa se ceo »slučaj« u petak uveče po novo našao pred ovim Ogrankom. U diskusiji, da li da se prihvati ovakvo rešenje Kontrolne komisije ili da se uloži prigovor, polomljena su mnoga koplia: potezane su teške reči, ceo slučaj ponovo je analiziran, da li je nogrešila jedna ili druga komisija, fakultetske vlasti i partijska organizacija ili Ramiz, Sud i Kontrolna komisija... Oko »slu Čaja« radnika Ramiza Kadrića gotovo svako je imao svoj st a v. Protiv toga niko ne bi smeo da ustanc: zaista, valjalo je ргоveriti nije li se Ramiz ogrešio tako da је njegovo oonovno primanje u organizaciju nepožplino Medijtim. korpun : sti о' - ог Ogranka nisu sa jeđnakom voIjom nastojali da pokažu svoj stav i o nekim drugim, čini se, većim sreškama. Na istom sastanku bilo je геČi o naučnom radu u Institutu ovog fakultetar takav rad značajan je za nrivređu i za Fakulfet.

značajan i za studente, jer bi se tako uspešnije priprcmili za praktičan rad. O Institutu nlj« svako imao stav privlačnije je bilo ćutali i, za neke profesore, razmišljati o sopstvenim dobro plaćenim, aražmanima sa privredom... Pomenuo je neko i kako su profesori naplaćivali rad sa vanrednim studentima u redovhom radnom vremenu ali nlko nlje našao za potrebno da i o tome zauzme nekakav stav. Nedostatak stava osetio se naročito u jednome: p>oiedini liudr u ovom Очгапки, pr>d plaštom borbe za javnost i samoupravna prava, pokreću izvesna pitanja, ne znaju baš najholje zaš t o ih pokreću Ogranak se tim pitanjima bavi, ispostavr Ija se da je nepotrebno dignuta buka, a o političkoj odgovomostl za to, uglavnom se č u t I. »Slučaj« Ramiza Kadrića viđen je iz svih uglova, dok o dcugim, značajnijim »slučaievima«'. uglavnom nije bilo reči.

KE.MAL Kt'RSPAHIC

2.

STUDENT

1968/*