Student

RAZGOVOR UGODNI

Mira, Senja, Maja, Ajša, Nataša, Lidija. Vera, Miia bdle su, рге nekoliko dana gosti naše Redakcije. To popodne razgovarale srao 0 studijama o gradu u kome živimo, o dru* štvenoj aktivnosti i afirmaciji žena, o ženskira ćasopisdnna, o svim onim stvarima koje čdne naš život i o kojima beogradska studentkinja 1 inaće ćesto razmišlja. Razgovor je bio »žen* ski« ne samo po temama već i po stilu ~ glasan, pun digresajja, povišenog tona i dug, ali рге svega prijatan i neposredan. Devojke su govorile o svojim ličnim iskustvima, аИ se či* ni da ono što su rekle karakteriše razmiišljanja, dileme i raspoloženja i ostalih koleginica. Sve .devojke dobro pamte prve dane na univerzitetu. Tada su bile pred pvpblemom: kako ući u novu sredinu, osvojit! je prirodnošću, šarmom, samouverenošću? Izvestan strah od nepoznate atmosfere u fakultetskim aulama Beograđanke obićno pokušavaju da nadvladaju slobodnijim pcmašanjem, uobraženošću, čak blaziranošću. Zato se većina devojaka iz unutrašnjosti, posle tog prvog susreta, oseti podređena, obeshrabrena s'vojom »provincijalnošću«. Posle prve zbunjenosti te devojke poćinju da se prilagođavaju i to najpre garderobom. U osvajanje »beogradskog nivoa« studentkinje polaze preko novih haljlna, cipela, kaputa. Prva godina je teška za svc nas. Ali već na drugoj, svi se ponašamo spontanije i prisnije. Devojke dz unutrašnjosti više se ni po spoIjašnjem izgledu ne razlikuju od Beograđaiil. Casovi i ispiti uverili su nas da smo svi u jednakoj pozicijd, da se potvrđujemo ргеко stvarnih, stručnih, intelektualnih vrednosti. Ipak, devojke iz unulrašn josti rado se drže svojih malih, »zavićajnih« grupa. Njdh рге svega vezuje isti način života, zajednićke brige zbog malih stipendija i kredita, napor da se odvojenost od kuće pretvori u stvamu samostalnost, borba da se opstane u velegradu, da se on osvoji. A problema ima svakojakih. Stanujem u jednoj otmenoj, velikosrpskpj poroddci. Sve vreme krijem od gazdarice da sam Muslimanka. Ako jednog dana to nekako sazna, siguma sam da će mi dati otkaz. Teško je živeti u studentsklm domovima u kojima se svaki čas kvare tuševi, teško je pratiti modu sa stipendijom od tridesetak hiljada, kupjjti ulaznicu za svaku priredbu u Beogradu koju bi devojka želela da vidi. Ali studentkinje se ne žale, Bar ne toliko koliko mladići. One su, izgleda, strpljiviije i vrednije. I na kraju uglavnom izlaze kao pobednice. Samo maii broj njih želi da se sa diplomom vrati u svoj кгај. PREDRASUDE NA SVAKOM KORAKU Razgovor je postepeno prešao na angažova* nje studentkinja u raznim fakultetskiiim aktivnostima, na njihov rad u društveno'politićkim organizacijama. lako je i ovde potrebno jedno vreme za upoznavanje i prilagođavanje, devojke u principu prihvataju ovu aktivnost kao nešto prirodno i potrebno. Međutim, ima dosta prepreka ponajviše spoljašnje prirode zbog kojih se studentkinje često povlače. Рге svega tu su malograđanski nazori, provincijski duh, predrasuda da »politika nije za žene« i slićna геzonovanja. Evo samo nekoliko primera koje su devojke ispričale: ■— Sukobi nastaju prvo u porodici. Već nekoliko godina ne mogu da ostvarim svoju žeIju da postanem ćlan Saveza komunista jedino zato Što su mojii roditelji energićno protiv toga. Poštovanje prema njima nalaže mi da s© bar još neko vieme ne usprotivim. t— Većina nas vaspHana je u patrijarhalnim porođidma gđe je pravilo da muž bude ne samo obrazovaniji već i društveno uvaženiji od žene. Ma kakb se naši mladići sada ponašali, sigumo je da ni jedan od njih ne bi rado pristao da za njega jednog dana kožu samo; »Ah, on je muž Savkc Dapčević-Kućar«. Na zboru studenata na Ekanomskopi fakultetu predsedavajućii je nekoliko puta pitao da li neko hoće da obavlja jedah određeni posao. Konaćno, dobrovoljno se javila jedna devojka. Mladići su joj zviždali i vikali: »Ua, karijerista!« Nije maU broj onih koji misle da od dmštveno-politićkog rada devojka ogrubi, da na sastanoima gubi ženstvenost i šarm. Postoii i krilatica; »Ako ne uspe kao žena, uspeće kao sifražetkinja«. Tako se, ćak i u studentskoj sredini u kojoj su po obrazovanju i preduslovima za društveno-nolitički rad svi jednaki, lakše nrihvataju inuškarci јег se smatra da su proboiniji. auto* ritativniiji, energićhiji. Osim toga, devojke se žale da se na fakultelima isuviše insistira na tome »šta je ko ranije radio«, na karakteristici iz srednje škole. One misle da bi sve organizaoije na univerzitetu trebalo da budu otvorenije za sve devojke koje imaju stvami 3nteres da u njima rade. I STRIICN.IAK, I MA.IKA, 1 ПОМАСIСА КДКО BITI DOBRA U SVEMU TOME No, na fakultet se dolazi рге svftga đa bi se ućilo. Sta devojke misle o sebi kao budućim strućnjacima? Savremena Žena dobila je mnogo novih obaveza, a da ioj ni one osnovne nisu u dovoljnpj meri olakšane. Misleći o sebi kao zaposienoj ženi, domaćici, supruzi, majci devojke unapred sumnjaju da će šve svoje dužnosti moći da obave podjednako dobro. Nedovoljan životni standard, nerazvijenost servisnih službi, nroblerni sa obdaniištima i produženim boravkom dece u školi onemogućuju svako veće profesionalno i društveno ahgažovanje žene. Nemoauće ie biti poznati stručnjak, dmštveni radnrk, dobra majka, idealna žena i nasmejana i lepa u četrdesetoj godini. A, eto, kod nas je još uvek populama izreka; »Ženi ie nedopustivo da ne .bude lepa, muškarcu da bude glup«. Pa ipak, devojke nisu obeshrabrene svojom perspektivom. Na fakultetima ih je svakim danom sve više, Cak im smeta što se fakulteti ioš uvek dele na »muške« i »ženske«, što se često sa predubeđenjem govori o ženama piscima, rediteljima, naučnicima. Nisu опе razmažene i ne očekuju od društva da im pomogne pre no što mu same nešto pruže. Pokazalo se to i u razgovoru o ženskim Časopisima. Devojke smatraju da je našoj ženi, bila ona studentkinja, domaćica, službenik ili sve to zaiedno neophodan pravi ženski čbsopis kovi bi se ba\ r io njcnim stvamim prohlemima. čak i, verovatno naičitaniji, Politikin »Bazar« prepisuje strane časopise name njene ženama iz sasvhn drtigačdie sredine. »koje samo sede u/ televizor i kukičaju«. Rubr>ke tina »Tntimnib га/ооеога« oosebno se Vomnrcm ; tnin ier t> ! sma ne daiu dovoUno poza ozbiljan razgovor i snvct stručn : a ka.

TRAGOM PRIČA - TRAGOM TRAČA

U »GAJRETU« NIŠTA BOLJE

tGajret« nije samo jednom b’.o povod da o njemu pišemo, niti su studentkinje iz ovog đoma samo jednom negodovale zbog loših uslova kojc im za 4500 dinara mesečno nudi nesumnjivo najlošiji studcntski dom u gradu. Prošlc godine, u februaru, posetili smo devojke koje žive u »Gajrelu«. Već tada se pokazalo da je renoviianje zgrade više nogo neophodno, a bilo je i mišljenja da zgradu treba srušiti pošto je skoro nemoguće popraviti sasvim trošnc i dotrajale eloktrićnc i vodovodne instalacije. Studentkinje su se žalilc na nedostatak osnovndh ušlova za održavanjc higijene, na sobe sa velikim brojem kreveta (sobe koje ni jednom nisu okrećenc za poslednjxh nekoliko godina), na slabo zagrevanjc prostorlja, na nedovoljan broj pegli i rešoa, na nedostatak prostora za sušenje rublja. Ov'ih dana ponovo smo posetiii stanarke »Gajreta«. Sa žaljenjem konstatujemo da se ništa bilno nije promenilo. Doduše, zagrevanje prostorija je bolje, u domskom klubu stari televizor zamenjen je novim, u kupatilima svakodnevno rade bojler. Pa ipak, kupanje je dozvolieno samo subotom. Zidovi su ostali neokrećeni, sobe sa osam i devet ležajeva i daljc postoje, rublje se još

uvek suši po hodnicima, mačke se slobodno šetaju stepeništem. (Bolje mačke nego pacovi primedba urednika). Studentkinje se još uvek nadaju da će ih se neko uskoro setifci, a onc koje ovde žive od početka studija kažu rez gmrano da su se navikle na postojeće uslove i da im više ništa ne smeta. Uostalom, one će uskoro i diplomirati. Uzgred smo porazgovarali i o ishrani u studentskim menzama. Mnoge devojke nezađovoljne su jcdnoličnom, testo nekaloričnom liranom, tako da pored 14000 dinara koje uplaćuju mesečno za ručak i večeru moraju da obezbede »food« za dopunsku ishranu. I pored izdataka ca potrebe lične higijene, koji su veći od onih koje imaju mladiči, nađe se novac i za pozorište 5 koncerte, pa i za igranke. Studentkinje kaiu da su ih krediti »spasl'«. Da njih nema, pola ih ne bi studiralo. Bilo bi dobro, primetile su, da portirsku shižbu u domu ргеuzmu studentkinje kako bi i na taj način nešto zaradile.

NI DEVOJKE NISU CVEĆKE

Kakvi su odnosi izmcđu mladića i devojaka u Studentskom gradu? Kako se slažu d kako žjve? Devojke često zameraju mladićlma nekorektno ponašanje, dobacivanje, grubosti, žale se da ih pijani noću bude i uznemiravaju galamom. Ali, u poslednje vreme slićne primedbe dolaze i sa druge strane. Mladlći tvrde da devojke, pod velom mraka i anonimnosti, odgovaraju istom merom. 2eleli smo da saznamo pravo stanje stvari i posetili smo Studentski grad sa pitaпјеш: »Sta zamerate devojkama iz Studentskog grada?« Prvi blpk: ~ /, M. S„ student Mašinskog fakulteta: Devojke se često žale da smo drski, bezobrazni, da mnogo psujemo. Neke od njih imaju suviše visoko mišljenje o sebi, pa ne vide sopstvene nedostatke. Mislim da un nedostaje neposrednost’, komunikativnosli i topline u odnosima sa nama, B. H., student Filološkog fakulteta: Jezik psovki nije za devojke. A ovdc od niih i to možete čuti. često sam iznenađen kol ко malo devojaka poseduje onaj rafiniraniji, intelektualniji, ako hoćete onaj produhovljeniji odnos prema životu, Ijubavi, svetu uopšte,. Z. P., student Medicinskog fakulteta: Neke devojke prjvržene su još uvek malograđanskim zastarelim shvatanjiraa.

Drugi blok: B. S., studeot Farmaceutskog fakuiteta: Većina mladića preoštro ocenjuje ponašanje devojaka. Poznajcm velfiki огој ozbiljnih, vrednih koleginica. U celjni, nemam Šta da im zamerim. Z. S., student Pitrodno-matematačkog fakulteta: Devojke su postale suviše slobodne u ophođenju prema mladićima. ćesto nam dobacuju nepristojne reči, ponašaju se nedolično. Mi takve devojke ne voUmo, ne možćmo da ih poštujemo., , Г Treći blok; R. L., student Filozofskog fakulteta: Loše glasove o devojkama prenose obićno ond mladići koj*i ne umeju da uspostave dobre odnose sa njima. Istna, ima i »problematičnih« devojaka. Međutim, to su obično ilegalke koje probave mesec-đva u Studentskom gradu i ne razmišliaju o ugledu doma i ostalih svojlh kolegm.ca. * * л izgleda da su u pravu i jedni i drugi. o\'e jesena devojke su odbile da dele dom sa mladićima. Možda bi, ipak, zajedničko stanovanje stvorilo mogućnosti da disciplina bude bolja, da se studenti i studentkinje bolje Гагишеји* da se više poštuju.

DOBRI LEKARI OSLOBAĐAJU OD STIDA

Jodno vremc u studentskoj javnosti dosta se govorilo o bioju abortusa među studentkinjama, a podaci su se dramatizovali te je izgiedalo da je to najglavniji problem devojaka na Univerztotu, Zdravstveno osobije Studentske poliklinlke žaMlo se na nizak nivo zdravstvene kulture studentkinja i njihovo ustručavanje da im se obrate za stručne savete i pomoć. S dnijze strane, čulo se da studentkinje ncrado idu kod ginekologa јег su doktori nepredusretljivi, a atmosfcra u čekaonici, zbog mladiča koji ih neprijalno zagledaju i komentarišu đok prolaze, nepodnošljiva. Otiili smo u Studentsku pol kliniku i гаzgovarali sa devojkama koje smo zatekli u čekaonioi pred ordiinacijom ginckologa. Lj. M., studentkinja Više pedagoško školer Kod ginekologa dolazim redovno. Ovde uvek radi dr Smiljka Pištcljić. Ona је dhma! Mislim da svaka studcntkinja koja ovde đođe mo/c njoj u potpunosti da se po\ r eri... G. S,. stuclcntkinia Ekonomskos fakulleta: Dolazim već nekoliko puta i uvek me slav dr S. Pištcljić ohrabri. Sve v!še devojaka odlučuje da se ovde pregleda I leči. Ponekad je ćekaonica premaia га sve nas. V. P., sludentkinja Pravnog fakulteta: U ovoj ordinaciji vrše se ginekološki pregledd, a tu su i Savetovalište za kontraccpciju 5 Savetovalište za trudnice. U prvi mah to izglcda nezgodno, ali se uvck nađc rešenje. Uostalom, zahtevi su jedno, a mogućnosti drugo. M. R., studenlkinja Tehnološkog fakulteta: Zašto tražiti probleme tamo gvie ih аеша! Guiva je kod svakog doktora. Misiim da je oko svega toga stvorena fama koja je posledica izvesne primitivnosti devojaka. a možda i njihovog straha. Znači, ovde n'je ni »opasno- ni neprijatno. Pa ipak, jedan broj devojaka smatra da bi bilo vrlo korisno kada bi ekipe шсd'icinskih stručnjaka posećivalc devojke u studentskim domovima \ sa njima razgovaralc o seksualnoj higijeni, konlracepciji i IcĆenju ženskih bolesti.

1968/8

STUDENTKINJA

12.